Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da sednica teče i da se na njoj primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine, želim da vas kao predsednik Administrativnog odbora, pre sednice tog odbora (ali svejedno, sednicu ćemo imati sutra ujutru), obavestim da su izvesne odredbe Poslovnika, koje su bile osporene od strane SRS, pred Ustavnim sudom Republike Srbije proglašene za nesaglasne sa Ustavom i da je ta odluka stupila na snagu, pa bih zato zamolio gospodina predsednika Skupštine da sednicu od sada vodi u skladu sa stavom Ustavnog suda.
A, ako je potrebno narodnim poslanicima, mi smo pripremili, na brzinu, ako imate kod sebe Poslovnik, možemo samo da vam kažemo koje se odredbe brišu. Ukratko, od sada povredu Poslovnika može da prijavi svaki narodni poslanik; amandman na predlog zakona može da podnese svaki narodni poslanik i svaki narodni poslanik može da diskutuje o amandmanu.
Nisam hteo da raspravu usmeravam u pogrešnom smeru, ali ipak sednica teče, desiće se i neko će misliti da je Poslovnik povređen. Od sada, praktično od kada smo dobili "Službeni glasnik RS", trebalo je to možda da kaže sekretar na početku sednice, svaki narodni poslanik može da prigovori povredu Poslovnika, ne mora to preko predsednika ili predstavnika poslaničke grupe, a amandmane mogu da brane ili napadaju svi narodni poslanici.

Hvala, gospodine Nikoliću. Sednica se vodi u skladu sa odlukom Ustavnog suda. U pauzi je bila planirana sednica Administrativnog odbora, koji je po članu 69. Poslovnika, a nadležan je da razmatra sprovođenje Poslovnika, trebalo da pripremi ovu informaciju koju ste vi usmeno dali poslanicima; sednicu sam vodio u skladu sa odlukom sa kojom sam upoznat. Hvala, u svakom slučaju.
Sednica će biti zakazana za sutra ujutru, tako da je sada na redu gospodin Dačić.

Dame i gospodo poslanici, prilikom razmatranja drugih predloženih izmena i dopuna zakona, SPS je istakla da se zalaže za celovito rešavanje svih ovih pitanja u okviru rešavanja celokupnog izbornog zakonodavstva. Naravno, postavljalo se pitanje i na početku ove sednice da li ima smisla raspravljati o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika ili Zakona o izboru narodnih poslanika, ukoliko je, čini mi se, tu definisana želja mnogih poslaničkih klubova da se proba doći do optimalnih izbornih zakona i ukoliko se može pretpostaviti da će se u narednom periodu doći do dogovora oko načina izbora narodnih poslanika.
U tom smislu, smatramo velikom manjkavošću ovo što se trenutno dešava, a to je da se izborni zakon menja na osnovu i zbog pojedinih odredaba izbornog zakona. Srbija zaslužuje da dobije novi izborni zakon, odnosno treba da ga dobije. U tom smislu smo mi danas stavljeni pred jednu dilemu. Ovde je reč o nekoliko tačaka koje su prihvatljive za većinu političkih partija i poslaničkih klubova, a to je potreba da naši ljudi koji žive u inostranstvu, tzv. dijaspora dobiju pravo glasa. Čak se ne bi moglo reći u punom smislu reči da je to dijaspora, već ljudi koji su naši državljani, građani koji žive u inostranstvu, jer dijaspora ponekad obuhvata i one koji nemaju naše državljanstvo, nemaju pravo glasa ovde kod nas. To je jedno opravdano stanje.
Mislim da su se sve političke partije u predizbornoj kampanji zalagale za to da naši građani koji žive i rade u inostranstvu, a to znači da imaju boravak u inostranstvu, a ovde imaju državljanstvo, imaju pravo glasa. Postavlja se veliko pitanje da li je moguće i u kom roku na pravi način, bez rešavanja celokupnog izbornog zakona, doći do pravog i optimalnog ostvarivanja tog prava.
Drugo pitanje jeste ono što je bila manjkavost postojećeg izbornog zakona, a to je pravo građana da glasaju van biračkog mesta. Reč je o određenim kategorijama koje su izgubile pravo glasa prošlim rešenjem u izbornom zakonu: o bolesnima, nepokretnim ili o onima koji su na izdržavanju zatvorske kazne ili se nalaze u pritvoru. I to je opravdano za većinu političkih partija i za poslaničke klubove.
Treće pitanje jesu nacionalne manjine. Ukoliko bismo išli ka tome da nacionalne manjine mogu da imaju određene povoljnije uslove od ostalih građana Srbije, može se pozitivno izaći u susret ovim predlozima da se ukine cenzus od 5 posto za stranke nacionalnih manjina i da sve stranke nacionalnih manjina ili koalicije nacionalnih manjina uđu u raspodelu mandata, iako nemaju pređen prag ili cenzus od 5 posto od ukupnog broja onih koji su glasali na parlamentarnim izborima.
