TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 24.02.2004.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

6. dan rada

24.02.2004

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:30 do 18:55

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Poštovane koleginice i kolege, trudiću se da budem koncizan. Već smo svi umorni, kraj je radnog vremena, a posebno zbog toga što je diskusija, bar u poslednjih pola sata, bila vrlo konstruktivna.
Samo ću ponoviti deo onoga što sam rekao u četvrtak i petak, a to je da jednostavno imam izvesne rezerve prema načinu na koji poslanička većina vodi raspravu u ovoj skupštini. Radi se o tome da su prve dve tačke dnevnog reda bile vrlo sporne sa stanovišta Ustava, zakona i načela pravne sigurnosti. Zatim, četvrta i peta tačka su čudnim redom stavljene, bez povrede Poslovnika. Čini mi se da je tu bilo neke stranačke sujete.
Na kraju, ako će DSS glasati za predlog SRS, onda će predlog SRS biti usvojen, pa mi uopšte nije jasno zašto je DSS podnosila svoj predlog, jer je potpuno ovim drugim predlogom obesmišljen. Treba da se ponovi to više puta, jer nije dobro da tako počnete svoj rad.
Danas ste nam predložili usvajanje izmena Zakona o izboru narodnih poslanika u kojima ste promovisali dve izuzetne ideje. To su ideje koje su veoma bliske Demokratskoj stranci. Mi smo to praktično pokazali na taj način što su dva autentična predstavnika nacionalnih manjina bila na poslaničkoj listi Demokratska stranka – Boris Tadić. Sa te strane imate punu našu podršku i razumevanje, ali mi jednostavno mislimo da te dve ideje pokušavate da inkorporirate u naš pravni život na jedan vrlo loš način, odnosno kroz jedan dosta loš zakon.
Dakle, to su dve ideje: jedna je da se omogući dijaspori da glasa na izborima i to je sasvim korektno i legitimno; druga je da se nacionalne manjine na odgovarajući način uvedu u naš politički život, i svakako je bolje da to bude kroz izbore i kroz parlament nego na onaj način kako smo to imali prethodnih godina.
Mi smo intervenisali amandmanima, a vi za te amandmane nažalost niste imali razumevanja. Veoma mi je žao zbog toga. Posle ću objasniti zašto mislim da je trebalo da ih prihvatite. Ukoliko sam amandman pravno-tehnički nije bio ispravno sastavljen, obzirom da je hitni postupak, mislim da je Odbor za pravosuđe i upravu mogao da reaguje, bar na deo amandmana oko koga nije bilo spora. Mogao je da se stavi kao amandman Odbora za pravosuđe i upravu i reći ću vam kada dođem do tog člana.
Prvo – pitanje biračkog prava. U članu 1. Predloga zakona menja se stav 4. (člana 13. osnovnog zakona) tako da glasi: "U birački spisak upisuju se birači koji imaju boravište u inostranstvu prema poslednjem prebivalištu pre odlaska u inostranstvo", to nije sporno, ali je sporno ovo dalje, "odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njihovih roditelja". Znači, ukoliko taj čovek ima prebivalište u inostranstvu znači da onda kada je on rođen ni njegovi roditelji nisu imali prebivalište u zemlji, jer da su njegovi roditelji imali prebivalište u zemlji on bi po logici stvari bio upisan, bez obzira da li je rođen, recimo, u Nemačkoj ili u bilo kojoj drugoj zemlji.
Čini mi se da nije baš uputno da jednoj takvoj osobi, koja možda čak i ne zna gde je Srbija, damo mogućnost da bira. Mogli smo možda da krenemo najpre sa ovim prvim delom odredbe - svaka čast ako ima vaš amandman, verovatno ćemo glasati za taj amandman - mislim da je moglo u ovom momentu da se zaustavite u vašem predlogu na onom delu koji se odnosi na osobe koje su imale poslednje prebivalište na teritoriji naše države.
Ograničiću diskusiju samo na par pitanja, jer kroz njih želim da pokažem karakter svih onih mana u Predlogu zakona zbog kojih smatram da ste dve izuzetne ideje na neki način kompromitovali.
