Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Prema službenoj evidenciji prijavljeno je 170 narodnih poslanika.
Molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Goran Knežević, Nikola Jovanović, Radoslav Jović, Žarko Korać, Dragor Hiber, Vladan Vučićević, Meho Omerović i Vojislav Koštunica; zakasniće Branimir Trajković.
Saglasno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese Zakon o ministarstvima, čime bi se stvorili uslovi za izbor predsednika i članova Vlade Republike Srbije.
Uz saziv Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2004. godini, koje je sazvano na zahtev 102 narodna poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Četvrtog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini utvrđen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o ministarstvima, koji je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Pošto je predloženo da se Predlog zakona iz utvrđenog dnevnog reda razmatra po hitnom postupku, nadležni odbori, odnosno Vlada, ukoliko to već nisu učinili, podneće svoje izveštaje, odnosno mišljenje, u toku trajanja sednice.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O MINISTARSTVIMA
Primili ste Predlog zakona o ministarstvima koji je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Slobodan Lalović, Ljiljana Nestorović, Gordana Čomić i Milena Milošević, Gordana Čomić, Dragan Rafailović, Dušan Petrović, Aleksandar Vlahović i Dušan Petrović, Anita Beretić, Anita Beretić i Aleksandar Radosavljević, Snežana Lakićević - Stojačić, Nikola Novaković, Leila Ruždić-Trifunović, Miloš Jevtić, Svetislav Krstić, Branče Stojanović.
Amandmani koji budu podneti do otvaranja pretresa biće vam naknadno uručeni.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, pre nego što otvorimo načelni pretres molim vas da, u skladu sa članom 159. Poslovnika Narodne skupštine, odlučimo da li ćemo započeti raspravu bez podeljenog mišljenja nadležnog odbora. Biće podeljeno u toku rasprave ukoliko se dogovorimo da započnemo bez podeljenog mišljenja. Molim vas da se o tome izjasnimo.
Zaključujem glasanje.
Za 96, protiv tri, uzdržanih nema, nije glasalo 70, od ukupno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog da započnemo raspravu, načelni pretres pre podeljenog mišljenja nadležnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim predsednike poslaničkih grupa da podnesu prijave.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, želi reč? Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao predstavnik predlagača upoznaću vas sa osnovnim elementima Zakona o ministarstvima. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 95. stav 5. Ustava Republike Srbije u kome se kaže da ministarstvo i posebne organizacije, kao republički organi, svoju organizaciju i nadležnost uređuju zakonom. U ovom trenutku postoji Zakon o ministarstvima, trenutno važeći zakon, kojim je organizovano 19 ministarstava i sedam posebnih organizacija. Ovim predlogom zakona smanjuje se broj ministarstava sa 19 na 17, preuređuje se nadležnost određenih ministarstava i stvaraju se uslovi za mnogo efikasniji rad Vlade.
U prošloj vladi imali smo 19 ministarstava, u jednom trenutku sedam potpredsednika, a sada pet potpredsednika i predsednika, ukupno 25 članova. Ta vlada je bila mnogo veća od vlade koju imaju evropske zemlje. Bila je jedna od najvećih vlada i njena brojnost je jedan od razloga za neefikasnost. Kažem jedan, bilo ih je mnogo, a broj članova Vlade sigurno onemogućava efikasan rad.
Našim predlogom zakona broj ministarstava smanjujemo na 17. Uvodi se jedno novo ministarstvo, nekoliko ministarstava, odnosno Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija i Ministarstvo urbanizma i građevina se objedinjuju, novo ministarstvo za kapitalne investicije preuzima sve njihove nadležnosti. Ministarstvo za socijalna pitanja i Ministarstvo za rad i zapošljavanje se objedinjuju i postaju jedno jedinstveno ministarstvo, a uvodi se novo Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine.