Naravno, postavlja se pitanje arbitriranja, koje su to stranke koje sebe mogu predstavljati strankama nacionalnih manjina. Vi znate da tu može doći do velikih zloupotreba, znate da će se neki političari proglasiti, kao i neke stranke, za predstavnike nacionalnih manjina, jer više šansi imaju da dobiju među pripadnicima nacionalnih manjina, nego među pripadnicima vlastitog naroda. Vi sami dobacujete ko bi otprilike to bio, ali zaista je ostavljena mogućnost da o tome odlučuje RIK.
Znači, mislimo da je loše što se ove tri stvari rešavaju parcijalno, i sve bez celine problema izbornog zakonodavstva. Naravno, teško je da se jedna politička partija izjasni protiv ovih stvari, imajući u vidu da se onda to može protumačiti da ste protiv toga da građani koji žive u inostranstvu imaju pravo glasa. Takođe, može se protumačiti da ne date pravo da glasaju van biračkog mesta onima koji ne mogu tog dana da budu u prilici, a imali su pravo u celom proteklom desetogodišnjem periodu da glasaju. I, što se tiče pitanja nacionalnih manjina, odmah bi se zloupotrebilo da političke partije imaju nešto protiv prava nacionalnih manjina.
Kada smo već kod toga, po postojećim izbornim zakonima, ne samo ovom, nego i po onim prethodnim (čak i po onim većinskim izborima iz 1990. godine, a posle toga su bili proporcionalni izbori sa više izbornih jedinica), pripadnici nacionalnih manjina uvek su imali predstavnike u ovom parlamentu. Oni koji su dugo prisutni u parlamentu Srbije sigurno se sećaju da je trenutni predsednik opštine Preševo Riza Halimi, ako nisam pomešao njegovo ime, ovde dugo godina bio narodni poslanik upravo iz tog kraja. Znači, kada su manjine učestvovale na izborima uvek su imale predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zato će Socijalistička partija Srbije glasati za i podržati ovaj predlog zakona, ali pod uslovom da se prihvati amandman koji smo podneli; to znači da se prilikom glasanja u dijaspori, odnosno među građanima koji žive u inostranstvu u tim biračkim odborima uvede kategorija proširenog sastava biračkog odbora, gde bi ušao po jedan predstavnik izborne liste koja je verifikovana od strane Republičke izborne komisije, kako bi se obezbedila višestranačka kontrola toka i načina glasanja u inostranstvu.
Takođe, sa druge strane, mi nismo podneli taj amandman, ali mislim da je dobro prihvatiti amandman koji se tiče glasanja van biračkog mesta. Mislim da je neko iz Srpske radikalne stranke podneo takav amandman.
U ovom predlogu zakona je predviđeno da dva člana biračkog odbora idu van biračkog mesta. Treba da se takođe obezbedi da ih bude više, ali predstavnici različitih izbornih lista.
Nadamo se da nećemo dočekati sledeće vanredne parlamentarne izbore sa ovim zakonom i sa ovim izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika. Glasaćemo za ovaj predlog, ali tražimo da se odmah pokrene jedna ozbiljna rasprava o celini izbornog zakonodavstva, jer ne može se menjati izborno zakonodavstvo od slučaja do slučaja.
Što se tiče Socijalističke partije Srbije, moram da kažem da mi nemamo velike potrebe da iniciramo promene nekih zakona ili Ustava iz vremena kada smo bili na vlasti, ali pošto smo ovde u manjini, ako ima takvih inicijativa treba tome da se pristupi odmah da se ne bi desilo kao u prošlom periodu kada je DOS bio na vlasti - imali smo dve-tri godine DOS-ove vlasti, a da pri tome gotovo nijedan sistemski zakon nije donet i svi su kukali na Ustav iz našeg vremena, zakone iz našeg vremena, a nisu našli za shodno da promene nijedan od tih zakona, a da ne pričamo o Ustavu.
Znači, mi ćemo glasati za ovaj predlog zakona pod uslovom da predlagač izađe u susret ovim predlozima da se obezbedi višestranačka kontrola ne samo prilikom glasanja, nego i utvrđivanja biračkih spiskova i svega ostalog što proizilazi iz ovog izbornog procesa, i ukoliko postoji jedno opšte raspoloženje da svi zajedno kroz različite vrste odbora, komisija ili nekih drugih tela dođemo do jednog dobrog izbornog zakona sa kojim ćemo izaći na neke vanredne ili redovne parlamentarne izbore.

Reč ima predstavnik predlagača gospodin Ristivojević.