Drugo pitanje koje mi je nejasno tiče se člana 11: "Birači koji imaju boravište u inostranstvu glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima državne zajednice Srbija i Crna Gora i na posebnim biračkim mestima koje određuje Republička izborna komisija, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za inostrane poslove".
Mene jednostavno zanima koja su to posebna biračka mesta. Potpuno mi je jasna intencija predlagača. Znači, jasno mi je da ta mreža naših diplomatsko-konzularnih predstavnitšava nije velika. Mi nismo velika i moćna država da ih baš imamo svuda, ali se postavlja pitanje koja su ta druga mesta. To može biti, pretpostavljam, kafana, može biti nečija kuća, može biti kulturni centar, što je mnogo lepše, ali je retko da će se to desiti.
Tu postavljamo dva pitanja. Jedno pitanje se rešava sporazumima između nas i države gde treba da se glasa. To je ono pitanje suvereniteta i tu nema nekih problema, ali možete li da zamislite to biračko mesto koje neće imati državna obeležja, neće imati našu zastavu, jer to biračko mesto, po logici stvari, nije eksteritorijalno u odnosu na državu gde se nalazi.
Ovde je kolega zaista sjajno ukazao da rešenja u zakonu treba da se posmatraju dinamično i potpuno se slažem s tim. Trebalo je da se zadržite na prvom delu odredbe, da time otvorimo perspektivu i kao dom pokažemo naše zalaganje za to da dijaspora glasa, a kada se stvore uslovi potencijalno da se povećava ta mogućnost. Zaista, tu se potpuno slažem sa vama. Dinamično treba posmatrati rešenje u zakonu i trebalo je da budete dosledni u tome kod člana 1. i kod člana 11. To je najdobronamernija primedba.
Bilo je još dosta primedbi po pitanju tehnike, kako će se izvoditi to glasanje u inostranstvu, ali neću ići dalje u to.
Vratio bih se na deo koji se odnosi na drugu izuzetnu ideju, koju Demokratska stranka potpuno podržava, a to je uvođenje neke vrste pozitivne diskriminacije za nacionalne manjine.
Žao mi je, ponoviću ono što smo svi rekli, a to je ovlašćenje Republičke izborne komisije iz člana 12. stav 3: "O tome da li podnosilac izborne liste ima položaj političke stranke nacionalne manjine, odnosno koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina odlučuje Republička izborna komisija pri proglašenju izborne liste, a na predlog podnosioca izborne liste". Stvarno, prosto se nameće pitanje, na osnovu kojih kriterijuma će Republička izborna komisija to odlučiti.
Mi smo intervenisali amandmanom. Taj amandman glasi: "Republička izborna komisija će u postupku proglašenja izborne liste, a na zahtev političke stranke ili koalicije koja je podnela izbornu listu, konstatovati da li su ispunjeni uslovi za proglašenje manjinske izborne liste uvidom u statut i program političke stranke, odnosno koalicioni sporazum stranaka nacionalnih manjina".
Smatramo da je na ovaj način bilo bolje precizirati i nije mi jasno zašto ovaj amandman nije usvojen, zašto nije prihvaćen u analizi kroz odbore, a posebno kroz Odbor za pravosuđe i upravu. Ponavljam, hitan je postupak i mogli smo kroz taj odbor da intervenišemo, odnosno vi, članovi Odbora za pravosuđe i upravu, mogli ste da intervenišete, tada da sami sastavite amandman i da to date. Moramo se osloboditi toga da posmatramo stvari isključivo sa tim prefiksom da li dolaze od ove ili one političke grupacije, jer sujeta u politici ne samo da nije dobra osobina, to je mana. Mislim da smo za početak rada ovog parlamenta pokazali previše sujete.
Druga zamerka se odnosi na sistem koji ste izabrali za uvođenje nacionalnih manjina u naš politički život. Veliki je znak pitanja koliko mi danas činimo uslugu nacionalnim manjinama. Mogli ste konsultovati uporedno pravo, što je vama takođe veoma dobro poznato i to ste bar pokazali u raspravama koje sam slušao danas i juče.