Posebno bih istakao uvođenje novog ministarstva, ministarstva za dijasporu. Tog ministarstva nije bilo u prethodnoj vladi. Njegovim osnivanjem stvaraju se uslovi za poboljšavanje svih veza sa našim ljudima koji su u rasejanju. U ovom trenutku mi ne znamo koliko tačno naših ljudi u rasejanju ima. Smatramo da će obrazovanjem ovog ministarstva biti stvoreni uslovi za uključivanje svih naših ljudi u rasejanju u politički, ekonomski i kulturni život Republike Srbije.
Može da se postavi pitanje, a videćemo kada dođemo do amandmana zašto nekih ministarstava nema ili zašto određeni organi nisu organizovani kao ministarstva. Postojanje ministarstva nije preduslov da će se problemi u nekoj oblasti rešavati. To bi bilo i u prethodne tri godine. Osnovana su mnoga ministarstva, pa to nije pomerilo gotovo ni za milimetar probleme koji su u tim resorima postojali.
Naveo bih samo jedno ministarstvo - ministarstvo za prirodne resurse i zaštitu životne sredine. Iako je obrazovano pre gotovo dve godine, nije donet čak ni zakon koji bi regulisao stanje u toj oblasti. Mi smo predložili da se u ovom trenutku organizuje uprava, predložićemo i zakon koji reguliše tu oblast i najvažnije je da postoji organ koji je nadležan za određeni resor, organ koji će rešavati te probleme, a na nama u Narodnoj skupštini je da kontrolišemo rad Vlade i svih organa.
U ovom uvodnom izlaganju ne bih dužio, naravno biće prilike i u toku rasprave, samo bih istakao jednu stvar. Vlada preuzima odgovornost za stanje u svim resorima. U većini evropskih zemalja vlada ima mnogo veću slobodu u svojoj unutrašnjoj organizaciji. Ona je prosto odgovorna da rešava sve probleme koji u resorima postoje. Ona odgovara Narodnoj skupštini, a način na koji će se ona organizovati tretira se kao unutrašnja stvar vlade. Naravno da je sledeći korak za rešavanje svih ovih problema koje imamo formiranje Vlade. Preduslov za to je donošenje Zakona o ministarstvima. Mi ćemo danas o tome govoriti i nadam se da će Predlog zakona biti usvojen. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Izvolite, gospodin Pajtić.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Demokratske stranke proceniće, u zavisnosti od toga da li će biti prihvaćeni neki od amandmana kojima želimo da pobošljamo ovaj predlog zakona, da li će glasati ili ne za ovaj predlog, isto kao što smo postupili i kod Zakona o izboru narodnih poslanika, kada je Skupština prihvatila naš amandman da bude obezbeđeno 30% zastupljenosti žena u političkom životu, odnosno na listama političkih stranaka koje učestvuju na izborima. Dakle, kada je to prihvaćeno i kada su žene inkorporisane na takav način  u politički život Srbije, prihvatili smo Predlog zakona o izboru narodnih poslanika.
Ne mislimo da je preduslov za efikasnost činjenica da je smanjeno samo za dva ministarstva. Do sada smo, po postojećem i važećem zakonu, imali 19 ministarstava, a sada se predlaže da dobijemo 17 ministarstava. Ne mislimo da je to preduslov za efikasnost funkcionisanja Vlade. Preduslov za efikasnost jeste sigurno i to na koji način će biti organizovana ministarstva unutar Vlade.
Mi smo amandmanima nastojali da predložimo onaj model koji prepoznajemo kao najbolji, ne samo na osnovu toga kako je bio strukturisan prethodni zakon, nego i na osnovu iskustava koja su proistekla iz rada Vlade u prethodnom periodu.
