TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.03.2004.

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Da li još neko želi reč? Gospodin Džudžević, replika.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

Demokratska stranka – Boris Tadić
Ne znam da li sam dovoljno jasno rekao u ovom prvom obraćanju. Podneo sam amandman iz ove oblasti kao zaključak sinoćnjeg zajedničkog sastanka Odbora za međunacionalne odnose i predstavnika 10 nacionalnih saveta. Predložio sam forme kao narodni poslanik, ali je zaključak Odbora za međunacionalne odnose sa predstavnicima 10 nacionalnih saveta bio da mene ovlašćuju da kao predsednik Odbora za međunacionalne odnose podnesem ovaj amandman.
Druga stvar, radi se o licitiranju cifara, 41 milion. Mi smo ovde uradili, kao predstavnici nacionalnih saveta, kompletnu poziciju, za svaku nacionalnu zajednicu određenu svotu. Pravo da vam kažem, ponoviću ovo još jednom, nama je bilo stalo da kao Vlada i kao država pokažemo odnos prema nacionalnim manjinama. Iznos koji je pao, recimo za moju bošnjačku nacionalnu manjinu, mi to za godinu dana potrošimo za kiselu vodu. To je 4,1 milion u ovih 10 nacionalnih saveta. Dakle, nije to suština, suština je nešto sasvim drugo.
Druga stvar koju ste rekli, gospodine Dinkiću, jedinstveni zaključak nacionalnih saveta je da nemamo poverenja u Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Znate da je postojala jedna kampanja koja se zvala – za toleranciju. Taj gospodin ministar je ta sredstva upotrebio za predizbornu kampanju posle koje je, nažalost, izgubio u Sandžaku.
Prema tome, jedinstven stav ovih 10 nacionalnih saveta je da ova pozicija ide iz republičkog budžeta i mislim da je to obaveza ove države; mi smo imali nadu pored svega toga da na ovaj način, institucionalan, civilizovan, u skladu sa evropskim standardima, pokažemo da u ovoj zemlji ipak ima milion ljudi koji su pripadnici nacionalnih manjina.
Na ovaj način, odbijanjem ovog amandmana, ova vlada ignoriše političku volju milion svojih građana; da li su se oni osećali kao Bošnjaci, Bunjevci, Hrvati, Bugari, Rumuni, Vlasi, to je druga stvar.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, gospodin Labus, potpredsednik Vlade.

Miroljub Labus

Moram da vam pružim uveravanja da će nacionalne manjine imati odgovarajuća finansijska sredstva i da će se u dogovoru sa ministrom za ljudska i manjinska prava  i ministrom finansija naći rešenje. Naći će se rešenje ovog momenta. Mislimo da ovo što se predlaže nije rešenje. Imate naše javno uveravanje da će svi nacionalni saveti ili saveti nacionalnih manjina  normalno moći da obavljaju svoju aktivnost i da tu neće biti finansijskih prepreka.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Zahvaljujem. Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč o ovom predlogu? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O OBIMU SREDSTAVA I UČEŠĆU OPŠTINA, GRADOVA I GRADA BEOGRADA U POREZU NA ZARADE I POREZU NA PROMET U 2004. GODINI (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Goran Knežević i Milutin Prodanović.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština, gradova i Grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2004. godini, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milutin Prodanović.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Prodanoviću.

