Narodni poslanik Tomislav Kitanović traži pravo na repliku. Osnov za repliku: izjava u govoru prethodnog govornika, da je SPO bio jaka stranka.

SPO je bio jaka stranka, danas je još jača stranka. Jaka stranka je ona kad nije na vlasti, a kad ima odbore u svim opštinama u Srbiji, a pored toga ima odbore i van zemlje. Srbi koji su na privremenom radu u inostranstvu čine odbore SPO van zemlje. U zemlji imamo sve odbore. Nije SPO stranka koja kada je na vlasti, dok ima funkcije, privilegije, položaje, pare, radna mesta itd, jaka, kad siđe sa vlasti, onda se deli na tri, četiri, pet stranaka, koliko ih sada trenutno ima. SPO trenutno ima odbore u svim opštinama u Srbiji i ozbiljno se sprema za vanredne parlamentarne izbore.
Hteo sam malopre da kažem da, pored toga, SPO ima svoj ekonomski program i u tom smislu sam mislio da se ne dovodi u kontekst trenutna pozicija ministra Vlahovića i ekonomski program SPO. Inače, što se tiče gospodina Vlahovića i ostalih bivših članova SPO, od kojih su neki i poslanici, ministri, na nekim važnim mestima, SPO se ne distancira u tom smislu i zahvalan je tim ljudima na doprinosu demokratizaciji zemlje.
Radi se samo o tome da u trenutnoj situaciji SPO ne podržava ekonomski program Vlade. SPO ima svoj program, Vlada ima svoj program i to je ona težišna tačka zbog koje SPO neće podržati ovu vladu, taj njen ekonomski program, što su takvi ekonomska situacija i materijalni položaj naših ljudi. Što se bivših članova tiče, što se korektnosti u tim odnosima tiče, zahvalnost i mi mislimo da ne treba potceniti doprinos koji su i oni imali u demokratizaciji zemlje.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević.
Da li poslanička grupa SPS ostaje pri zahtevu za različit redosled od onog u spisku? Dakle, posle narodnog poslanika Vladimira Garčevića, reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Poštovano predsedništvo, poštovani, koliko vidim, samo potpredsednik Vlade gospodin Korać, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, posle nadmetanja u samom izlaganju, posle nekoliko dana je uspeo da dođe na red i treći ili četvrti poslanik.
Poći ću nekim redosledom. Kao što su do sada ovi iz sadašnje vlasti pričali tri godine o nekadašnjim vremenima, krenuću od prethodne tri godine, redom.
Prvo, na vlast se došlo paljenjem Skupštine Jugoslavije, uništavanjem Televizije, upadanjem naoružanih odreda sa dugim cevima u Narodnu banku. Ko su ti koji su upadali sa dugačkim cevima u Narodnu banku? Ni do danas nisu odgovarali, niti je Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova privelo normalno pravnoj državi i odgovornosti za ono sve što su radili.
Dalje, kažu da je demokratska vlast. Složili bi se sa time da je demokratska, ali kako kada su pre neki dan ovde ispred Skupštine, na sto ljudi, radnika, ispred same Skupštine, bio sam svedok, koji čeznu za hlebom, uputili odrede jedinica, na koje su upozoravale prethodnu vlast da to nije dobro. Čovek se mora držati nečega i ne preko 200, 300 koliko je bilo tu mladića u uniformama, uputiti na nedužne radnike koji ne traže ništa drugo do hleba. Ova vlast mora da obezbedi hleb građanima Srbije.
Iskoristio bih sada i upozorio sindikate - poslanici u Republičkoj skupštini imaju mogućnost da radnici ne izlaze na ulice. Ona je sledeća i pozivam sve koji su zaiteresovani da pomognu radničkoj klasi da se ne nađe na ulici, da urade sledeće poteze: da se od ponedeljka izglasa da sledeći zakoni ne budu na snazi - Zakon o privatizaciji, Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zapošljavanju.
To su četiri zakona koja treba suspendovati dok se ne nađu najpovoljnija rešenja za građane i radnike Srbije. Sa tim ne bi niko imao potrebe, drugovi poslanici, da budete sa sindikatima, nego dajte da uradimo u Skupštini Srbiji, da ne varamo radnike, nego da im kažemo - zakone su doneli poslanici, zakone će poslanici skinuti, nemaju dejstvo, a vratićemo zakone i nalaziti nova rešenja koja su neophodna za građane Srbije i za radnike u Srbiji.