Smatramo da je, ukoliko govorimo o pojedinačnim ministarstvima, previše nadležnosti koncentrisano u ministarstvo za kapitalne investicije. Prosto je potrebno pronaći supermena koji bi mogao da objedini i delatnost saobraćaja i telekomunikacija i urbanizma i građevinarstva. Zaista, neko ko treba da se razume i u posao inženjerske geodezije, i u obligacione odnose, i u intermodulni saobraćaj i u radiofrekvencijske opsege, treba da bude intelektualna gromada. Ne znam da li ćete naći takvu intelektualnu gromadu, ali zaista je to veoma veliki problem pred kojim se u ovom trenutku nalazimo. U tom smislu, mi smo predložili da se zadrži postojeća organizacija ministarstava. Dakle, posebno Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije i posebno Ministarstvo za urbanizam i građevinarstvo.
Poslanička grupa DS predložila je i da se posebno izdvoji ministarstvo zaštite životne sredine, kakvo smo imali i do sada. Tačno je da je ono bilo u povoju i tačno je da ne možemo biti u potpunosti zadovoljni činjenicom da nije donet zakon o zaštiti životne sredine u prethodnom sazivu. On se našao na dnevnom redu, bio je odbijen, odnosno poslanici stranaka koje će formirati Vladu odbili su na poslednjoj sednici da se taj zakon nađe na dnevnom redu. To je puna istina.
Mi smo insistirali na donošenju tog zakona, nezavisno od toga što se na toj sednici našla i tačka o poverenju Vladi. To je bilo nesporno i da se izglasa i da se ne izglasa nepoverenje Vladi, ali uz tu tačku se našao, i nije bilo razloga da se odbije, zakon o zaštiti životne sredine.
Sada nije korektno nama prebacivati da taj zakon nije usvojen. Nije se našao ni zakon o stečaju, ni zakon o registraciji preduzeća, nije se našao ni zakon o porezu na dodatu vrednost, a svi su bili predloženi. Naša je volja bila, u političkom smislu, da se ti zakoni nađu na dnevnom redu i da se usvoje nezavisno od sudbine Vlade. Danas ne bismo imali problem sa Svetskom bankom, da je bilo dovoljno mudrosti i političke odgovornosti za tako nešto.
Poslanička grupa DS predložila je i izdvajanje Ministarstva za zaštitu životne sredine kao posebnog ministarstva, zbog toga što je od 70.000 propisa koji su potrebni da bi se naše pravo harmonizovalo sa pravom Evropske unije 27.000 propisa neposredno ili posredno vezano za oblast zaštite životne sredine. To je nešto što je izuzetno važno u ovom trenutku. Stanje zaštite životne sredine u našoj zemlji je u ovom trenutku takvo da mora biti ispraćeno posebnim ministarstvom. To jeste praksa u drugim evropskim zemljama.
Predložili smo, takođe, posebno ministarstvo sporta. Ono nije postojalo u prethodnom zakonu, ali pokazala je praksa da bi bilo potrebno, s obzirom da se nekoliko stotina hiljada građana ove zemlje bavi aktivno sportom, da bi bilo konstruktivno izdvojiti posebno ministarstvo u tom smislu. Aktuelni direktor Uprave za sport je u našem poslaničkom klubu. Predložio je svojim amandmanom da se takvo ministarstvo izdvoji. Nećemo vezivati svoje glasanje za sudbinu tog amandmana. Kažem, do sada nije postojalo posebno ministarstvo, ali smatramo da bi bilo potrebno da se takvo ministarstvo ustanovi.
Jedna od krupnih mana ovog predloga zakona jeste što ne postoji posebno ministarstvo koje će se baviti zaštitom socijalno ugroženih kategorija. Dakle, posebno ministarstvo mora biti ustanovljeno, mora postojati. Mi smo zemlja koja je došla do cifre od gotovo 50% socijalno ugroženih stanovnika i briga o tim ljudima mora da se institucionalizuje na nivou posebnog ministarstva i posebne administracije koja bi se time bavila.
