Gordana Pop-Lazić.

Poštovani kolega, nema nikakve razlike između istupanja gospodina Nikolića i mog obrazloženja protiv predloga zakona DSS-a, jer stojimo na stanovištu da ste mogli da idete samo sa amandmanom na Predlog zakona SRS-a. Niste imali nikakvu mogućnost niti pravo da predlažete jedan zakon, nakon što smo mi isti takav zakon predložili. Apsolutno, pazite, neprimereno je parlamentarnom radu, ako hoćete da budemo iole racionalni i funkcionalni.
Naša istorijska odredba je bila neophodna zbog onakve kvaziodredbe kakvu ste vi predložili. Samo za ovu situaciju vi predlažete neuspele izbore. Ustav ne poznaje neuspele izbore. Sam predlog vašeg zakona mogao bi, kao što je mogao i ovaj prethodni, u toj odredbi da bude predmet odluke Ustavnog suda. Da li zakon uopšte može da predvidi neuspele izbore ili ne može? Kako ste to predvideli i kako hoćete da naknadno omogućite da ovakvo neustavno stanje u kome se sada nalazimo, u kome nemamo raspisane izbore, opstane, vi predlažete ovakve kvaziodredbe jednog predloga zakona.
Kako bismo to sprečili, mi smo uz predlog našeg zakona, kada smo videli vaš, podneli amandman, ne bi li vas naterali da izbori budu raspisani odmah. Dakle, nemojte da budete sigurni, ako Ustavni sud bude radio svoj posao, ako neko bude hteo time da se bavi, da će ova odredba zakona kojom vi omogućavate predsedniku Skupštine da u narednih 60 dana odluči kada će raspisati izbore (jer on to može da uradi i nakon pet dana od stupanja na snagu ovog zakona i poslednjeg, tog šezdesetog dana) biti u skladu sa Ustavom. Mi smatramo da je to neustavno, a Ustavni sud neka kaže svoje. Dakle, da bismo izbegli takvu situaciju, mi smo tražili da se poštuje Ustav i da se izbori raspišu odmah.

Hvala vam.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.) Hvala.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona i u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZBORU NARODNIH POSLANIKA
Na početku, samo da vam pročitam obaveštenje koje je predsednik poslaničke grupe DSS-a Dejan Mihajlov uputio predsedniku Skupštine: "Obaveštavamo vas da će Branislav Ristivojević biti predstavnik predlagača Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela grupa narodnih poslanika, a o kome će se raspravljati po 6. tački dnevnog reda."
Primili ste Predlog zakona koji su podnela 53 narodna poslanika poslaničke grupe DSS-a.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Ivica Dačić, Milorad Mirčić, Branislav Blažić, Aleksandar Vučić, Dragoljub Stamenković, Vjerica Radeta, Goran Cvetanović, Zoran Krasić, Meho Omerović, Leila Ruždić-Trifunović, Miloš Aligurdić i Bajram Omeragić.
Amandmani koji, u skladu sa Poslovnikom, budu podneti do otvaranja pretresa... više novih nema. Završeno je.
Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o Predlogu zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje je izdvojio narodni poslanik Milovan Radovanović.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Podsećam vas, SRS - jedan sat 38 minuta i 24 sekunde, DSS - jedan sat 03 minuta i 36 sekundi, DS - Boris Tadić - 44 minuta i 24 sekunde, G17 plus - 37 minuta i 12 sekundi, SPO - NS - 26 minuta i 24 sekunde, SPS - 26 minuta i 24 sekunde, i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP-a po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača narodni poslanik Dejan Mihajlov želi reč? Gospodin Mihajlov nije tu.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Branislav Ristivojević i Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Miloš Aligrudić? Izvolite.

Zakonodavni odbor je prihvatio ovaj predlog o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika većinom glasova; zbog toga što ta odluka nije bila jednoglasna, kao predsednik Zakonodavnog odbora želim da kažem par reči o ustavnoj utemeljenosti ovog predloga.