Kada se radi o Zakonu o privatizaciji, meni je žao što nema ministra Vlahovića, njemu bih predložio da ova vlada to promeni, a ni ministar Vlahović, ne ulazim da li on zna ili ne zna, ali Agencija koja pokriva Vojvodinu ima predsednika ili rukovodioca koji je u Americi bio, ima 26 godina, one savetnike nepismene.
A šta se dešava u mom gradu, u Sremskoj Mitrovici. Danas prebijaju radnike u preduzeću "Agro Seme". U to ime ih pozdravljam, da očuvaju ono što su godinama stvarali. Pitao bih sa ove govornice ministra i neka mi odgovori u narednom periodu, da li su mu poznata imena Igo Sabo, koji je odležao prethodna tri meseca u zatvoru, da li mu je poznat Đermanović, a nažalost i jedan od narodnih poslanika u Saveznoj skupštini Antun Kaić.
Što se tiče svih fabrika u Sremskoj Mitrovici, krenuću redom. Fabriku ventila kupio je dužnik ventila, iako je radila, imala svoje proizvode, prodavala stranom tržištu. Nije imala potrebe za žurbom nikad.
A najnovija fabrika koja se sada prodaje jeste "Mitros". Da vidite kako radi, neću reći koja politička stranka, uvela je krizni štab u "Mitrosu" koji je radio i imao redovne plate 10-tog, prvog, 20-tog. Nikada nisu kasnili. Dovela je krizni štab i ide se, svi krizni štabovi rade, da se dovedu radnici da nemaju plate, a svinje 35 dinara. Ko se pojavljuje? Direktor Kuzminac, koji je pripadao određenoj stranci, a oni neka razmisle, znaju koja je, organizovao je štrajk radnika da bi se "Mitros" prodao za tri evra, a znate kome, prodaće se velikom DOS-u iz Zemuna. Šta "Mitros" ima najnovije? Ima za proizvodnju, klanje pilića jednu klanicu, za proizvodnju proizvoda koja je puštena u pogon ne davno, 1999. godine.
Dalje, Fabrika šećera ne sme se ni prodati ni pokrenuti u Mitrovici za to što veliki privrednik, MK Komerc, gospodin Kostić vozi repu, a mnogo blizu, pa mu ne treba mnogo u šećerani u Pećincima, ali zato Crvenka nema sirovine, jer Srem je najbolja zemlja koja daje prihode i daje plodove koji ne uživaju građani Srema i Sremske Mitrovice. Ne damo da se pljačka Srem, hoćemo novce da ostavimo u Sremu i građanima Srema. SNS će uzeti vlast u Sremskoj Mitrovici i vratiti građanima ono što im pripada. To budite sigurni na sledećim izborima.
Obrazovanje, to je posebna priča. Pošto prodaše fabrike, održali su plate i ne mogu sad u tom delu da kažem ono što je neistina, one su redovne. Ali šta se predviđa 2005. godine, da će gladovati Srbija, da će to obrazovanje koje je na neki način pokušano da se da, da se zamagli, reforma da se izvrši, a po čijem nalogu. Po nalogu onih koji su bili u inostranstvu da se školuju, u Segedinu i ko zna gde po Nemačkoj, i svi ti stručnjaci kažu da su eksperti. Voleo bih da je jedan od potpredsednika danas na Televiziji Beograd, to je gospodin Korać, da radi školski program koji je bio program i sadašnjosti i budućnost i nažalost, sada su došle neznalice i došli su oni koji rade na štetu naše dece i naših građana.
Šta se nudi u fakultetskom obrazovanju. Nudi se da se ne školuju naša deca. A gde su drugovi poslali svoju decu, poslali su u Ameriku, Englesku, Nemačku, Pariz, tamo su njihova deca. Odakle im pare? Pitao sam se i u prethodnoj vlasti, a pitam se i sada, oni koji šalju decu u inostranstvo, odakle im pare, dokle naš građanin nema da preživi.
Šta očekuje studente? Očekuje ekonomska stanarina. Šta to znači? To znači neškolovanje, jer će ono iznositi oko 6.000, a prosek plate je 9.000, pa da vidimo ko će uspeti da svoju decu školuje. Nije cilj ove vlasti da se školuje naša omladina. Cilj ove vlasti jeste da obezbede svoju decu u inostranstvu na koledžima, a naša deca da ostaju što manje školovana, jer ne odgovaraju nekim zahtevima inostranstva.