Dakle, napominjem da nije argument efikasnosti to da li imate dva ministarstva manje nego prethodna vlada. Radi se o tome da će biti isplaćene dve plate manje za ministre, biće dva ministra manje, ili će biti dva ministra i dva potpredsednika manje, pa će to biti četiri plate, ali ćemo doći u ozbiljan problem funkcionisanja pojedinih oblasti. Napomenuli smo i socijalno staranje, i zaštitu životne sredine, i saobraćaj, odnosno urbanizam i telekomunikacije. Da bi funkcionisala ta ministarstva, mora postojati osoba, ličnost koja u političkom smislu odgovara za svaku od tih oblasti. One ne mogu biti ispraćene na valjan način ako napravimo hiperprodukciju nadležnosti u okvir pojedinih ministarstava.
Dakle, da se razumemo, to je zbog građana Srbije važno, to što ima manje ministarstava ili ima dva ministarstva manje ne znači da se smanjuje za nekoliko desetina, nekoliko stotina ili nekoliko hiljada republička administracija. Ne, to samo znači da će biti drugačije restrukturisana ona ministarstva, one uprave, oni radnici u republičkoj administraciji koji već postoje i koji već rade u određenim oblastima. Dakle, nemojte da mistifikujemo stvar oko toga da li smo smanjili za dva ministarstva Vladu, jer to zaista ništa ne donosi, a ozbiljno će, naročito kod ministarstva za kapitalne investicije... a iskreno da vam kažem i ne znam šta to znači kapitalne investicije. To je dosta kapitalno, kao termin vezati za investicije, ne znam.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Nisi čitao Marksa.)
Nisam čitao Marksa, slažem se. Možda je to ključni problem.
Što se tiče ministarstva dijaspore, predložili smo neke izmene. Slažemo se sa tim da mora postojati ministarstvo dijaspore. To je konstruktivan predlog, s tim što se ne slažemo oko onog dela koji se odnosi na omogućavanje olakšica kod uvoza stvari i opreme radi obavljanja njihove delatnosti, prvo, zato što se ne radi o republičkoj nadležnosti, nego se radi o nadležnosti koja je koncentrisana na saveznom nivou, a drugo, zato što to može biti izvor zloupotreba.
Recimo, mi imamo u emigraciji, posebno u Švajcarskoj i Nemačkoj, oko 500.000 Albanaca, po nekim procenama, koji bi, ukoliko se bolje organizuju, a to je emigracija koja je bolje organizovana, mogli iskoristiti, a radi se o populaciji koja je izrazito okrenuta tržištu, odnosno trgovinskim poslovima, moglo bi kroz organizaciju te dijaspore, koja je mnogo organizovanija nego srpska, doći do toga da dođe do trgovine i do obaranja, recimo, industrije bele tehnike ili nekih industrija koje postoje u Srbiji, kroz cene koje bi bile dampinške, uslovno rečeno, odnosno povlašćene za tu vrstu kategorija.
Mislim da ne treba da mešamo dijasporu i prava koja dijaspori u političkom i u drugom smislu dodeljujemo sa nečim što se odnosi na nabavku potrošnih roba ili na nabavku nekih drugih proizvoda, posebno zbog toga što i u pravnom smislu ovo nije republička nadležnost, nego nadležnost vezana za savezni nivo, odnosno za nivo zajednice država.
Nastojali smo i predložili smo da se ustanovi i ministarstvo za informatičko društvo. Informatika je u našem društvu i u našoj zemlji zapostavljena. Ne radi se samo o korišćenju kompjutera i o korišćenju interneta dnevno, ne radi se samo o poslovnom korišćenju interneta, radi se o civilizacijskom dostignuću, radi se o načinu funkcionisanja privrede i celog društva. Smatramo da će ovakav amandman doprineti u tom smislu da naše u informatičkom smislu nepismeno društvo ili gotovo nepismeno društvo uznapreduje.
