REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA

STENOGRAFSKE BELEŠKE

 

ČETVRTA SEDNICA

PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

23. mart 2004. godine

(Sednica je počela u 12,45 časova. Predsedava Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 126 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju narodni poslanici Milan Nikolić i Slobodan Lalović.

Saglasno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese budžet Republike Srbije za 2004. godinu i neophodne prateće zakone iz oblasti finansija.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.

Vlada Republike Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o porezu na fond zarada, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. marta 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 127, od ukupno 127 prisutnih narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. marta 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 126, nije glasao jedan, od 127 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. marta 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 127, nije glasao jedan, od 128 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2004. godinu: Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje, koje je podnela Narodnoj skupštini 19. marta 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 127, nije glasao jedan, od 128 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2004. godini, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. marta 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 127, od 127 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za hitan postupak, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Za 126, od 126 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini u celini.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o porezu na fond zarada,

2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima,

3. Predlog zakona o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi,

4. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2004. godinu:

a) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih,

b) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika,

v) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti,

d) Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, i

g) Nacionalne službe za zapošljavanje,

5. Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2004. godini.

Narodni poslanik Branislav Ristivojević, na osnovu člana 86. i 136. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o porezu na fond zarada, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, Predlogu zakona o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi, Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2004. godinu: Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje, Predlogu zakona o obimu sredstava i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2004. godini (tačke: 1, 2, 3, 4. i 5. predloženog dnevnog reda).

Da li narodni poslanik Branislav Ristivojević želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 127, nije glasao jedan, od 128 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj predlog.

Rad po utvrđenom dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: PREDLOZI ZAKONA O POREZU NA FOND ZARADA, JAVNIM PRIHODIMA I RASHODIMA, LOKALNOJ SAMOUPRAVI, BUDžETU I UČEŠĆU OPŠTINA I GRADOVA U POREZIMA NA ZARADE I PROMET (zajednički načelni pretres)

Po Poslovniku, reč ima gospodin Vlahović.

Predsedništvo je obavešteno da će ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda biti gospodin Vlahović, sa liste DS-a.