Mislim da smo mogli da se opredelimo za neki drugačiji i bolji sistem, možda onaj sistem koji podrazumeva i dvostruko glasanje, odnosno mogućnost glasanja za određen broj mesta u okviru parlamenta, ali i naravno glasanje na opštim izborima. Zašto to mislim? Zato što kada usvojimo ovaj zakon, mi iz Demokratske stranke ćemo glasati za ovaj zakon, tu nema dileme, postavljamo veoma oštru ivicu ili podelu političke scene Srbije na korpus srpskih političkih stranaka i korpus stranaka
nacionalnih manjina.
Svakog pripadnika nacionalne manjine mislim da stavljamo ili možemo staviti u dosta nezgodan položaj, da on bude pritisnut da po svaku cenu mora da glasa za svoju stranku nacionalne manjine. Jer to je neki prag, ako ga pređe može doživeti izvesne neprijatnosti. Mislim da delimo političku scenu Srbije, što nije dobro u društvu koje je već podeljeno po raznim osnovama.
Vi ste nas stavili pred veliku dilemu ovim predlogom zakona, jer ideje koje ste želeli da inkorporirate u naš politički život su civilizacijske, savremene i za svaku pohvalu i mi ih podržavamo. Ali, i dalje mislimo da je način mogao biti mnogo bolji. Mislim da bi bilo najlakše da ste povukli ovaj zakon i da smo ga podneli onda zajedno, odnosno da ste predložili zakon koji bi uvažio sve primedbe što su se ovde čule.
Moram priznati, smeo bih i da se opkladim, da ćemo menjati i ovaj zakon, ako ništa makar posle donošenja Ustava, a pre izbora. Smeo bih da se opkladim da se izbori neće sprovesti po ovom zakonu, ovakvom kakvog smo danas dobili, i evo prihvatiću kolegijalno i prijateljski sa svakim dragim narodnim poslanikom saradnju o tom pitanju.
Mislim da bismo kroz drugačije koncipiran zakon mnogo više pomogli nacionalnim manjinama da učestvuju u našem političkom životu punim političkim kapacitetom, koji podrazumeva pozitivnu diskriminaciju onih koji čine nacionalnu manjinu. Dakle, znam da vi nećete da povučete zakon, tako da smo mi bili prinuđeni da se odlučimo kako ćemo glasati o ovom zakonu.
Zbog značaja ideja koje treba da zažive u našem političkom životu, a koje se odnose na glasanje dijaspore i nacionalnih manjina, mi ćemo glasati za vaš predlog zakona, u nadi da ćete prihvatiti naše amandmane, a ako se to ne desi, u nadi da ćemo malo kasnije, za mesec, dva ili tri, nakon donošenja Ustava, zajednički uraditi predlog zakona po kojem će se napokon i odvijati izbori za Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodin Ristivojević, predstavnik predlagača.

Branislav Ristivojević

Samo nekoliko stvari da odgovorim uvaženom kolegi koji je govorio malo pre mene.
Znači, što se tiče razloga zašto jedan od kriterijuma za upis u evidenciju birača u inostranstvu jeste i boravište roditelja, to sam govorio bukvalno neposredno pre nego što ste vi govorili, i objasnio sam, i zaista ne znam da li ima potrebe da objašnjavam ponovo razlog zašto, između ostalog, i prema poslednjem prebivalištu bar jednog od roditelja jeste ta veza za upis u evidenciju birača u inostranstvu.
Postoje naši državljani koji nikada nisu bili u Jugoslaviji, nikada ovde nisu imali prebivalište, ne nalaze se ni u kakvoj evidenciji, osim u našoj knjizi državljana i zbog toga nemamo drugi način da ih upišemo i u evidenciju ukoliko oni žele da glasaju.
Što se tiče vašeg komentara da je možda diskutabilno da li njima treba dati pravo glasa iz prostog raloga što možda oni nisu zainteresovani za izbore u ovoj zemlji, mislim da to ne treba mi da odlučujemo da li imaju ili nemaju pravo, odnosno da li interes da glasaju imaju ili nemaju; mi njima treba da ostavimo mogućnost, a interes će da ostvari svako od njih time što će intervenisati da se upiše u tu evidenciju birača.