Član 36. stav 4. Zakona o izboru narodnih poslanika kaže: "Rešenja o ispunjenju, odnosno neispunjenju uslova za određivanje predstavnika podnosioca izborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 časa od časa donošenja tog rešenja". Sledeći stav: "Predstavnik podnosioca izborne liste postaje član biračkog odbora u proširenom sastavu 24 sata od časa donošenja tog rešenja".
Ovo je opšta odredba koja se odnosi na sve biračke odbore bez obzira gde oni rade, da li rade u zemlji ili u inostranstvu, ako bude usvojen naš predlog zakona. Ovom opštom odredbom je regulisano zastupanje kompletne stranačke javnosti ili svih podnosioca izbornih lista u svim odborima, bez obzira bili oni u inostranstvu, bili u zemlji. Znači, nema potrebe to posebno naglašavati.
Ako je baš neophodno, ako neko baš toliko insistira da baš mora posebno da se naglasi, iako ja ne vidim razloga, jer opšta odredba pokriva sve biračke odbore i ne pravi nikakve razlike, ako baš mora, onda u redu, ali zaista opšta odredba pokriva sve i nema nikakve potrebe za naročitim dodavanjem. Prihvatićemo.

Reč ima gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona koji ima oznaku hitnosti i koji zadire u deo Zakona o izboru narodnih poslanika, a ne vidim razloge za hitnost zato što već čujem od nekih predstavnika koalicije koja će da vlada da treba temeljno promeniti Zakon o izboru narodnih poslanika. Da je u izgledu raspisivanje izbora za narodne poslanike mogao bih da shvatim, ali očigledno da nije. Onda me interesuje šta ćemo dobiti izmenama, zadiranjem samo u neke odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika?
Mi smo, odmah da kažem, podneli amandmane na Predlog ovog zakona i mislimo da prihvatanjem naših amandmana zakon može da bude prihvaćen i u Narodnoj skupštini. Bude li prihvaćen bez amandmana, ostaće nedorečen i štur, a to ćemo dokazati raspravom i odbranom svojih amandmana.
Želim da se u raspravi u načelu osvrnem na tri teme kroz tri člana zakona, a u stvari radi se o tri teme o kojima se zakon ovde posebno izjašnjava.
U članu 4. predlagač zakona uvodi dve novine: da svaki građanin može za svakog građanina da podnese zahtev za upis ili brisanje iz biračkog spiska, i da podnosilac izborne liste od proglašenja izborne liste ima pravo na uvid i na podnošenje zahteva za izmenu biračkog spiska. Gde nas to vodi, ako se zna da je upis u birački spisak poveren posao koji radi lokalna samouprava, da on interesuje lokalnu samoupravu i građane?
Dakle, o tome da li je građanin NN upisan u birački spisak brine lokalna samouprava koja je dužna da ga upiše ili ispiše i građanin NN koji je zainteresovan. Zašto bi samo podnosioci izbornih lista proveravali upis u spisak birača? Zašto ne bi CeSID? Zašto ne bi nevladine organizacije? Zašto ne bi Savet Evrope vršio izmene i upis birača u spiskove? Mnogo je šturo ovo. Ili samo svaki građanin. Zašto ne bi sada mogli građani iz inostranstva da dobijaju biračke spiskove, pa i oni pojedine građane da prijave koji su upisani ili koji nisu upisani?
Bolje je da prihvatite amandman Srpske radikalne stranke da građanin proverava svoj upis i da podnosilac izborne liste ne može da podnosi zahteve za izmenu biračkog spiska. To je potpuno čist posao. Pojedinačni upis u birački spisak je stvar pojedinca, nije stvar prijavljivanja od strane komšija, rodbine.
To je jedan ozbiljan posao. Šta ako vam se 100.000 ljudi obrati sa zahtevom da nekoga, da sto, dvesta ili 500.000 ljudi izbrišete iz spiska? Ko će to sve da proverava? Kada će to moći? Ovo je tehničko pitanje koje mene previše i ne zanima, to će interesovati naše pravnike koji se susreću sa vama na sednicama RIK-a, na kojima bi, mislim, pravnici trebalo dobro da sarađuju, zato što je to čisto pravna materija, i mislim da dobro sarađuju, bez obzira na to iz koje su političke stranke. Od 5. oktobra mislim da se članovi RIK-a teško usuđuju da pogaze zakon, a mislim da je to dobro.
Idemo na član 11. koji je novina, a predstavlja realizaciju obećanja koje je DSS davala u predizbornoj kampanji u svojim kontaktima sa predstavnicima naših građana koji žive i rade u inostranstvu, a to je da će konačno biti omogućeno našim građanima da glasaju u inostranstvu. To lepo zvuči, napiše se, o tome se govori, a već sada znate i ovde iznosite za govornicom da će teško biti da ta odredba bude primenjena za izbore.
