Uvažene kolege narodni poslanici, posle ovako iscrpnog izlaganja trebaće mi malo više vremena da objasnim pojedine od ovih primedbi koje smo čuli od uvaženog kolege gospodina Nikolića, ali ću se truditi da budem kratak, kako bi što efikasnija bila ova rasprava.
Prvo, zašto svaki pojedinac za sebe, zatim i za drugoga, kao i podnosioci izbornih lista treba da imaju pravo uvida u birački spisak i mogu da traže intervencije u njemu? Zato što svi oni imaju pravni interes. To je ideja od koje se polazi.
U svakom slučaju, prirodno je i normalno da jedna stranka ima pravni interes da birački spisak bude očišćen i da može da traži intervencije u njemu. Sasvim je normalno da može svako za sebe. Zašto svako i za drugog? Zato što je sasvim moguće da se u biračkom spisku nalazi neki naš preminuli sugrađanin. Kako će on da dođe, sa groblja da interveniše da se izbriše iz spiska? Neće, nego će neko drugi za njega intervenisati: da li će to biti članovi njegove porodice, njegove komšije, sugrađani, da li neko ko je zainteresovan, predstavnik neke političke partije u nekoj opštini, koji zna da je preminulo njegovih pet sugrađana i onda će lepo otići u opštinu i zamoliće, na osnovu dokaza, da se izvrši intervencija u spisku.
Predlagač izborne liste ima interes da birački spisak bude očišćen. Mislim da je o tome zaista besmisleno govoriti, zašto jedna stranka ima interes da birački spisak bude čist, uređen i organizovan kako valja.
Zašto CeSID, kada ste ga već spomenuli, ili Savet Evrope nemaju pravni interes i zašto im ga mi ne dajemo? CeSID se bavi samo posmatranjem izbora i njega uopšte ne interesuje da li je birački spisak uredan. On će napisati u izveštaju – uredan, ili – neuredan, a uopšte ga ne interesuje da li je uredan. Savet Evrope još manje interesuje. CeSID još nešto kao i posmatra izbore u Srbiji, ali Savet Evrope je još povučeniji i prirodno je i normalno da nećemo njemu dati neko pravo da vrši intervencije u spisku.
Niko ovde ne spori da su intervencije u biračkom spisku i dalje pravo koje pripada Ministarstvu pravde a povereno je opštinskim upravama. Inače, svi oni koji imaju pravni interes da intervenišu na biračkom spisku ne mogu da ga menjaju, oni su dužni da podnesu dokaze ministarstvu koje je nadležno, odnosno opštinskoj upravi koja je tu kao nadležna po poverenom poslu da podnese dokaze kada interveniše. Znači, onaj ko interveniše za svog preminulog sugrađanina moraće da podnese dokaze, recimo umrlnicu ili slično.
Sve ovo uopšte ne znači da i dalje opštinska uprava, koja vodi biračke spiskove kao povereni posao, nema dužnost da ovo radi sama. Ona bi to sama trebalo da radi. Ministarstvo koje je nadležno da obavlja posao bi to trebalo samo da radi; pa znate šta smo sve radili 2002. u predsedničkim izborima da nateramo gospodina Šabića da obavi svoj posao, pa ga opet nije uradio dobro, i dalje je bilo posle izbora, utvrdili smo, 48.000 samo duplo upisanih, a gde su sve ostale kategorije, da ne pričam sada o prošlim izborima.
Što se tiče glasanja u inostranstvu, ponavljam, rekao sam to više puta, posmatrajte stvar dinamički a ne statički. Posmatrajte stanje koje imate sada i koje ćete imati ako usvojimo ovaj zakon. Sada naši ljudi u inostranstvu - zahvaljujući fakticitetu, daljini mesta gde prebivaju i mesta gde su upisani u birački spisak, gde treba da glasaju - u najvećem broju ne dolaze na glasanje. Da, jeste, izbori neće biti idealni, nećemo uspeti da u skorije vreme izvedemo pravljenje tih posebnih evidencija za sve ljude koji borave u inostranstvu, ali za najveći deo hoćemo.
I to će, dinamički gledano, biti napredak u odnosu na stanje koje imamo sada. Vi ste, uvaženi kolega Nikoliću, pomenuli – a šta ako bude hteo da se kandiduje u inostranstvu. Pa šta ako sada hoće da se kandiduje u inostranstvu? Ima isti problem. To pitanje nismo ni dirali. On može da dođe iz inostranstva, lepo u Srbiji pokupi 10.000 potpisa i kandiduje se. To može da radi i u inostranstvu. Zašto mu ne bi diplomatsko-konzularno predstavništvo moglo overiti potpise. Pitanje je samo šta će on da se kandiduje na izborima ako živi u Otavi ili u Brizbejnu; pa, verovatno se neće ni kandidovati kada živi tamo, neće ni doći ovde, što znači da verovatno ima interesa da glasa.
Ako hoće čovek da se vrati, prirodno je i normalno je dati mu pravo da glasa, povezati ga jače sa ovom zemljom, zainteresovati ga za njegovu budućnost, a to možemo samo tako ako mu damo pravo da glasa. Kako želite da navedete i stimulišete te ljude da ulažu u ovu zemlju ako im ne dozvolite mogućnost da mogu, bar u većoj meri, da utiču na odlučivanje u njoj.
