Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa Predlogom zakona o ministarstvima.
Molim da utvrdimo kvorum.
Molim poslanike da ubace kartice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Već ste čuli svi, danas je poginuo predsednik Republike Makedonije Boris Trajkovski i molim vas da na početku ovog dela zasedanja minutom ćutanja odamo poštu.
Slava mu.
Pošto smo završili načelni pretres, saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Obaveštavam vas da su pisanim putem povukli svoje amandmane narodni poslanici Slobodan Lalović na član 9. i član 14. stav 2, Nikola Novaković na član 4. stav 1. i Dragan Rafailović na član 25. i član 7. stav 1.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Molim predlagača da se izjasni o ovom amandmanu? (Odbija.)
Da li neko želi reč?
Gospođa Čomić, izvolite.

Dame i gospodo, amandman na član 2. Predloga zakona o ministarstvima odnosi se na tačke 5) i 12) koje se menjaju i glase: tačka 5) Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede i tačka 12) Ministarstvo nauke. Posle tačke 16) dodaje se tačka 17) koja glasi: "Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine".
Obrazloženje za predlog ovog amandmna sastoji se u sledećem.
Saglasno Ustavu Republike Srbije, Republika uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine, a to se ostvaruje i sprovodi kroz organizaciju državne uprave primenom propisa i obavljanjem poslova i zadataka u nadležnosti državne uprave.
Zaštita životne sredine i upravljanje prirodnim resursima je prioritetni zadatak u procesu razvoja zemlje, jer na taj način osiguravamo očuvanje biološke i geološke raznovrsnosti područja Republike, odnosno očuvanje prirodnih bogatstava i zaštita svih činilaca.
Usvajanje ovog amandmana iziskuje i usvajanje drugih amandmana, ukupno sedam, koji su podneti kao posledični amandmani na amandman na član 2, zbog toga što se odredbe člana 2. koje se tiču imena ministarstava provlače kroz članove kojima definišete nadležnosti ili kroz prelazne i završne odredbe kojima definišete koji republički organi i organizacije nastavljaju sa radom.
Zašto ovaj amandman? Samo kratko da podsetim kakvo je stanje zatečeno u 2001. godini. Voda u Srbiji je podeljena u sedam nadležnih ministarstava i očigledna je politika vlade u budućem periodu da ponovo vodu, kao nacionalni resurs prvog reda, ne stavi u jedno ministarstvo. Znajući za takvu odluku, nismo u predlogu amandmana tražili i vodoprivredu, samo šume, ali na ovom mestu želim da kažem da je neophodno da nova vlada utvrdi nacionalnu strategiju upravljanja vodama, temelje za nacionalnu strategiju, kroz mrežno telo koje bi moralo u vladi da radi na kontroli kvaliteta vode, monitoringu površinskih i podzemnih voda, kao i na procentu eksploatacije ili na hidroenergetskom potencijalu ukupne vodne količine na teritoriji Republike Srbije, što je posao od prvorazrednog značaja.
Upravljanje svim vrstama otpada je prva tema za buduću vladu, pošto ne postoji nijedna deponija za skladištenje otpada prema bilo kojim standardima Evropske unije; nedostatak monitoringa emisija i imisija u atmosferu i hidrosferu zbog zastarelih tehnologija u industriji i poljoprivredi. Tek pre godinu dana donesen je poseban Zakon o jonizujućem zračenju i o obavezi obaveštavanja javnosti o opasnosti od zračenja, u zavisnosti od toga koliki je UV indeks po oznakama od jedan do deset.
Neadekvatna je inspekcijska kontrola zbog neadekvatnog broja inspektora, njihove opremljenosti i nepostojanja adekvatnih ingerencija. Zatim, neadekvatan je broj, nažalost, stručnih kadrova koji hoće u okviru državne uprave da se bave zaštitom životne sredine, iz potpuno razumljivih razloga, jer u budžetskim sredstvima za to nikada nema dovoljno novca. Nepotpuna je primena međunarodnih konvencija i ugovora koje je država preuzela - očekuje nas 65 konvencija za usvajanje i na nivou parlamenta Republike Srbije i na nivou državne zajednice. Loše je stanje u održivom korišćenju i zaštiti resursa; stanje u ribarstvu; krivolov, vrlo blagim izmenama Krivičnog zakona i stavljanjem oštećenja životne sredine do potpunog uništavanja, dakle odlukama da to bude krivično delo, kažnjivo zakonom, a ne prekršajno, kao i krivolov koji podrazumeva izlov plemenitih i drugih vrsta riba hemijskim metodama ili bilo kojim drugim nedozvoljenim metodama.