Milutin Prodanović

Dame i gospodo narodni izabranici, pišući ova dva amandmana hteo sam da ispravim jednu nepravdu.
Ta nepravda se ne može ispraviti, ali može se ublažiti. Reč je opet o onom zemljotresu koji se dogodio 30. septembra 1998. godine i koji je epicentar imao na planini Maljen. Sa druge, južne strane Maljena i Suvobora prostire se dobar deo teritorije opštine Gornji Milanovac i moja namera je bila da pokušam da pomognem žiteljima tih podsuvoborskih sela, u onome što tadašnji predsednik opštine, narodni poslanik, nije uspeo u tom sazivu.
Naime, u to vreme su izdvojena skromna sredstva iz budžeta opštine, a najviše su od svojih sredstava seljani renovirali svoje kuće, ali su se vremenom pojavila velika klizišta. Ta klizišta ugrožavaju komunikaciju između sela Brajića preko Ravne Gore ka Struganiku, zatim od Takova prema Rajcu i dalje prema Ljigu; Takovo, Gornji Banjani i kilometri lokalnih i nekategorisanih puteva su klizištima oštećeni.
Predolžio bih, pošto Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman, da se sastanu zajednički Odbor za urbanizam i Odbor za finansije, ne samo da razmotre ovaj problem Gornjeg Milanovca, već i Rasinskog okruga, o kome je ovde već bilo reči. To je jedna molba, nadam se da će se usvojiti. Inače, povlačim ovaj amandman na zahtev Odbora za finansije. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvinite, upravo je povukao amandman gospodin Prodanović. Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milutin Prodanović.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Povlačite i taj amandman? Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Goran Knežević.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč?
...
Demokratska stranka

Goran Knežević

Demokratska stranka – Boris Tadić
Da ne bih ponavljao ono što je rekao gospodin Bogdanović, ono što su govorili ostali poslanici DS u načelnoj raspravi, dileme nema, lokalne samouprave su oštećene ovom supstitucijom poreza na fond zarada i povećanjem poreza na zarade od pet na 30 posto.
Proračun u opštini Zrenjanin je da smo u apsolutnom smislu oštećeni za nekih 5% naših para, što sam čuo i od ostalih kolega iz lokalnih samouprava.
Ovim amandmanom se predlaže da se sredstva preko limita utvrđenog zakonom u potpunosti usmeravaju na lokalne samouprave. Do sada je to bilo u razmeri 50:50. Država neće biti oštećena, jer će ostvariti svoje planirane prihode, a sa druge strane ti prihodi će puno značiti lokalnoj samoupravi za investicioni razvoj. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? Izvolite.
...
Demokratska stranka

Milan Stanimirović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Želeo bih da podržim gospodina Kneževića, jer lokalne samouprave su mnogo oštećene na taj način što je ukinut porez na fond zarada, a učešće u porezu na promet i porez na zarade neće u dovoljnoj meri nadomestiti ova sredstva. Smatram da je ovo jedan od dobrih načina da obezbedimo dodatne prihode.
Govoriti o ograničenom budžetu a ne i o ograničenim potrebama u lokalnim samoupravama nije dovoljno, jer mogu da vam kažem da smo dobili i neke nove i dodatne obaveze: primarna zdravstvena zaštita je ušla u delokrug lokalne samouprave, a nema namenskih sredstava za te namene.
Na primer, mi smo u opštini Vrbas do sada, u proteklih dva i po meseca uložili u primarnu zdravstvenu zaštitu oko 3 miliona dinara. Zatim, što se tiče seminara za nastavnike i profesore i licenci, zahteva se da se izdvoji oko 4,5 miliona dinara, a za njih takođe nemamo sredstava.
Želeo bih da kažem nešto gospodinu Dinkiću o porezu na imovinu, o čemu je govorio, kao i o tome da treba da dostavimo zone i slično da bi se porez na imovinu oporezivao na pravi način.
Rekao bih gospodinu Dinkiću da osnovica poreza na imovinu zaista nije tržišna; ovaj porez predstavlja izvorni prihod koji u celini pripada opštinama, ali potrebno je usklađivanje, odnosno procena tržišne vrednosti nekretnina. Na primer, neko je kupio kuću pre 30 godina i to je revalorizovano na taj način da se, recimo, stan ili kuća od 20.000 evra plaća 30-40 dinara godišnje za ove namene - za porez na imovinu. Ovo treba rešiti ili zakonom na nivou države ili uredbom Vlade kojom bi se ovlastila poreska uprava da izvrši revalorizaciju vrednosti imovine na osnovu procenjene tržišne vrednosti nekretnina, pa da se onda na osnovu toga obračunava porez na imovinu. To bi bio jedan od dodatnih prihoda lokalne samouprave.