Dame i gospodo, dobar dan. Pošto je ovde za govornicom pomenuto nekoliko alarmantnih, dramatičnih podataka u vezi sa stanjem u privredi Srbije, zbog javnosti želim da kažem da, prvo, nivo inostranog duga Srbije u ovom momentu je daleko manji nego što je bio u trenutku kada je DOS preuzela vlast. U međuvremenu smo uspeli da regulišemo sva inostrana i unutrašnja zaduženja, izuzev jednog. Pregovori sa Londonskim klubom su u toku i očekuje se visoka stopa otpisa dugova po osnovu Londonskog kluba.
Regulisana je obaveza prema domaćem stanovništvu za pokradenu staru deviznu štednju i da se svake godine redovno isplaćuju rate za staru deviznu štednju, a isto važi i za zajam za privredni preporod Srbije, kao i za dve fantomske banke, koje su radi opstanka na vlasti stvorene u devedesetim godinama, radi finansiranja socijalnog mira i radi što dužeg političkog preživljavanja.
Sa Pariskim klubom, dakle, klubom koji okuplja zemlje poverioce, postignut je za jednu zemlju dužnika najpovoljniji aranžman, a to su tzv. napuljski uslovi. Podsetiću vas, 66% ukupnog duga koji pripada Pariskom klubu je otpisano. Slična stopa otpisa se očekuje kada su u pitanju pregovori sa Londonskim klubom.
U međuvremenu, tačno je da je Srbija dala suverene garancije za kredite koji su korišćeni za restrukturiranje zdravstva, energetike, privrede, za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, a o čemu ste mogli vrlo detaljno da saslušate ministra Pitića, koji je vrlo precizno rekao koliko je ukupno inostrano zaduženje Srbije smanjeno.
Prema tome, nema nikakvih razloga da se sa ove govornice širi pesimizam kako će Srbija zapasti u tobož nekakvu dužničku krizu. Apsolutno ne treba očekivati, zbog toga što je Srbija jedina zemlja u tranziciji koja u poslednje tri godine beleži stopu rasta ukupne privredne aktivnosti, odnosno društvenog bruto proizvoda. Upravo je prema dinamici rasta društvenog bruto proizvoda definisan i nivo zaduženja. Prema tome, to je još jedna neistina koja se širi i koja je čist populizam, kako bi se za ovom govornicom stekao još neki politički poen, i to pred javnošću.
Druga stvar, što se tiče rizika ulaganja u Srbiju, prvo da kažem, pomenuta je analiza rizika zasnovana na rizičnosti, odnosno analizi koju obavljaju međunarodne multinacionalne kompanije. Tačno je da je skala rizika između nule i deset i da se uključuju i politički i privredni i finansijski i svi drugi rizici koje opredeljuju inostrane kompanije pre investiranja u neku zemlju. Ono što želim da vam kažem, a to je najbolji demanti da je Srbija visokorizična zemlja za investiranje, jeste da će Srbija u 2003. godini biti lider u jugoistočnoj Evropi u pogledu visine direktnih stranih investicija. Srbija će u 2003. godini imati više od 1.200.000.000 evra direktnih stranih investicija, i to je najbolji odgovor onima koji pričaju o rizičnosti ulaganja.
Na svu sreću i na njihovu žalost, velike multinacionalne kompanije, 15 multinacionalnih kompanija koje su investirale u srpsku privredu, najbolji su dokaz da je tržište Srbije izuzetno respektabilno sa aspekta budućeg rasta i da je Srbija, u pravom smislu te reči, centar investiranja na Balkanu, što mi našim rezultatima u 2003. godini dokazujemo.
Tačno je da se u Srbiji teško živi. Tačno je da se u Srbiji od 2001. godine plaćaju fakture koje su napravljene devedesetih godina. Niko nijednog časa nije rekao da je život u Srbiji i da je životni standard na zadovoljavajućem nivou, ali je tačno da je naš jedini put za ekonomski oporavak ekonomska tranzicija, a to znači izgradnja konkurentne privredne strukture. Najbolji odgovor za to kako rade oni koji danas daju savete kako treba pomoći privredi i bankarstvu je nasleđena privredna struktura iz devedesete, nivo efikasnosti ili tačnije neefikasnosti i ukupni dugovi koji su zatečeni u momentu kada je DOS formirao vladu.
Najbolji odgovor na to i jesu četiri velike banke koje su bile velike samo po svojim dugovima, odnosno samo po svojim nenaplativim potraživanjima. To je bio jedini način da se izvrši restrukturiranje bankarskog sistema, da se izvrši likvidacija te četiri banke, jer to je bio ključni potez stvaranja jednog zdravog bankarskog sistema i tu posao, naravno, još uvek nije završen.
Tačno je da država ima samo ograničene mere kojima može da podstiče privredni rast, kojima može direktno da ubrzava privrednu tranziciju. Suština je, i ključna pretpostavka da se bilo šta napravi u ovoj zemlji, da se izvede do kraja uspešno ekonomska tranzicija, tj. da svi zajedno budemo spremni da kažemo kakva je istina, da se ne udvaramo biračima i da im ne obećavamo kule i gradove, koje niko od vas niti od nas može postići. To kako ste vi radili pokazali ste i nema potrebe ponovo da podsećate narod na ono šta ste uradili devedesetih godina. Devedesetih godina ste pokazali kakvu pustoš možete da ostavite iza sebe. Ono što je danas preko potrebno, potreban je konsenzus da se ide dalje, još jače i još brže u ekonomske reforme.
Želim da pomenem na kraju, da citiram izveštaje, a oni su sledeći: Evropska banka za obnovu i razvoj po treći put uzastopce Srbiju proglašava za lidera u tranziciji od svih tranzicionih zemalja. Što se tiče ključnih procesa, dakle, ne Evropska investiciona banka, nego Evropska banka za obnovu i razvoj, što se tiče ključnih tranzicionih procesa, privatizacije, sređivanja javnih finansija, tu je od međunarodnih finansijskih institucija, kakav je MMF i Svetska banka, Srbija proglašena, takođe, za lidera u tranziciji.
Ali, molim vas, ne trebaju nama bilo kakve međunarodne ili ne znam kakve pohvale. Naravno da su one dobrodošle, zato što dolaze od ljudi koji znaju šta je tranzicija i koliko je mukotrpan put u izgradnji zdrave ekonomske strukture. Najbolja potvrda za ovo što radimo su upravo rezultati, a ja ću vas još jednom podsetiti: preko milijardu i 200 miliona evra direktnih investicija; preko hiljadu privatizovanih preduzeća; 15 multinacionalnih kompanija; treće godine uzastopce budžet koji je realan, koji nije destabilizacija našeg privrednog sistema; redovno finansiranje onoga što vi nikada niste uspeli redovno da finansirate - i penzije i socijalna davanja i finansiranje stare devizne štednje, vraćanje dugova koji ste napravili. Napravili ste dug za staru deviznu štednju pokradenu, zajam pokraden, pokradena devizna štednja iz slamarica itd. Dakle, to su uspesi i rezultati. Ne mogu se zaboraviti troškovi vaše štetočinske vladavine, koju ste napravili 90-ih godina.