Što se tiče ovog određivanja drugih biračkih mesta, znači ne samo u diplomatsko-konzularnim predstavništvima nego i na drugim mestima, želeo bih da vam ukažem na činjenicu da u Republici Srbiji ima 8.820 i nešto biračkih mesta. Zakon o izboru narodnih poslanika uopšte ne govori niti o jednom tom biračkom mestu, niti gde je, niti šta je, niti kako se nalazi itd. To je zato što je u pitanju materija koja je za podzakonske akte, za RIK.
Nije u pitanju materija koja je za zakon, što znači ako bismo mi krenuli u bliže određivanje tih drugih biračkih mesta, mi bismo praktično ograničavali i vezivali RIK, na neki način i otežavali izbore. To treba ostaviti RIK-u, ona će to, uz mišljenje Ministarstva spoljnih poslova, uz određene veze sa drgim zemljama, videti gde mogu ta biračka mesta da se otvore, gde ne mogu itd.
Što se tiče amandmana koji ste vi podneli, slažem se da je na određeni način moguće dalje pojašnjenje, na način koji ste vi predložili, a to je neposrednim uvidom u statut i program političke stranke, ali bojim se da tako uvodite vezanu ocenu dokaza, znači da mora isključivo i samo uvidom u statut da RIK utvrđuje status onoga ko zahteva taj status stranke političke manjine koja ne bi imala cenzus i bojim se da bi to zaista bilo potpuno neprimereno i to bi vezivalo ruke RIK-u.
Mislim da je i bez izričitog pominjanja programa političke stranke, kriterijumom koji smo mi stavili ovde, a to je da je u pitanju stranka koja se isključivo zalaže za ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina, sasvim prirodno da će RIK prvo tražiti od onoga ko bude podneo taj zahtev njegov program da izvrši uvid u ono što on radi. Program partije je praktično njena izjava o tome za šta se bori, za šta se zalaže. Po prirodi stvari prvo će RIK to da radi. Mislim da nije neophodno izričito to navoditi u zakonu, a naročito vezivati RIK ovako. To bi bila neka vrsta vezane ocene dokaza.
Zatim, vi ste u pravu da postoji zaista više načina na koji možemo ostvariti da se politička volja pipadnika nacionalnih manjina izrazi u ovom parlamentu. Moguće je recimo i sistemom garantovanih mesta. Ne kažem, ali bi za taj sistem trebala daleko veća, opsežnija, ozbiljnija, kompleksnija intevencija u zakonu od ove koju mi predlažemo.
Ali, moguće je, recimo, i treće rešenje – promeniti u potpunosti izborni sistem u većinski. U većinskom izbornom sistemu pripadnici nacionalnih manjina, u onim izbornim jedinicama gde su oni stanovištvo u relativnoj ili apsolutnoj većini, ostvariće pobedu i biće zastupljeni u parlamentu. Na primer, šest opština na severu Vojvodine, gde je mađarska nacionalna manjina u relativnoj ili apsolutnoj većini, u većinskim izborima u tim opštinama pobediće i onda će imati svoje predstavnike.
Znači, moguće je više različitih načina da se politička volja nacionalnih manjina ostvari u ovom telu, ali mislimo da je ovo najprimereniji u hitnom postupku i najbrži od onih koji su mogući, a moguće je zaista više, i kako vi kažete, i na još neki drugi način.
Već nekoliko puta sam ponovio, a ponoviću još jednom, ovo što mi predviđamo za nacionalne manjine to je pravo, nije obaveza. Niko se ne tera da glasa obavezno za bilo kakvu stranku nacioinalnih manjina, on samo ima pravo, ima izbor jedna stranka da zatraži taj status i da kasnije, kada se bude obračunavao njen rezultat na izborima, tu stranku cenzus ne ograničava.
Nikakve sile, niti prisile nema. Svaki pripadik nacionalne manjine može da glasa za koga hoće i dalje. Svaka stranka nacionalnih manjina može da zatraži ovo pravo, a i ne mora; može da uđe u koaliciju sa nekom većinskom strankom, onda joj ovo pravo i ne treba. Ta većinska stranka će tu manjinsku uvesti u parlament.