Dakle, to je bila prva stepenica u zaštiti onoga što je nacionalni resurs.
Činjenica da postoji funkcionalno ministarstvo je razlog više da se u danu za glasanje odlučimo da prihvatimo ovaj amandman i time omogućimo da poruka na dan kada se glasa o Vladi Republike Srbije bude da se glasa za evropsku politiku nove vlade.

Da li još neko želi reč?

Poštovane kolege narodni poslanici, pridružujem se amandmanu gospođe Čomić za formiranje ministarstva za zaštitu životne sredine i prirodnih bogatstava. U prethodnom mandatu bio sam zamenik predsednika Odbora za zaštitu životne sredine, gde smo razmatrali sva ova pitanja i gde smo pokušali na neki način, prateći najbolje evropske tradicije, da uskladimo naše zakonodavstvo i da u budućnosti zaštita životne sredine ne bude limitirajući faktor razvoja za naša preduzeća.
Situacija je zaista alarmantna. Do 2010. godine treba da prilagodimo našu industriju zahtevima moderne proizvodnje, održivog razvoja, a eventualno do 2015. godine poneko preduzeće bi moglo da bude izostavljeno iz ovoga. Od 27 preporuka Evropske unije koristi se svega pet preporuka. Kada bismo u ovom trenutku koristili standarde Evropske unije verovatno bismo zaustavili našu kompletnu industriju. To je i suviše ozbiljan problem da bi se mogao razmatrati na ovakav način kako je predlogom o sastavu ministarstava predloženo.
Mi smo sada, što se tiče zaštite životne sredine, na nivou na kome su razvijene evropske zemlje bile 1970. godine. Treba da kažem da je Zakon o zaštiti životne sredine i prirodnih bogatstava bio doveden gotovo do kraja i da su bili usaglašeni amandmani sa gotovo svim poslaničkim grupama u Republičkoj skupštini. Nažalost, taj zakon nije prihvaćen.
Osnivanjem Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine tadašnja Vlada Srbije je potvrdila svoje opredeljenje da je životna sredina prioritet i kao podrška ekonomski reformama. U okviru istog ministarstva prvi put su obuhvaćene na jednom mestu nadležnosti zaštite prirodnih resursa, uključujući geološka istraživanja i ribarstvo, koje je, da podsetim, bilo u okviru stočarstva, odnosno u okvirima poljoprivrede.
Ovde vidimo vraćanje šumarstva, odnosno zaštite šuma u okvire poljoprivrede. Da podsetimo da će Ministarstvo za poljoprivredu imati veoma veliki posao, jer ih čeka oko 300.000 strana, oko 100.000 strana koje treba objaviti u "Službenom glasniku". Cela regulativa zahteva rad oko 1000 eksperata u oblasti poljoprivrede, što iznosi 250 radnih dana godišnje. Deset dana je potrebno za usaglašavanje 10 strana jedne direktive sa nacionalnim zakonima.
Zakonska regulativa u oblasti poljoprivrede kreirana je više od 30 godina i, pored saobraćaja, poljoprivreda je regulisana jednom jedinstvenom politikom.
Smatram da bi ovaj deo oblasti zaštite šuma trebalo ostaviti tamo gde je bio i podržavam ovaj predlog Gordane Čomić da izmenimo ovaj zakon amandmanom i ponovo predvidimo ministarstvo za zaštitu životne sredine i prirodnih bogatstava. Smatram da je potrebno da promenimo jednu praksu da oni koji naslede nekoga ko je bio pre njih menjaju sve. Potrebna je jedinstvena strategija razvoja u ovoj državi, da ne počinjemo stalno ispočetka i da ono što je bilo dobro na neki način ne gurnemo u stranu i počinjemo sve ispočetka. Pozivam vas da glasate za ovaj amandman.

Da li još neko želi reč?