Molim gospodina Vlahovića da karticom potvrdi svoje prisustvo u sali pre nego što uzme reč. (Aleksandar Vlahović se registruje.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, predlažem ispred poslaničke grupe Demokratske stranke - Boris Tadić da, u skladu sa članom 90. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, vreme za raspravu bude udvostručeno. Zahvaljujem.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Branislav Ristivojević, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas, da je shodno članu 90. to pravo upravo iskoristio gospodin Vlahović.
Možemo da glasamo o ukupnom vremenu za raspravu.
Predstavnik poslaničke grupe DS-Boris Tadić predložio je da vreme rasprave u zajedničkom načelnom pretresu bude 10 časova, ako sam dobro shvatio. O ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 26, protiv 118, uzdržana četiri, nisu glasala dva, od 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto ukupno vreme rasprave u zajedničkom načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka - jedan sat 38 minuta, 24 sekunde; Demokratska stranka Srbije - jedan sat, tri minuta, 35 sekundi; Demokratska stranka - 44 minuta, 24 sekunde, G17 plus 37 minuta, 12 sekundi; Srpski pokret obnove - Nova Srbija - 26 minuta, 24 sekunde; Socijalistička partija Srbije - 26 minuta, 24 sekunde, i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP - po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni pretres.
Da li predstavnici predlagača, magistar Mlađan Dinkić, ministar finansija, i dr Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, žele reč?
Izvolite, reč ima gospodin Dinkić, ministar finansija u Vladi Srbije.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno mi je zadovoljstvo i čast što imam priliku danas da predstavim pet zakonskih projekata Vlade Srbije, od kojih je naravno najvažniji Predlog zakona o budžetu za 2004. godinu.
Kao što znate, budžet se trenutno nalazi na privremenom finansiranju, s obzirom da budžet za 2004. godinu nije donet u redovnoj proceduri i 31. marta ističe period za privremeno finansiranje, pa je potrebno do tog datuma doneti novi budžet.
Ne treba posebno isticati značaj budžeta za funkcionisanje svih državnih službi. Činjenica je da su Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije uložili ogromne napore da u relativno kratkom roku pripreme ovaj budžet.
Ujedno se izvinjavam poslanicima što smo tražili hitan postupak, ali zbog privremenog finansiranja to je bilo nužno. U svakom slučaju pokušali smo da damo što šire obrazloženje budžeta. Tamo gde to nije urađeno, to ćemo učiniti tokom ove diskusije i mog uvodnog izlaganja.
Prešao bih sada na obrazlaganje ovih pet zakonskih projekata, imajući u vidu da se vodi rasprava koja je objedinjena.
Najpre, filozofija ove vlade biće da rastareti od poreza troškove rada, odnosno troškove proizvodnje. Naša proizvodnja je nekonkurentna, u ovom trenutku dobrim delom i zbog toga što su troškovi rada jako visoki, pa su nam zbog toga cene proizvoda nekonkurentne i na domaćem i na inostranom tržištu. Zbog toga je prva tačka dnevnog reda zakon koji predlažemo prestanak važenja Zakona o porezu na fond zarada. To je porez od 3,5% koji se primenjuje na bruto plate i ukupno opterećuje troškove rada sa oko 5%, s obzirom da se primenjuje kada se već odbiju svi porezi i doprinosi i obračunaju neto plate.
Mi smo predložili ukidanje poreza na fond zarada sa važenjem od 1. jula ove godine.
Imajući u vidu da Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije pripremaju novi paket poreskih zakona, pre svega izmenu Zakona o porezu na dohodak građana, gde ćemo urediti osnovice za obračun poreza i doprinosa na zarade, mi planiramo da 1. jula stupi na snagu ova poreska reforma, kojom će značajno biti smanjeni troškovi rada. Prvi u nizu tih zakona je upravo ukidanje poreza na fond zarada.
Efekat za privredu - ukupno rasterećenje - iznosi osam milijardi dinara. Imajući u vidu da je ovaj porez u celini prihod lokalne samouprave, Vlada je predložila još tri prateća zakona, kako bi nadomestila gubitak prihoda lokalnoj samoupravi koji je stvoren zbog ukidanja poreza na fond zarada.
Drugi predlog zakona koji smo podneli menja Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima. Do sada je lokalna samouprava imala učešće u porezu na plate od 5%. Dakle, taj porez na neto plate iznosi 14%, a učešće lokalne samouprave u njemu iznosilo je 5%. Vlada sada predlaže da se to učešće poveća sa 5% na 30%, kako bi se lokalnim samoupravama nadomestio gubitak prihoda zbog ukidanja poreza na fond zarada.
Međutim, imajući u vidu da u različitim lokalnim samoupravama efekat ukidanja poreza na fond plata, kao i povećanja učešća u porezu na plate sa 5% na 30%, nije isti, odnosno da je u nekim opštinama ova kompenzacija više nego potrebna, a u nekim nedovoljna, zato se predlaže i novi zakon o obimu sredstava i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2004. godini.
Naime, onim lokalnim samoupravama koje, po osnovu ukidanja poreza na fond zarada sa jedne strane, ali sa druge strane povećanja učešća u porezu na plate sa 5% na 30%, ostvare veće prihode u odnosu na one koje bi imali da je ostao porez na fond zarada biće smanjena stopa učešća u porezu na promet; onim drugim koje ostvaruju manje biće povećano učešće u porezu na promet, tako da prihodi lokalnih samouprava ostanu nepromenjeni zbog ove mere. Napominjem još jednom da svi ovi zakoni i ove promene stupaju na snagu od 1. jula 2004. godine.
