Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega bih želeo da kažem da oni koji imaju minus u svom vaspitanju, obrazovanju, kulturi, treba mnogo dobro da razmisle i kada se jave da kritikuju G17 plus. To je prva stvar.
Drugo, želim da odam priznanje mandataru i njegovom timu na hrabrosti da se upuste u jedan vrlo važan i težak posao za ovu zemlju, u trenutku kada znaju da u ovom parlamentu imaju veoma jaku opoziciju, koja će svaku njihovu grešku sačekati onako, što se kaže, jedva. Tu će biti mnogi koji će tražiti brzo donošenje sistemskih zakona i koji će onda brojnim amandmanima, replikama, povredama Poslovnika, razvodniti svaku diskusiju i napraviti od ovog parlamenta ono što je bio i u prethodnim sazivima, a znamo kakav je bio.
Kada govorim o tome da je moguće da ova vlada načini nekada i neku grešku, to je zato što svako ko radi može da se desi i da pogreši, ne greše samo oni koji " svoje greške ne priznaju" ili oni koji svoje greške priznaju sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, pa još onda traže da im se podigne spomenik za to što su priznali svoju grešku. Za to priznanje se spomenik ne diže.
Osvrnuo bih se malo i na prethodne vlade, koje su se u ovom parlamentu smenjivale u poslednjih desetak, petnaest godina. Za sve njih je jedno isto, a to je da su u početku svog mandata imale veoma veliku i jaku podršku u parlamentu i u narodu. Onako kako su radile tako im se ta podrška i topila, i to pre svega u narodu, a na kraju i u parlamentu. Milošević je vladao onoliko koliko je vladao, DOS je vladao mnogo kraće i jasno je da građani imaju sve manje strpljenja, i svaka sledeća vlada, pa i ova, ima sve teži i teži zadatak.
Upravo to je jedan od najveći razloga zbog kojih se G17 plus prihvatio da uđe u Vladu.
Ovo je veliki izazov, a ljudi u G17 plus ne plaše se izazova i svaki zadatak koji su preuzeli na sebe do sada obavili su uspešno. Obećali smo u predizbornoj kampanji da ćemo, ukoliko budemo u mogućnosti, ostvariti veći deo našeg programa.
Sada su u Vladi ljudi poput gospodina Labusa, gospodina Dinkića, gospodina Milosavljevića i gospođe Dulić, koji su garant da će taj program biti ostvaren onoliko koliko bude u mogućnosti da bude ostvaren. Mi smo preuzeli ulaskom u Vladu odgovornost za ekonomsku politiku, za evropske integracije i reforme. To je ono čime ćemo se mi u ovoj vladi baviti.
Da zaključim, ova vlada se neće nedogovorno ponašati prema Srbiji. Neće se neodgovorno ponašati i možemo da očekujemo da će za razliku od svih ovih prethodnih vlada, kao što sam malopre napomenuo, poverenje u narodu, a možda i u ovoj skupštini, ovoj vladi se neće smanjivati, nego verovatno povećavati. To je razlika između prethodnih i ove vlade.
Gospodine Koštunica, vama i vašem timu želim da poručim da krenete odmah na posao, da dokažete svoju hrabrost, poštenje i stručnost. To je posao za koji vam G17 plus i ja lično dajemo punu podršku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milovan Marković, a posle njega narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, pre ove diskusije želim da predsedavajući, shodno članu 82. stav 6, utvrdi da li postoji kvorum za rad ove skupštine.

Molim da utvrdimo kvorum.
Molim grupu nepostojećih poslanika da ne galame.
Konstatujem da imamo kvorum.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović. Vi nemate reč, jer niste prijavljeni da ste u sali. Možete kasnije, kada se verifikujete.
Po Poslovniku, gospodin Dačić.

Dame i gospodo poslanici, molim da se primene odredbe Poslovnika koje su drugarice i drugovi demokate stavili u Poslovnik, a koje se odnose na to kad je neko prisutan u sali, a ne evidentira svoje prisustvo.

Gospodin Tadić, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, oduzeli ste reč poslaniku Markoviću zbog toga što ste dali primedbu da nije u sali. On je izašao za ovu govornicu da zatraži utvrđivanje kvoruma. Njegova kartica je ostala u poslaničkoj jedinici.
Možete da govorite da nije tačno koliko god hoćete. Ovog trenutka sam video da je to bila istina i bilo je 20 svedoka oko njegovog poslaničkog mesta. Dakle, oduzeli ste reč potpuno mimo Poslovnika našem poslaniku. Primetili ste da nije u sali. Nije mogao da ubaci karticu, jer je stajao ovde, čekajući da se identifikuje kvorum. To je sva istina o ovom događaju.
Dva puta smo imali kršenje Poslovnika danas, ovo je treći put da imamo kršenje Poslovnika. Molim vas da na Administrativnom odboru utvrdite šta je istina o ovom kršenju Poslovnika.