Dakle, osim načelnog pozivanja na ustavni osnov iz člana 74. stav 3. Ustava Republike Srbije, koji govori o tome da se izborna materija ovog tipa uređuje zakonom, hteo bih da skrenem pažnju na još nekoliko stvari. Kada je Zakonodavni odbor većinom glasova prihvatio da je ovaj predlog zakona u skladu sa Ustavom, pri tome moramo imati u vidu da je prihvatio ne samo da je u skladu i sa Ustavom Republike Srbije, već da je u skladu i sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i tzv. malom poveljom koja je sastavni deo ustavnog paketa savezne države.
Podsetiću na još jednu stvar. Ispred sebe imate Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i vidite u čemu se sastoje njegove odredbe. On se kreće u dve ravni, najmanje, u dva nivoa.
Prvi je uvođenje mogućnosti za određene kategorije birača koje do sada nisu mogle da ostvare svoje biračko pravo, da one putem ovog predloga zakona to pravo ostvare.
Sa druge strane, uvedena je tzv. pozitivna diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina, čije političke stranke mogu da učestvuju na ovim izborima sa izbornim listama, bez potrebe da ostvare cenzus od 5%, kako bi njihovi glasovi krenuli u konačni obračun glasova za Narodnu skupštinu Republike Srbije. Postoji treći nivo, koji se tiče jednog veoma važnog ustavnog prava, a to je pravo na žalbu, koje je dosadašnjim predlogom zakona bilo delimično uskraćeno, a ovaj put je, konačno, uspostavljeno kao jedno potpuno pravo koje zaštićuje pravne interese svih učesnika u postupku, tj. svih podnosioca izbornih lista.
Član 42. Ustava Republike Srbije govori o tome da građanin koji je navršio 18 godina života ima pravo da bira i da bude biran u Narodnu skupštinu i druge organe i izborna tela. Time se uspostavlja neposredno opšte i jednako biračko pravo. Neposredno opšte i jednako biračko pravo na teritoriji Srbije, nažalost, u dosadašnjim rešenjima koje predviđa Zakon o izboru narodnih poslanika nije bilo do kraja zastupljeno. Postoje kategorije lica u zemlji, državljani Republike Srbije, kojima je ovo ustavno pravo bilo uskraćeno. To su: zatvorenici, lica na odsluženju zatvorske kazne; lica koja se nalaze u pritvorskim ustanovama; to su, nažalost, nemoćna, nepokretna i invalidna lica, koja nisu u stanju da dođu do biračkog mesta i koja su na svaki drugi način, u fizičkom smislu, sprečena da obave glasanje.
Što se tiče lica u inostranstvu, reč je o državljanima Republike Srbije koji u inostranstvu ne mogu da ostvare ovo svoje pravo koje im Ustav članom 42. garantuje.
Prema tome, odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika ne samo što su u skladu sa Ustavom, nego su u ovom delu odredbe koje pokušavaju da dosadašnja rešenja, koja nisu do kraja bila u skladu sa Ustavom, približe rešenju koje je dato u Ustavu Republike Srbije.
Sa druge strane, što se tiče pozitivne diskriminacije pripadnika nacionalnih manjina, ovde je reč o jednom osnovu koji se stiče Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora, tj. njenim članom 8, koji upućuje na to da je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama sastavni deo Ustavne povelje. U članu 49. stavu 3. ove tzv. male povelje uspostavlja se, to se tako često zove, tzv. pozitivna diskriminacija prava nacionalnih manjina, a u članu 52. stav 1. tačka 9) tačno se navodi u čemu se ta pozitivna diskriminacija može sastojati, ako se govori o predstavnicima pripadnika nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno u skupštini države članice, pošto se ova povelja odnosi kako na članicu Srbiju, tako i na Crnu Goru.
Prema tome, u ovom smislu, predloženo rešenje ne samo da je u skladu sa Ustavnom poveljom, nego uspostavlja jedno pravo koje do sada u izbornom zakonodavstvu Republike Srbije nije bilo poznato.