Dakle, demokrate će glasati za ovaj zakon ukoliko procenimo da su naši predlozi prihvaćeni, odnosno ukoliko procenimo da na osnovu prihvatanja naših amandmana može doći do kvalitativnog poboljšanja ovog zakona, a naročito vas molim da kod ovog ministarstva za kapitalne investicije pokažemo mudrost i da političkom trgovinom ne žrtvujemo najunosnije i u ovom trenutku najznačajnije oblasti za naše društvo. Hvala lepo.

Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Gospodine Nikoliću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona neće biti predmet posebne pažnje poslaničke grupe SRS. Ovaj zakon ili predlog zakona ili odnosi koje će on da reguliše nastali su u izbornoj noći 28. na 29. decembar kada je postalo jasno da najviše glasova osvaja SRS i kada se neko dosetio da sabira ostale, da vidi koji će zbir doneti 126 poslanika i to nazvao tzv. demokratskim blokom. Na taj način, 1.160.000 glasača Srpske radikalne stranke u Srbiji je ostalo izvan nekakvog demokratskog bloka. Ti glasači nisu demokrate, jer su glasali za neku nedemokratsku stranku koja je učestvovala izborima i pobedila na izborima.
Kada je taj apsurd ustanovljen u srpskoj javnosti, onda ga je trebalo dalje provoditi kroz princip dogovaranja u roku od dva meseca u kome je svako ko pomogne da se formira vlada postajao član demokratskog bloka. Opredeljenje ko je u Srbiji demokratski - demokrata je onaj ko sad pomogne da vi formirate vladu. To su sad demokratske snage, a ovi koji će ostati izvan vlade, oni su nedemokratske stranke, dok ne reše da uđu u vladu; samim činom ulaska u vladu postaju demokratske snage i pripadaju demokratskom bloku.
Ali, to će ostati da o tome pišu razumni novinari kad prođe ovo vreme u kome tvrdimo da su institucije u krizi i da će sva kriza da bude rešena konstituisanjem Vlade Republike Srbije. Ja vam kažem, kriza počinje kad budete konstituisali Vladu Republike Srbije, kad ovaj zakon stupi na snagu, kad izaberete vladu, kad budete čestitali jedni drugima i ja ću vam čestitati na tom izboru, jer će iza te vlade stajati 126 poslanika, a sutradan ćete da se češete po glavi.
Mi ne želimo uopšte da vas sprečavamo da do tog časa što pre dođe. Nismo pisali amandmane, nećemo ni diskutovati o ovom predlogu zakona. Hoćete da formirate vladu, imate pravo da tu vladu zamislite, da je konstituišete, da ministarstvima poverite nadležnosti, to je vaše osnovno pravo koje proističe iz broja od 126 poslanika koji će vladu podržati. Samo što uvek treba imati u sebi dovoljno zdravog razuma da o svemu zdravorazumski razmišljate. Ne može baš svuda da se popusti. Nisu ostali upamćeni u istoriji ljudi koji su uvek popuštali, zato što se u tom popuštanju jednog dana izgubi mera.
U ovoj koaliciji izgubili ste meru. I vaši javni nastupi kojima opravdavate sve ovo što sad proističe iz ugovora o koaliciji govore da ste izgubili meru. Jer, kako drugačije da tumačim da kad je SRS u pitanju na nju može da se nakalemi da je nedemokratska, da je neće Zapad.
Jedna "gromada" reče pre neki dan – ne možemo sa njima zato što su putovali u Irak, da obiđu Irak kada je bio bombardovan od strane Amerike. A sve te pojave zanemaruju se kod nekog drugog ko želi da uđe u demokratski blok. A onda kažete – stani, reci mu da ne priča mnogo o Iraku, bili smo i mi u Iraku, ili, bio je i onaj što nas podržava u Iraku.
(Glasovi iz sale: Ko?)
Uopšte nije bitno ko. Vi ste sad svi jedno. Imate protiv sebe 82 poslanika. I ovi što sad pišu amandmane na ovaj predlog zakona, što su se sad setili kako treba da izgledaju ministarstva, neka me i oni pitaju – ko? (Aplauz.)