Zahvaljujem gospodinu Tadiću što je skrenuo pažnju na ono što ni sam poslanik Marković nije znao. Ubuduće, kada se bude tražio kvorum, zahtevaću fizičko prebrojavanje poslanika i onda će imati prilike svi oni koji vade kartice i krše Poslovnik da izađu iz sale i da se onda prebrojimo onako kako je red. Tako ćemo ubuduće činiti, pa ćemo imati tačnu sliku prisutnih. Evo, gospodin Pajtić klima glavom, pa će vam objasniti zašto to predlažem.
Reč ima narodni poslanik Milovan Marković. Izvinjavam se.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista nije ni potrebno, a nisam ni očekivao izvinjenje od predsedavajućeg, a najmanje da me podučava kako se treba ponašati u parlamentu.
Ne znam da li da svoju diskusiju o ekspozeou mandatara ili kandidata za predsednika Vlade Srbije počnem konstatacijom da je ovako predloženi program Vlade lako kritikovati ili da se o njemu ne može govoriti, jer ovo je jedan papir koji, u suštini, ne daje gotovo ništa.
Nema jasne koncepcije iz koje bi se videlo kakva će politika vlade biti u narednom periodu, nema jasno naznačenih prioriteta kojima će se vlada baviti u narednom periodu, nema rokova, uprkos činjenici da je gospodin Koštunica juče reagovao veoma nervozno na takvu primedbu i, čini mi se, dodatno uneo nepotrebnu nervozu u raspravu o jednom jako važnom pitanju. Koje bi bilo važnije ako ne ono kada parlament raspravlja o programu buduće vlade, o par ekselans važnom državnom pitanju.
U proceduri dogovaranja oko formiranja ove vlade došlo se, kroz jednu vrstu političke kampanje, do poruke građanima Srbije da je važno imati vladu, kakvu-takvu vladu. Ako je ovo ta takva-kakva vlada, hajde da uvažimo i tu činjenicu da nije bilo moguće, sa političkim potencijalom koji su imale, da stranke koje formiraju skupštinsku većinu okupe u kraćem periodu tu skupštinsku većinu, pronađu personalna rešenja, postignu politički dogovor i formiraju vladu. I hajde da uvažimo činjenicu da je Srbija zaista u poziciji da je vreme najkritičniji resurs i da treba da formiramo vladu koja će pristupiti realizaciji jednog ozbiljnog programa.
Poslanički klub DS zaista ne nalazi da u ovom programu, ovako kako je predložen u ekspozeu budućeg predsednika Vlade, stoje, pre svega, jasno naznačeni osnovni prioriteti, za koje mi smatramo da su prioriteti za građane Srbije. Komentarisaću samo onaj deo koji se odnosi na ekonomske, a upotrebiću reč reforme, koliko god da se to neće svideti budućem predsedniku vlade, jer je u posebnom delu komentarisao koliko je to rogobatna i ružna reč, sve u najnegativnijem kontekstu, iako je pomenuta samo na jednom mestu, kada se radi o nastavku reformi u BIA-i, kao da ih nema, da ih nije bilo i da nisu potrebne u drugim segmentima i resorima kojima će se baviti Vlada Srbije.
Lepo je konstatovati da je ekonomsko pitanje ključno i da u Srbiji postoji potencijal da se bolje živi i da građani Srbije, pre svega, to nose u sopstvenoj motivaciji, želji i kvalitetima da mogu da iznesu tokove reformi, ali je vlada, ministarstva i oni koji su za to zaduženi, obavezna da stvori makroekonomske uslove, da stvori ambijent u kome se može motivisati, staviti u funkciju sav taj potencijal.
Osnovna nelogičnost koja preti da ugrozi makroekonomsku stabilnost naše države je teza da je potrebno smanjiti poreze koji opterećuju našu privredu, kao pokretač i osnovnu motivaciju za privredni prosperitet. To zaista ne drži vodu. Nisam siguran da takve poreske olakšice u ovoj situaciji u našoj privredi mogu biti adekvatan podsticaj da se nadoknadi sve ono što ćemo izgubiti na drugoj strani, ugrožavajući budžetsku ravnotežu i vodeći računa da takvi eksperimenti kada je u pitanju poreska politika nisu potrebni ovom narodu.
U prethodnom periodu, uprkos vašoj tvrdnji da vlada nije radila na kvalitetan način, upravo u sferi poreske politike, uravnoteženog budžeta, smanjenja javne potrošnje i velike discipline u sferi javne potrošnje imali smo izuzetne rezultate i evidentno je da vlada koja treba da preuzme mandat u narednom periodu u tom smislu preuzima budžet u kome ima novca, u kome nema dugova.
Čudno je da svi oni koji su ovde izlazili da hvale, po pravilu one eksperte koji su u međuvremenu postali loši političari, a bili su učesnici u prethodnoj vladi, govorili su da su oni bili i te kako uspešni, ali u kojoj vladi, kada je vlada u celini, po vašoj oceni, radila loše i nije ostvarila nikakve rezultate. Da li su ti ministri radili van sistema i van te vlade?
