Ono što sam želeo da dobronamerno sugerišem jeste upravo pojačanje koordinacije. Ta koordinacija se može postaviti na nivou potpredsednika vlade, ali isto tako poznato vam je da tu koordinaciju možete napraviti i formiranjem ministarstva bez portfelja, koje će imati jedan jedini zadatak, a to je da koordiniše. Ja ne govorim o prošlosti i tema današnje sednice nije ono šta je bilo do današnjeg dana. To  šta je bilo, mogli ste da vidite. Rekao sam kako se sagledavaju rezultati, 350 miliona evra u budžetskoj kasi, za razliku od januara 2001. godine, kada je budžetska kasa bila prazna.
Ono što bi bilo dobro i što se iz ovog zakona ne vidi jeste postavljanje čvršće koordinacije, pogotovo imajući u vidu da će nova vlada imati samo jednog potpredsednika. Tačno je citirano izdanje iz 2002. godine Agencije za državnu upravu, tačno je da je najveći deo posla u pogledu pojačanja koordinacije u donošenju strateških odluka i urađen, nakon što je prethodila jedna podrobna analiza funkcionisanja Vlade do tog perioda, dok se ta publikacija nije pojavila.
Zbog dobrobiti naših građana, zbog nastavka efikasnog procesa ekonomske tranzicije (ne sumnjam da će se to desiti), nema razloga da se ne koriste prethodna iskustva kada se definiše struktura Vlade, upravo da bi se izbegle neke greške koje su u prethodnom periodu postojale i upravo na taj način želim da shvatite moju diskusiju za ovom govornicom. Hvala.

 Reč ima gospodin Obradović, pretpostavljam povodom  sredstava u budžetu.

Hvala prethodniku koji me je podsetio da sam u prethodnoj replici nešto ispustio. Prema zvaničnom podatku koji smo kao članovi Odbora za finansije dobili pre nekoliko dana (meni je žao što taj papir nemam da pokažem gospodinu narodnom poslaniku, ali ću mu sa zadovoljstvom dati u pauzi), u ovom trenutku u državnoj kasi ima samo 192 miliona evra. Tako kaže gospodin Đelić.
Od toga je značajan deo sredstava u Fondu za restituciju, tako da ostaje oko 150 miliona, a obaveze koje dospevaju u sledećih nekoliko nedelja su 130 miliona evra. Prema tome, toliko o kasi koja je prepunjena.
Što se tiče iskustva prethodne vlade i svega onoga što se dešavalo u Skupštini, dosadašnji tok, sve ono što se dogodilo u prvih mesec dana i što se dešavalo na skupštinskim odborima uliva nadu da tu praksu nećemo ponavljati.

 Reč ima narodni poslanik Sredoje Mihajlov, posle njega narodni poslanik Goran Svilanović, a ako nije tu, pose njega Gordana Čomić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, jednog trenutka hteo sam da odustanem od diskusije, ali ipak ću se obratiti vama da vas nešto podsetim.
Prvo ću kao dobar član partije podržati ovaj predlog zakona G17 plus, zato što smo ga mi predložili i zato što imamo viziju i što smatramo da ćemo pod takvim uslovima da formiramo vladu i moći da funkcionišemo.
Želeo bih da kažem još da mi je blisko ono što je predloženo u amandmanu da bude još jedno ministarstvo, tiče se informatike, nije srećno izabrano jer gospođa Leila čak nije ni shvatila samu reč informatika; mislim da na tome treba raditi i sigurno će Vlada imati ministarstvo koje će se baviti informacinom tehnologijom, internetom, prenosom podataka itd. Mislim da je to sad zbrzano i da nije trenutak, ne možemo sada na brzinu nedefinisano to unositi.
Međutim, samo bih vašu pažnju još jedan momenat zadržao, u početku ove sednice sam imao neku neku zebnju da će krenuti nekim lošim tokom, a onda sam se posle nekih 10 minuta osetio pobeđenim i konačno sam shvatio da se nalazim u pravom parlamentu gde se pozicija i opozicija uvažavaju, gde je pozicija spremna da čuje predloge opozicije, da o njima raspravlja, da ih uvažava i bilo mi je jako drago da su neki koje sam pokušavao godinama da urazumim odjednom shvatili da se mogu ponašati gospodski u parlamentu, da se ponosim i verovatno oni koji nas gledaju uživaju u svemu ovome kako ide.
Želeo bih da to tako ostane, da ne pokvarimo to što smo sada započeli. Čini mi se da smo posle dužeg vremena prvi put počeli da slušamo jedni druge.
Još samo nešto da kažem, pa da završim, neću više pričati o tome; neka se neki ne ljute, jer neke stvari koje su se desile mogu da se oproste ali ne mogu da se zaborave. Ako je neko nekoga podsetio na nešto što je bilo, ako je to tačno, argumentovano, ako su to činjenice, ne bi to trebalo da se uzme za zlo.
Samo da se pridružim diskusiji gospodina ministra Vlahovića, koji je rekao da ima 350 miliona, a nakon toga je bila replika da je tu 170 miliona sa dugovima - mislim da je to jako bitno i da to treba rasvetliti, da li je to stvarno samo marketing, da li je stvarno malo prodao kuću, fabrike duvana, pa napunio fond.
Mi smo spremni da se poslužimo jednom narodnom poslovicom "Gde ja stadoh ti produži, što zadužim ti oduži", tako da mi prihvatamo ono što je prethodna vlast uradila i kako je uradila, nastavićemo i učinićemo da sve bude transparentno i javno, da se ne manipuliše javnošću, ni ovom govornicom.