Ovo su bili razlozi zbog kojih je Zakonodavni odbor većinom glasova doneo odluku kakvu je doneo i zbog čega smatra da je ovo rešenje prihvatljivo, da je pravno moguće i da Narodna skupština može da glasa za njega.

Da li narodni poslanik Milovan Radovanović, koji je izdvojio mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, gde postoje dve grupe pitanja koja se regulišu ili, kako ste naveli u obrazloženju Predloga zakona, dve velike celine.
Lica kojima nije bilo omogućeno ili lica koja nisu po važećem zakonu mogla da glasaju, to su nemoćna lica, pritvorenici i lica koja izdržavaju zavodske sankcije i naši birači u inostranstvu, kako mi volimo da ih zovemo - dijaspora, sada će, ovim predlogom zakona, moći da ostvare svoje izborno pravo.
Međutim, ono što nedostaje ovom predlogu zakona, to je osnovni princip koji čini demokratiju takvom kakva treba da bude, a to je višestranačka kontrola kod ove grupe pitanja, što uz jedinstveni birački spisak, u stvari, predstavlja osnovni princip, osnovno načelo višestranačke demokratije, bez koga i nema demokratije. Ta višestranačka kontrola omogućava primenu demokratskog principa uvida u ostvarivanje prava birača i u ono kako su birači na određenom biračkom mestu glasali. To je kod ove grupe birača: nemoćnih lica, pritvorenika i onih koji su na zavodskim sankcijama, kao i kod naših birača u inostranstvu, odnosno kod dijaspore.
Setimo se samo višestranačke kontrole na prvim parlamentarnim izborima posle verskog i građanskog rata u Bosni i Hercegovini, kada je tzv. međunarodna zajednica u džakovima avionima donosila, naravno falsifikovane, glasačke listiće u korist izbornih lista nekih drugih, koji nisu predstavljali izborne liste srpskog naroda.
Mi u SRS nemamo ništa protiv da naši građani u inostranstvu (dijaspora) glasaju prema svom političkom opredeljenju, pogotovo što oni, pretpostavljamo i čvrsto smo uvereni u SRS-u, glasaju za nas, za SRS, samo bi trebalo obezbediti višestranačku kontrolu.
Namera predlagača da omogući dijaspori ostvarivanje izbornog prava, ali bez višestranačke kontrole, izazvaće velike probleme u organizovanju i legitimitetu izbora. Izazvaće mnoge probleme ne samo onima koji organizuju izbore, a to su uvek stranke na vlasti, nego će izazvati probleme što se tiče legitimnosti izbora, koji će uvek biti razlog da se ospore određeni izborni rezultati na bilo kom biračkom mestu na svetu. Oni bez višestranačke kontrole, jednostavno, neće biti demokratski.
Posebno pitanje u ovom predlogu zakona je učešće nacionalnih manjina, u smislu ukidanja cenzusa za izborne liste koje, po Predlogu zakona, predstavljaju i zastupaju određene izborne liste nacionalnih manjina, što je suprotno odredbama člana 3, kao i odredbama članova 11. do 54. Ustava Republike Srbije, kao i Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. Naravno, to je osnovni razlog zbog čega sam kao član Zakonodavnog odbora izuzeo mišljenje na sednici Odbora.
Rešenje koje se nudi ovim predlogom zakona jednostavno nema ustavni osnov i suprotan je ovim pravnim aktima. Po međunarodnim standardima, nacionalne manjine, u smislu postojanja kolektivnih prava, ostvaruju ta prava kada su u pitanju kultura, tradicija, običaji, jezik, pismo, informisanje, verske slobode. Tu nije ništa sporno. Ne samo da treba njima dozvoliti da ostvare ova kolektivna prava, nego i država sa svoje strane treba da pomogne u razvijanju svih ovih kolektivnih prava nacionalnih manjina.
Individualna prava i slobode jednaka su za sve građane Srbije, bez obzira na bilo koje razlike. To se i predviđa odredbama Ustava Srbije, koje sam naveo, gde se jamči sloboda i prava čoveka i građanina. U uporednom pravu, kako ste vi predložili Predlogom zakona, nije rešeno ovo pitanje učešća nacionalnih manjina u izbornom postupku sa skidanjem cenzusa, a za druge da to ne bude u primeni.