I na kraju, što se tiče vaše primedbe da ćemo verovatno ovaj zakon menjati odmah nakon Ustava, ne kažem da ga nećemo menjati, ali verujte mi mnogo šta će se menjati posle Ustava, pa to nije razlog da ova država stane dok se ne donese novi ustav, da ništa ne radi i ovaj parlament da stoji. On bi zaista morao da se svojim poslom bavi i dalje, bez obzira na to kada će biti ustav donet, kako će izgledati i šta ćemo sve posle njega menjati. Verovatno ćemo štošta menjati, ali ponavljam nije to razlog da stanemo sa popravljanjem onih zakona koji su loši i nisu dobro utemeljeni.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Poslednji prijavljeni za raspravu u načelu je narodni poslanik Miroslav Martić.
...
Demokratska stranka

Miroslav Martić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Drage kolege, kao što ste čuli poslanike DS-a koji su govorili pre mene, lista Demokratske stranke – Boris Tadić podržaće ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika uz jednu veliku ogradu, da postoje određeni nedostaci u ovom predlogu, pre svega u samim odredbama, a i u tome što ovo nije jedno celovito rešenje.
Mislim da nije imalo razloga ni potrebe da se žuri sa ovim predlogom izmena i dopuna zakona, a da se neke manjkavosti postojećeg zakona ne uzmu u obzir.
Dakle, nije sporna namera predlagača i ona, površno posmatrano, izgleda u redu, ali u suštini, mislim da je interes perdlagača bio u tome da pridobije jedan deo glasačkog tela nacionalnih manjina ili bar da stranke nacionalnih manjina veže za svoju političku opciju, a i jedan deo glasačkog tela u dijaspori.
U svakom slučaju, kao predstavnik Zlatiborskog okruga, na neki način, koji ima 10 opština, gde imate opština u kojima su nacionalne manjine, odnosno Bošnjaci dominantna nacionalna manjina, podržavam ovaj predlog zakona, ali ga podržavam i iz jednog drugog razloga, što je Demokratska stranka uvek podržavala i bila na poziciji da treba da podrži prava nacionalnih manjina koja su u skladu sa međunarodnim standardima. Ni tu se ništa nije promenilo.
Ne možemo mi kolektivna prava nacionalnih manjina, kao što su prava na jezik, kulturu i obrazovanje, vezivati za njihova individualna prava. Ipak, individualna prava su ona koja im daju pravo da biraju i da budu birani, a samim tim i da utiču na status nacionalne manjine.
Imamo situaciju sada u parlamentu da zbog ovog cenzusa nacionalne manjine nisu ušle u parlament. To što su ušle preko nekih poslaničkih grupa nije dovoljan razlog da mi ne prihvatimo ovu odredbu u Predlogu izmene zakona. Uostalom, kada bi videli koliko ovde ima predstavnika nacionalnih manjina i na listama ovih poslaničkih grupa koje su ušle u parlament, siguran sam da nema više od 20.
Ako znamo podatak da nacionalne manjine u Srbiji čine skoro milion stanovnika, odnosno oko 980.000 ili 18% stanovnika u Srbiji, onda možemo lako izračunati da bi po toj logici stvari u ovom parlamentu trebalo da bude bar 35 do 40 predstavnika nacionalnih manjina.
Predlog izmena i dopuna zakona nije dobar i zbog toga što ne rešava problem drugih nacionalnih manjina, sem bošnjačke nacionalne manjine i nacionalne manjine Mađara. Imate u Srbiji, po evidenciji koja postoji, oko 25-26 nacionalnih manjina.
Ono što niko za ovom govornicom nije pomenuo – problem nacionalne manjine Roma, koja je, po zadnjem popisu, treća nacionalna manjina u Srbiji; tačnije, njih ima 1,44%, odmah iza nacionalne manjine Mađara i Bošnjaka. To je nacionalna manjina koja se nalazi u najtežoj situaciji, najneobrazovanija i najslabije organizovana u Srbiji, nikakvo zakonsko rešenje u tom smislu predlagač ovde nije imao u vidu, a mislim da ni Srbija nije mnogo učinila da ova nacionalna manjina u bilo kakvoj meri bude zastupljena u ovom parlamentu.