Reč ima narodni poslanik Goran Svilanović, a ako nije tu, onda narodni poslanik Gordana Čomić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Čotrić.

Nije važno da li  predstavnik opozicije kojoj pripada Demokratska stranka predsedava Skupštinom ili predstavnik opozicije, koja je SRS. Važno je da žena predsedava i da pokaže da ume.

Dame i gospodo, uz izvinjenje za nedolazak, sa kolegama iz DSS-a razmenila sam informacije o stradanju predsednika Makedonije i to je razlog zašto kasnim. Zaista je to vest koja može da potrese i žao mi je iskreno, ali da se vratimo našoj tački dnevnog reda.

Dakle, Predlog zakona o ministarstvima ovde je osporavan sa jednom argumentacijom - da ne treba mi da se mešamo nekome ko pravi vladu u Zakon o ministarstvima, ili sa drugom argumentacijom - ne treba Demokratska stranka da se meša u Zakon o ministarstvima, zbog toga što su vodili vladu.

I jedna i druga argumentacija ne stoje iz jednog jednostavnog razloga: Predlog zakona o ministarstvima nije unutrašnji akt organizacije vlade. Ko god za ovom govornicom o tome govori, govori više o svom neiskustvu, nego što govori argumente. Predlog zakona o ministarstvima poslanicima Narodne skupštine koji treba da kontrolišu buduću vladu Republike Srbije govori o politici koju će vlada voditi, jer izbor ministarstava, određivanje nadležnosti pojedinih ministarstava, svakom narodnom poslaniku treba da da jasnu poruku o tome čime će se, kakvom politikom baviti buduća vlada Republike Srbije i šta će zastupati.

Zbog toga poslanička grupa DS-a smatra da je potrebno, svojim diskusijama u okviru rasprave u načelu i amandmanima koje smo podneli, da utvrdimo pravilo da u Srbiji, kao zemlji koja se menja, treba formirati vlade koje se menjaju, napreduju, a ne koje stalno počinju iz početka. To je doprinos DS i svih nas u ovoj diskusiji, samo ga tako treba razumeti.

Akcenat moje diskusije o Predlogu zakona o ministarstvima je na ukidanju Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine i upravljanje resursima.

Neće biti novost za kolege koji su bili i pozicija i opozicija u prošlom sazivu da je bilo teškoća i sa Vladom u kojoj smo učestvovali u periodu 2000-2003. godine da se ustanovi ovo ministarstvo. Uvek je teškoća sa nadležnostima ministarstva zaštite životne sredine, jer to ministarstvo ne vlada. Ono menja načine na koje se svako ko je u javnim poslovima odnosi prema resursima, koje nismo nasledili od svojih dedova, nego pozajmili od svoje dece i od svojih unuka.

Naš odnos prema tim resursima, dakle prema onome što je zdrav parametar životne sredine (šume, vode, lov, ribolov, količina zdravog vazduha koji imamo), predmet je vlade koja time mora da se bavi u okviru jednog ministarstva iz najmanje dva razloga.

Prvi je nesporan rezultat sa referencama međunarodnih organizacija koji je za relativno kratko vreme, od 20. juna 2002. godine, ovo ministarstvo u Vladi Republike Srbije postiglo.

Drugi je spisak poslova, u vidu potpisivanja konvencija (koje imamo kao obavezu kao zemlja da potpišemo), koje međunarodne organizacije stavljaju pred buduću vladu Republike Srbije, ne pitajući je ima li Ministarstvo za zaštitu životne sredine i upravljanje prirodnim resursima ili nema, od konvencija iz Kjota, preko graničnih konvencija, međunarodnih konvencija koje se tiču količina zagađenja koje smete da kao zemlja uradite sa sopstvenim vazduhom do međunarodnih konvencija o vodama itd.

