Znate šta, malo gorak ukus ostavlja činjenica kada o stanju u parlamentu, o ubijanju parlamentarizma, kako  ovde pominje moj prethodnik kome repliciram, govori onaj koji o stanju u parlamentu i o falsifikovanju glasova izjave ne daje ovde u hodniku, nego u tužilaštvu, jer je učinjeno krivično delo. To je parlamentarizam koji ste vi podigli. Izjave o tome kako se glasa u parlamentu vi dajete u tužilaštvu, zato što je počinjeno krivično delo. To je parlament koji ste vi napravili. Kome vi govorite o ubijanju parlamentarizma? Gospodine Pajtiću, kome govorite?
Ako kao šef poslaničke grupe budem morao da idem u tužilaštvo da branim to glasanje u Skupštini Srbije, smatraću da sam loše obavio svoj posao. Ako krivičnim delima moram da branim nečiji izbor, smatram da sam loše obavio posao. Tako da o smrti i ubijanju parlamentarizma vi nemate pravo da govorite. Vi ste ovu skupštinu unakazili, i to je činjenica.
Kada govorimo o učešću DSS u Vladi Srbije, pa, gospodine Pajtiću, mi smo avgusta 2001. godine izašli iz Vlade Srbije. Gospodin Obradović je podneo ostavku na mesto zamenika ministra. Zašto smo izašli iz Vlade Srbije? Zato što nije bilo spremnosti da se borite protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Sve afere su dokaz da smo bili tada u pravu i da su sami vrhovi vlasti bili povezani sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Svi događaji koji su usledili posle toga su nam dali za pravo i zato nemojte da nam držite lekcije iz lepog ponašanja ovde u Skupštini Srbije, jer su vam građani održali čas i rekli su vam - idite na klupu u opoziciju, malo se naučite demokratiji, parlamentarizmu i proceduri. To je lekcija kojom će vas ova skupštinska većina i poslanici u ovoj skupštini naučiti da poštujete Skupštinu Srbije i proceduru koja mora da bude jednaka za sve.

Po Poslovniku, gospodin Pajtić.

Upozoravam na povredu Poslovnika u članu 100. stav 2. koji kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Tačno je da ako je neko prekršio Poslovnik ili zakon treba da podnese račun pred nadležnim organima. To je potpuno nesporno. Povreda Poslovnika je konstatovana drugog dana rada ove skupštine. Povreda Poslovnika, od strane predsednika ove skupštine. Ne upozoravam na to, ja upozoravam na to da ste rekli za ovom govornicom i osporili pravo narodnim poslanicima da podnose amandmane.
(Predsednik: Ne ulazite u repliku, gospodine Pajtiću. Prekršio bih Poslovnik ukoliko vas ne opomenem, a zatim ne izreknem opomenu ukoliko nastavite.)
Zahvaljujem se vama, vrlo ste uspešni u ovom razvijanju parlamentarizma u Srbiji. Hvala lepo.

Ako se već pozivate na Poslovnik, onda morate i trpeti dosledne primene tog poslovnika. Izvolite, gospodine Tadiću.
Ja sam pogrešio, gospodin Pajtić zastupa poslaničku grupu DS - Boris Tadić i preuzima sva ovlašćenja predsednika poslaničke grupe. Moja greška je što sam prozvao.
Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, a posle nje narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, evo upravo smo sada dobili potvrdu da je amandman koji je juče usvojen vrlo dobar, da zaista treba da bude 30% žena ne samo na listama nego u parlamentu i da jednom počnemo da radimo racionalno, a ne ovde da se nadmudrujemo i da gubimo dragoceno vreme.
Želela bih da kažem da je Predlog zakona o ministarstvima koji je danas na dnevnom redu vrlo važan, jer on zapravo predstavlja preduslov za dobro funkcionisanje Vlade, za koju sam sigurna da ćemo je u toku naredne nedelje dobiti. Naravno da želim krajnje dobronamerno da dam par predloga i da jednostavno glasno ovde za govornicom među sobom argumentovano razmenimo mišljenja i razloge za i protiv.