Nemamo ovde gospodina Živkovića, njemu upućujem pitanje. Interesuje me informacija koliko se nalazi stranih savetnika kod gospodina ministra odbrane, koliko sedi gore i engleskih generala, šta je njihova uloga i na koje grane će doći Vojska Jugoslavije, da li će biti ona manja od Kosovskog zaštitnog korpusa i da li će se onesposobiti odbrana Srbije. Ja ovde tražim, kao poslanik, odgovor da mi se da, pa neka traži Vlada od drugih.
Slušali smo o poljoprivredi lepe priče, pa kaže, napredna je poljoprivreda, vidite, mi smo podigli nivo poljoprivredne proizvodnje. Odakle? Gde to vide? Nema poljoprivredne proizvodnje, nema ulaganja. Ovo ministarstvo poljoprivrede u Vladi Srbije uništilo je dva velika instituta poljoprivredna, koja su proizvodila semensku pšenicu i kukuruz i ostale semenske proizvode koji su podmirivali naše potrebe i moglo se zasejati.
Šta se dešava jesenas? Dešava se sledeće: Vlada je dala 50 kilograma pšenice, drugo nemate gde da nabavite, pa pitamo se, neka Vlada da recept kako se hektar zemlje seje sa 50 kilograma pšenice. Možda će to biti rod da sledeće godine gladujemo. Nećemo glad, hoćemo da poljoprivrednik proizvodi. Ono što ste dali malo jeftine nafte, to je sramota, tu naftu ste mogli da oslobodite poreza i seljacima da date da proizvode.
Šta bi sa uvozom mesa, čiji su to dileri, dok je svinja naša 35 dinara, uvozi Matijević ili kako se već zove iz Novog Sada, meso koje je van kategorije, van kvaliteta. Ko mu je dozvolio uvoz? Ova vlast je dozvolila, ona snosi odgovornost. Ko se hrani sa tom hranom iz uvoza? Naša deca koja se nalaze u studentskim domovima, naša deca koja se nalaze u Jugoslovenskoj narodnoj armiji ili sada da kažemo Armiji Srbije i Crne Gore. Naša mladost jede ono što se ne bi ponudilo, pitao sam jednog trenutka, iz Užičke Požege ... (isključen mikrofon).

Narodni poslaniče, molim ukoliko nemate egzaktne podatke da takvim informacija da se daje loša hrana u omladinskim i studentskim domovima ili u Vojsci Srbije i Crne Gore ne uznemiravate javnost, jer je govornica Narodne skupštine gde uvek govori čovek od uticaja. Dakle, ili imate podatke o tome da neko od državnih organa snabdeva lošom hranom omladinu i Vojsku, ili vas molim da pažljivije odmerite reči koje izgovarate za skupštinskom govornicom.

Hoćemo da zdravstvo može da radi. Ponudili ste plate vrhunskim stručnjacima 15 hiljada, 16 hiljada, koji leče, a dali ste plate onima koji treba da vas štite ili da vas brane, nemam ništa protiv sudija, preko 30 ili 40 hiljada, pa da li je takav jedan specijalista sa pet, šest godina u Kliničkom centru koji spasava živote važan činioc ovog društva. A Vlada kaže - nema para.
Šta je sa lekovima? Smanjili ste listu lekova na 120, tvrdite da lekova ima u apotekama, a ja ću vam doneti moje recepte, gde sam lično išao da tražim za sebe sa one liste od 120 i nisam ih našao. Znači, nemojmo zavaravati, smanjili smo listu sa 400 na 120, nije bilo ni onda lekova, da se razumemo, ali nemojte da se varamo sada.
Dalje, tražite da se u zdravstvu smanji 30% radnika, da ide na ulice; u školstvu, u prvoj varijanti je to bilo 30%, pa je smanjeno na 13%. Koga da otpustimo, od 100 radnika, 13 profesora na ulicu, jer neko je procenio, konkretno ministar finansija.
Voleo bih da vidim Đelića u školi, da uštedimo, nisam rukovodilac, ali moram braniti od onog što nije dobro, da dođemo, da on i ja sednemo i da izračunamo 13 odsto, da mi on pokaže, daću mu kvalifikacionu strukturu škole u kojoj se nalazim i da mi pokaže kojih 13 da otpustim. Nema otpuštanja radnika, nema podizanja dalje norme, hoće obrazovanje da živi i da radi onako kako treba.