Takođe, u Zakonu o javnim prihodima i javnim rashodima preciziraju se još neki prihodi koji nisu bili precizirani prethodnim zakonom, jer su u međuvremenu carine i druge uvozne dažbine postale prihod budžeta Republike Srbije, a prethodne godine su pripadale saveznom budžetu. S obzirom da više ne postoji savezni budžet, onda se vrši dopuna člana 9. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, gde se preciziraju carine i druge uvozne dažbine kao prihod budžeta Republike Srbije.
Zatim, u članu 3. ovog zakona kao vrsta takse navodi se boravišna taksa, jer to nije bilo precizno definisano prethodnim zakonom. Konačno u članu 4. ovog zakona vrši se dopuna, tako što se kao lokalni javni prihod navodi naknada za uređivanje zemljišta, čime se vrši usklađivanje sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Pri tome se ne menja pripadnost ovog prihoda, on i dalje ostaje u celini prihod budžeta opštine, odnosno grada, što je uređeno članom 25. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima.
Sada mi dozvolite da pređem na obrazlaganje najvažnijeg od svih ovih zakona koje smo danas predložili ovde. To je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove fondova penzijskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja.
Najpre bih želeo da prikažem osnove ekonomske politike nove vlade na bazi kojih je projektovan ovaj budžet. Prethodne godine mi smo imali usporavanje privrednog razvoja, i to značajno usporavanje, uz pad industrijske proizvodnje od 3% i pad poljoprivredne proizvodnje od 7%. Zbog izvesnog rasta u sektoru usluga društveni bruto proizvod prošle godine porastao je, prema nekim procenama, između jedan i po i dva i po procenta. Inflacija je prošle godine oborena na 7,8%, mereno decembar 2003. u odnosu na decembar 2002. To je jedan od najznačajnijih rezultata koji je postignut prethodne godine; dakle, makroekonomska stabilizacija je ostvarena.
Problem sa ekonomskom politikom u prošloj godini bio je što smo imali makroekonomsku stabilnost, ali nije bilo privrednog rasta. Naime, industrijska i poljoprivredna proizvodnja su značajno opale i nova vlada je donela odluku da promeni ekonomsku politiku kako bismo preokrenuli ove negativne trendove. Prema projekciji ekonomske politike Vlade Republike Srbije, ove godine društveni bruto proizvod rašće u rasponu od 4% do 5%, s tim što je procena Ministarstva finansija da će to biti 4,3%, ali raspon će biti od 4% do 5% u ovoj godini.
Što se tiče inflacije, imajući u vidu da je već u prva dva meseca, dok je još prethodna vlada imala odgovornost, inflacija iznosila 1,4%, a to na godišnjem nivou iznosi već sada 8,5%, revidirali smo projekciju inflacije prethodne vlade; sada je ona projektovana između osam i devet i po posto na godišnjem nivou, ali u svakom slučaju ostaće jednocifrena.
U strukturi rasta drštvenog bruto proizvoda mi predviđamo oporavak industrije. Prošle godine, već sam rekao, industrijska proizvodnja je opala za 3%. Mi ove godine planiramo blagi oporavak od 2%. U poljoprivredi očekujemo rast od najmanje 8%, u građevinarstvu 5%, saobraćaju 4%, trgovini 4% i u ostalim delatnostima 4%. U proseku društveni bruto proizvod, prema našoj proceni, treba da raste između 4% i 5%, odnosno 4,3%, ako idemo sa ovim stopama koje sam sada naveo.
U planu za ovu godinu budžeta, predviđeni ukupni prihodi su projektovani na 329,3 milijarde dinara, dok su ukupni rashodi 374,6 milijardi, tako da deficit budžeta iznosi 45,3 milijarde dinara. U odnosu na deficit u prethodnoj godini to je realno smanjenje za 0,4% društvenog bruto proizvoda.
Naime, deficit koji je izvršen u prošloj godini je iznosio 43,6 milijardi dinara, što je činilo 4% društvenog bruto proizvoda. Deficit od 45,3 milijarde dinara u ovoj godini čini 3,6% društvenog proizvoda; dakle, radi se o smanjivanju deficita za 0,4% društvenog proizvoda.
Što se tiče prihoda, planirani prihodi od 329 milijardi dinara imaju sledeću strukturu: od poreza na dohodak 53,5 milijardi, porez na dobit 6,6 milijardi, porez na promet 124,4 milijarde dinara, akcize 67 milijardi, carine 33 milijarde, ostali poreski prihodi 13 milijardi i neporeski prihodi 31 milijarda.
Moram da kažem da su u prvom kvartalu bili planirani prihodi od 68 milijardi dinara, a biće izvršeni sa preko 70 milijardi dinara, što znači da je ova projekcija, imajući u vidu da je prvi kvartal inače najslabiji u prikupljanju poreskih prihoda, konzervativna i potpuno realna.
Što se tiče izvora za pokrivanje deficita, pre svega to je neto domaće finansiranje: iznos je 15,7 milijardi. Moram da kažem šta znači ova stavka. To su depoziti trezora Republike Srbije kod Narodne banke Srbije, odnosno privatizacioni prihodi koji su ostvareni u prethodnoj godini, a nisu potrošeni.
Prethodne godine prihod od privatizacije iznosio je oko 600 miliona evra; međutim, ova vlada je nasledila svega 200 miliona evra, od čega je 40 miliona evra u Fondu za restituciju i ne može se koristiti za pokrivanje budžetskog deficita, tako da je na raspolaganju za pokrivanje budžetskog deficita 160 miliona evra ili 11,7 milijardi dinara.
