Nije važno da li predstavnik opozicije kojoj pripada Demokratska stranka predsedava Skupštinom ili predstavnik opozicije, koja je SRS. Važno je da žena predsedava i da pokaže da ume.
Dame i gospodo, uz izvinjenje za nedolazak, sa kolegama iz DSS-a razmenila sam informacije o stradanju predsednika Makedonije i to je razlog zašto kasnim. Zaista je to vest koja može da potrese i žao mi je iskreno, ali da se vratimo našoj tački dnevnog reda.
Dakle, Predlog zakona o ministarstvima ovde je osporavan sa jednom argumentacijom - da ne treba mi da se mešamo nekome ko pravi vladu u Zakon o ministarstvima, ili sa drugom argumentacijom - ne treba Demokratska stranka da se meša u Zakon o ministarstvima, zbog toga što su vodili vladu.
I jedna i druga argumentacija ne stoje iz jednog jednostavnog razloga: Predlog zakona o ministarstvima nije unutrašnji akt organizacije vlade. Ko god za ovom govornicom o tome govori, govori više o svom neiskustvu, nego što govori argumente. Predlog zakona o ministarstvima poslanicima Narodne skupštine koji treba da kontrolišu buduću vladu Republike Srbije govori o politici koju će vlada voditi, jer izbor ministarstava, određivanje nadležnosti pojedinih ministarstava, svakom narodnom poslaniku treba da da jasnu poruku o tome čime će se, kakvom politikom baviti buduća vlada Republike Srbije i šta će zastupati.
Zbog toga poslanička grupa DS-a smatra da je potrebno, svojim diskusijama u okviru rasprave u načelu i amandmanima koje smo podneli, da utvrdimo pravilo da u Srbiji, kao zemlji koja se menja, treba formirati vlade koje se menjaju, napreduju, a ne koje stalno počinju iz početka. To je doprinos DS i svih nas u ovoj diskusiji, samo ga tako treba razumeti.
Akcenat moje diskusije o Predlogu zakona o ministarstvima je na ukidanju Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine i upravljanje resursima.
Neće biti novost za kolege koji su bili i pozicija i opozicija u prošlom sazivu da je bilo teškoća i sa Vladom u kojoj smo učestvovali u periodu 2000-2003. godine da se ustanovi ovo ministarstvo. Uvek je teškoća sa nadležnostima ministarstva zaštite životne sredine, jer to ministarstvo ne vlada. Ono menja načine na koje se svako ko je u javnim poslovima odnosi prema resursima, koje nismo nasledili od svojih dedova, nego pozajmili od svoje dece i od svojih unuka.
Naš odnos prema tim resursima, dakle prema onome što je zdrav parametar životne sredine (šume, vode, lov, ribolov, količina zdravog vazduha koji imamo), predmet je vlade koja time mora da se bavi u okviru jednog ministarstva iz najmanje dva razloga.
Prvi je nesporan rezultat sa referencama međunarodnih organizacija koji je za relativno kratko vreme, od 20. juna 2002. godine, ovo ministarstvo u Vladi Republike Srbije postiglo.
Drugi je spisak poslova, u vidu potpisivanja konvencija (koje imamo kao obavezu kao zemlja da potpišemo), koje međunarodne organizacije stavljaju pred buduću vladu Republike Srbije, ne pitajući je ima li Ministarstvo za zaštitu životne sredine i upravljanje prirodnim resursima ili nema, od konvencija iz Kjota, preko graničnih konvencija, međunarodnih konvencija koje se tiču količina zagađenja koje smete da kao zemlja uradite sa sopstvenim vazduhom do međunarodnih konvencija o vodama itd.
Dakle, postoje poslovi koji moraju biti obavljeni, a u Predlogu zakona o ministarstvima nemamo u nadležnosti ministarstava garanciju da će ti poslovi biti obavljeni i ko će obavljati te poslove.
