Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Pre nego što pristupimo utvrđivanju kvoruma želeo bih da se podsetimo da se zločini nad Srbima na Kosovu i Metohiji nastavljaju i ovih dana. Da li je preterano reći da se u prisustvu, a ako ne i pod okriljem, UNMIK-a i KFOR-a na području Kosova i Metohije odvija etničko čišćenje. U četvrtak u Starom Gacku ubijeni su Milijana Marković i Zlatomir Kostić. Njima i svim nevinim žrtvama terorističkog bezumlja na Kosovu i Metohiji, odajmo počast minutom ćutanja i neka to bude i znak protesta zbog neodgovornog ponašanja međunarodne zajednice koja zatvara oči pred ovim zločinima.
Slava im.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine Republike Srbije.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Meho Omerović, Velimir Simonović, Žarko Korać, Radoslav Jović, Sanja Čeković, Boško Ristić, Vojislav Koštunica, a pre podne Aleksandar Vlahović.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O IZBORU PREDSEDNIKA REPUBLIKE
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a posle njega narodni poslanik Miodrag Đidić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka u svojim predizbornim aktivnostima dala je sebi i obavezu da će set zakona koji koče određene aktivnosti i predviđaju mukotrpne i dugotrajne aktivnosti koje ne donose plodove građanima Srbije staviti na dnevni red ovog parlamenta. Tako smo i Predlog zakona o izmenama Zakona o predsedniku Republike stavili po hitnom postupku na usvajanje pred ovaj parlament. Mi nismo želeli da ova pat situacija u izboru predsednika proizvede večitog v.d. predsednika.
Sećamo se dobro prethodnog predsednika Narodne skupštine, kome smo i građani i mi već zaboravili i ime, kako je na sebi svojstven način kršila Ustav i mnoge zakone, u nadi i želji da sebi i njenim istomišljenicima obezbedi što duži period u toj i takvoj vlasti. Mi, srpski radikali smo na sve te propuste upozoravali vlast, da to što rade nije u skladu sa Ustavom i Zakonom, koji je vezan za član 73. i 87. Ustava Srbije. Sa biračkim spiskovima najveći problem bio je, i na to smo ukazivali, da se uspostavi jedinstveni birački spisak, pošto gospoda iz DOS-a nisu imali vremena, a nisu imali ni svoga ministra za lokalnu samoupravu, koji je imao obavezu da revidira i uspostavi biračke spiskove.
Posmatrajući funkciju predsednika Srbije iz današnjeg ugla, stiče se utisak da nekom to i danas prija, da nemamo predsednika Srbije već da to v.d. stanje traje što duže, a to je povezano sa svim ovim i današnjim stanjem posle parlamentarnih izbora. Ne mogu da se otmem utisku kako se u toj funkciji i danas nalaze ambasadori zapadnih alijansi i kako oni žele da sprovode demokratske opcije po njihovom principu, a taj njihov princip je - što gore, to za njih bolje. Srpski radikali predlažu da se usvajanjem ovog zakona ovakvo stanje prekine i da Srbija izabere predsednika; građani Srbije ovim zakonom dobijaju svog predsednika, a ovi gore pomenuti koji to ne žele mogu samo da se ljute na njima svojstven način.
U ovom zakonu smo sa šest izmena konkretno predložili rešenje ovog problema. Član 4: "Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine istog dana kad nastupe razlozi utvrđeni članovima 86. i 87. Ustava Republike Srbije". Znači, trebalo je da predsednički izbori budu raspisani, ali već smo o tome govorili, da baš takvo stanje nekom odgovara. Prihvatanjem člana 1. ovog našeg predloga neće više moći da se sprovodi lična volja, već putem automatizma predsednik Skupštine mora da raspiše izbore.
Srpska radikalna stranka je bila i danas je protiv uzaludnih izbora i trošenja narodnog novca bez opravdanja.
Članom 2. Predloga zakona utvrđuje se da je za predsednika Republike izabran kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali. Ako se dogodi da ni tada nije izabran predsednik, ponovljeno glasanje mora da se obavi u roku od 15 dana.