Moram da kažem da je najveći deo ovih rashoda učinjen u poslednjem kvartalu prethodne godine, kada je došlo do nagle ekspanzije javne potrošnje. Gotovo sve od ovog novca, ovih 400 miliona evra, potrošeno je u novembru, decembru prošle godine, pred izbore. Uglavnom je otišlo na javnu potrošnju, čime su uvećane obaveze ove vlade prema korisnicima javne potrošnje. Start sa kojim mi krećemo je unekoliko određen ovim prekomernim trošenjem prethodne vlade, tako da su mogućnosti za smanjivanje javne potrošnje u ovoj godini novoj vladi zaista bile ograničene.
Sa druge strane, osim ovih 11,7 milijardi, koje već postoje na računima Narodne banke Srbije u depozitu trezora, planiramo i izdavanje hartija od vrednosti do iznosa od 4 milijarde dinara, tako da je ukupno neto domaće finansiranje 15,7 milijardi.
Drugi izvor za pokrivanje deficita su privatni socijalni prihodi u iznosu od ukupno 16,4 milijarde, koji obuhvataju i prihode od privatizacije državnih banaka.
Naime, Vlada planira da proda, odnosno privatizuje državno učešće u tri banke u ovoj godini, i to Jubanke, Kontinental banke i Novosadske banke. Taj proces treba da otpočne već krajem maja ove godine.
Donacije će pokrivati deficit ove godine sa 3,7 milijardi dinara. Radi se o makrofinansijskoj pomoći Evropske unije u iznosu od oko 50 miliona evra i ostatak od 9,5 milijardi dinara čine krediti međunarodnih finansijskih institucija, pre svega Svetske banke. Na ovaj način se pokriva ovaj deficit od 45,3 milijarde dinara. Po našem uverenju, niži je i realan u odnosu na prošlu godinu, te i održiv.
Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije čini mi se da su dobrim delom, u okviru postojećih mogućnosti, uspeli da promene strukturu trošenja budžetskih sredstava u korist javnih investicija.
Naime, sa jedne strane, morali smo i to je bila naša obaveza, da socijalne rashode održimo i povećamo, dakle da ih držimo na nivou koji je određen zakonom, a sa druge strane da pronađemo način kako da povećamo javne investicije. U ovom budžetu ukupne javne investicije, planirane su u iznosu od 32,4 milijarde dinara, dok su prošle godine one izvršene sa 17,2 milijarde dinara.
Učešće javnih inevsticija u društvenom bruto proizvodu ove godine iznosi 2,6%, a prošle godine je bilo 1,5%. Dakle, realan rast investicija u ovom budžetu, u odnosu na izvršenja u prethodnoj godini, čak je 73%. To ovaj budžet čini razvojnim.
Prvo bih govorio nešto o obavezama prema organizacijama socijalnog osiguranja, dakle o ovoj socijalnoj komponenti budžeta, a zatim bih želeo da vam predstavim i razvojni deo budžeta. Što se tiče obaveza prema organizacijama socijalnog osiguranja, Vlada je predvidela u budžetu za ovu godinu 79,3 milijarde dinara za transfere Penzionom fondu, zaposlenih, Penzionom fondu zemljoradnika, Penzionom fondu samostalnih delatnosti, Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi zapošljavanja.
Najveći transfer je Penzionom fondu zaposlenih, čak 65,3 milijarde dinara, što je povećanje od 10% u odnosu na prethodnu godinu. Inače, Penzioni fond ove godine je planiran ukupno sa 177,8 milijardi dinara, što je povećanje od 20% u odnosu na prethodnu godinu.
Moram da kažem da od tih 177,8 milijardi dinara na isplate penzija otpada oko 140 milijardi. Ministarstvo finansija će, za razliku od prethodnog, izvršiti reviziju Penzionog fonda. Čini mi se da ćemo možda tu, u nekim rashodima koji nisu vezani za penzije, moći da nađemo uštede. Zbog toga ćemo već od početka sledećeg meseca krenuti u reviziju Penzionog fonda, imajući u vidu da su ovi rashodi veliki i možda bi tu, u rashodima koji nisu vezani za isplatu penzija, mogla da se pronađe po nekim procenama ušteda od oko čak 10 milijardi dinara.
U prethodnim godinama, možda i decenijama, Penzioni fond je dostavljao svoje planove, Vlada je u potpunosti pokrivala deficit kako je Penzioni fond iskazivao, a niko nikada nije izvršio kontrolu rada Penzionog fonda.
Sa jedne strane su penzioneri nezadovoljni visinom penzija, a sa druge strane su ogromni javni rashodi za penzije. To se može jedino ispitati detaljnom revizijom svih stavki koje nisu vezane za prava penzionera.
Dakle, penzioneri će normalno dobijati penzije u skladu sa zakonom, ali postoje neki rashodi koji uopšte nisu vezani za isplatu penzija, gde moraju i mogu da se nađu uštede. Mi ćemo javnost obavestiti o tome, ukoliko nakon ove revizije budu pronađene uštede, to će se onda preusmeriti u investicije ili će se za taj iznos smanjiti deficit u budžetu.
Što se tiče drugih fondova, Fond zdravstva je takođe povećan za 22,8%. I ovaj fond će imati jednu reviziju, jer treba videti da li su fakture koje zdravstvene institucije ispostavljaju Fondu zdravstva realne ili su naduvane. Moramo tačno da vidimo kako se troše ova budžetska sredstva koja naši građani izdvajaju kroz poreze i doprinose.
Što se tiče drugih institucija, Nacionalna služba za zapošljavanje predvidela je u svom planu 14,5 milijardi dinara za pomoć nezaposlenim licima, pri čemu transfer iz budžeta iznosi 6,1 milijardu.
Dakle, imajući u vidu da je nažalost dosta ljudi ostalo nezaposleno tokom prethodnih godina, fond za Nacionalnu službu zapošljavanja povećan je za 47% u odnosu na prethodnu godinu. Država mora da se brine i o nezaposlenima, ali pre svega tako da stvori uslove da oni pronađu posao, kako bi se smanjili rashodi države po tom osnovu, kako bi oni bili zadovoljniji i našli posao.