Ovi što su nam govorili da je svaki dan sednice skup zbog opstrukcije koju postižemo pisanjem amandmana danas nam dostaviše 70 amandmana na stolove. Vidite kako maca čeka, pa dođe na vratanca.
Ali, da skratim diskusiju zato što mislim da vam treba omogućiti da što pre konstituišete vladu, najpre zato što u Srbiji vlada mišljenje da vlada treba što pre da bude konstituisana, a onda, nemamo mi radikali šta da radimo dok ne konstituišete vladu. Nemamo koga da kritikujemo, nemamo čiji rad da analiziramo, nemamo koga da napadamo, nemamo kome da sedamo za grbaču.
Verujte mi, biće vam teže nego ijednoj vladi u Srbiji. Ako to teže znači da ćemo vas naterati da bolje vladate, radujte se tome. A ako mislite da loše vladate, bogami, počešite se po glavi, čeka vas na svakoj tački dnevnog reda 82 poslanika SRS. Da ne mislite da nas hvata neka euforija, ali čekaju vas oni koji su pobedili na izborima. Vi to izbegavate i pravite neke bajpasove. Vi sprečavate trenutno ono što je neminovnost u Srbiji.
Neka vam je sa srećom, ali mnogo više sreće želim nama, pošto ćemo imati jako težak posao. Vidim, već postajete oholi, postajete snažni, postajete jaki. Vidim, neki mali počinju da prete. Ako ih veliki uče da prete radikalima, neka izađu veliki da nam prete, a ako mali prete samo zato što su mali, jedna latinska poslovica kaže – miš i na brdo kad se popne, on ostaje mali. Možda bolje vidi, ali je mali.
Mi ćemo čekati vladu. Mi nećemo personalno diskutovati ni o sastavu vlade, i to je vaš posao, to je vaš izbor i to je vama na čast, na ponos ili na bruku, ali da znate, kod velikih koalicija, velikih u smislu da ima mnogo članova, nemate mogućnosti da utičete na članove koalicije, koga će predložiti u vladu. To je osnovni problem. To što vi pričate u novinama da se još personalna rešenja dogovaraju, nije tačno. Nađite mi jednu političku stranku koja će dozvoliti da joj partner iz koalicije kaže ko će biti ministar. Jer, ja sam proveo ovde 13 godina a nisam dovoljno saznao kako funkcioniše parlament i vlada.
Dakle, i kad bude izbor vlade, nas personalna rešenja ne interesuju. Ona treba da interesuju onoga ko vladu sastavlja i onoga ko će za tu vladu da glasa. Nas interesuju i čekamo prve poteze vlade. Da znate, ta vlada neće zasluživati, ja mislim nikada, našu podršku. U to sam ubeđen, zato što se pravi pod pritiscima i ucenama, zato što je sama poluprelazno rešenje, čeka da se omogući formiranje prelaznog rešenja, a to znači da ćemo mi ove godine imati vanredne parlamentarne izbore i da ćete i na tim vanrednim parlamentarnim izborima imati prilike da se pokažete tada već i kao ljudi koji su vršili vlast u Srbiji.
Na ovim izborima govorili ste da hoćete da srušite jednu vlast, a ni to nije bilo dovoljno građanima Srbije da vama daju većinu. Na sledećim izborima samo će još SRS imati prilike da kaže – mi želimo da srušimo ovu vlast, umemo da vladamo bolje od nje.
Srbija se od ovog časa, od ovog zakona ili od sutra, od utorka kada budete formirali vladu, deli na dva bloka: jedan blok koji vlada i na SRS.
U parlamentarnim demokratijama, u razvijenim demokratijama, po pravilu, svaki put se promeni, jer onaj ko je bio na vlasti na sledećim izborima eventualno sačeka dva mandata na vlasti i on ide u opoziciju. Vi ćete na sledećim izborima, koliko god da vas se udruži, otići u opoziciju SRS, a ja vam to garantujem sada, zapamtite datum.