Ovaj zakon, ova odredba se primenjuje shodno na izbor za predsednika Republike, i to vrlo dobro znate. Izbori za predsednika Republike će biti jako brzo. Hoće li biti konstituisan savet ministara Srbije i Crne Gore, šta ako vam ministar za inostrane poslove bude iz Crne Gore? Šta će, recimo, biti u Moskvi u kojoj je ambasador koji je, istina, otišao službenim avionom pre 15 dana da bude ambasador, ali je pred polazak izjavio da ne priznaje Srbiju i Crnu Goru za državu? Hoće li on vama da organizuje izbore u ambasadi u Moskvi? A kolika je Rusija i koliko vremenskih zona prelazite u Rusiji s kraja istoka na kraj zapada, na koliko mesta će biti organizovani izbori na teritoriji Rusije?
Kažete da bi na svakom biračkom mestu, u tim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, po pravilu izbore trebalo da obavlja pravnik zaposlen u tom diplomatsko-konzularnom predstavništvu. Najpre, koliko pravnika imamo zaposlenih u ambasadama i konzulatima, a drugo, koliko uopšte ljudi imamo zaposlenih, recimo, u Australiji? Ako ih ima 20, mogu li oni da sprovedu izbore na teritoriji cele Australije ili će izbori biti samo u Sidneju, Melburnu, a onaj će da putuje 2000 km da bi došao na izbore u toj zemlji u kojoj se nalazi.
Pokušali smo da vam pokažemo da želimo da se ovaj zakon sprovede, ali da nam niko ne ukrade nijedan glas. I sada vam tvrdim, ovim zakonom niste omogućili našim građanima koji se nalaze u inostranstvu da glasaju, niste. Postoji mogućnost, ali on će negde u zemlji u kojoj se nalazi preći duži put, nego ljudi iz polovine Evrope koji bi došli u Beograd da glasaju. Niste im omogućili da glasaju. Neka bude da jeste. Hoćemo kontrolu na biračkim mestima. Ne vredi tu opšta odredba. Na svakom biračkom mestu podnosioci liste imaju pravo kontrole.
Šta će biti ako mi odredimo Petra Petrovića da kontroliše izbore u Bonu, a Nemačka odbije da mu izda vizu? Hoćete li održati izbore bez kontrolora SRS-a? Ko bi vam ih onda priznao? Ako već ljudi dođu u Bon da glasaju, kako ćete da obrazložite svoj stav da nema izbora, jer nije stigao jedan radikal? Na poslednjim parlamentarnim izborima imali smo po 15-16 članova biračkih odbora u proširenom sastavu uz biračku kutiju. Pričali ste nekoliko dana ovde o troškovima, koliko će da košta 15-16 članova biračkih odbora na svakom mestu u svetu na kome se bude glasalo, a svi će slati svoje aktiviste iz Srbije.
Dalje, kažete da im omogućavate da glasaju. Biračko pravo je aktivno i pasivno. Mogu li da se kandiduju naši građani koji žive u inostranstvu? Ne mogu. Niste predvideli odredbu da sakupi potpise u zemlji u kojoj se nalazi, ko će tamo da mu overi potpise. Nego, da bi se kandidovao, mora da dođe u Srbiju da skuplja potpise i da mu opštinski sudovi overavaju potpise. Polovinu biračkog prava ste mu odmah, u startu, odbili, a onu polovinu mu samo deklarativno ispunjavate.
Odredbe na kojima bih da se zadržim su odredbe člana 12, jer bih želeo da ne ostanu nikakve nedoumice i zato što ovde predstavljate da vam je baš u interesu da zaštitite pravo manjina. Ova rasprava će biti zanimljiva zato što bi možda moglo da vam padne na pamet da nekoga optužite da ne želi da zaštiti prava manjina samo zato što je protiv ovakvog rešenja u izbornom zakonu.
Član 12. dodaje dva stava u članu 81. i oni glase: "Političke stranke nacionalnih manjina...."
(Predsednik: Vreme.)
Da, ja bih i drugi deo.
.... "Političke stranke nacionalnih manjina i koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata i kada su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali."
Ovde je predstavnik predlagača poslaničke grupe koja je predložila zakon rekao da je to u skladu sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore. Zna da uporište u Ustavu Srbije nema i hajde sada kada nam treba Ustavna povelja da se vezujemo za odredbe iz Ustavne povelje. Nijedan korak niste mrdnuli realizujući Ustavnu povelju, nijedan korak niste napravili da uspostavite bilo kakve odnose između Srbije i Crne Gore. Sada kada treba izbore u Srbiji održati, sada imamo Ustavnu povelju, koju, valjda, treba direktno primeniti. Zašto niste u rokovima koje je Ustavna povelja predvidela prilagodili Ustav Srbije Ustavnoj povelji, nego nas upućujete da nešto iz Ustava Srbije ne mora da bude poštovano, jer je, tobož, Ustavna povelja to predvidela na drugi način. Ko vam još poštuje tu Ustavnu povelju? Kako se zove ta država u kojoj pozivate na bilo kakvu važnost Ustavne povelje?