Ustav Srbije, uostalom, ne poznaje podelu političkih stranaka na one koje predstavljaju i zastupaju nacionalne manjine i na one druge političke stranke većinskog naroda ili bilo koje druge. U vašem predlogu ustavni princip ravnopravnosti građana nije zastupljen. On je, štaviše, prekršen. Ne treba vršiti podelu građana po političkoj osnovi ni u kom slučaju.
U ovom predlogu zakona ne radi se o postojanju pozitivne diskriminacije, jer je ona nešto posebno i uopšte je pitanje da li ona postoji. Smatramo da ne postoji. Davanje nekome više nego što mu pripada može da se nazove pozitivnom diskriminacijom, ali ovde to nije slučaj. Ovde se nacionalnim manjinama ne omogućava stvarno učešće u političkom životu Srbije.
Vi ovim primoravate birače nacionalnih manjina da glasaju za elitu navodnih predstavnika, zastupnika njihovih interesa na izborima. U tome će biti mogućnost primoravanja pripadnika nacionalnih manjina, recimo, da glasaju za elitu koju predvodi Jožef Kasa, Pal Šandor, Agošton itd. To je jedna mogućnost.
A, druga mogućnost je, s obzirom da imamo veliki broj nacionalnih manjina u Srbiji, ukupno 38, u Vovodini 26, da svaka nacionalna manjina istakne izbornu listu i da zatraži od RIK-a da su upravo oni ti koji zastupaju i predstavljaju interese nacionalnih manjina. I, šta? Sada imamo 38 izbornih lista, najmanje 38 izbornih lista nacionalnih manjina za koje treba RIK da razmatra da li su upravo to one koje zastupaju i predstavljaju interese nacionalnih manjina. I, da li RIK može to da uradi? Verujte, kod narednih izbora, ako bude ostalo ovakvo rešenje, biće velikih problema.
Uostalom, ko će nekom građaninu koji ima izborno pravo to pravo da ospori, da on može da se predstavlja kao Srbin, Starosloven, i hoće da istakne ...
(Predsedavajući: Gospodine Radovanoviću, molim vas ...)
Evo još par rečenica. Ko će Srbinu koji će da se izjašnjava kao Starosloven da ospori pravo da on zastupa jednu grupaciju ljudi na izborima? Pripadnici islamske veroispovesti izjašnjavali su se kao Bošnjaci, Muslimani, Bošnjaci ijekavci, Bošnjaci ekavci. Ko će o tome da odlučuje? RIK sigurno neće. Pitanje Vlaha u Srbiji je posebno pitanje. Postoje Vlasi koji se izjašnjavaju kao rumunskog, italijanskog porekla, srpskog porekla, Vlasi nepoznatog porekla. Kako će o tome da odluči RIK ili bilo ko u Srbiji? Nemoguće je.
Dalje, mi u SRS imamo u državi ...
(Predsedavajući: Gospodine Radovanoviću, pobogu, osam minuta je.)
Završavam. Mi u SRS ne želimo da izborne liste i nacionalne manjine budu politički dekor u političkom životu Srbije. Želimo da nacionalne manjine svojim učešćem i svojim prisustvom u značajnim političkim strankama zaista učestvuju u pravom smislu i u pravom značenju te reči u kreiranju mnogih političkih odluka koje su važne za Srbiju i sve građane Srbije.

Hvala vam na iscrpnom obaveštenju.

Molim vas, pošto su sada na redu predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa koji imaju pravo na najmanje 10 minuta, mislim da je korektno da damo pauzu do 15,00 časova. Hvala.

(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo raspravu o 6. tački dnevnog reda - Predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.

Pre nego što nastavimo rad, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Izvolite, gospodin Ristivojević, predlagač, zatim gospodin Paunović, zatim gospodin Dačić.