Ne sumnjam u dobronamernost predlagača koji je takvo obrazloženje i naveo, pre svega da želi da izvrši efikasniji rad Vlade, a zatim da je tu i racionalizacija. Da li će to baš tako biti ili treba da doživimo naknadnu pamet, koju smo imali svi mi koji smo bili poslanici i u prošlom sazivu? Zašto ovo kažem?
Pomalo me to podseća na marketinški stil bivšeg režima DOS-a, koji je prepoznatljiv iz januara meseca 2001. godine, kada je, isto radi racionalizacije, radi želje, tobož, da se ne troše toliko budžetska sredstva, smanjen broj ministarstava. Mi, poslanici SPS-a, i tada smo ukazivali na činjenicu da je potrebno da postoje neka zasebna ministarstva i meni je lično drago da je ipak došlo do naknadne pameti i da je ovo famozno ministarstvo za zaštitu životne sredine posle par meseci i osnovano. Naravno da ja pri tom to ocenjujem kao pozitivno, a zaista apsolutno prebacujem nemogućnost ulaska predloga zakona o sistemu životne sredine na ova skupštinska vrata pune dve godine.
Nije tačno, kako je kolega Pajtić rekao, da je on bio samo na dnevnom redu zadnjeg zasedanja, kada je skinut sa dnevnog reda jer je bila rasprava i o Vladi. Tačno je da je bar u dva navrata stavljan na dnevni red. Tačno je i da je bilo puno amandmana, ali tačno je i to da smo svi vrlo korektno po poslaničkim parlamentarnim grupama prorađivali ovaj zakon, da je prihvaćen veliki broj amandmana i da je taj zakon zbilja bio gotov da uđe u skupštinsku proceduru. Zašto to nije urađeno, to zaista zameram i stavljam na dušu bivšem režimu DOS-a.
Želela bih da se još malo zadržim na tome. U predizbornoj kampanji svi smo se mi nekako kleli da jesmo za to da postoji jedan uravnotežan i siguran sistem zaštite životne sredine, a koliko se sećam i svi mi ovde, parlamentarne partije, govorimo da jesmo za proces ulaska u EU. Molim vas lepo, ako već postoje neki standardi koji bi bili najbezbolniji za sve nas da ih prihvatimo, to su standardi iz oblasti zaštite životne sredine. Ne razumem zašto je to problem i da li ćemo tu biti više u uštedi ili u šteti.
Zašto ovo govorim? Za mene je već dovoljna racionalizacija, što će po novom predlogu biti samo jedan potpredsednik Vlade, a ne šest. Naravno, svi mi koji smo bili u prošlom mandatu, a i oni koji nisu, znamo da je to bilo taktiziranje da bi neke minorne stranke dobile neku funkciju, i to je zaista bilo krajnje iracionalno. Taj potez pozdravljam i za mene je već to dobar pokazatelj da će se uštedeti.
Jasno je da za sprovođenje ovog zakona ne trebaju nova sredstva iz budžeta Republike Srbije, ali ako ostane postojeće Ministarstvo za zaštitu životne sredine, opet ne trebaju dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, jer ono kao takvo već postoji i taj razdeo u budžetu postoji.
Drugo, da li je ušteda to što će biti manje jedna zarada ministra, jednog zamenika ili možda dva ili tri pomoćnika? Mislim da nije, da ćemo više izgubiti nego što ćemo dobiti. U obrazloženju se kaže, Ministarstvo za nauku, za koje se predlaže da mu se pripoji - a radi podsećanja bilo je Ministarstvu za zdravlje to pripojeno, što je zaista bilo iracionalno - ima 50 zaposlenih, a svih ljudi koji se vode pri Ministarstvu za zaštitu životne sredine ima 350. Tih 350 prići će Ministarstvu za nauku u obliku neke uprave. I ne može me ovde niko ubediti da će ministar za nauku imati vremena, zbog svih nagomilanih problema u zemlji Srbiji, da posveti dužnu pažnju Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
Ako ne želite ni te argumente da prihvatimo, da odbacimo standarde EU, da kažemo da su tu neka ogromna sredstva koja će ostati, a neće. Ja to znam, samo dobronamerno ukazujem sada, jer osećam da će nam za par meseci, kada bude ponovo potrebno da osnujemo instituciju ministarstva za zaštitu životne sredine, trebati mnogo više sredstava nego što u ovom momentu treba.
