Gospodin Pavlović će se javiti za repliku i sada vam dajem još tri minuta. Devedeset posto onoga što ste rekli je nešto sa čime se potpuno slažem. Tačno je da je za Londonski klub bolje vreme bilo pre godinu i nešto dana. Tačno je da je za pregovore sa Rusijom i Kinom bolje vreme bilo pre godinu i nešto dana. Tačno je da je u tom perodu pre godinu i nešto dana te poslove radila Savezna vlada, odnosno Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, Savezno ministarstvo finansija. Ja sam bio nemi svedok toga. Znači, tada je to bilo - videćemo, pokazali smo im, neka trpe, pokeraški fazoni tipa ko će koga da blefira, ima vremena, imamo Pariski klub. To je realno stanje.
Onog trenutka kada je Vlada Srbije mogla da preuzme te poslove, a ti poslovi su preuzeti marta ove godine, od tada do danas možemo da merimo šta je Vlada Srbije, jer ovo je srpski parlament, uradila na tom polju i mi sada imamo to da se teško borimo sa Londonskim klubom, godinu i po dana kasnije, da ostvarimo uslove koji su isti kao i sa Pariskim klubom. Nećemo da popustimo, biće teška borba, uspećemo.
Što se tiče Kine i Rusije, Rusija je pred završetkom, ukupan deo, sovjetski dug - SFRJ, srpski dug - Rusija. Nekih 50 miliona od nekoliko
stotina miliona je ostalo nedefinisano i nećete verovati da zavisi od toga da li će pasti ruska Vlada, jer su najave da je premijer Rusije spreman da podnese ostavku iz nekih njihovih unutrašnjih poslova i razloga. Inače, za Kinu vam garantujem da ćemo deo duga koji vas interesuje, posebno kao člana Upravnog odbora ili dosadašnjeg člana Upravnog odbora NIS-a, prema "Sinohemu" da rešimo.
Što se tiče šećera i preferencijala, tačno je da su oni uvedeni kada je došla ova vlast voljom građana, potpuno se slažem. Najveću zaslugu za to imaju građani. Imali smo posao tehničkih izvođača radova, ono što su građani hteli, a naše je da to sprovedemo. Ono što je rađeno za ove tri godine je ono koliko se moglo. Tačno je da su preferencijali ukinuti posle nekoliko meseci, posle dve godine. Isto je pitanje za Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Sećam se dve sednice vlade, a o tome postoje zapisnici, pa nema razloga da mi verujete, proverite, to su javni dokumenti, na dve sednice je to bila tačka dnevnog reda i gospodin Labus je rekao, ne, tu nema ništa, to je priča i to je otišlo u fejd aut.
Bio sam savezni ministar unutrašnjih poslova, a za to vreme se ova država vratila u Interpol, potpisala sporazume o read misiji sa svim zemljama, sporazume o policijskoj saradnji itd. Prema tome, imam čime da se tu pohvalim.
Imaćete tri minuta, ima još jedna stvar koju ste pomenuli, a to su oni koji su razgovarali sa premijerom. Mislite na one privrednike. Sada vas pozivam da mi kažete, dajte mi privrednike koji nisu sa mnom razgovarali, a koji su uspešni na bilo koji način mereno. Nisam ja zvao te ljude. Ne stidim se što sam sa njima sedeo. Njihova je bila inicijativa, a moje je da to prihvatim. To su ljudi koji su 50% izvoza ove države i više od 50% profita koji se stvara u ovoj državi. Ova vlada i ja lično, bilo ko iz ove vlade neće učiniti, niti je učinio bilo šta da njih sačuva od bilo kakve krivične ili druge odgovornosti. Ali niko nije pokrenuo nikakvu odgovornost, ni nadležni organi, ni poslanici, ni opozicija. Svi iz opozicije su sedeli sa tim ljudima. Svi iz sadašnje opozicije dobijaju ili su dobijali novac od nekih od tih ljudi. Svi nezavisni mediji imaju reklame gde su te kompanije, a posle se groze što se neko sa njima viđa. Ova vlada neće da laže.
Neko je malopre rekao da postoji operacija koja je bolnija od bolesti, a postoji i anestezija. Mi ne želimo da držimo narodu anestezije. Vi ste držali narodu anestezije. Govorim o crveno-crnoj, braon, žutoj, ili ne znam kojoj koaliciji. Vi ste ih držali u anesteziji, a mi ćemo ih držati u surovoj realnosti, dok je ona surova, sa namerom da ta realnost ne bude toliko surova. Od tog stava nećemo odustati ni posle ove rasprave koja, vidim, postaje dosadna, niti posle mnogih drugih rasprava, a biće puno rasprava u kojima će Demokratska stranka i druge stranke koje su sa nama u Vladi da učestvuju narednih godina, dok Srbija ne postane država kojom će svi biti ponosni. Vi verovatno ili većina vas, to ne govorim prethodnom govorniku nego drugima, nećete biti ponosni Srbijom nikada, ali to je vaš lični problem. Tu ova vlada ne može da vam pomogne ništa.