Želeo bih da pokušam da vas upoznam sa članovima Ustava koje direktno povređujete ovakvom odredbom.
Član 1: "Republika Srbija je demokratska država svih građana koji u njoj žive, zasnovana na slobodama i pravima čoveka i građanina, na vladavini prava i na socijalnoj pravdi."
Republika Srbija je demokratska država svih građana koji u njoj žive.
Član 11: "Slobode i prava čoveka i građanina ograničeni su samo jednakim slobodama i pravima drugih, i kada je to Ustavom utvrđeno."
Vi ćete sada određenoj grupi građana dati veća prava od drugih. Morate da poštujete građane i njihovo pravo da imaju potpuno ista prava. Ne postoji pozitivna diskriminacija. Vi stariji znate, posle rata, kada smo kupovali hleb, pa kupite pola hleba i prodavac iseče otprilike na polovinu, ako ste dobili malo više, pa ste pozitivno diskriminisani, sledeći kupac je dobio manje. On ima ispod 500 grama. Nikada ne možete da nekog pozitivno diskriminišete, a da se neko zbog toga ne oseti povređenim. Nijedno pravo koje nije omogućeno svim građanima Srbije nije pravo koje treba primeniti, ili ja možda ne poznajem dovoljno demokratiju, a nazivate me svakako ovde, i ultranacionalistom i fašistom se neki usuđuju da me nazovu.
Član 13: "Građani su jednaki u pravima i dužnostima ..." pa da vam ne čitam dalje o zaštiti, ali su jednaki u pravima i dužnostima. Da biraš i da budeš biran, to je tvoje pravo i tu moraju da budu svi jednaki.
Član 42: "Građanin koji je navršio 18 godina života ima pravo da bira i da bude biran u Narodnu skupštinu ...". «Izbori su neposredni, biračko pravo je opšte i jednako, a glasanje je tajno.» Opšte i jednako biračko pravo, i ne gleda ti niko u ličnu kartu kako ti je prezime i hoće li tvoj predstavnik sa 2% glasova da uđe u parlament, a onaj sledeći kad pokaže ličnu kartu, njemu kažete - tvoj mora da osvoji 5% glasova da bi ušao u parlament.
Član 49: "Građaninu se jamči sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti i kulture i sloboda upotrebe svog jezika i pisma. Građanin nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti".
Ovo su prava koja je Ustav predvideo 1990. godine. Šta kaže predlagač zakona? Republička izborna komisija će pri proglašenju izborne liste, na predlog podnosioca izborne liste, odlučiti o položaju političke stranke nacionalne manjine, odnosno koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina. Sada, kad politička stranka dostavi listu, mora da dostavi i statut Republičkoj izbornoj komisiji, a Republička izborna komisija će da traži odredbu u statutu po kojoj ta politička stranka zastupa prava nacionalnih manjina.
Da li ima ijedne političke stranke ovde koja neće zastupati prava nacionalnih manjina? Da li ima ovde ijedne političke stranke koja nema člana pripadnika nacionalne manjine, aktivistu, funkcionera? Da li ćemo sada morati da izbrišemo pravo pripadnika nacionalnih manjina da budu članovi političkih stranaka koje su srpske? A, da li će onda biti više pripadnika manjina u Skupštini Srbije zato što imaju pravo da po osnovu ukinutog cenzusa ili prirodnog cenzusa, kako ga nazivate, budu birani brže nego pripadnici nacionalnih manjina koji se nalaze na listama srpskih političkih stranaka?
Gospodin Stefan Zankov se nalazio na listi koja je morala da ispuni 5% osvojenih glasova da bi postao poslanik u Skupštini Srbije. Da li će njegov komšija postati poslanik sa jednim procentom glasova, samo zato što je u drugoj političkoj stranci? Obojica pripadaju istom narodu. Da li je to getoizacija? Da li to mi teramo pripadnike nacionalnih manjina da se udružuju u svoje političke stranke? Šta ako on hoće da bude sa velikom političkom strankom, ako je u njenom programu, u njenom delovanju, u njenom statutu potpuno našao sebe? Šta će mu sad reći komšije - što se ti kandiduješ, da radikali dobiju više glasova, da naša bugarska stranka ne prođe na izborima?
Vi otvarate ovde Pandorinu kutiju, sa jednim članom hoćete da rešite pitanje da li su ušle nacionalne manjine u parlament ili nisu. To se rešava na drugi način. Uradite ono što smo uradili mi radikali. Pozovite Jožefa Kasu, Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina i sve ostale predstavnike manjina koje imaju političke stranke i neka se kandiduju sa vama na listama.