Htela bih da vam kažem nešto što mi svi vrlo dobro poznajemo. Nema dana da kroz elektronske medije i sredstva javnog informisanja ne vidimo da se desio negde neki ozbiljan akcident. U poslednjih par dana to je bilo sa povećanom količinom arsena u pijaćoj vodi u Zrenjaninu. Ja dolazim iz Kikinde, prolazim svakoga dana kroz Zrenjanin i dan-danas vidim ljude da na bunarima toče vodu.
U Kikindi je problem pijaće vode višedecenijski. Naravno, uvek su problem finansije i nedostajuća sredstva da to sve može da se odradi. Problemi su otpadne vode, zastarela tehnologija i odlazak tih opasnih otpadaka u neke žive vode, čime mi svakodnevno narušavamo floru i faunu ne samo žive vode nego i okolnog okruženja. Nažalost, mi smo danas jedna vrlo ugrožena zemlja, u kojoj nisu adekvatni niti voda, niti vazduh, niti zemlja, a da ne kažem da to sve vrlo značajno ugrožava zdravlje svakog stanovnika.
Dolazimo u situaciju da razmišljamo o tome da je možda i dobro što nam danas, nažalost, mnoge fabrike ne rade, jer pitanje je kakva bi situacija u zagađenosti životne okoline bila kada bi nam sve fabrike radile. S tim u vezi, ako hoćemo privatizaciju, za koju smo svi mi, koja je tekla i ove prethodne tri godine, ići će i dalje, u predloženom zakonu treba da se apsolutno reguliše da svako, bilo strani investitor, bilo neko naš, ko želi da kupi staru fabriku, da je pokrene, da gradi neku novu, mora, po zakonu, da obezbedi sve preduslove i da, praktično, zaštita životne sredine bude maksimalno obezbeđena.
Mislim da su to sve argumenti protiv koje ovde ne može niko da spori. Zaista vam to govorim najiskrenije i najdobronamernije. Ako nećemo ni tu svakodnevicu da prihvatimo, da ne govorimo o situaciji u Boru, Majdanpeku, Zaječaru, Valjevu itd., setimo se nečega od čega možda ima i četvrt veka, ali čije posledice mi možda i danas trpimo i još koju godinu ćemo trpeti. Ovde ima i mladih ljudi, ali ima dosta i moje generacije. Radi se o Černobilu.
Gospodo draga, naša životna sredina je i dan-danas zagađena zbog Černobila, jer je vreme poluraspada pojedinih radioaktivnih elemenata 25 godina, pa i više. Tek ovih dana mogu ponegde da se aktiviraju te radioaktivne komponente, a mi svi znamo, nažalost, šta to znači. Setimo se kako je bio mnogo posledica. Radim u zdravstvu 27 godina i tvrdim vam da je bio veliki broj teratogenih slučajeva kod trudnica, odnosno da su gubile decu upravo zbog toga što se tada desilo u Černobilu.
Ili, setimo se skorije prošlosti, 1999. godine, kada je pod NATO bombama naša zemlja doživela, praktično, ekološku katastrofu. Šta je sve izručeno, nikada nećemo saznati, ali evidentno je da postoje podaci o povećanom broju obolelih od najtežih bolesti. Gospodo draga, mi na to ne smemo da zaboravimo. Mi treba da investiramo, da uložimo sredstva, da se zaista utvrdi postoji li kauza, postoji sigurno, ali zavisi u kom domenu, vezano za bolest koja je u sve većem napretku u odnosu na ono što je bilo pre toga.