Mi smatramo da ovaj zakon treba da se donese po hitnom postupku baš zbog stanja u kome se nalazimo. Naš stav je da ova 2004. godina bude izborna i da se održe izbori na svim nivoima, u jednom danu, a u cilju prevazilaženja parlamentarne krize i ekonomičnog i racionalnog trošenja budžetskih sredstava. Znači, neće biti tri i više krugova već jedan krug.
Ako neke političke opcije ne žele ovaj naš predlog da prihvate, time daju do znanja da podržavaju ovakvo stanje u toj oblasti. DOS je u prethodnom periodu pokazao za šta se zalaže, građani su na poslednjim izborima najveći broj mandata dali Srpskoj radikalnoj stranci i mi želimo da promenimo sve zakone koji nisu u skladu sa Ustavom i koji nisu u skladu sa realnim životom.
Najvažnije je da ovaj predlog obezbeđuje izbor predsednika Srbije u prvom ili drugom krugu. Vreme teče, a mi još nemamo predsednika Republike; to treba ovim našim predlogom zakona da se prekine i da mi kao narod izaberemo po zakonu predsednika Republike. Znači, 29. decembra 2002. godine je zvanično prestao mandat legalno izabranom predsedniku Srbije. Naš kandidat za predsednika Srbije gospodin Tomislav Nikolić i mi kao Srpska radikalna stranka smo ovim postojećim zakonom, koji je do danas na snazi, mnogo izgubili, a naročito je izgubio narod. To je još jedan razlog zašto smo mi za ovaj novi predlog zakona. Sigurno bi se politička mapa u Srbiji drugačije čitala u korist našeg naroda, ali mi, srpski radikali, očekujemo da će naš predsednik na tim novim izborima pobediti i tada će sve biti radikalno bolje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić, a posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

Poštovane kolege poslanici, poslanici sa liste Demokratska stranka - Boris Tadić neće glasati za Predlog zakona o izmenama Zakona za izbor predsednika Republike, iz istih razloga zbog kojih to nisu učinili ni u prethodnom sazivu Narodne skupštine, jer od tog vremena do danas se ništa nije promenilo. I dalje je na snazi Ustav koji je tada važio i član 83. Ustava Republike Srbije, koji propisuje nadležnosti i ovlašćenja koja predsednik Republike ima. Te nadležnosti i ovlašćenja mnogo su bliži predsedničkom sistemu, nego parlamentarnom sistemu koji važi kod nas.
Podsetiću kolege poslanike da predsednik Republike odlučuje o ratu i miru, u slučaju da ne može Narodna skupština da se sastane; takođe, proglašava ratno stanje; rukovodi oružanim snagama u ratu i miru. To su ovlašćenja po kojima je sigurno potrebno da na izbore izađe 50% građana Srbije i da legitimitet izabranom predsedniku Republike. Da li sada možemo da ostvarimo to, to je pitanje na koje treba da daju odgovor građani Srbije. Siguran sam da kada imamo prave kandidate građani Srbije hoće da izađu na izboru i hoće da glasaju.
Podsetiću vas da je 2000. godine gospodin Vojislav Koštunica imao tu snagu i uspeo je, zajedno sa ostalim kandidatima za predsednika, da izvede 50% građana Republike Srbije na izbore. Zašto to danas nije moguće, zašto danas, posle samo tri godine, gospodin Vojislav Koštunica ne može sa ostalim kandidatima da izvede 50% građana Srbije - to je stvar o kojoj treba da razmišlja njegova stranka. Očito je da je čovek koji je posle tih izbora imao poverenje 80% građana Srbije danas spao na svega 14-17%.