Što se tiče ostalih rashoda za socijalnu zaštitu, najveći deo tih rashoda nalazi se u delokrugu Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja. Ukupno 28,5 milijardi dinara sa ovog razdela se upotrebljava i to su sledeće namene: prvo, to je tranzicioni fond u iznosu od 2,1 milijardu dinara; zatim za bolest i invalidnost 8,3 milijarde dinara; za zaštitu porodice i dece 14,5 milijardi dinara; za socijalnu pomoć ugroženom stanovništvu 3 milijarde i 600 miliona dinara; i naravno, tu su i rashodi za ishranu i smeštaj izbeglica - milijarda dinara, što se realizuju preko Republičkog komesarijata za izbeglice. Socijalna zaštita u predškolskim ustanovama, visokom obrazovanju, učeničkom i studentskom standardu, ukupno 3,1 milijarda dinara, predviđena je u razdelu Ministarstva prosvete.
Što se tiče razvojne komponente budžeta, napomenuću najveće promene koje su u ovom budžetu izvršene u odnosu na prethodnu godinu.
Te promene su, pre svega, u sektorima privrede, saobraćaja i poljoprivrede. Ova tri sektora imaju značajno povećanje u budžetu, imajući u vidu značaj podsticanja ovih delatnosti.
Što se tiče privrede, ukupno je planirano 11,2 milijarde dinara za podsticanje privrede, od toga su podsticaji kojima upravlja Ministarstvo za privredu 8,7 milijardi i čine subvencije u privredi, Fond za razvoj i sredstva za lizing opreme industrijskih preduzeća. Milijarda dinara su izvozne stimulacije i ta stavka nije postojala prošle godine u budžetu.
Te stimulacije su ovoga puta u razdelu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, dodatnih 1,5 milijardi dinara se nalazi u vojnom budžetu za podsticanje namenske industrije. To je ukupno 11,2 milijarde dinara.
Sledeće veliko povećanje učešća u budžetu jeste u sektoru saobraćaja, pre svega sredstva namenjena izgradnji novih puteva i rehabilitaciji postojećih. Dakle, za izgradnju novih i rehabilitaciju postojećih puteva izdvojeno je ukupno 16,9 milijardi dinara, plus 700 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije, kako bi ovi radovi mogli da se izvode. Ova sredstva uključuju i sredstva koja su potrebna za isplatu eksproprisanog zemljišta zbog izgradnje puteva.
Iskoristio bih priliku, s obzirom da zbog kratkoće vremena nije bilo mogućnosti da se detaljno navede u obrazloženju budžeta koji su to pravci, da vam ukratko kažem koji su putni pravci planirani za izgradnju i rehabilitaciju.
To su, pre svega, pravci Ušće - Biljanovac, Šabac - Loznica, Bačka Topola - Srbobran, Srbobran - Novi Sad, granica Hrvatske - Kuzmin - Ruma, Ruma - Šimanovci, Šimanovci - Beograd, Batajnica - Beograd, Kuzmin - granica Republike Srbije, Požarevac - Batočina, Pančevo - granica Rumunije, Čajetina - Kokin Brod, Kokin Brod - Nova Varoš, Nova Varoš - Bistrica, Bistrica - Kolovrat, Kolovrat - Gostun, zatim Tamnava - Predejane - Džep, Batočina - Doljevac (izvinjavam se, nisam čitao koliko je to kilometara puteva, daću u obrazloženju na kraju zbirnu cifru), Pečenjevce - Grdelica, Džep - Vladičin Han, Vladičin Han - Vranje I, Vranje - petlja Bujanovac, Štavica - Nevade, Stepojevac - Županjevac, Nevade - Preljina, Beranovac - Vrnjci, Čairi - Stopanja, Stopanja - Čitluk II, Čačak - Mrčajevci, Niška Banja - Crvena reka, Bela Palanka - Pirot, Sukova - granica Bugarske, Mataruška Banja - Ušće, Novi Pazar - Ribarići. To je 980 km puteva za rehabilitaciju.
Zatim, novi putni pravci: Batajnica - most Beška, Dobanovci - Ostružnica, most preko Save u Ostružnici, tunel Lipak, Pečenjevce - Grabovica, Komren - Prosek, mostovi "Ratko Mitrović" u opštini Leskovac, radovi na deonici Vladičin Han - granica Makedonije.
Moram da vam kažem da je ovo plan Ministarstva za kapitalne investicije, ali kao i svi programi, tako će i ovaj plan ići na odobrenje Vladi, tako da će konačni plan odobriti Vlada Republike Srbije.
Osim saobraćajne infrastrukture, za železnicu je namenjeno u ovom budžetu 8,8 milijardi dinara.
Treći sektor koji ima veliku promenu u budžetu i što čini razvojnom komponentom ovaj budžet jeste poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda. Ukupan budžet za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu planiran je na 22,3 milijarde dinara, od čega je iz budžeta 20,3 milijardi dinara, dok su ostatak sopstveni prihodi. Od toga je čist agrarni budžet 18,8 milijardi dinara.
U poređenju sa izvršenjem prethodne godine, koje je iznosilo sedam milijardi dinara; to je povećanje od skoro tri puta.
U ovom budžetu postoje tri pravca trošenja: prvi pravac su subvencije za poljoprivredne proizvođače; drugi, to su sredstva za kreditiranje nabavke repromaterijala i opreme; i treći, to su investicije u nove laboratorije, u opremanje veterinarske službe, kako bi se podigao kvalitet hrane koja se proizvodi u Srbiji i kako bi se Srbija osposobila za veći izvoz prehrambenih proizvoda.
Što se tiče subvencija, najveća je stavka subvencija za mleko i industrijsko bilje - 5,9 milijardi dinara. Od industrijskog bilja biće subvencionisani šećerna repa, suncokret, soja i duvan. Takođe, predviđeno je subvencioniranje i u stočarstvu, zatim za nove zasade šljiva i vinove loze. Za podsticanje izvoza u poljoprivredi predviđeno je 600 miliona, što znači da je ukupno podsticanje izvoza, ako saberemo industriju i poljoprivredu, 1,600.000.000 dinara.