Poštovani potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Demokratske stranke vrlo pažljivo je pročitala predloženi zakon o ministarstvima i donela zajednički zaključak da to nije dobar predlog. Obrazložiću zbog čega. Argumentacija koja je iskorišćena u predlogu ovog zakona - da se time postiže racionalizacija kod organizacije ministarstava i bolja organizaciona šema - ne stoji i to nije obrazloženo u Predlogu zakona. Pokušaj da se kroz formiranje svake nove vlade menja i Zakon o ministarstvima možda može da liči, a mislim da je to verovanje opravdano, da se Zakon o ministarstvima prilagođava personalnim rešenjima, što nije dobro.
U pokušaju da se u toku diskusije obrazloži Predlog zakona rečeno je da su određeni propusti koji su postojali, ako su postojali, u radu Ministarstva za zaštitu životne sredine i upravljanje prirodnim resursima, razlog za promenu Zakona. Mislim da to nije valjana argumentacija.
Ono što smo takođe čuli u toku rasprave, da se poslanicima Demokratske stranke osporava pravo da predlažu amandmane, jeste nešto što zaista nisam očekivao da čujem u ovoj skupštini. Ako je uvaženi gospodin koji je tako nešto izjavio želeo da uvredi poslanike Demokratske stranke, mogu mu reći da je uspeo u tim nastojanjima.
(Predsedavajući: Molim vas, tema.)
Tema je primedba naše poslaničke grupe i amandman koji je uvažena gospođa Gordana Čomić predložila ...
(Predsedavajući: Gospodine Živkoviću, držite se amandmana.)
Predložila je da se član 14. promeni i da se uredi Ministarstvo za zaštitu životne sredine i upravljanje prirodnim resursima, što je bio dobar predlog sadržan u prethodnom zakonu, kao i Ministarstvo o nauci, tehnologiji i razvoju. Mi predlažemo da se praktično zadrži prethodno rešenje.
Ovog puta moram da kažem da sam nezadovoljan time što Predlog zakona nije dat na razmatranje odgovarajućim skupštinskim odborima, kao što je to urađeno kod skupštinskog Odbora za zakonodavstvo i upravu. Ti odbori su se izjasnili o ovom zakonu. Ja sam kontaktirao sa uvaženim kolegama koji se bave naukom i sličnim problemima i ne pripadaju samo poslaničkoj grupi Demokratske stranke, nego i drugim poslaničkim grupama, i oni su saglasni da u tom delu Predlog zakona nije dobar.
U isto vreme, mogu vas uveriti da bi resorni odbori, Odbor za zaštitu životne sredine i Odbor za nauku i tehnološki razvoj, sigurno doneli odluku kojom bi ovakav predlog zakona bio osporen.
Možda je to bio razlog što Predlog zakona nije dostavljen ovim skupštinskim odborima.
Moram vam reći da bi ovakav zakon izazvao zabrinutost kod stručnih ljudi, ljudi koji rade na institutima i na fakultetima, zašto se sada ove dve izuzetno značajne oblasti, zaštita životne sredine i upravljanje prirodnim resursima i nauka, spajaju u jedno ministarstvo. Možda će neke opravdano uplašiti da će možda i namere Vlade biti takve da se tu suzi finansiranje i tome slično.
Iskoristio bih ovu priliku da pozovem uvažene kolege narodne poslanike da podrže amandman koji je predložila gospođa Gordana Čomić o tome da se promeni određen broj članova u Predlogu zakona i time ostvari rešenje da postoji Ministarstvo za nauku i posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prirodna bogatstva. Time bismo otklonili zabrinutost ljudi koji se bave ovim problemima, a u isto vreme omogućili da u ovoj oblasti nauka i zaštita životne sredine uspešno funkcionišu i ostvarili ciljeve za koje se valjda svi zajedno zalažemo, a to je razvoj našeg društva i naše zajednice.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Molim sve poslanike kad god su nezadovoljni što predlagač po njihovoj proceni ne ume dovoljno da obrazloži neki amandman, neka pomognu u tome, ali nemojte da se udaljavamo od teme. Teme su amandmani i stvarno ću morati da primenjujem Poslovnik i oduzimam reč kad god se poslanik ne drži teme.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Petrović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Molim predlagača da se izjasni o ovom amandmanu. Odbija.