Još jedan veliki razlog zbog koga mora na izbore da izađe 50% jeste član 88. Ustava, koji određuje kako prestaje mandat predsedniku Republike, ukoliko on prekrši Ustav. Tamo se jasno kaže da bi uopšte došlo do toga da možemo da razrešimo predsednika Republike, potrebna je saglasnost dve trećine poslanika u ovoj Skupštini. Kada taj uslov bude ispunjen, onda mora na izbore da izađe najmanje 50% ljudi i svih 50% ljudi da glasa za razrešenje. Priznaćete da je to jako teško i da je to neizvodljivo, što znači da sto građana Srbije može da izabere predsednika Republike, ali da on nikako ne može da bude razrešen, a kažem da su ovlašćenja predsednika Republike zaista velika.
Ovde smo čuli mišljenje da se to u praksi ne događa, da se ne pojavljuje pitanje razrešenja predsednika Republike, i to, čini mi se, od podnosioca predloga Gordane Pop-Lazić. Samo ću vas podsetiti da to baš nije tako i da je baš SRS pre 10-11 godina u saveznom parlamentu pokrenula i zajedno sa socijalistima izglasala nepoverenje tadašnjem predsedniku SRJ Dobrici Ćosiću. Takođe smo ovde čuli mišljenje da uporedno pravo ne traži 50% plus jedan građanin da bi bio izabran, međutim, ni to nije tačno. Imate sada u Rusiji izbore za predsednika Republike i tamo se traži da na izbore izađe 50% plus jedan glasač.
Znam da je jako bitno da se izabere predsednik Republike i DS je u prethodnom sazivu učinila korak da se to ostvari, kada je ukinula cenzus u drugom krugu. Dakle, taj korak je učinjen, ali mislim da ovaj drugi korak ne smemo da učinimo, bar dok su ovakva ovlašćenja u Ustavu. Ukoliko dođe do promene Ustava, onda treba razmišljati o dve stvari: da li da smanjimo ovlašćenja predsednika Republike ili, pak, možda još i bolju varijantu, da parlament bira predsednika, da se predsednik ne bira neposredno. To je stvar za razmišljanje.
Ono što je sigurno, to je da kada građani imaju koga da biraju, oni izađu na izbore. Građani su izašli 28. decembra, preko 60%, da bi izabrali poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, Skupština ima legitimitet i građani hoće da glasaju za Skupštinu, a pitanje predsednika možda možemo da tretiramo - pošto veći legitimitet ima Skupština, jer građani imaju veće poverenje u Skupštinu - tako da Skupština ubuduće bira predsednika.

Gospodin Vučić, replika.

Samo jedno objašnjenje prethodniku, koji je pominjao SRS, o načinu na koji je smenjen nekadašnji predsednik SRJ gospodin Ćosić. To nema apsolutno nikakve veze, niti može da se napravi nekakva analogija sa onim što imamo danas ili sa onim što imamo u Predlogu zakona. Vrlo je prost razlog: dakle, gospodin Ćosić je biran u parlamentu, gospodin Ćosić je smenjen u parlamentu. To sa neposredno izraženom voljom naroda nema baš nikakve veze.
Znači, mi ovde tražimo da se ono gde se neposredno bira, da se tu smanji cenzus, zato što postoji mogućnost u ovakvoj, rekao bih, bipolarnoj Srbiji, u političkom smislu, u takvoj podeljenosti koju imamo - svaki put neko ko bi želeo da blokira izbor predsednika Republike na ozbiljan način, mogao bi to da učini. Da SRS ne istakne svog kandidata za predsedničke izbore, ne dođe do promene zakona, ne dođe do ukidanja cenzusa u prvom izbornom krugu, svi ostali zajedno ne mogu da izvedu 30-35% birača. Naravno, i da kažu svi ostali iz ovog tzv. "DB-a" da neće da izađu sa svojim kandidatom i mi jasno kažemo - ljudi, nemoguće je da izvučemo 50% od ukupnog biračkog tela.
To je nešto što nam se čini logičnim, posebno u ovakvim uslovima, da nije protivustavno, da nije suprotstavljeno ostalim zakonima, te se ne nameće kao neka vrsta lex specialis-a, ali nešto što može da bude prihvaćeno, a u datom političkom trenutku je od suštinskog značaja.