Pravo na repliku, narodni poslanik Branko Pavlović.

Šta vi očigledno ne razumete, gospodine premijeru? Dok ne razmontirate taj mehanizam Miloševićeve vlasti, a on se sastoji od strukture državne bezbednosti, a današnje BIA-e, dok vi postavljate za prvog čoveka BIA-e čoveka koji je sedam godina bio načelnik u vreme Jovice Stanišića i kada imate iz takve strukture, a kod nas je organizovani kriminal proistekao iz državne bezbednosti, nije on nastao sponatno, kada imate te koji su se obogatili u Miloševićevo vreme, to su vam tri strukture koje drže u okovima ovu zemlju. A to što vi ne razumete da je ključna stvar razbiti taj kompleks, pa onaj koji komanduje svima, slažem se, a voleo bih da se zna da ako neko misli da mene neko plaća, neka  izađe i neka kaže. To što ste rekli, načelno je tačno, samo se ne odnosi na mene i na Inicijativu za normalnu Srbiju.
Dakle, to je naša rak-rana i to što vi paktirate sa njima; i to što kažete - pa nema drugih, naravno da nema. Iz Miloševićevog perioda ne može ni da bude drugih osim onih koji su se obogatili na naš račun i to morate da rasturite u korist države, pa onda da idete u tranzicione, privatizacione procese itd.
To je ključna razlika i tu je ogroman fond para o kome mi zapravo pričamo.
Rekao sam, gospodin Vlahović, a imam još polovinu vremena, gde je tu u procesu privatizacije u stvari ono što je nelegalno. Gde je nameštanje tendera? Evo vam kod cementa, kada su prodavane cementare. Prvo raspišete, prvo nas gospodin Vlahović ubeđuje kako moramo da prihvatimo Miloševićev ugovor sa "Lafaržom", kako je to gotova stvar i biće strašno, kredibilitet, setite se svega onoga što je pričao. Kaže, dobro, u redu, može, idemo na tender, bilo je na svim medijima, kaže idemo na tender i otvori privatizaciju tri cementare i odmah obori konkurenciju. Propiše da u tome može da učestvuje samo neko ko je u istoj vrsti proizvodnje. Zašto? Treća stvar, kaže - mora da ima svoju proizvodnju preko sedam i po miliona tona. Kada otvorite, koliko njih ima takvih? Osam. Na nesreću, gospodin Nenad Čanak kaže dva, a nije dva, nego osam, pa se onda rasprava vodi oko toga da li Nenad Čanak zna ili ne zna. Na kraju, kada otvorite sve ponude, onda dobijete za Beočinsku cementaru značajno manje nego što je "Lafarž" nudio u direktnoj ponudi, pre nego što je uopšte išlo na tender.
Druga stvar je, a toliko još imam vremena, "Sartid". Kako je u stvari izmanipulisano kod "Sartida"? Godinu dana pre prodaje se da "Sartidu" jedan specifičan ugovor, u "US Steel", izvinjavam se, specifičan ugovor za "Sartid", po kome on ostaje menadžer, iako ga neko drugi kupi. Naravno da ga niko drugi neće kupiti kada on ostaje menadžer. Onda, na kraju, to se proda iz ruke i kaže se - sa tim privatizacije nema veze; a cela Vlada se slikala i pokazala da stoji, kao Vlada, iza tog postupka. U stvari, ukinu konkurenciju, u ukinutoj konkurenciji građani izgube preko 100 miliona dolara.

Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.

... i uporedite sa drugim stavkama i videćete kolika je razlika među nama.

Reč ima predsednik Vlade gospodin Zoran Živković.

Odgovaram poslaniku koji je sada govorio, i javnosti. Vi predlažete da se razmontira sve i da onda stvaramo novo. To je, gospodine Pavloviću, jako lepo, samo što je nemoguće. Šta između? Šta će da rade milion i po penzionera i milion nezaposlenih i svi drugi? Dajte mi vi kandidata za šefa BIA-e? Da li će to da bude neko ko je iz NGO-a, ko je iz baletske škole ili ko je, ne znam, prvi građanin koji ovde naiđe. Svuda u svetu, svuda u državama u tranziciji su u tim službama ostajali ljudi koji su iz tih službi bili, samo što je bilo dokazano da nisu bili umešani ni u kakve prljave radnje.
Druge stvari koje pričate, o privatizaciji, a o tome će sutra Vlahović da vam kaže više, ali samo da vam kažem, kada bi bilo to da cementaru može da privatizuje svako, a ne samo onaj ko se bavi tom delatnošću, to je savršeno mesto za pranje para, gospodine Pavloviću. To je savršeno mesto za pranje para. Zato nema privatizacije tih velikih firmi, osim od onih koji već to rade, koji nisu bojler za pranje para, nego su firme koje mogu da dalje razviju celu tu firmu.
Treća stvar, oko "Sartida". Prvo, taj ugovor ne postoji, o kome ste rekli. Ko se sa kim slikao? Pa, i vi ste se slikali pored Demokratske stranke, pa vam to ništa ne znači. Znači, pustite to ko se sa kim slika. Takav ugovor o kome govorite ne postoji, ne postoji ni 80% onoga što ste rekli sada, kao pokušaj da to budu činjenice. US Steel Srbija je jedina kompanija iz sveta koja se zainteresovala za nastavak proizvodnje u "Sartidu". Ona je kupila "Sartid" kroz proces stečaja, sa čim Vlada Srbije nema direktne veze. Sa "Sartidom" Vlada Srbije želi da ima puno veze, jer tamo ima nekoliko hiljada ljudi koji treba da rade. Oni će raditi tako što će novi vlasnik, poštujući sve propise koje su ova skupština i Vlada Srbije doneli, da zaposli te kapacitete. Voleo bih da sutra dobijete pravo na repliku i da vam gospodin Vlahović da još šire objašnjenje.

Reč ima ministar za privredu i privatizaciju gospodin Vlahović. Pet minuta, nećete sada. Izvolite.