  Replika, gospodin Pajtić.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nismo se mi setili kako sada treba da izgledaju ministarstva, nego smo predložili strukturu koja je do sada manje-više funkcionisala na nivou Republičke vlade. Dakle, predložili smo da postoji posebno ministarstvo zaštite  životne sredine, smatrali smo besmislenim da u istom ministarstvu budu Ministarstvo urbanizma i građevina i Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije.
Naši amandmani se ne svode na opstrukciju, pronađite jedan amandman gde piše - umesto tačke stavlja se zarez, počinje se velikim slovom; pronađite jedan amandman koji je u smislu opstrukcije.
Znači, nema opstrukcije; mi ćemo, kao i juče što smo glasali, razmisliti o tome, a u zavisnosti od toga kako Skupština bude glasala za naše amandmane, da li ćemo prihvatiti ovaj predlog zakona ili ne, nećemo ništa opstruisati. Bićemo, u svakom slučaju, žestoka opozicija svakom nekonstruktivnom predlogu, a predlog je da nema zaštite životne sredine, kao posebnog ministarstva, kada se od 70.000 propisa koji treba da se harmonizuju sa pravilima Evropske unije 27.000 odnosi na zaštitu životne sredine. To je potpuno antievropski predlog.
U zavisnosti od toga kako budu tretirani naši amandmani, mi ćemo se ponašati, nećemo biti protiv po svaku cenu, nećemo biti neodgovorni, bićemo u potpunosti odgovorni. S obzirom na to da znamo kako funkcionišu pojedina ministarstva i da u tom smislu imamo iskustva, smatram da možemo da kažemo i da predložimo one predloge za koje smatramo da će doprineti radu Vlade. Ne može doprineti radu Vlade to što umesto 19 ministarstava ima 17 ministarstava, ako u njima koncentrišete nadležnosti koje su potpuno besmislene i potpuno međusobno kontradiktorne.

 Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa G17 plus podržaće Predlog zakona o ministarstvima, pre svega zato što smatramo i slažemo se sa ocenom javnosti Srbije, odnosno građana Srbije da moramo dobiti novu vladu što pre. Smatramo da će taj proces upravo iz dva razloga biti veoma važan. Jedan je nastavak ekonomskih reformi, odnosno sprovođenje efikasne i pre svega evropske politike, a drugi se odnosi na funkcionisanje institucija, odnosno na izgradnju demokratskih institucija u skladu sa procesom evropskih integracija.
Postavlja se pitanje u kojoj meri ovaj predlog zakona može da odgovori ovim zahtevima, koji će se, pre svega, postaviti pred samu Vladu Srbije.
Ako mogu načelno da se složim da smanjenje od 19 na 17 ministarstava ne predstavlja značajnu uštedu sredstava, odnosno racionalizaciju, moram skrenuti pažnju, kada je reč o racionalizaciji Vlade (iako se to ne nalazi u Predlogu zakona zato što ne spada u tu nadležnost), na činjenicu da će nakon postojećih šest potpredsedničkih mesta u Vladi buduća vlada imati samo jedno.
Mislim da to predstavlja značajnu racionalizaciju, posebno u tom smislu što same nadležnosti potpredsednika Vlade nisu bile jasno definisane. U formalnom smislu, da, ali faktički je to bilo vrlo nejasno i praktično su se te pozicije svodile na političke funkcije, što je naravno bilo legitimno u tom trenutku, ali svakako nije bilo racionalno.
Sa druge strane, postavlja se pitanje onih zakona koje je neophodno doneti u što kraćem roku, a za koje će upravo biti nadležna odgovarajuća ministarstva koja su ovim zakonom predviđena. Tu bih se prosto osvrnula na zakone koji su za govornicom već pomenuti, odnosno na zakone koje predlaže Svetska banka. Podsećam vas da je prvi na listi tih zakona Zakon o budžetu koji ova skupština mora usvojiti, na predlog Vlade, do 31. marta kada ističe rok za privremeno finansiranje države, a trenutni predlog postojeće Vlade ocenjen je od same Svetske banke kao neadekvatan u ovom trenutku.