Takođe, budžetom za ovu godinu predviđeno je dve milijarde dinara za otkup pšenice. Ovo je prvi put da Vlada u budžetu transparentno i direktno predviđa sredstva za otkup pšenice za popunu robnih rezervi.
Moram da kažem da je prošle godine intervencija Vlade za otkup pšenice za robne rezerve bila skromna. Izvrešena je sa pozicije - "Tekuća rezerva", i zbog prodaje pšenice iz robnih rzervi, bez obzira na izuzetno lošu rodnu godinu, došlo se u situaciju da su robne rezerve ispražnjene, što je dovelo do povećanja cene hleba na tržištu.
Ova vlada neće dozvoliti da se ovakve stvari ponove. Zbog toga je dve milijarde dinara predviđeno za otkup pšenice i popunu strateških robnih rezervi, a robne rezerve će procenjivati situaciju na tržištu, ne samo u tekućoj godini, već u narednih godinu dana, da bi donele stratešku odluku, kako sa tim rezervama gazdovati. Jer, ono što je nasleđeno od prethodne vlade jeste ovo što imamo sada na tržištu - povećanje cene hleba. Mi to ne smemo da dozvolimo. Zbog toga je dve milijarde eksplicitno namenjeno za otkup pšenice.
Takođe, značajne subvencije namenjene su za regresiranje đubriva i goriva, za stručne poljoprivredne službe, za registar poljoprivrednih gazdinstava, za podizanje kvaliteta mleka.
Što se tiče ovih stručnih službi, uključujući i veterinarske službe, moram da kažem da nije dovoljno samo proizvesti poljoprivredne proizvode. Potrebno je proizvesti odgovarajući kvalitet, koji će moći da se proda na stranom tržištu. S jedne strane, ova vlada će zaštititi poljoprivredu od uvoza onih proizvoda koji se proizvode u zemlji, ali s druge strane moramo da podignemo kvalitet naših poljoprivrednih proizvoda, kako bismo ne samo ove godine, već i na srednji rok povećali izvoz.
Što se tiče ostalih projekata u poljoprivredi, izdvojio bih nešto što je potpuno novo. To su sredstva za kratkoročno i srednjoročno kreditiranje poljoprivrednih proizvođača i to, praktično, individualnih proizvođača, odnosno seljaka. Dakle, ne kombinata, već direktno onih koji rade, a to su seljaci.
Ti su krediti, s jedne strane, kratkoročni, odobravaće se u periodu od pola godine do godinu dana, bez garancija, bez hipoteka, država snosi rizik jer želimo da pomognemo seljacima da nabave repromaterijal, đubrivo, seme i ostalo, kako bi mogli da normalno rade. S druge strane, to su dugoročni krediti za nabavku opreme, ne samo poljoprivredne mehanizacije, već i za izgradnju pratećih objekata. To će biti krediti od jedne do pet godina. Ovi krediti će se odobravati uz kamatu koja će maksimalno iznositi do 3% godišnje.
Dakle, država na sebe preuzima da reši jednom zasvagda probleme u poljoprivredi. Srbija je agrarna zemlja. Zbog toga imamo ovakvo izdvajanje u budžetu za poljoprivredu.
Postoji ideja Vlade da se, osim sredstava budžeta, animiraju i sredstva banaka. Danas je potencijal banaka neiskorišćen ili se krediti odobravaju uz izuzetno visoke kamatne stope na relativno kratak rok.
Jedini način da se banke motivišu da produže rokove otplate kredita, da smanje kamatne stope, jeste da im se smanje rizici u poslovanju. Trenutno su, nažalost, rizici vezani za postojeći neefikasan pravosudni sistem. Zbog toga je ovim budžetom predviđeno finansiranje tri fonda za osiguranje bankarskih kredita.
Prvo, garancijski fond, koji već postoji, ali koji ima skroman kapital. Prethodna vlada je samo 80 miliona dinara bila namenila u početku ovom fondu. Mi smo planirali sredstva za dokapitalizaciju garancijskog fonda i sredstva tome namenjena u ovom budžetu su milijardu i po dinara. Dakle, garancijski fond osigurava kredite banaka namenjenih za mala i srednja preduzeća, za poljoprivredu, to su ovi dugoročni krediti, i za nerazvijena područja.
Što se tiče nerazvijenih područja, nažalost sve je više takvih područja u Srbiji, njima će se baviti i Ministarstvo privrede preko Fonda za razvoj, ali i Ministarstvo finansija kroz garancijski fond za osiguranje kredita plasiranih u nerazvijena područja, gde će garancija bankama biti čak do 80%.
Imajući to u vidu, Ministarstvo finansija će predložiti do kraja ovog meseca i novi zakon o garancijskom fondu, koji bi omogućio, s jedne strane, povećanje garancija države bankama, ako se radi o ulaganjima u poljoprivredu i u nerazvijena područja, a s druge strane će omogućiti da direktno poljoprivredni proizvođači dobiju te kredite, bez obaveze da se registriju kao preduzeća.
Sadašnja ograničenja za poljoprivrednike su bila da je Fond za razvoj tražio da budu registrovani kao pravna lica. Mi ćemo to promeniti kroz izmenu zakona.
Takođe, želeo bih da kažem, kada sam pominjao registar poljoprivrednih gazdinstava, jedan od velikih problema do sada je bio što premije koje je država određivala nisu u celosti stizale do poljoprivrednika. Naime, raznorazni posrednici, u zavisnosti od proizvoda koji je subvencionisan - mlekare, kada je mleko u pitanju, uljare, kada je suncokret u pitanju – zadržavali su sredstva i nisu dostavljali onima koji proizvode. Mi ćemo izvršiti registraciju poljoprivrednih proizvođača.
Dakle, subvencije će ići direktno na ruke poljoprivrednicima. Kada kažem na ruke ne mislim u kešu, mislim na to da će poljoprivrednici biti registrovani i otvoriće račun u bankama. Na taj način ćemo povećati učešće legalne ekonomije u našem ukupnom društvenom bruto proizvodu. Poljoprivrednici koji budu registrovani imaće ove subvencije namenjene budžetom i mogućnost da povuku ove povoljne kredite koji su ovde predviđeni.