Zahvalni smo što su plate redovne. Hoću da odvojim ono što je istina. Kuda mi to teramo obrazovanje? Teramo ga ka tome da obrazovanje ne bude naše. Neću govoriti o onom bukvaru, to sam ministru prosvete rekao na Odboru, pa ćemo najviše naše ličnosti istorije predstaviti, kako Svetog Savu, karikaturom, izvući ćemo, ne damo to da se radi sa našim svecima, sa našim naučnicima. Nećete to uraditi, promenićemo, doći će snage koje će misliti da u ovoj zemlji urade ono što je najbolje.
Pošto je ministar Vlahović tu došao, hajdemo da odemo do "Agro Semena", do Sremske Mitrovice, da vidimo tih 20, neke tamo privatne agencije koje tuku ljude, pa da vidimo ministre, rekli ste da onaj ko je u zatvoru ne može da kupi imovinu. Ima tu nekih Igo Sabo, pa ima neki Đermanović, pa ima neki Antun Kaić, da vidimo ko je bio tri meseca u zatvoru, a ko je sada u bekstvu, pa jesu li to moralni ljudi koji su "Agro Seme" kupili?
Jeste, sud trgovinski u Beogradu ne radi svoj posao kako treba, radi u korist onih koji pljačkaju društvenu imovinu, koji uzimaju budzašto.
Dalje, znači, da vidimo šta se tim ljudima može pomoći ili ne može, idemo da pogledamo sledeću situaciju, pošto ste ministre došli, kako je i "Instalater", ne znam po kojoj vrsti prodat, nije bitno od te tri vrste, da ne pamtim, ne znam koja je tačno, za 260 hiljada maraka, ako je njegov poslovni prostor, samo poslovni prostor 400 i nešto kvadrata, čija cena ne može biti ispod hiljadu i po maraka, bez obzira na obaveze koje je imao za plate i za to. Da ne govorim o mašinama, o prostoru, gde vi dobro znate za građevinsko zemljište, ide 5% od kvadrata stana, pa taj prostor da kupi ta firma koja je uzela "Instalater" iz Sremske Mitrovice, govorim sve sa mog terena dole, jer dole je urađen haos, a ništa ne radi, haos, haos.
Kuda ćemo mi sa otpuštenim radnicima u Sremskoj Mitrovici, kuda, hoću da vam kažem da kada se iz "Žitoprometa" otpustilo, pa je privatizovan po nekoj prodaji deonica, ne znam kojoj vrsti, ostao je čovek bez posla i sam osta u Savi, ne vidi izlaz. To je privatizacija koja ostavlja radnike na ulici, jer verujte, veliki broj ljudi ne vidi izlaza. Obezbedimo to što prodamo da u Sremskoj Mitrovici prorade, neka su to mala, neka su to privatna preduzeća, neka prorade, da radnik vidi mogućnosti da radi, a da ne govorimo o "Cepteru", vi verovatno nemate krivice, nego je i u staroj vlasti krivica kod određenih mangupa koji su kod vas sada, ali ćemo doći i to oduzeti, budite sigurni.
To je Drvni kombinat, to je gospodin, kako se već zove, Janković ili Cepter, ali ne u sadašnjem vremenu, nego je preko lažnih računa došao do ogromne imovine i otpustio radnike koji ni dan-danas nisu počeli da rade.
Mitrovica je imala 25 hiljada radnika, industrijski grad, poljoprivredni grad, grad sa 15 hiljada učenika osnovnih i srednjih škola, grad perspektive, ne zatvarajte fabrike, vratite dostojanstvo gradu u kome živim i vratite dostojanstvo u poljoprivredi i celom Sremu.
Srem je budućnost i Srbije i Vojvodine, to je područje koje mi moramo sačuvati, ali ne možemo bez semenske pšenice. Ne možemo, još ima vremena, možete da nabavite, ali otkupite pšenicu od naših seljaka, u ambarima je, otkupite i po 13, 14 dinara, nego iz Mađarske po 12 dinara, pa će naš seljak imati koristi, naš seljak će moći da zaseje novu setvu.
Sledeće, dajte da se đubrivo proizvodi u ovoj našoj zemlji, dajte tu je "Zorka" Šabac, dajte da krene Pančevo sa proizvodnjom, jer naše đubrivo veštačko je bilo kvalitetnije nego ijedno uvozno, a šta ste uradili?