Dakle, zaista je neophodno da se što pre pristupi formiranju vlade, odnosno svih relevantnih ministarstava, kako Srbija ne bi čekala na rešavanje gorućih pitanja koja neće biti važna samo za ovu skupštinu, odnosno za nadležno ministarstvo, već i za druga ministarstva koja svoje nadležnosti obavljaju na osnovu budžetskih sredstava, a u okviru njih upravo i Ministarstvo za rad, i zaštita je tu, a i socijalna pitanja.
Mogu načelno da se složim da je pitanje životne sredine od izuzetno velike važnosti ne samo za Srbiju, već i za njen proces evropskih integracija. Međutim, sa druge strane, pored činjenice da je u prethodnoj vladi postojalo Ministarstvo za zaštitu životne sredine kao posebno ministarstvo, imali smo nekoliko slučajeva katastrofalnog ugrožavanja životne sredine što usled neadekvatne politike koja je vođena, ne samo u tom domenu, što usled nesrećnog slučaja kako nam je objašnjeno nismo imali adekvatnu zaštitu životne sredine, već njeno dalje ugrožavanje.
Mislimo da je u tom domenu posebno važna zakonodavna delatnost, i to posebno delatnost koja se odnosi na harmonizovanje naših propisa sa relevantnim propisima Evropske unije, i da u tom smislu postojeće ministarstvo, dakle Ministarstvo za nauku može u okviru svojih nadležnosti da obavlja poslove Ministarstva zaštite životne sredine i da na konstruktivan način predloži Skupštini zakone iz te oblasti.
Konačno, veoma smo zadovoljni što se ustanovljava ministarstvo za dijasporu. Pre nekoliko dana, kada je bilo reči o zakonu o izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika, govorili smo o tome koliko je važno da se određena pitanja vezana za evidenciju naših građana u inostranstvu, kao i prava koja se njima obezbeđuju, reše kroz jedan sveobuhvatan zakon o dijaspori i nadamo se da će ovo ministarstvo u tom smislu biti veoma aktivno.
Konačno, složila bih se sa nečim što je ovde izgovoreno malopre, a to je da će novoj vladi Srbije biti jako teško. Naravno, biće joj jako teško zato što će morati već u prvih nekoliko meseci svog delovanja da se pozabavi, pre svega, pitanjima razvoja, odnosno ustanovljavanja nove reformske ekonomske politike, kao i da pristupi jednoj temeljnoj reformi institucija, kako bismo dobili stabilne i demokratske institucije. Naravno da će joj biti teško zato što se suočava sa činjenicom da smo imali jedan veliki zastoj, odnosno stagnaciju u procesu reformi koji traje već malo duže od godinu dana.
Isto tako, ne bih se upuštala u ocene toga kako će ta vlada da radi. Uobičajena praksa je i normalno je da se nakon formiranja vlade omogući vladi da radi normalno, u jednom razumnom periodu, a obično je to 100 dana. Mislim da ova vlada zaslužuje i treba da ima šansu da pokaže na koji način će pristupiti rešavanju svih ovih gorućih pitanja.
Da će joj biti lako, sigurno neće, i volela bih da čujem svaku konstruktivnu i dobronamernu kritiku toj vladi, jer tome uostalom i služi najviša zakonodavna institucija ove zemlje, odnosno Narodna skupština. Sa druge strane mislim da je neophodno da se ona što pre formira, da počne da radi i da dobije šansu da radi na jedan efikasan, racionalan i stabilan način. Iz tog razloga G17 plus podržaće Predlog zakona o ministarstvima, u skladu sa svim onim ciljevima i zadacima koji će pred vladom stajati, a za koje će se G17 plus kroz rad u toj vladi zalagati.