Izvolite, reč ima gospodin Petrović.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, tema ovog amandmana jeste naziv ministarstva za privredu, koje je ranije bilo nominovano kao Ministarstvo za privredu i privatizaciju. Kada bude došao na dnevni red amandman koji se bavi suštinom delokruga, dakle, suštinom nadležnosti ovog ministarstva, reći ću još nekoliko reči, ali mislim da je načelno ovde važno istaći da je nadležnost ministarstva za privredu, prema Predlogu zakona, gotovo identična sa nadležnošću postojećeg Ministarstva za privredu i privatizaciju.
Politika Demokratske stranke koja je, što ste ispravno primetili, protekle tri godine bila kreator javnog života i zbivanja u Srbiji, imala je jedan atribut, ona je bila iskrena. Mi smo i tada u ekspozeu pred izbor prethodne Vlade, a i kasnije, privatizaciju istakli kao temeljan socijalni proces.
Dakle, privatizacija je, a koliko vidim niko suštinski nema nekakav prigovor na to, osnov promene ranijeg ekonomskog i celokupnog društvenog sistema i prilagođavanje Srbije standardima po kojima žive civilizovane zemlje Zapadne Evrope i Amerike.
Iskreno govoreći, ne vidim razlog zbog čega je predlagač izbacio privatizaciju iz naziva ministarstva. Ne vidim čak ni razlog ideološke prirode, jer, koliko mogu da zaključim, a to su i govornici ovde rekli, čak ni poslanička grupa koja će podržati novu vladu nema, takođe, ništa protiv privatizacije, jer je tako jedan od poslanika ovde rekao i mislim da je to u njihovim programskim dokumentima zabeleženo.
Ne vidim razlog ni za demagošku poziciju. Dakle, privatizacija u Srbiji nije završena i ova vlada će nastaviti privatizaciju baš onako kao što je to radila i prethodna vlada. Ma koliko da je u predizbornoj kampanji revizija privatizacije bila jedna od glavnih tema, i sa tim se, takođe, ništa neće dogoditi. Razlog zbog čega ovo govorim jeste da se za dva ili tri meseca, kada bude prošlo 100 dana vlade, ponovo ovde vidimo i da zaključimo da, u stvari, suština politike države Srbije, ma ko bio izvršna vlast, kada je privatizacija u pitanju, ne može da bude promenjena, jer je to suštinski društveni proces koji Srbiju civilizuje. Hvala.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su podneli narodni poslanici Dušan Petrović i Aleksandar Vlahović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Molim predlagača da se izjasni o ovom amandmanu. Odbija.
Izvolite, reč ima gospodin Petrović.

Dakle, drugo ministarstvo koje će se baviti ekonomskim temama na nešto drugačiji način je predmet opet ovog...
(Predsedavajući: Izvinite, gospodine Petroviću. Molim vas, bez dobacivanja, molim vas. Izvolite.)
Hvala najlepše, gospodine potpredsedniče, ne smeta mi. Dakle, uživam u nekorektnostima koje gospoda poslanici imaju, ali to je stvar elementarne kulture i vaspitanja.
Elem, koliko mogu da vidim, najbitnija promena u odnosu na dosadašnje ustrojstvo izvršne vlasti u Srbiji jeste formiranje ministarstva za kapitalne investicije. Suštinska primedba koju Demokratska stranka ima jeste da nije moguće na valjan način organizovati izvršnu vlast ukoliko bude spojen delokrug tri velika ministarstva, dakle, saobraćaja, telekomunikacija i urbanizma i građevina.
Mislimo da je za državni interes veoma dobro da dođe do razdvajanja Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija, s jedne strane i Ministarstva za građevinarstvo i urbanizam, s druge strane, kako je to i do sada bilo.
Kako je ovde spočitano da se stavljaju predlozi koje je dosadašnja vladajuća većina i vladajuća politika u Srbiji mogla da primeni dok je bila na vlasti, samo želim da kažem da su u drugoj polovini 2003. godine bile veoma ozbiljne i intenzivne konsultacije, čiji cilj je bio da dovedu do izmene važećeg Zakona o ministarstvima, a intencija je bila da se izvrši razdvajanje Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija.
Takođe, videćemo se za 100 dana i videćemo kako će funkcionisati ministarstvo za kapitalne investicije, a takođe i o njegovoj nadležnosti ću reći nešto kada dođe kompetencija tog ministarstva na dnevni red.