Pošto je predstavnik predlagača bio ubedljiv, jedva se snašao da vidi koji je to amandman. Amandman SRS, radi javnosti, a i radi predlagača, odnosi se na član 1. Predloga zakona, stav 4. člana 13. osnovnog zakona, gde predlagač kaže da se «u birački spisak upisuju birači koji imaju boravište u inostranstvu, prema poslednjem prebivalištu pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njihovih roditelja».
SRS predlaže da se ova poslednja odredba ovog stava briše. Znači, radi vođenja jedinstvenog spiska birača i upisa birača u taj spisak, da se briše odredba da se to vrši prema «poslednjem prebivalištu jednog od njihovih roditelja».
Zašto to SRS radi - da bi poboljšala ovako nedorečen zakonski predlog. Mi smo svesni činjenice da bi ovaj zakon, ako bi se u celini usvojio, izazvao dodatne zabune. Kakve bi to bile zabune? Zabune gde bi se jednostavno nalazilo opravdanje da ne može da se vodi jedinstveni spisak jer naknadnim upisom onih koji imaju privremeni boravak u inostranstvu i te kako bi nastala konfuzija.
Mi znamo da propisi koji regulišu državljanstvo, lične isprave, kao što je pasoš ili lična karta, propisi koji regulišu jedinstveni matični broj, jasno definišu i one birače koji treba da budu upisani u jedinstveni birački spisak.
Kada bi se nosili sa ovom odredbom i kada bi ova odredba ostala ovakva, bez usvojenog amandmana SRS, šta bi nam se dešavalo. Dešavalo bi se da bi u birački spisak bili upisani svi oni koji su rođeni u inostranstvu, imaju privremeni boravak u inostranstvu, a ne vode se ni u kakvoj evidenciji u Republici Srbiji; niti su državljani, niti imaju lične karte, niti dokumenta, a kamoli jedinstveni matični broj. Pa bi onda došlo do ovoga što je jednim delom i predlagač, ili stranka koja je predlagač govorila da je treća generacija u prekookeanskim državama najviše zastupljena.
Po ovoj odredbi zakona ta treća generacija, državljani Amerike, Australije i slično, bila bi evidentirana u spisak, taj spisak nikada ne bi mogao da se sredi, oni bi na bazi ove zakonske odredbe polagali pravo da glasaju, oni bi bili ravnopravni birači, a onda se realno postavlja pitanje kako ćemo sa onim delom, pogotovo srpskog naroda, koji se nalazi u statusu izbeglica i prognanih lica, koji do danas nemaju državljanstvo, pa bi i oni na osnovu ovog zakona imali po automatizmu pravo da glasaju.
Jer, sama činjenica da ovaj zakon ne reguliše ono što su regulisali propisi koji se odnose na državljanstvo, na pasoš, na posedovanje ličnih isprava, dovoljno govori da bi ovaj zakon izazvao dodatni haos, a on bi bio razlog za prigovor svake političke stranke zbog neregularnosti budućih izbora.