Uvažene kolege narodni poslanici, DSS je predložila zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika iz više razloga. Primetili smo u nekoliko poslednjih krugova predsedničkih izbora 2002. i 2003, a takođe i na prošlim parlamentarnim izborima, određene probleme i manjkavosti do kojih je dovelo postojeće zakonsko rešenje. Dosta toga je rečeno i u raspravama o prethodne dve tačke zato što su Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o izboru predsednika povezani. Zakon o izboru narodnih poslanika se supsidijarno primenjuje na Zakon o izboru predsednika i zato je bilo dosta reči i kod prethodnih rasprava.
Međutim, ipak treba reći nešto načelno i generalno o ovim našim izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika. Predlažemo ih po hitnom postupku zato što smo utvrdili, odnosno većina vas je takođe mogla videti da su neke od manjkavosti postojećih zakona, neki od propusta do kojih je došlo još kada je on predložen, takođe i zahvaljujući nekim propustima u njegovom sprovođenju, pa čak i malicioznostima u postupku njegovog sprovođenja, ukazali su na neke praznine koje zahtevaju urgentnu i prioritetnu izmenu.
Nije sporno da je zakon sam po sebi izuzetno slab. Već u momentu kada je donet u sebi je sadržao nekoliko kotradiktornih rešenja, sadrži više pravnih praznina, neke situacije nisu rešene ili su ostale otvorene, a morale su biti rešene. RIK odgovarajućom zakonskom regulativom neke stvari nije sprovela na pravi način ili nije sprovela uopšte.
Zbog svega toga, mi smo za one manjkavosti postupka i zakona za koje smo utvrdili da su najhitnije predložili ovde rešenje. Mogli bismo ih svrstati u dve grupe. U jednoj grupi bi bila činjenica da su stranke nacionalnih manjina u potpunosti ostale nezastupljene u sadašnjem sazivu Narodne skupštine Republike Srbije. Nije sad bitno iz kojih razloga.
Druga je činjenica da postoji izuzetno velika kategorija tzv. faktičkih apstinenata. Mi smo zato predložili rešenja koja bi trebalo urgentno i hitno privremeno da reše ove probleme, a kasnije bismo pozvali predstavnike svih parlamentarnih stranaka da se izradi sveobuhvatni i celovit novi izborni zakon. Za sada predlažemo izmene i intervencije samo na ovim stvarima.
Tri kategorije faktičkih apstinenata smo ustanovili. Prva bi bila – naši sugrađani koji su nesposobni, fizički, da izađu na biračka mesta, znači, naši sugrađani koji su invalidi i sl. Za njih predlažemo izmene u ovom zakonu kojim bi se predvidelo da jedan deo biračkog odbora može da ode kod takvog birača, koji se nalazi u pojedinoj biračkoj jedinici, da mu podnese birački listić, da taj birač glasa i da taj deo odbora taj birački listić zapečaćen vrati u odbor.
Druga kategorija tih faktičkih apstinenata su naši sugrađani koji se nalaze na izdržavanju kazne u kazneno-popravnim ustanovama. Oni su takođe kategorija faktičkih apstinenata. Predvideli smo, odnosno predlažemo ovim zakonom da se obrazuju i u kazneno-popravnim ustanovama birački odbori, da se stvore posebni spiskovi birača koji se nalaze u tim ustanovama i da se izbori, takođe, na tim mestima održe.
Najveća kategorija faktičkih apstinenata, koja u masi, praktično, dođe najznačajnija, jesu naši sugrađani koji se nalaze na privremenom boravku u inostranstvu. Oni su onemogućeni, faktički, zahvaljujući činjenici da se nalaze po celom svetu i da je njima izuzetno veliki problem da dođu tog dana kada su izbori u Republiku Srbiju i da glasaju na biračkim mestima, već prema mestu gde su upisani u birački spisak.
Zbog toga smo kao jednu od najvećih izmena predložili stvaranje prvo posebnih evidencija tih birača koji se nalaze u inostranstvu i predvideli smo odgovornost Ministarstva inostranih poslova i ministarstva koje će biti zaduženo za vođenje spiskova, Ministarstva pravde, znači, međusobna komunikacija u stvaranju tih posebnih biračkih spiskova.