Nažalost, u sredstvima javnog informisanja se malo o tome piše, jer to deluje deprimirajuće na naše stanovništvo, ali mislim da svi mi ovde prisutni kao odgovorni ljudi treba da težimo i da upremo sva sredstva da Ministarstvo za zaštitu životne sredine ostane i da, mi smo tu kao kontrolori, pratimo koliko efikasno radi, jer najlakše je ugasiti jedno ministarstvo ili napraviti neku izmenu. Bez zdrave životne sredine mi, praktično, nemamo zdravog čoveka. Zdravlje je za svakoga od nas najvažnije, a bez zdravog čoveka nema ni bolje budućnosti za zemlju Srbiju.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović, a posle njega narodni poslanik Sredoje Mihajlov.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, svakako da je legitimno pravo parlamentarne grupe da definiše strukturu vlade, onakvu kakva joj najviše odgovara. To niko ne spori ni u čitavom parlamentu, ni u DS-u. Ono što mi želimo tokom današnje rasprave jeste da zaista dobronamerno prenesemo iskustva koja smo u prethodnom periodu imali, makar kad je reč o funkcionisanju Vlade, strukuri ministarstava, i to sa dva osnovna aspekta. Prvi aspekt jeste efikasnost rada Vlade, a drugi aspekt jeste efektivnost rada Vlade.
Struktura vlade se obično definiše imajući u vidu ciljeve koje vlada želi da postigne. Ne mogu govoriti o ciljevima vlade, s obzirom da onog momenta kada se poslanici budu izjašnjavali o izboru, oni će se o tome odrediti.
U svakom slučaju, možemo govoriti o ekonomskim ciljevima Vlade Republike Srbije, pogotovu što su dugoročni ekonomski ciljevi već definisani Memorandumom o ekonomskoj politici, koji je Narodna skupština usvojila u decembru prošle godine i koji obuhvata period do 2005. godine. Ovo govorim i zbog toga što je u izradi dugoročne ekonomske politike do 2005. godine učestvovala i jedna politička stranka koja će sutra dominantno učestvovati u Vladi Republike Srbije, nakon što ta vlada bude izabrana.
Ti ciljevi u ekonomskom delu se odnose na četiri oblasti. Jedan jeste restrukturiranje velikih javnih preduzeća. To je zaista veliki posao i veliki zadatak za novu vladu. Drugi jeste restrukturiranje javne potrošnje, a to znači smanjenje ukupne javne potrošnje u budžetskim izdacima. Treći jeste nastavak procesa koji se odnosi na evropske i evro-atlantske integracije. Četvrti jeste podsticaj javnih investicija ili, kako se danas to popularno kaže, kapitalnih investicija.
Kako se Predlog zakona o ministarstvima, imajući u vidu dva ključna kriterijuma, a to su efikasnost i efektivnost, odnosno troškovi, može sagledati u svetlu definisanih ekonomskih ciljeva? Sa aspekta efikasnosti, bojim se da u budućoj strukturi vlade neće postojati koordinacija. Mislim da insistiranje na smanjenju broja potpredsedničkih mesta, što je danas u parlamentu i potvrđeno, a istina je da se ne nalazi u ovom zakonu, nije dobro, jer to će značiti odsustvo koordinacije.
Na primer, uzmimo restrukturiranje javnih preduzeća. Postavlja se pitanje ko će koordinisati restrukturiranje javnih preduzeća koja se nalaze u različitim ministarstvima? Dakle, imaćemo samo jednog potpredsednika vlade.
Na primer, uzmimio pitanje restrukturiranja javne potrošnje. Ko će koordinisati aktivnosti na jednom veoma važnom poslu, a to je smanjenje troškova zdravstava, obrazovanja, vojske, policije i državne uprave? Svaka od tih funkcija nalazi se u pojedinačnom ministarstvu, ali se ne vidi ko će koordinisati aktivnosti na ovom veoma važnom zadatku.