Što se tiče drugih društvenih delatnosti, ovo su tri ključna sektora gde mi očekujemo oporavak: industrija, saobraćaj i poljoprivreda. Naravno, saobraćaj će povući građevinarstvo, a što se tiče osiguranja bankarskih kredita predvideli smo 750 miliona za osnivanje nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita i 500 miliona dinara fondu za osiguranje izvoznih poslova.
Prioriteti Vlade moraju biti, s jedne strane, oživljavanje proizvodnje, ali i privalčenje potpuno novih investicija, a sa druge strane povećanje izvoza. Spoljnotrgovinski deficit je ogroman. On iznosi skoro pet milijardi dolara u prethodnoj godini i mi jednostavno moramo na svaki način taj deficit da zaustavimo.
Deficit se ne može zaustaviti depresijacijom kursa, kao što su neki govorili u prethodnom periodu. Deficit će se zaustaviti na dva načina: uvođenjem necarinske zaštite za one sektore gde je ona potrebna, a u onim sektorima gde su ostvareni veliki gubici mislim da ćemo morati da idemo čak i na revidiranje carina, uz adekvatno obrazloženje Evropskoj uniji. Moramo da upotrebimo odbrambeni mehanizam, tzv.sejv gard.
Dakle, u industriji tekstila i obuće mi ne možemo da prihvatimo sadašnju zaštitu. Moraćemo da je povećamo, uz adekvatno obrazloženje koliki je bio gubitak društvenog proizvoda u ovim granama u prethodnom periodu. S obzirom da nismo članovi Svetske trgovinske organizacije mi to možemo da napravimo. Jednostavno, kombinacijom podsticajnih mera i zaštite onih grana gde možemo da zaposlimo naše ljude, gde možemo da budemo produktivniji, mi moramo da damo šansu našoj privredi da se oporavi i da postane konkurentnija.
Moram da podsetim da su i Mađari nakon liberalizacije spoljne trgovine u početnim godinama reforme 1996. godine, za vreme Lajoša Bokroša, inače veoma liberalno orijentisanog ministra finansija, podigli jednokratno carinske stope na period od 18 meseci. O ovome razmišlja sadašnja Vlada, s tim što ćemo pristupiti selektivno, naravno uz preciznu analizu konkurentnosti naše privrede i izloženosti inostranoj konkurenciji i uz dogovor sa Privrednom komorom Srbije.
Takođe, što se tiče carinske zaštite, moramo otkloniti sve probleme koji su vezani za negativnu efektivnu stopu zaštite u nekim sektorima. Tamo gde je carina na sirovine veća od carina na gotove proizvode, tu su nastale neke distorzije prilikom prošlogodišnjih pregovora o harmonizaciji odnosa Srbije i Crne Gore. Mislim da u narednom tromesečnom periodu moramo detaljno da ispitamo sve ove zaštitne mere i da postavimo adekvatnu politiku carinske, a pre svega vancarinske zaštite.
Da bismo povećali izdvajanja u industriji, poljoprivredi i saobraćaju, naravno da smo morali da racionalizujemo, odnosno da krešemo neke druge troškove. Gde su napravljene uštede? Pre svega uštede su napravljene u onim stavkama koje, moram priznati, imajući u vidu da smo svega dve nedelje pripremali ovaj budžet, nisu bile dobro obrazložene ni od strane prethodne Vlade, a moram priznati ni sada od tih službi koje su nasleđene nismo dobili pravi odgovor.
Naime, radi se o naknadama u naturi. To su isplate za markice za prevoz. Međutim, ti iznosi su bili zaista ogromni, prevazilazili su broj zaposlenih radnika i potrebe za markicama za prevoz. Zatim, stavka nagrade, bonusi i ostali rashodi, to smo smanjili za 52% realno. Stalne troškove smo smanjili za 7%. Troškove službenih putovanja smo smanjili realno za 15%, usluge po ugovoru za 8%, usluge tekućeg održavanja za 5%, materijalne troškove realno za 8% i, jednu posebno zanimljivu stavku, novčane kazne i penale po rešenju sudova za 36% realno.
Naime, primećeno je u izradi budžeta da veliki rashodi budžeta idu za izvršne sudske presude i da zastupnici države u iznenađujuće kratkom roku rešavaju na štetu države te sporove tako da država gubi sredstva kontinuirano. Logika je bila, što se više sredstava stavi u budžet za te namene, to se više presuda donese i ceo budžet se potroši. Mislim da tu postoji korupcija. Mi ćemo morati da radimo na tome da ispitamo ko zapravo zastupa državu i kako je moguće da se takvi sporovi rešavaju u kratkom roku, dok kada običan građanin ide na sud to traje sedam - osam godina.
Nadalje, ono što je novo u ovom budžetu, i gde je u odnosu na prošlogodišnji ostvarena značajna ušteda, jeste način transfera za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Naime, ukupni transferi državne zajednice Srbija i Crna Gora u prošloj godini su budžetirani kao cela stavka. Dakle, Srbija je u budžetu za Srbiju iskazala kao stavku i Srbiju i Crnu Goru. Samim tim Crna Gora, iako je po Ustavnoj povelji preuzela obavezu da finansira 8% ukupnih rashoda državne zajednice, znajući da je Srbija budžetirala 100% u svom budžetu, nije izvršavala neke rashode i na kraju su svega 1% do 2% izvršili, što je sve palo na teret poreskih obveznika Srbije.
Sada su ovi rashodi, koji se izvršavaju za državnu zajednicu a plaćaju iz budžeta Srbije, projektovani tako da se izvršavaju po teritorijalnom pristupu, koji je zapravo ustanovila Ustavna povelja. Moram da vam kažem da ti rashodi iznose 53,3 milijarde dinara, od čega je za odbranu predviđeno 46,8 milijardi dinara, odnosno 88% ukupnih rashoda za finansiranje zajedničkih funkcija državne zajednice, dok je za spoljne poslove, za SMIP, predviđeno 3,5 milijarde dinara, odnosno 6,5% ukupnih rashoda. Moram reći da su izdvajanja za SMIP i za Vojsku uvećana. Vojska je dobila 20% više u odnosu na prethodnu godinu, a SMIP 21% više.