Veoma je popularno da se privatizacijom u ovoj zemlji bavi bilo ko i da ponekad iznosi čitav niz neistina, odnosno činjenica koje apsolutno ne stoje.
Što se tiče privatizacije Beočinske fabrike cementa, odgovorno tvrdim da smo vrlo svesno ušli u definisanje tog potrebnog uslova od količine proizvodnje za sve koji učestvuju u tenderskoj privatizaciji Beočina. Ne postoji primer u zemlji, u centralnoj Evropi, da je došao neko ko nije strateški partner u cementnu industriju i kasnije je razvijao. Tu grešku su napravili u Bugarskoj, u Rumuniji, pa je onda država otkupljivala cementare od privatnih vlasnika, finansijskih investitora, da bi ih ponovo prodavala strateškim partnerima. U celom regionu, uključujući i Tursku, samo u Turskoj imate finansijske investitore koji su vlasnici cementara.
Prema tome, podela tržišta između strateških partnera u centralnoj Evropi je više nego evidentna i bilo kakav drugačiji pokušaj privatizacije bi nama dao katastrofalne rezultate. Drugo, nikada nije postojala ponuda "Lafarža" koja je bila bolja od one koju smo mi dobili u tenderskoj privatizaciji. Ko god ima takvu ponudu ili ugovor, ponudu sa garancijama, za investicije, neka dođe ovde za govornicu i neka javno pokaže, ali, ponavljam, ne obećanje, ne investiranje po principu majke mi investiraću, nego bankarsku garanciju za definisani investicioni program. To apsolutno ne postoji. To je priča koja je ovde u ovoj skupštini lansirana i koju su svi poslanici ili većina njih bez ikakve provere više puta prepričavajući jednu laž, ona naravno postaje u jednom trenutku istina. Pozivam vas da pokažete takav papir.
Ponuda koju smo dobili za privatizaciju Beočinske fabrike cementa je značajno viša, i to sam pričao pre dva dana, od one koju je "Lafarž" bio spreman da plati u momentu kada se direktno pregovaralo dok je u Ministarstvu privatizacije sedeo neko drugi.
Što se tiče "Sartida", "Sartid" je februara meseca 2002. godine bio pred gašenjem, kada je konzorcijum banaka odlučio da više ne finansira obrtni kapital "Sartida". Uzgred da kažem, konzorcijum banaka je sklopio ugovor sa "Sartidom" 1998. godine i bilo bi interesantno videti pod kakvim uslovima je taj ugovor sklopljen, koju količinu novca je konzorcijum banaka dobio i zašto je taj ugovor produžen nekoliko dana pre uvođenja novih sankcija 1998. godine.
To bi bilo interesantno videti. Da vidimo koliko je taj posao bio isplativ za "Sartid", a koliko za one koji su finansirali. Zašto je raskinut ugovor? Zato što Vlada Srbije, Ministarstvo nije pristalo da s druge strane plaća troškove nekakvoj konsultantskoj firmi, koju će izabrati konzorcijum banaka, a da iza toga nema apsolutno nikakve garancije zašto se te studije, analize rade. Zbog mnogobrojnih problema koji su postojali u "Sartidu", i kada se spajao "Jugometal" sa "Sartidom", a svi ili većina vas zna o čemu govorim, februara meseca niti jedan strateški partner nije želeo da uloži jedan dinar u "Sartid".
Onog časa kada je "US Steel" odlučio da finansira obrtni kapital kroz taj čuveni fasiliti menadžment agriment (facility management agreement) ili ugovor o menadžmentu i onog časa kada je odlučio da finansira obrtni kapital kroz konverziju sklabova, tog časa se za "Sartid" desio spas. Priča da je država preuzela dugove "Sartida", zato što je "US Steel" ušao za 25 miliona ili ne znam koliko, kupio u stečajnom postupku, jeste prazna priča. Ko je te dugove "Sartida" pre toga plaćao? To se takođe čuje u javnosti.
Prema tome, "US Steel" je dobrodošao poslovni strateški partner za našu zemlju i ono što je za nas jako važno jeste to da u "Sartidu" danas pri stepenu korišćenja kapaciteta koji je 500.000 tona godišnje, a treba da bude dva miliona, radi dva i po puta više radnika nego što je potrebno, i to je ono što je Vlada uradila da svih 9.000 radnika ostane na svom radnom mestu i da budu zaposleni i pored toga što taj broj radnika nije potreban. To je socijalna briga o radnicima, to je peglanje socijalnih troškova u privatizaciji i tranziciji i 250 miliona cena socijalnog programa; to je naša socijalna briga za zaposlene, a ne prazna priča da treba ovako, a ne ovako i razvlačenje jedne te iste žvakaće gume bez ikakvog činjenja.

Nastavljamo sutra u 10,00 časova.