Rekao sam, kada se ovde bude govorilo o Ustavu, o izradi novog ustava, SRS je za to da se prvo ustanovi, da se vidi šta je to što ne valja u postojećem, šta je to što bi trebalo da bude drugačije. Nemamo ništa protiv da vidimo kako i na koji način da se predsednik bira u parlamentu. Mi smo za jačanje zakonodavne vlasti, neka bude monocefalna izvršna vlast, takođe nemamo ništa protiv. Nema apsolutno nikakve potrebe da dalje mučimo građane Srbije, da mučimo sebe praznim pričama o tome kako je nemoguće jer nisu dobri kandidati. Nisu dobri kandidati? Pa, kandidujte se i dobijte 50%, ako nisu dobri kandidati. Lako je kritikovati i napadati drugog i reći tako i tako. Dobro, niko od nas ne valja, vi valjate, kandidujte se, da vidimo da li imate toliko ili nemate toliko. Mislim da nemate i mislim da to dobro znate.
Kad je takva situacija u Srbiji, hajde da pošteno priznamo kakvo je stanje, da vidimo ko je najbolji, da vidimo ko ima najviše pristalica, ko ima najviše poverenja kod građana Srbije i da na taj način izaberemo predsednika. Mislim da je to najbolje rešenje, a to sa Dobricom Ćosićem i njegovim opozivom u parlamentu SRJ nema baš nikakve veze.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, a posle njega narodni poslanik Dušan Petrović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mogu da izrazim zadovoljstvo što ću i ja, kao i poslanička grupa DSS, podržati ovaj predlog zakona, ne zato što sam ja jedan od omiljenih poslanika u redovima DSS-a poslaničkog kluba SRS, nego zato što je ovo dobar predlog zakona, koji je potreban Srbiji. Naravno, nije bio potpun, pa smo mi morali onim predlogom zakona, kod prethodne tačke dnevnog reda, da ga popravimo, tako da ćemo posle usvajanja ova dva zakona konačno u Srbiji moći da izaberemo na pravi način predsednika Republike.
Nisam očekivao, posle jučerašnjeg dana, neki ozbiljan nastup poslanika iz redova sada već bivše vlasti. Evo sad smo čuli, malo sam se iznenadio opet jednim takvim nastupom i takvom praznom pričom, ali očigledno da se nastavlja taj trend njihovog neshvatanja naroda i biračkog tela u Srbiji. Otuđili su se za ove prethodne tri godine i nije ni čudo, verovatno zato neki od njihovih predsedničkih kandidata dobijaju četrdesetak glasova na sopstvenoj skupštini, a ovde nama i dalje drže predavanja o raznim temama. Između ostalog čuli smo i ono o prve dve tačke dnevnog reda. Ali, šta ćete, verovatno će na izborima za svoj kućni savet moći da dobiju malo više i da budu izabrani.
(Glasovi: Tema – da li je to na dnevnom redu?)
Ali, da se vratimo na dnevni red, gospodine. Znači, ovo je bio mali uvod, za vas što šuškate iz zadnjeg reda, koji ste se sveli na tako mali broj zbog toga što nemate dodira sa narodom. To je bila poenta ove priče. Gospodo, da znate nešto malo o građanima Srbije znali biste da nema nikakve veze ova vaša priča, koju su inače svojevremeno rekli, još posle onih prvih neuspelih predsedničkih izbora, pokojni gospodin Zoran Đinđić, a bogami i gospodin Vojislav Šešelj, a to je da se radi o kandidatima i da zbog kadidata građani nisu izašli na izbore.
Jednostavno, ovaj cenzus je apsolutno nepotreban. U većini zemalja Evropske unije, pa i drugih demokratskih zemalja, gde se bira predsednik, on ne postoji, on je nepotreban i on obesmišljava. Ovakav, sadašnji zakon uvek nekome omogućava da bojkotuje izbore i da unosi zabunu među birače.
Kada ukinemo cenzus i u prvom i u drugom krugu (u drugom smo već ukinuli) biće obesmišljen bojkot i onda ćemo moći da imamo lepezu kandidata i garantovano, znajući mentalitet građana Srbije, na predsedničke izbore, kada budu ubrzo raspisani i održani, izaći će više od 50% biračkog tela, jer ih niko neće terati i niko ih neće zvati da ne izađu na izbore.