Znam da je pogon zastareo, ali je mogao da proizvodi i jeftinija cena, ali je dato onome koji je prebegao iz partije u kojoj sam ja bio kod vas, pa ste Vojvodinu svu pokrili, da on uvozi, pa su neki kandidati postali sada stručnjaci za poljoprivredu.
Ne mislim na sadašnjeg ministra, da se odmah ogradim. Sve to što gleda mogao je ministar pokušavati novi, kako je god hteo, ali bez Skupštine Srbije i izražene politike u poljoprivredi nema perspektive seljaku. Ako niste mogli drugo ništa, zašto niste otvorili granicu prema Republici Srpskoj, pa da ljudi prodaju svinje, a ne da idemo uvozom mesa i da smanjujemo cene ispod neke realne i dostojne cene, a to je otprilike oko dve marke, uz redovnu isplatu. Plašili smo se, pa smo Drinu blokirali sa ogromnim jedinicama i zatvorili hermetički da ni jedna svinja ne može da pobegne tamo.
Šta ćemo sada kada ne bude jednog dana u ovoj našoj Srbiji dovoljno svinja, zatvorene štale, ne bude dovoljno bikova, ne bude svega toga. Mi ćemo da zatvorimo sve štale i šta ćemo? Da uvezemo. Znate kakvo meso se uvozi? Kada ga obradite, a ako treba pričaću vam i o francuskim pilićima koji su stizali, kada ga obradite ono izgubi boju, izgubi sve. Bakteriološki je ispravno, ali ....

Narodni poslaniče, isteklo je vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi.

Znači, tražim povratak radnika, imovine. Ne damo da pare idu u Novi Sad. Hoćemo pare u Sremskoj Mitrovici, koje pripadaju Sremu, pa ćemo mi da raspolažemo, a ne druga birokratija na nivou Vojvodine. To je prava stvar. Vratite nam pare od fabrika, nama koji smo gradili.

Narodni poslanik Vladimir Garčević iskoristio je svo vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi SNS i u očekivanju da završi svoje izlaganje i koji minut iznad tog vremena, ali tako će biti sa svakom poslaničkom grupom.         Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, pa ministar u Vladi Republike Srbije gospodin Aleksandar Vlahović.

Dame i gospodo, bio bih mnogo srećniji da sam u prilici da ovde sa ove govornice mogu da govorim afirmativno o rezultatima rada bilo koje vlade Republike Srbije, pa i ove Vlade DOS-a. Međutim, stvarnost je takva da dubina krize u kojoj se danas naše društvo nalazi posle tri godine vladavine DOS-a mene i sve nas obavezuje da u zaštiti intresa građana Srbije i države Srbije, kao i države u kojoj živimo, nekakve kombinacije državne zajednice, realne unije ili čega Srbije i Crne Gore, moramo da se kritički osvrnemo prema negativnim pojavama koje su zabeležene u zadnje tri godine.
Međutim, da se ova rasprava ne bi svela samo na nepoverenje Vladi, moramo da budemo realni i da kažemo da nepoverenje ne zaslužuje samo Vlada. Nepoverenje zaslužuje i ovaj saziv parlamenta, nepoverenje zaslužuje celokupni DOS-ovski režim na svim nivoima, koji je zahvaljujući svojoj katastrofalnoj politici doveo za tri godine naše društvo u skoro, kažem skoro, bezizlaznu situaciju. U obrazlanju ovog mog stava trudiću se da budem što jasniji u nameri i u želji da budem što razumljiviji onima koji ne žele da shvate suštinu. Naime, nadam se da ću u tome uspeti.
Narod ove Srbije glasao je na izborima 2000. godine za DOS. Danas, tri godine nakon toga, narod Srbije je svestan da je pogrešio. Pod ekonomskim pritiscima koji su i tada bili konstantni, kao što su i sada, naša privreda je bila izložena velikim pritiscima zbog sankcija, otežano poslovanje, bombardovana itd, ali sve činjenice koje su išle u prilog ovoj vlasti, DOS-ovskom režimu, nisu iskorišćene.
Mi danas, nažalost, nakon tri godine od skidanja sankcija, otvaranja velikih mogućnosti, imamo ne duplo nego troduplo goru situaciju nego što je bila 2000. godine.
O tome govore i neki tehnički podaci. Izvoz u 2003. godini u Srbiji mesečno je iznosio 200 miliona dolara, a u isto vreme uvoz je 600 miliona dolara mesečno, što na kraju godine može da dovede do spoljnotrgovinskog deficita od skoro pet milijardi dolara. Gospodo, nismo u situaciji ili nismo ovoliko bogati da možemo toliko sebi da priuštimo da trošimo, a da vrlo malo zarađujemo.