Dakle, postoje poslovi koji moraju biti obavljeni, a u Predlogu zakona o ministarstvima nemamo u nadležnosti ministarstava garanciju da će ti poslovi biti obavljeni i ko će obavljati te poslove.

Bilo je teškoća, ponavljam, sa prethodnom vladom, iz prostog razloga što je ovo ministarstvo, kao npr. i Savet za rodnu ravnopravnost ili svaka vrsta nove poruke evropskog i građanskog duha, tema koja nailazi na otpore i teškoće. Činjenica da to predlažemo kao amandman treba da olakša većini koja se još uvek tvori u ovom parlamentu da prihvatanjem tog amandmana sami sebi u okviru buduće vlade Republike Srbije stvore lakši početak za poslove koji ih čekaju kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Zašto Uprava za šume u okviru Ministarstva za zaštitu životne sredine? Zbog toga što je to jedino logično i što je to evropsko iskustvo. Dakle, uz žaljenje što se tema Evrope skoro potpuno povukla iz javnosti u Srbiji, evo prilike da prihvatanjem amandmana kojim se ustanovljava ministarstvo za zaštitu životne sredine utvrdimo da jesmo za evropski princip održivog razvoja i odnosa prema jedinom što imamo, a to su nacionalni resursi kada je životna sredina u pitanju.

Posebni akti u tom ministarstvu vezani za lov i ribolov su mrežni akti, jer su vezani i za druga ministarstva.

Naši amandmani se odnose na razdvajanje još jednog ministarstva. To je Ministarstvo za rad i zapošljavanje, od kojeg se po predlogu naših amandmana stvaraju dva ministarstva: ministarstvo za rad, zapošljavanje, mala i srednja preduzeća i ministarstvo za socijalnu politiku i boračka pitanja. I to je evropski duh. Nije dobro spajati zapošljavanje, mala i srednja preduzeća sa socijalnom politikom. U normalnoj zemlji - koju gradimo zajedno, ako hoćemo ne da vladamo nego da menjamo, pa da učestvujemo zajedno deleći odgovornost u ovoj skupštini, pa mi kao opozicija deleći odgovornost za kontrolu rezultata Vlade, šaljemo jasnu poruku - jedno je tržište rada, a drugo je ono što je socijalna politika i nažalost boračka pitanja, za koja još uvek ima mnogo tema u ovoj zemlji.

Način na koji Demokratska stranka predstavlja argumentaciju o Zakonu o ministarstvima jeste alternativa, i to je alternativa koju preporučujemo svakoj budućoj većini koja će se formirati u ovoj skupštini. Jer, sada, nakon što su na vlasti bile Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka, SPO i Nova Srbija u nekim fazama, G17 kao mlada stranka prvi put i Demokratska stranka Srbije isto prvi put, dakle nema posle ovog kruga niko drugi ponovo da bude na vlasti nego Demokratska stranka, naša je preporuka da odolimo onome čemu vladajuća većina teško može da odoli svojom voljom, a to je nesposobnost da se sasluša argument, netrpeljivost za tuđe rešenje i neusvajanje predloga kojim po prirodi stvari samom sebi olakšavate posao.

Što se Demokratske stranke tiče, tome služi kontrola Vlade ubuduće i tome služe amandmani i naša diskusija u raspravi u načelu o Zakonu o ministarstvima. Kao opozicija imaćemo ogroman uticaj na politiku Vlade i želimo da taj svoj uticaj obezbedimo i kroz čitanje Zakona o ministarstvima kao namere kakvu će Vlada da vodi politiku.