Takođe, predvideli smo otvaranje biračkih mesta u inostranstvu, u prvom redu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, a zatim bi već i na nekim drugim mestima, ukoliko bi to bilo moguće, bila otvorena biračka mesta. Naravno, to su stvari koje su otvorene u praksi i postupak ostvarivanja ovog zakona u dobroj meri će zavisiti od država domaćina, da li ćemo i na koji način uspeti sa njima da dogovorimo da osim u diplomatsko-konzularnim predstavništvima otvorimo još neka biračka mesta.
Za ove tri kategorije faktičkih apstinenata postoji mogućnost da se na ovaj način kako smo mi predložili ti problemi reše, da stvorimo mogućnost našim sugrađanima da glasaju i da na taj način to opšte jednako biračko pravo učinimo još jednakijim i još opštijim i prijemčivijim svima.
Drugi veliki problem koji smo uvideli je to da na prošlim parlamentarnim izborima praktično stranke nacionalnih manjina nisu uspele da uđu u parlament. Postoji više načina da se reši ovaj problem. Mi smo predložili onaj za koji mislimo da je najbezbolniji, najlakši i najbrži i da se urgentno najpre može sprovesti. To je vrlo jednostavno i prosto, da se za stranke nacionalnih manjina jednostavno ukine izborni cenzus od 5%. Ovu stvar nije problem ni matematički sprovesti. Vrlo je jednostavno uraditi.
Jedine izmene koje bi pratile ovako predloženu mogućnost za stranke nacionalnih manjina, to je uvođenje kategorije stranaka nacionalnih manjina. RIK bi, kako smo mi predvideli, mogla u svom radu da izvrši određenu selekciju. To pravo bi imale samo one stranke koje se isključivo i na prvom mestu u svojim programima zalažu za ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina.
Ponavljam, pošto se dosta u ovim raspravama pominjao ovaj zakon, ovo nije nikakva obaveza za stranke nacionalnih manjina. Ovo je samo pravo koje mogu da koriste. Znači, mi predviđamo pravo i ostavljamo mogućnost strankama manjina da idu po redovnom sistemu ili da koriste, eventualno, pravo da se na izbore prijave kao stranke nacionalnih manjina, da se na njih ne odnosi cenzus i da pokušaju na taj način da uđu u parlament.
Ponavljam, nije ovo jedina mogućnost da se reši taj problem, ali sada, urgentno, u kraćem periodu u kojem moramo da intervenišemo na određene probleme u ovom zakonu, smatramo da je ovo najbolje rešenje koje se može ostvariti u kratkom vremenu.
Bilo je reči o tome i slušao sam od predstavnika drugih političkih stranaka da je to neko getoiziranje manjina, da mi nekog teramo ovim predlogom da iskoristi ovu mogućnost. To nije tačno. Ovo je pravo, ovo pravo ne mora da koristi onaj ko ne želi da ga koristi, ko proceni da će u koaliciji sa nekom drugom strankom koja nije stranka nacionalnih manjina ostvariti bolji izborni rezultat ili ko uopšte proceni da će ostvariti bolji izborni rezultat bez korišćenja ovog prava.
Osim ova dva glavna problema koja smo rešili, odnosno pokušavamo da rešimo ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, postoji još i nekoliko manjih intervencija oko pojedinih problema koje smo uvideli, koji su više pravne praznine. Do toga ćemo doći kada se budemo bavili ovim predlogom zakona u pojedinostima.
Na kraju, osim što bih vas pozvao da glasate za ovaj zakon o izmenama i dopunama, takođe bih vas zamolio - ako bilo ko od narodnih poslanika ima neku nedoumicu oko ovog našeg predloga, ili ako ja slučajno nisam nešto najbolje objasnio ili neko nije razumeo, slobodno neka pita. Ja ću iskoristiti svoje pravo kao predstavnik predlagača da izađem i da odgovorim i da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama pojasnim. Hvala.

Gospodin Paunović, a zatim gospodin Dačić.