Ili, pak, pitanje evropskih integracija. Ako se to bude prepustilo isključivo ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom, ili kako će se u budućnosti zvati, onda to neće biti dobar način, jer je neophodan jedan viši autoritet, jer pitanje evropskih integracija se jednako odnosi na sva ministarstva u vladi.
Na kraju, uzmimo, na primer, pitanje povećanja javnih investicija ili tzv. kapitalnih investicija. Meni zaista nije jasno zašto se, da dovedemo stvar do apsurda, u resoru kapitalnih investicija nije našla energetika, s obzirom da je nivo investicija u zemljama u tranziciji upravo u energetskom sektoru najviši.
Ili, zašto kažem da dovedemo do apsurda? Zbog toga što je sasvim logično, ako se želela koordinacija kapitalnih investicija, odnosno povećanja javnih investicija, da to bude koordinisano sa jednog mesta, a to mesto jeste mesto potpredsednika vlade.
Umesto da se ide na dalje razdvajanje nadležnosti u delu koji se odnosi na saobraćaj i delu koji se odnosi na telekomunikacije, naprotiv, spajaju se dva ogromna resora koja, moram priznati, i u prethodnom periodu nisu funkcionisala na najvišem nivou efikasnosti, a to se tumači kao nastojanje da se smanje troškovi vlade. Koliko je smanjenje? Smanjenje se meri u promilima. Smanjenje se odnosi na broj ministarskih mesta kojih je manje, broj potpredsedničkih mesta kojih je manje, šofer, četiri pomoćnika ministra, jedan zamenik, dakle, sve ukupno 25 ljudi manje će raditi u Vladi Srbije u odnosu na 40.000 koliko je zaposleno u državnoj administraciji. To smanjenje troškova se meri u promilima.
Prema tome, smanjenjem se ne postiže cilj smanjenih troškova. Naprotiv, sa druge strane, po nama, imajući u vidu iskustva - a krajnje dobronamerno o ovome govorim, interes Demokratske stranke jeste da sutra ta vlada nastavi reforme u interesu građana - ugrožava se nešto što se zove koordinacija jednog jasnog sprovođenja ekonomske politike.
Drugi primer, pored Ministarstva za kapitalne investicije, jeste Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Ta dva ministarstva po svojoj vokaciji moraju biti razdvojena, jer tretiraju potpuno dva različita delokruga. I jedno i drugo ministarstvo, imajući u vidu zatečeno stanje, moraju odvojeno da rade i da ispunjavaju svoje obaveze u okviru definisanog delokruga nadležnosti.
Što se tiče ušteda i stalne priče koja se nameće, da vlada od 19 ministarstava jeste jedna od najvećih vlada u poređenju sa drugim zemljama, to je tačno, ali je pogrešno poređenje. Treba porediti Vladu Srbije, koja se nalazi na samom početku tranzicije, i broj ministarstava koja su postojala u Vladi Slovenije, na primer, početkom devedesetih godina, kada je Slovenija bila na početku tranzicije, ili bilo koje zemlje koja se našla u tranziciji, i onda ćete videti da su vlade u tim zemljama u tranziciji imale po 22, 23 i više ministarstava, a tek kasnije, kada su mnogi tranzicioni problemi rešeni, došlo je do ukrupnjavanja resora.
Pa tako danas u Sloveniji imate jedno ministarstvo privrede, bez energetike, bez saobraćaja, bez svih drugih privrednih oblasti, što naravno ne sme da bude slučaj i kod nas, ali upravo zbog toga ne treba po svaku cenu insistirati, čini mi se populistički, na smanjenju troškova vlade, jer smanjenje se meri u promilima.