Dakle, mnogo nejasnoća i nedorečenosti, ali iz razloga koje sam vam rekao i pozicije Demokratske stranke, mi ćemo ovaj predlog zakona u ovom delu podržati. Ono što je više sporno, to je ova dopuna koja se odnosi na prava dijaspore ...
(Predsednik: Isteklo je vreme za grupu.)
Preskočiću problem tehničke prirode, koji su ovde pominjali skoro svi predstavnici poslaničkih grupa. Samo ću nekoliko reči reći o političkoj, odnosno suštinskoj dimenziji ovog pitanja. Rekao sam da je namera bila dobra, ali mislim da nije izabran najbolji momenat.
Uostalom i Koštunica je veoma često, kao i predstavnici njegove stranke, isticao da je DSS ta čiji je interes ili na prvom mestu Srbija i građani Srbije. U tom smislu, mislim da DSS, a sa njom i G17 plus kao predlagači treba dobro da razmisle da li je u ovom momentu davanje prava glasanja dijaspori dobro rešenje, tim pre što sam sasvim siguran u ono što su pričali juče i danas radikali, da najveće uporište u glasačkom telu dijaspore upravo ima Radikalna stranka i njena politička opcija, mnogo manje DSS, a mislim da G17 plus uopšte nema uporište u tom glasačkom telu.
I sa te strane nije dobro za Srbiju, koja je u teškom ekonomskom stanju, političkom stanju, a znate kakvo je privredno stanje u Srbiji, u ovom momentu uvoditi pravo na prečac i davati dijaspori da na neki način taj nacionalni korpus stranke koja je osvojila ovoliko glasova, koliko je osvojila, ojača.
(Predsednik: Molim vas da privedete kraju.)
Na kraju, s obzirom da je vreme naše poslaničke grupe isteklo, ništa nemam protiv da se da pravo dijaspori da glasa, ali u neko mnogo stabilnije i srećnije vreme za Srbiju, a u svakom slučaju njih kao građane Srbije treba ispoštovati na jedan drugi način u ovom momentu – omogućiti im da ekonomski ulažu u ovu zemlju i da pomognu da ova zemlja ekonomski ojača.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Predstavnik predlagača, gospodin Ristivojević.

Branislav Ristivojević

Gospodine Martiću, samo jedna stvar, sa ove govornice nikada nisam ovaj predlog zakona doveo u vezu sa bilo kojom nacionalnom manjinom. Zbog toga mislim da nema potrebe spominjati posebno romsku nacionalnu manjinu i tvrditi da je ovim zakon ona na bilo koji način diskriminisana.
Nijedna nacionalna manjina nije ovim zakonom ni na koji način diskriminisana. Ovo je mogućnost koja se zakonom pruža svakoj nacionalnoj manjini. Ovo nije zakon pisan, uslovno rečeno, za mađarsku ili bošnjačku nacionalnu manjinu, a nije ni za romsku. On je za sve jednako ili za sve nejednako pisan.
Što se tiče birača u inostranstvu, ovaj zakon nije pisan ni za čije birače u inostranstvu i lično ne volim da birače delim na naše, vaše, ove, one itd. Ovaj zakon je pisan za naše državljane u inostranstvu, da im približi mogućnost da učestvuju u političkom procesu u ovoj zemlji. Uopšte nije bitno za koga će glasati. Verujte mi, potpuno mi je svejedno, kao predstavniku predlagača i poslaničkoj grupi koju predstavljam, za koga će ti ljudi glasati. Neka glasaju za koga hoće, po svojoj savesti, to će biti najbolja stvar.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Pre nego što zaključim načelni pretres, pitam predsednike poslaničkih grupa da li žele reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi da iskoristi pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Odbor za pravosuđe i upravu prihvatio je ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o ovom amandmanu.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Predstavnik predlagača ne prihvata amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.