Mi smo to učinili javno, učinićemo to još jednom. Izvolite sa nama na listu, proći ćete sigurno. Dogovorićemo, po broju birača, koliko poslanika imate. Čim se završe izbori, formirajte svoju poslaničku grupu. Ušli ste kao stranka manjine u Skupštinu. Uopšte me nije sramota da uđu uz snagu SRS, a ne ovako. Hajde da ih žigošemo, da svaki birač dobije žig, onaj glasa za listu kojoj je dovoljno 1%, a onaj glasa za listu kojoj je dovoljno 5%. To su homogene sredine. U osam opština na severu Vojvodine su u većini Mađari. Osetiće da im na ovaj način smetaju srpske stranke, a do juče je bio ponos da budu članovi stranaka koje nisu stranke manjina.
Ovde se političke stranke hvale pripadnicima manjina koji su poslanici. Treba da se hvale i to treba da se neguje, a ne da se razgrađuje. Navlačite mržnju ostalih pripadnika te manjine na njih, zašto nije sa njima. Zašto da bude sa njima? Da li Ustav kaže da moraju da pripadaju strankama nacionalnih manjina, da moraju njihov program da zastupaju? Ako mu se ne sviđa program, on mora da osnuje stranku manjine, da je prijavi, da ide na izbore, da bi mogao nešto da uradi.
Najlakše je obećavati, najlakše je praviti se, licemerstvo je poznato, praviti se - evo, rešio sam problem. Niste rešili probleme. Ovde je mogao da se postigne nacionalni konsenzus, da nam ne bi niko ništa prigovarao. Što ste vi potrčali? Žalili su se Jožef Kasa, Rasim Ljajić da nisu ušli u parlament. Sad, čim nisu ušli u parlament, kažu da su ugrožena prava manjina. Jedan je potpredsednik Republičke vlade, drugi član Saveta ministara Srbije i Crne Gore i kaže da su ugrožena prava manjina. Čim on više nije na funkciji, ugrožena su prava manjina. Tri godine je sve bilo u redu, svi izbori do sada su bili u redu, jer je ulazio Jožef Kasa u parlament i bio je uvek privilegovan od strane onih koji su na vlasti.
Vi znate, kada smo mi kao opozicija ovde napadali Jožefa Kasu, branila ga je SPS. Kada smo ga napadali kao člana DOS-a, branio ga je DOS. Uvek ste računali - veliko biračko telo, doneli su nam glasove, doneli su nam poslanike. Nemam ništa protiv toga da svaka politička ideja bude zastupljena u parlamentu, ako može da osvoji određeni broj glasova.
Šta može da uradi SRS? Ono što smo uradili amandmanom - spuštamo opšti cenzus na 3%. Ne možete sad reći da je bilo ko diskriminisan. Dve stranke nacionalnih manjina mogu automatski da uđu u parlament, da naprave koaliciju. Mi nismo rekli, kao što postoji uporedno u drugim državama, za političku stranku 3%, za koaliciju 6%. Da vidimo kako bi to onda izgledalo. Ne, mi smo rekli svaka lista 3%, pa neka bude 10 stranaka na listi, neka bude jedna, neka budu dve ili tri. Ući će pripadnici manjina. Vi pravite ustupak njihovim političkim strankama. Ustupak je da ih zovemo u koaliciju, a ne da im obaramo cenzus, zato što je to nešto što u Srbiji ne može da bude prihvaćeno.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Ne može glasač koji glasa za SRS, da vas ostale ne prozivam, da strepi da li je prešla 3%, a glasač koji glasa za neku drugu političku stranku da strepi da li je prešla 1%; ili 5% za radikale, a 1% za ostale. Ne može, mi smo ravnopravni. Ravnopravnost podrazumeva da nekad stisnete petlju i da kažete - ukaži mi na deo Okvirne konvencije o pravima manjina koji Srbija nije ispunila. Pozivam tog velikog borca za prava manjina da mi pokaže gde nismo nadmašili Okvirnu konvenciju, a ne samo gde joj se nismo primakli.

Gospodin Ristivojević, predstavnik predlagača.

Uvažene kolege narodni poslanici, posle ovako iscrpnog izlaganja trebaće mi malo više vremena da objasnim pojedine od ovih primedbi koje smo čuli od uvaženog kolege gospodina Nikolića, ali ću se truditi da budem kratak, kako bi što efikasnija bila ova rasprava.
Prvo, zašto svaki pojedinac za sebe, zatim i za drugoga, kao i podnosioci izbornih lista treba da imaju pravo uvida u birački spisak i mogu da traže intervencije u njemu? Zato što svi oni imaju pravni interes. To je ideja od koje se polazi.