Što se tiče glasanja nacionalnih manjina tj. stranaka nacionalnih manjina, tu je, vidim, bilo najviše prigovora. Ali, moram da se vratim na još jednu stvar. Taj naš građanin koji živi u inostranstvu i tamo boravi ne mora obavezno da glasa u tom diplomatsko-konzularnom predstavništvu ili u tom biračkom mestu, kao određenom u inostranstvu. Zašto? Zato što je birački spisak koji se vodi za njegovo glasanje u inostranstvu posebna evidencija. To je ona koja ne ulazi u konačan i ukupan broj birača. Što znači - on se nalazi na biračkom spisku i ovde u Srbiji i tamo.
Ako mu je bliže ili hoće da dođe kući (npr. budu za praznik izbori, kao sada), neće glasati tamo, glasaće ovde. Ako to ne bude situacija, glasaće tamo a ne ovde. U svakom slučaju, njegov glas se ne piše dva puta, jer ta posebna evidencija ne ulazi u ukupan i konačan broj birača. To smo posebno naglasili.
Dalje, sa ove govornice smo više puta čuli da ćete nas pobediti od Adelaide, Brizbejna, Perta, Monrovije, Sidneja, Hararea, preko Otave, Vankuvera, Čikaga, Majamija itd. Pa, ako imate toliko birača i toliko ljudi koji vas podržavaju, neće vam biti problem da u svim tim mestima nađete ljude od poverenja, koji će biti članovi biračkih odbora tamo. Znači, celishodnije je i nije ni neophodno da se ovde plaćaju ljudima izuzetno skupe avionske karte, boravci u inostranstvu, da bi u ime vas kontrolisali izborni postupak. Vi ćete među tim vašim silnim biračima u Brizbejnu naći ko će da kontroliše izbore.
Mi sad ovde tražimo celishodnije rešenje. Ne kažem da nije nemoguće i ne kažem da Republika Srbija ne treba da podnese teret izbornog postupka. Treba. Ali, ako postoji jedno više celishodno rešenje i jeftinije za ovu državu, bolje je da ga podržimo.
DSS sigurno neće tražiti za njene članove niti obezbeđivanje nekih skupih hotela u inostranstvu, niti obezbeđivanje avionskih karata i slično. Tamo gde želimo da ostvarimo naše pravo da kontrolišemo izborni postupak naći ćemo ljude na licu mesta, doprinećemo time štednji i budžetu u ovoj državi. Nema potrebe slati ljude odavde i plaćati to.
Dalje, što se tiče nejednakosti koju nam spočitavate, u pogledu građana koji su pripadnici nacionalnih manjina, ovde nije u pitanju nikakvo pravljenje nejednakosti. Do sada su uvek stranke nacionalnih manjina bile zastupljene, ali je sada izborni postupak pokazao da može da se pojavi i ozbiljna prepreka. Došli smo u situaciju da su neki pripadnici nacionalnih manjina, koji nisu politički angažovani kroz stranke koje nisu stranke manjina, ostali uskraćeni za svoje pravo da se politički izraze u ovom telu, predstavničkom telu Republike Srbije.
Ovo što mi predviđamo nisu obaveze za manjine, to su prava. I dalje svaki pripadnik nacionalne manjine može da bude član partije koja isključivo ne zastupa prava manjina, on i dalje može da se kandiduje na listi te partije, on bira ono što mu je bolje. Ako misli da će lakše svoj politički interes artikulisati, kanalisati u ovom predstavničkom telu kao kandidat za poslanika stranke pripadnika nacionalnih manjina, on će to da izabere. Ako mu se to ne sviđa, ako i dalje želi da bude član, vi ste spomenuli vašeg člana, uvaženog kolegu Zankova, ako želi da bude član SRS i na toj listi biran, ništa ga ne sprečava. On, jednostavno, sam odlučuje šta misli da mu je bolje.
Efekat neće biti nikakvo usitnjavanje. I dalje mislim da će efekat biti da će najjačim strankama svi želeti da se pridruže, što znači da ćete vi, kao momentalno pojedinačno najjača stranka, verovatno imati najveći broj tih ljudi. Svi vole pobednika. To je prirodno i normalno. Neće doći ni do kakvog usitnjavanja.
A, ono što je prepreka da baš jako sitne partije koje se bave pravima manjina uđu, to je taj tzv. prirodni prag, koliko je potrebno glasova za jednog poslanika. On faktički predstavlja neku vrstu cenzusa ipak i njima. Ako je za sve druge partije cenzus 5%, da bismo uozbiljili scenu, da male partije ne ulaze u parlament, da dobijemo stabilniji parlament i iz njega stabilniju vladu, onda imamo i prirodni prag koji će na neki način vršiti tu funkciju i za stranke manjina, da ne bi stranka koja ima 1.000 pripadnika manjina uspela da dobije nekog poslanika i da uđe u parlament.
Manje-više mislim da sam popisao sve prigovore koje je uvaženi kolega gospodin Nikolić dao i da sam na njih odgovorio, a ukoliko se još neki prigovor pojavi, izaći ću i obrazložiću ovaj naš predlog ponovo. Hvala.