Takođe, kada se vratimo na situaciju koja je bila 2000. godine, narod je želeo da živi bolje. Vi ste to obećavali, vi ste davali izuzetno optimističke izjave kako će rasti životni standard, kako će Srbijom poteći med i mleko. Nažalost, narod je poverovao, međutim, mi u Pirotu smo imali činjenicu ili situaciju da od 1997. godine imamo na vlasti Koaliciju "Zajedno", koja je isto to obećavale pune četiri godine, a i pune četiri godine samo kukala kako je prethodna vlast ostavila pustoš.
Nažalost po narod i po građane Pirota i po narod Srbije, nakon vaše vlasti stanje je mnogo gore. Opet kažem, nažalost. Godine 1996. radili su "Tigar" i "1. maj" u Pirotu. Gospodine, imate gospodina Tomislava Panajotovića, pa ga pitajte da li je tako. Imali ste privredu koja je uspevala da izađe na kraj sa teškoćama, koje su tada bile na našoj ekonomskoj ili političkoj sceni.
Danas u Pirotu, nakon ove privatizacije i nakon svih bogom danih recepata iz inostranstva koje ste primenili, radi samo "Tigar", a podsećanja radi taj "Tigar" je privatizovan po prethodnom modelu svojinske transformacije i dan-danas uspešno odoleva svim pritiscima, svim nedaćama i svim nepovoljnim vetrovima koji duvaju ekonomskom scenom Srbije.
Da bih napravio poređenje, a Piroćanci to vrlo dobro znaju, kada krenete industrijskom zonom Pirota, dakle sem "Tigra" ni jedno, ama baš ni jedno preduzeće ne radi: "1. maj" se guši, a ona preduzeća koja su privatizovana po ovom modelu privatizacije, bio bih zaista zadovoljan i srećan da mogu da kažem da funcionišu, umiru. I o tome govori i nezadovostvo radnika u tim preduzećima, koji su ili na neplaćenim odustvima, ne primaju platu, ili ne vide nikakvu perspektivu za dalji rad.
Opet kažem, da postoji neki razlog da se to pohvali pohvalio bih, međutim, i sinoć sam teškom mukom pokušavao da se setim jednog pozitivnog primera iz moje sredine, gde se radi o nekim boljim uslovima i o nekom poboljšanju u toj privrednoj sferi. Nažalost, nisam mogao da se setim, sem da ste otkupili "Telekom" za četiri puta manju sumu od koje je prodat.
Dakle, jedan aspekt zbog kojeg ova vlada treba pasti jeste neispunjenje predizbornih obećanja u vezi ekonomskog i socijalnog stanja, i privrednog naravno. Lagali ste da će situacija biti bolja. Situacija je mnogo gora, izuzetno gora i o tome su vrlo jasno govorili protesti koji su pre nekih nedelju dana bili ovde pred zgradom parlamenta.
Dalje, kažete da je od privatizacije 1,4 milijarde dolara u 2003. godini nabavljeno. U redu, ali vi ste prodali skoro 1000 preduzeća. Prethodna vlast ili Republika Srbija ili država Srbija je prodajom jednog preduzeća, neću da govorim ko je bio onda na vlasti, zaradila milijardu i petsto miliona dolara. Oko tog preduzeća i iz tih sredstava finansirana je proizvodnja u mnogim drugim preduzećima, pa između ostalog i u "1. maju" iz Pirota, koji je tada stao na noge i koji je sada počeo da proizvodi.
Ali vi danas hvalite sebe kako ste obezbedili nekakva sredstva za investicije, a sva preduzeća koja su se obratila Fondu za razvoj, nadajući se da će dobiti kredite, danas nemaju mogućnosti da te kredite realizuju.
O tome, uprkos svoj ljubaznosti na koje nailaze od strane zaposlenih u Fondu za razvoj, kojima je svaka čast, uvek se pojavi neki problemčić koji koči uzimanje tih kredita. Da li banka ne želi da da garanciju, nekako nešto fali, ali za sve to nije kriva Vlada, kriv je neko drugi. Gospodo, vi ste krivi što niste stvorili politički i ekonomski ambijent u kome bi preduzeća mogla da traže perspektivu i boljitak. Takođe, moram da kažem da je veliki broj radnika zbog ekonomske politike ove vlade ostao bez posla.