U svakom slučaju, prirodno je i normalno da jedna stranka ima pravni interes da birački spisak bude očišćen i da može da traži intervencije u njemu. Sasvim je normalno da može svako za sebe. Zašto svako i za drugog? Zato što je sasvim moguće da se u biračkom spisku nalazi neki naš preminuli sugrađanin. Kako će on da dođe, sa groblja da interveniše da se izbriše iz spiska? Neće, nego će neko drugi za njega intervenisati: da li će to biti članovi njegove porodice, njegove komšije, sugrađani, da li neko ko je zainteresovan, predstavnik neke političke partije u nekoj opštini, koji zna da je preminulo njegovih pet sugrađana i onda će lepo otići u opštinu i zamoliće, na osnovu dokaza, da se izvrši intervencija u spisku.
Predlagač izborne liste ima interes da birački spisak bude očišćen. Mislim da je o tome zaista besmisleno govoriti, zašto jedna stranka ima interes da birački spisak bude čist, uređen i organizovan kako valja.
Zašto CeSID, kada ste ga već spomenuli, ili Savet Evrope nemaju pravni interes i zašto im ga mi ne dajemo? CeSID se bavi samo posmatranjem izbora i njega uopšte ne interesuje da li je birački spisak uredan. On će napisati u izveštaju – uredan, ili – neuredan, a uopšte ga ne interesuje da li je uredan. Savet Evrope još manje interesuje. CeSID još nešto kao i posmatra izbore u Srbiji, ali Savet Evrope je još povučeniji i prirodno je i normalno da nećemo njemu dati neko pravo da vrši intervencije u spisku.
Niko ovde ne spori da su intervencije u biračkom spisku i dalje pravo koje pripada Ministarstvu pravde a povereno je opštinskim upravama. Inače, svi oni koji imaju pravni interes da intervenišu na biračkom spisku ne mogu da ga menjaju, oni su dužni da podnesu dokaze ministarstvu koje je nadležno, odnosno opštinskoj upravi koja je tu kao nadležna po poverenom poslu da podnese dokaze kada interveniše. Znači, onaj ko interveniše za svog preminulog sugrađanina moraće da podnese dokaze, recimo umrlnicu ili slično.
Sve ovo uopšte ne znači da i dalje opštinska uprava, koja vodi biračke spiskove kao povereni posao, nema dužnost da ovo radi sama. Ona bi to sama trebalo da radi. Ministarstvo koje je nadležno da obavlja posao bi to trebalo samo da radi; pa znate šta smo sve radili 2002. u predsedničkim izborima da nateramo gospodina Šabića da obavi svoj posao, pa ga opet nije uradio dobro, i dalje je bilo posle izbora, utvrdili smo, 48.000 samo duplo upisanih, a gde su sve ostale kategorije, da ne pričam sada o prošlim izborima.
Što se tiče glasanja u inostranstvu, ponavljam, rekao sam to više puta, posmatrajte stvar dinamički a ne statički. Posmatrajte stanje koje imate sada i koje ćete imati ako usvojimo ovaj zakon. Sada naši ljudi u inostranstvu - zahvaljujući fakticitetu, daljini mesta gde prebivaju i mesta gde su upisani u birački spisak, gde treba da glasaju - u najvećem broju ne dolaze na glasanje. Da, jeste, izbori neće biti idealni, nećemo uspeti da u skorije vreme izvedemo pravljenje tih posebnih evidencija za sve ljude koji borave u inostranstvu, ali za najveći deo hoćemo.
I to će, dinamički gledano, biti napredak u odnosu na stanje koje imamo sada. Vi ste, uvaženi kolega Nikoliću, pomenuli – a šta ako bude hteo da se kandiduje u inostranstvu. Pa šta ako sada hoće da se kandiduje u inostranstvu? Ima isti problem. To pitanje nismo ni dirali. On može da dođe iz inostranstva, lepo u Srbiji pokupi 10.000 potpisa i kandiduje se. To može da radi i u inostranstvu. Zašto mu ne bi diplomatsko-konzularno predstavništvo moglo overiti potpise. Pitanje je samo šta će on da se kandiduje na izborima ako živi u Otavi ili u Brizbejnu; pa, verovatno se neće ni kandidovati kada živi tamo, neće ni doći ovde, što znači da verovatno ima interesa da glasa.
Ako hoće čovek da se vrati, prirodno je i normalno je dati mu pravo da glasa, povezati ga jače sa ovom zemljom, zainteresovati ga za njegovu budućnost, a to možemo samo tako ako mu damo pravo da glasa. Kako želite da navedete i stimulišete te ljude da ulažu u ovu zemlju ako im ne dozvolite mogućnost da mogu, bar u većoj meri, da utiču na odlučivanje u njoj.
Što se tiče glasanja nacionalnih manjina tj. stranaka nacionalnih manjina, tu je, vidim, bilo najviše prigovora. Ali, moram da se vratim na još jednu stvar. Taj naš građanin koji živi u inostranstvu i tamo boravi ne mora obavezno da glasa u tom diplomatsko-konzularnom predstavništvu ili u tom biračkom mestu, kao određenom u inostranstvu. Zašto? Zato što je birački spisak koji se vodi za njegovo glasanje u inostranstvu posebna evidencija. To je ona koja ne ulazi u konačan i ukupan broj birača. Što znači - on se nalazi na biračkom spisku i ovde u Srbiji i tamo.