Jedan poseban segment koji će, nažalost, biti najmanje dodirivan ovde jeste budžet. Pošto svi čekamo Zakon o PDV-u, ako ga bude, i Zakon o budžetu, ako ga bude, ali i tada ćete nas čuti, jer mi znamo da se upravljanje državom svodi na upravljanje budžetom. Ako to budemo ovde u Skupštini umeli da pravimo kao dobru debatu, to će značiti veliku korist za sve korisnike budžeta i dobru kontrolu za sve one koji budžetom upravljaju.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić, a posle njega narodni poslanik Dragan Maršićanin.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPO - NS glasaće za predloženi zakon o ministarstvima, pored ostalog i zato što se njime predviđa osnivanje ministarstva za dijasporu. Osnivanje ovog ministarstva je od velikog nacionalnog i državnog značaja, pre svega zbog činjenice da u inostranstvu živi veliki broj građana iz naše zemlje i da su oni izloženi snažnim procesima denacionalizacije i asimilacije, a da do sada nije postojala adekvatna državna briga o njihovim statusnim problemima.
Ovo ministarstvo koje će biti osnovano vodiće državnu, odgovarajuću brigu da ne izgubimo drugu i treću generaciju srpskih iseljenika, ali ovo ministarstvo je koncipirano tako da će voditi računa o interesima i potrebama svih iseljenih državljana Srbije.
Nehajan odnos države prema tako velikom korpusu našeg naroda vidljiv je iz činjenice da se ne zna pouzdano koliko je naših iseljenika u raznim zemljama sveta. Procene govore da ih je između dva i četiri miliona, a ono što se zna, barem približno, jeste da naši ljudi žive u preko stotinu zemalja sveta na svih pet kontinenata i da je do sada najveću brigu vodila Srpska pravoslavna crkva. To se vidi iz podataka da danas u svetu postoje 23 eparhije, preko 350 parohija, da je podignuto preko 260 pravoslavnih hramova i da postoje 23 namesništva u dijaspori Srpske pravoslavne crkve. Naši ljudi su se samoorganizovali i danas postoji preko 1000 udruženja, klubova i asocijacija koje okupljaju našu dijasporu.
Zbog svega toga potrebna je institucionalna briga o tim ljudima i zato će Ministarstvo za dijasporu koje će biti formirano da se, pre svega, stara o tome da se obezbede uslovi za povratak srpskog iseljeništva, za njihovo investiranje u privredu Srbije, za realizaciju prava glasa koje je sada omogućeno ovim izmenama izbornog zakona. Ministarstvo za dijasporu vodiće računa o zastupljenosti našeg iseljeništva u izvršnoj i svakoj drugoj vlasti u institucijama matice.
Zatim, veoma bitan i gorući problem je pitanje obrazovanja na maternjem jeziku za našu decu koja žive u inostranstvu, jer u ovom trenutku prema nekim podacima samo oko 5% dece je obuhvaćeno nastavom na srpskom jeziku.
Iz svega rečenog vidi se da je neophodno stvoriti bazu podataka o tome koliko zapravo naših ljudi ima u rasejanju, koliko je njihovih organizacija i udruženja, kako su povezani, i to će biti jedan od prioritetnih zadataka ovog novog ministarstva.
Postoje još neki drugi problemi koji neće biti isključivo u nadležnosti ministarstva za dijasporu, ali će ono davati svoj doprinos rešavanju problema denacionalizacije, jer je to pitanje koje i te kako zanima mnoge iseljenike. Zatim, pitanje državljanstva, a mi ćemo se truditi da u toj novoj vladi obezbedimo uslove da se državljanstvo da svima onima koji su podneli zahtev, i to po jednoj ubrzanoj proceduri, krajnje pojednostavljenoj.
Jedno od bitnih pitanja je pitanje rehabilitacije svih nevino osuđenih, a naročito u političkim procesima. Pitanje regulisanja vojne obaveze, što je pitanje koje pogađa mušku mlađu populaciju naših ljudi, nije do sada rešeno na odgovarajući način, kao i regulisanje ostvarivanja i unapređivanja prava i socijalnog i penzionog osiguranja naših ljudi, a pre svega onih koji se nalaze na privremenom radu u zapadnoevropskim zemljama.
Znači, rad ovog ministarstva biće od koristi ne samo za našu dijasporu već i za građane Srbije, jer će se stvarati uslovi za povratak naših ljudi, za njihovo investiranje u privredu Srbije, za njihove češće turističke dolaske. Biće omogućen taj transfer znanja i iskustva koje naši ljudi poseduju, a koje su stekli u razvijenim zemljama sveta.
Zapravo, formiranje ovog ministarstva predstavlja i realizaciju predizbornog obećanja koalicije SPO-NS na određeni način i ispunjenje stavova iz rezolucija sabora SPO za dijasporu u Evropi i Severnoj Americi. Podsetiću na činjenicu da je SPO stranka koja ima svoje odbore i članstvo u više od 20 zemalja sveta. Dakle, praktično u svim onim delovima Evrope, Severne Amerike gde u značajnijem broju žive naši iseljenici.
Znači, neće ovo ministarstvo samo po sebi rešiti sve probleme, ali će veoma bitno doprineti boljem povezivanju matice i dijaspore i jedinstvu iseljene i otadžbinske Srbije. Hvala.

Reč ima Dragan Maršićanin, a zatim narodni poslanik Milan Marković.