Bilo je teškoća, ponavljam, sa prethodnom vladom, iz prostog razloga što je ovo ministarstvo, kao npr. i Savet za rodnu ravnopravnost ili svaka vrsta nove poruke evropskog i građanskog duha, tema koja nailazi na otpore i teškoće. Činjenica da to predlažemo kao amandman treba da olakša većini koja se još uvek tvori u ovom parlamentu da prihvatanjem tog amandmana sami sebi u okviru buduće vlade Republike Srbije stvore lakši početak za poslove koji ih čekaju kada je u pitanju zaštita životne sredine.
Zašto Uprava za šume u okviru Ministarstva za zaštitu životne sredine? Zbog toga što je to jedino logično i što je to evropsko iskustvo. Dakle, uz žaljenje što se tema Evrope skoro potpuno povukla iz javnosti u Srbiji, evo prilike da prihvatanjem amandmana kojim se ustanovljava ministarstvo za zaštitu životne sredine utvrdimo da jesmo za evropski princip održivog razvoja i odnosa prema jedinom što imamo, a to su nacionalni resursi kada je životna sredina u pitanju.
Posebni akti u tom ministarstvu vezani za lov i ribolov su mrežni akti, jer su vezani i za druga ministarstva.
Naši amandmani se odnose na razdvajanje još jednog ministarstva. To je Ministarstvo za rad i zapošljavanje, od kojeg se po predlogu naših amandmana stvaraju dva ministarstva: ministarstvo za rad, zapošljavanje, mala i srednja preduzeća i ministarstvo za socijalnu politiku i boračka pitanja. I to je evropski duh. Nije dobro spajati zapošljavanje, mala i srednja preduzeća sa socijalnom politikom. U normalnoj zemlji - koju gradimo zajedno, ako hoćemo ne da vladamo nego da menjamo, pa da učestvujemo zajedno deleći odgovornost u ovoj skupštini, pa mi kao opozicija deleći odgovornost za kontrolu rezultata Vlade, šaljemo jasnu poruku - jedno je tržište rada, a drugo je ono što je socijalna politika i nažalost boračka pitanja, za koja još uvek ima mnogo tema u ovoj zemlji.
Način na koji Demokratska stranka predstavlja argumentaciju o Zakonu o ministarstvima jeste alternativa, i to je alternativa koju preporučujemo svakoj budućoj većini koja će se formirati u ovoj skupštini. Jer, sada, nakon što su na vlasti bile Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka, SPO i Nova Srbija u nekim fazama, G17 kao mlada stranka prvi put i Demokratska stranka Srbije isto prvi put, dakle nema posle ovog kruga niko drugi ponovo da bude na vlasti nego Demokratska stranka, naša je preporuka da odolimo onome čemu vladajuća većina teško može da odoli svojom voljom, a to je nesposobnost da se sasluša argument, netrpeljivost za tuđe rešenje i neusvajanje predloga kojim po prirodi stvari samom sebi olakšavate posao.
Što se Demokratske stranke tiče, tome služi kontrola Vlade ubuduće i tome služe amandmani i naša diskusija u raspravi u načelu o Zakonu o ministarstvima. Kao opozicija imaćemo ogroman uticaj na politiku Vlade i želimo da taj svoj uticaj obezbedimo i kroz čitanje Zakona o ministarstvima kao namere kakvu će Vlada da vodi politiku.
Jedan poseban segment koji će, nažalost, biti najmanje dodirivan ovde jeste budžet. Pošto svi čekamo Zakon o PDV-u, ako ga bude, i Zakon o budžetu, ako ga bude, ali i tada ćete nas čuti, jer mi znamo da se upravljanje državom svodi na upravljanje budžetom. Ako to budemo ovde u Skupštini umeli da pravimo kao dobru debatu, to će značiti veliku korist za sve korisnike budžeta i dobru kontrolu za sve one koji budžetom upravljaju.