Ako mu je bliže ili hoće da dođe kući (npr. budu za praznik izbori, kao sada), neće glasati tamo, glasaće ovde. Ako to ne bude situacija, glasaće tamo a ne ovde. U svakom slučaju, njegov glas se ne piše dva puta, jer ta posebna evidencija ne ulazi u ukupan i konačan broj birača. To smo posebno naglasili.
Dalje, sa ove govornice smo više puta čuli da ćete nas pobediti od Adelaide, Brizbejna, Perta, Monrovije, Sidneja, Hararea, preko Otave, Vankuvera, Čikaga, Majamija itd. Pa, ako imate toliko birača i toliko ljudi koji vas podržavaju, neće vam biti problem da u svim tim mestima nađete ljude od poverenja, koji će biti članovi biračkih odbora tamo. Znači, celishodnije je i nije ni neophodno da se ovde plaćaju ljudima izuzetno skupe avionske karte, boravci u inostranstvu, da bi u ime vas kontrolisali izborni postupak. Vi ćete među tim vašim silnim biračima u Brizbejnu naći ko će da kontroliše izbore.
Mi sad ovde tražimo celishodnije rešenje. Ne kažem da nije nemoguće i ne kažem da Republika Srbija ne treba da podnese teret izbornog postupka. Treba. Ali, ako postoji jedno više celishodno rešenje i jeftinije za ovu državu, bolje je da ga podržimo.
DSS sigurno neće tražiti za njene članove niti obezbeđivanje nekih skupih hotela u inostranstvu, niti obezbeđivanje avionskih karata i slično. Tamo gde želimo da ostvarimo naše pravo da kontrolišemo izborni postupak naći ćemo ljude na licu mesta, doprinećemo time štednji i budžetu u ovoj državi. Nema potrebe slati ljude odavde i plaćati to.
Dalje, što se tiče nejednakosti koju nam spočitavate, u pogledu građana koji su pripadnici nacionalnih manjina, ovde nije u pitanju nikakvo pravljenje nejednakosti. Do sada su uvek stranke nacionalnih manjina bile zastupljene, ali je sada izborni postupak pokazao da može da se pojavi i ozbiljna prepreka. Došli smo u situaciju da su neki pripadnici nacionalnih manjina, koji nisu politički angažovani kroz stranke koje nisu stranke manjina, ostali uskraćeni za svoje pravo da se politički izraze u ovom telu, predstavničkom telu Republike Srbije.
Ovo što mi predviđamo nisu obaveze za manjine, to su prava. I dalje svaki pripadnik nacionalne manjine može da bude član partije koja isključivo ne zastupa prava manjina, on i dalje može da se kandiduje na listi te partije, on bira ono što mu je bolje. Ako misli da će lakše svoj politički interes artikulisati, kanalisati u ovom predstavničkom telu kao kandidat za poslanika stranke pripadnika nacionalnih manjina, on će to da izabere. Ako mu se to ne sviđa, ako i dalje želi da bude član, vi ste spomenuli vašeg člana, uvaženog kolegu Zankova, ako želi da bude član SRS i na toj listi biran, ništa ga ne sprečava. On, jednostavno, sam odlučuje šta misli da mu je bolje.
Efekat neće biti nikakvo usitnjavanje. I dalje mislim da će efekat biti da će najjačim strankama svi želeti da se pridruže, što znači da ćete vi, kao momentalno pojedinačno najjača stranka, verovatno imati najveći broj tih ljudi. Svi vole pobednika. To je prirodno i normalno. Neće doći ni do kakvog usitnjavanja.
A, ono što je prepreka da baš jako sitne partije koje se bave pravima manjina uđu, to je taj tzv. prirodni prag, koliko je potrebno glasova za jednog poslanika. On faktički predstavlja neku vrstu cenzusa ipak i njima. Ako je za sve druge partije cenzus 5%, da bismo uozbiljili scenu, da male partije ne ulaze u parlament, da dobijemo stabilniji parlament i iz njega stabilniju vladu, onda imamo i prirodni prag koji će na neki način vršiti tu funkciju i za stranke manjina, da ne bi stranka koja ima 1.000 pripadnika manjina uspela da dobije nekog poslanika i da uđe u parlament.
Manje-više mislim da sam popisao sve prigovore koje je uvaženi kolega gospodin Nikolić dao i da sam na njih odgovorio, a ukoliko se još neki prigovor pojavi, izaći ću i obrazložiću ovaj naš predlog ponovo. Hvala.

Replika, gospodin Nikolić.