Imamo mi malo onog inadžijskog kod nas i onda se zbog toga i dobijaju takvi rezultati. Kada ukinemo cenzus videćemo svi ovde zajedno da će na te predsedničke izbore izaći više od 50% građana Srbije. U to sam ubeđen 100%, kao što sam ubeđen da će pobednik na tim izborima biti kandidat koga kandiduje DSS, bez obzira na to što gospoda iz SRS smatraju da će njihov kandidat pobediti, i bez obzira kada oni budu bili održani, da li za 60 dana, kraćem ili nešto dužem periodu, to je potpuno svejedno. Jednostavno, sve vas pozivam da ovaj zakon takođe, kao i prethodni, izglasamo i onda ćemo imati jednu vitešku kampanju i vitešku borbu u kojoj će naravno najbolji kandidat, po merilima građana, pobediti, a ja sam ubeđen da će to biti kandidat DSS-a. Hvala.

Replika, gospodin Vučić.

Ne želim i neću da vam dosađujem, samo hoću da raspravim ovo oko izjava Vojislava Šešelja još od pre dve godine kada je bio treći na predsedničkim izborima. Dakle, promenjena je politička situacija drastično. Tada smo imali tri izuzetno snažna predsednička kandidata, koja su dobila gotovo jednak broj glasova, od 25% do 29,7%, dakle u 5% su bila tri kandidata – Koštunica, Labus i Šešelj, i Srbija je bila podeljena na tri dela.
Pokazalo se onda da kada jedan od ta tri ne izađe da nema dovoljno za izlazak od 50%. Zamislite danas, kada je Srbija podeljena u dva politička bloka, očigledno, pošto će biti jasno da postoji vlast i opozicija i da će se ljudi na takav način odlučivati, postoji li mogućnost da neko na taj način izvede 50%.
Gospodin Šešelj je tada jasno govorio zbog toga što su se i jedan i drugi kandidat utrkivali da omalovaže kandidata SRS, naravno sećate se one čuvene priče, prebirajući i prebrojavajući glasove SRS, odnosno koliko je tu ljudi glasalo za SRS, a koliko su tu glasači nekih drugih političkih partija, pa smo taj primer imali i posle pobede gospodina Nikolića na predsedničkim izborima, koliko su tu glasovi radikala, a koliko svih ostalih, pa smo na kraju pojedinim računicama i analizama došli dotle da za SRS niko ne bi glasao.
Srećom, održani su parlamentarni izbori svega dva meseca posle tih predsedničkih izbora, pa smo ipak došli do zaključka da više od 95% tih glasača jesu glasači upravo SRS. Dakle, to je suštinska razlika u vremenu o kome govorimo, u trenutku o kome govorimo i u političkoj sceni Srbije u trenutku o kome pričamo.
Sa druge strane, naravno, mi se nadamo i očekujemo tu vitešku kampanju. Mislim da smo imali jednu dobru i fer kampanju za predsednika Republike krajem prošle godine. Nadamo se da ćemo imati takvu kampanju i ove godine, mada, naravno, od vlasti to nikada ne možete da očekujete, posebno ne od novouspostavljene, ali u svakoj vrsti fer i viteške kampanje pobedićemo mi.
Ali, još nešto da znate. Ne možete da govorite o Srpskoj radikalnoj stranci ni na koji način – da u takvim kampanjama nije učestvovala, jer nikada nije imala udela ni u krađi glasova, ni u krađi biračke volje, niti u vođenju hajke preko pojedinih medija, kao što su je vodili protiv nas, posebno preko televizije B-92, tako da ćemo mi dati puni doprinos. Ako želite takvu vitešku kampanju, mi vas pozivamo da izađete sa najboljim kandidatom i baš da vidimo ko će da bude pobednik, a ja sam siguran da gotovo svi građani Srbije već znaju odgovor na to pitanje.