Zaista je nelogično da se u daljem obrazloženju govori na koji način će se vršiti podsticaj privrednog razvoja i, kako je rečeno, izdvajanje sredstava iz realnih izvora, intervencije iz budžeta u prioritetnim granama privrede, koje treba podsticati u svom razvoju, ako se na početku govori o smanjenju poreskih stopa, dakle o direktnom smanjenju budžetskih prihoda.
Sa druge strane, o tome smo govorili kada je bio na dnevnom redu Predlog zakona o ministarstvima, izostavljanjem pojma "privatizacija" iz naziva Ministarstva za privredu i privatizaciju naznačeno je da buduća vlada nema baš jasne ciljeve i jasan program na koji način će ovaj važan segment naših ekonomskih reformi ili ključni segment ekonomskih reformi i privatizaciju dovesti do kraja, a da pri tom vodi računa o svojim predizbornim obećanjima, da u privatizaciji nije ništa valjalo, da ona treba da pretrpi korenite izmene, da treba doneti novi zakon.
Iz ekspozea premijera ne vidi se da će išta biti preduzeto konkretno. Stoje određene konstatacije, razmotriće se, videćemo, potrebno je, što praktično ukazuje da način na koji vlada ulazi korz ovaj program u tako ozbiljne poslove govori o njenoj nedoslednosti i nesigurnosti.
Takva je konstatacija da restrukturiranje velikih sistema ne mora nužno da znači ostajanje bez radnih mesta, jer ako se potrudimo da preusmerimo višak neuposlenih kapaciteta na profitabilna i fleksibilna, mala i srednja preduzeća, radnici će imati posla. To je isto kao kada bi ste rekli, ako uspemo da proizedemo proizvode koje će kupovati ceo svet i izgradimo efikasna preduzeća, rešićemo svoje ekonomske probleme. Na koji način? To je pitanje sa kojim niste navikli da se susrećete, gospodo, vi koji tretnutno činite skupštinsku većinu. Pre svega, mislim na Demokratsku stranku Srbije.
Ovde smo čuli u prethodnoj raspravi, pustite nas da radimo. To je jedna sasvim neobična, za Demokratsku stranku Srbije nova izjava. Gospoda hoće da rade, neće više da trpe kritike da su prespavali, dremali, hoće da rade.
Budite sigurni da Demokratska stranka neće ni jednog trenutka vršiti opstrukciju kada su u pitanju kvalitetni i pozitivni zakonski predlozi, kada je u pitanju prepoznatljiv reformski kurs buduće vlade i mi u ovoj raspravi učestvujemo na način da u samom polaznom programu buduće vlade damo doprinos da bude dorađen, da bude konkretan i, ako hoćete, bez nekakvih iluzija da će to biti prihvaćeno, da ukažemo šta nije valjalo u polazu u ovom programu.
Mandatar je ostao dosledan u činjenici da je njegov način političkog poimanja da nikada ne obećava ništa konkretno, da uvek govori o opštim mestima i da time izbegava odgovornost o preispitivanju njegovog rada kada za to dođe vreme. Ali, to je njegovo pravo, a naša je obaveza da ukažemo na tu činjenicu, da u programu Vlade koji je ovde ponuđen ne stoji ništa konkretno.
I ne možemo posle godinu dana reći, vi ste obećali da će u roku od šest meseci biti promenjen Zakon o privatizaciji i da će biti otvoreno 10.000 novih radnih mesta, da će standard u Srbiji porasti tako što će, za razliku od prethodnog perioda, u kome je vladala Vlada Zorana Đinđića, kada su plate sa 40 evra porasle na 190, u budućem periodu sa 190 porasti na 195. Ni toga nema ovde.
Dakle, nema nikakvih konkretnih obećanja. To je, možda posledica načina na koji ste formirali skupštinsku većinu i jedne koalicije koja ni po čemu ne može biti srodna koaliciji u kojoj, da ne ponavljam ono što je rečeno, jedni zagovaraju legalizam, drugi su eksperti kojima je Srbija na prvom mestu, treći su monarhisti i oni koji podržavaju ko zna šta. Svaki dan čujemo nešto novo o toj Socijalističkoj partiji Slobodana Miloševića, ali građani Srbije ih prepoznaju svaki put, ma šta oni govorili i kako god predstavljali sebe i svoju ulogu u podržavanju ove vlade.
O personalnim pitanjima u budućem kabinetu mandatara ovde su govorili najviše ljudi iz poslaničke grupe G17 plus, hvaleći svoje kandidate za buduće ministre.
Mislim da ne bi mogao da se preskoči komentar oko personalnog rešenja za Ministarstvo privrede, ali to se nadovezuje na činjenicu, koliko je to opaženo kao manje važno, samim izostavljanjem u nazivu Ministarstva pojma "privatizacije". Zaista, neću komentarisati to personalno rešenje. Ne želim da uđem u rizik da prekršim Poslovnik, stav 2. člana 100, jer sve što bih iskreno rekao o kandidatu za to ministarstvo moglo bi da zavredi kršenje Poslovnika i eventualno neku opomenu. Hvala.

 Neće, ne brinite, ne bih vas opomenuo. Izvolite, recite ako imate još nešto?