Mnogo je bitnije kako i na koji način će vlada funkcionisati i kakvu će koordinaciju oko važnog projekta postizati. Zbog toga bi mnogo bolje bilo da imamo ne jednog nego više potpredsednika, jer kao što je neko ovde rekao – treba biti supermen, pa spojiti i dobro funkcionisati, odnosno imati dva velika ministarstva koja dobro funkcionišu. Isto tako treba biti supermen, pa koordinisati sve ove aktivnosti, a mesto koordinacije se po definiciji nalazi na nivou potpredsednika vlade.
Stanje jeste teško, ali to stanje koje će preuzeti nova vlada je neuporedivo lakše stanje od stanja koje je preuzela vlada januara 2001. godine. Podsetiću vas, neće svakako biti problem da se ispune zahtevi Svetske banke u pogledu donošenja ključnih ekonomskih i reformskih zakona, jer ti zakoni se nalaze u parlamentu od juna meseca i prethodno su veoma pažljivo pripremani u konsultacijama sa svim poslaničkim grupama, ali isto tako i sa svim domaćim i međunarodnim ekspertima i javna rasprava za te zakone je završena, tako da će novoj vladi, makar u zakonodavnom delu, biti mnogo lakše. Jer, najmanje 45 pripremljenih zakona čeka da bude usvojeno, zakona koji su upravo prethodno usaglašeni sa međunarodnim institucijama koje, između ostalog, i finansiraju implementaciju ovih zakona.
Za razliku od januara 2001. godine, kada je novu vladu dočekala prazna kasa, današnju vladu dočekaće 350 miliona evra, koje će moći da koristi u skladu sa Zakonom o budžetu koji će ovaj parlament, nadam se, veoma brzo usvojiti.
Na kraju, nema nikakve priče o novoj ekonomskoj politici. Ta nova ekonomska politika jeste samo jedna faza u dinamičkoj, ekonomskoj tranzicionoj politici koja se definiše za period od najmanje pet godina, i pri definisanju te dugoročne ekonomske politike najveći broj političkih stranaka koje će sutra sedeti u Vladi Republike Srbije i formirati tu vladu je upravo i učestovovao i imao najdominantniji uticaj. Ono što se danas promoviše pod firmom nove ekonomske politike jeste zapravo sledeća faza u realizaciji dugoročne tranzicione ekonomske politike. Hvala vam.

Gospodin Obradović.

Gospodin Vlahović je insistirao na dve stvari, na efikasnosti i na koordinaciji. Kada govorimo o efikasnosti i smanjenju troškova vlade, naravno da jedan Zakon o ministarstvima ne može da reši sve one probleme koje državna administracija u ovom trenutku ima. Ali nakon ovog zakona neminovno sledi Zakon o državnoj upravi, Zakon o vladi i mnogi drugi zakoni koji će bitno smanjiti i izvršiti racionalizaciju u državnoj upravi.
Kada je reč o koordinaciji koja se uspešno obavljala u Vladi sa velikim brojem potpredsednika, skrenuo bih pažnju na jedan primer, sa čime je gospodin Vlahović verovatno upoznat: bilo bi interesantno uporediti strategiju industrijskog razvoja koja je urađena u Ministarstvu nauke i strategiju koja je urađena u Ministarstvu rudarstva i energetike - po svim ključnim parametrima su dijametralno suprotne.
Kada je reč o memorandumu u ekonomskoj politici, on je odličan dokument, ali je većina suštinskih agregata pogrešno utvrđena. Bilo je korekcija i rasta bruto društvenog proizvoda i mnogih drugih parametara. Ja bih citirao samo jedan dokument koji kaže, na strani 40. knjige "Izazovi i reforme", da se vlada kao kolektivni organ izdvaja kao formalno telo koje donosi odluke, a ne kao mesto za strateška razmatranja. Izgleda da vlada nema nikakav organ koji bi mogao da preuzme ovu ulogu. Podnaslov na strani 40. – Mnogo koordinatora, a malo koordinacije. Izdanje Agencije za državnu upravu Vlade Republike Srbije, 2002. godina. Hvala.

Gospodin Vlahović, replika.