Ove godine je Crna Gora, znajući da će Srbija promeniti koncept budžetiranja, izdvojila sredstva za odbranu, što nije učinila prethodne godine, tako da su u budžetu Crne Gore predviđena sredstva za finansiranje zajedničkih funkcije Srbije i Crne Gore na teritoriji Crne Gore.
Što se tiče naših oficira koji obavljaju svoju dužnost na teritoriji Crne Gore, oni se nalaze u budžetu Srbije; dakle, svi oni koji su nastanjeni ovde. Ovo govorim zbog toga što će možda u raspravi biti nekih špekulacija. Niko nije uskraćen. Vojska je dobila više nego što je imala prethodne godine, ali neki rashodi, koje smo bili prinuđeni da finansiramo zbog toga što smo sve budžetirali unapred, sada su ušteđeni.
Što se tiče društvenih delatnosti, naravno oko zdravstva sam već govorio. Što se tiče obrazovanja, sve preuzete obaveze prema sindikatima po osnovu povećanja plata u ovoj godini biće realizovani, s tim što naglašavam da je u osnovnom i srednjem obrazovanju troškove investiocionog održavanja objekata preuzela po zakonu lokalna samouprava. Tako da ti rashodi nisu sada u ovom budžetu, a bili su u budžetu za prethodnu godinu, iz ovih razloga što je 1. januara stupio na snagu Zakon o lokalnoj samoupravi.
Što se tiče nauke, povećano je izdvajanje za nauku u društvenom proizvodu, reći ću vam tačno koliko. Znači, izdvajanje za nauku prošle godine je bilo 0,39% društvenog bruto proizvoda, ove godine će to biti 0,43% društvenog bruto proizvoda. Naravno da to nije dovoljno, ali imajući u vidu ove sadašnje mogućnosti, mislim da je to značajno povećanje.
Povećan je budžet za kulturu sa 0,37% društvenog bruto proizvoda na 0,48% društvenog bruto prizvoda. Prevedeno u brojke, što se tiče kulture, za programe u kulturi ove godine biće izdvojeno tri puta više sredstava nego u prošloj godini. Takođe na razdelu kulture predviđena su sredstva za obnovu manastira Hilandar u iznosu od 1,2 miliona evra, kao i sredstva za RTS.
Finansiranje RTS je bilo netransparentno u prošloj godini. Naime, tek pred izbore prethodna vlada je sa stavke – tekuća rezerva, doznačila određena sredstva RTS. Možete pretpostaviti u kom cilju. Ovde je izdvajanje za RTS uneto unapred u budžet u iznosu od 3,2 milijarde dinara, do konačnog rešavanja statusa ove institucije kao javnog servisa.
Što se tiče nauke, propustio sam da kažem da smo, na njen zahtev, Srpsku akademiju nauka i umetnosti klasifikovali kao posebnu kategoriju u budžetu, što je razlika u odnosu na prethodni budžet i njihov zahtev je u celosti ispunjen. Isto važi i za Savet za borbu protiv korupcije, koji je posebna stavka u budžetu.
Naravno, njihov je predlog, koji je Ministarstvo finansija uvažilo, da oni ne budu na razdelu Ministarstva finansija, već da imaju poseban razdeo. U vreme prethodne vlade kako se moglo boriti protiv korupcije ukoliko Ministarstvo finansija kontroliše Savet za borbu protiv korupcije. Naprotiv, Savet za borbu protiv korupcije treba da kontroliše i Ministarstvo finansija i celu Vladu, zato su oni izdvojeni kao posebna stavka u ovom budžetu.
Na kraju, želo bih da kažem da ovaj budžet, s jedne strane, obezbeđuje redovnu isplatu svih socijalnih davanja, penzija i ostalih, kad kažem socijalnih davanja malo sam uzeo ekonomsku klasifikaciju. Penzije nisu socijalna davanja, već pravo koje je ostvareno u radnom odnosu, ali u ekonomskoj terminologiji se to obično tako klasifikuje. Penzije i socijalna davanja su u potpunosti obezbeđeni iz ovog budžeta, ali smo u okviru skromnih mogućnosti uspeli da izdvojimo skoro duplo veća sredstva za javne investicije, kako bi pokrenuli proizvodnju i povećali društveni proizvod.
Naravno, ovaj budžet obezbeđuje i uredno servisiranje dugova, kako domaćeg javnog duga, tako i spoljnih. Što se tiče domaćeg javnog duga, on obezbeđuje isplatu stare devizne štednje počevši od 31. maja. Kao što znate, ovogodišnja rata je 530 evra po štednom ulogu, ali nova stavka je i prva rata za isplatu obaveza po osnovu Zajma za privredni preporod Srbije. Znate i sami kada je taj zajam i raspisan. Evo, od 1989. godine do danas je prošlo skoro 15 godina, mi ćemo ove godine krenuti da vratimo ta sredstva. Zakon će doći u proceduru, na razmatranje, takođe do kraja ovog meseca.
Predvideli smo da u četiri jednake tranše izmirimo ove obaveze, jer ni jedna država koja ne izmiri stare obaveze ne može računati da može da traži od građana novo zaduživanje. Imajući u vidu da savremene države finansiraju budžetski deficit upravo zaduživanjem na tržištu kapitala, jedini način da država krene da se na taj način zadužuje i pokriva deficit a da to nije inflatorno jeste da prethodne obaveze po osnovu zajma izmiri, i mi ćemo to učiniti. Predvideli smo to u budžetu za ovu godinu.
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvanjujem što ste odvojili nešto više vremena nego što su uobičajena izlaganja, ali ipak se radi o jednom ozbiljnom zakonskom projektu, koji se po Zakonu o budžetskom sistemu radi šest meseci. Nažalost, mi smo na raspolaganju imali samo dve nedelje.
Unapred se izvinjavam na svim propustima u obrazloženju zakona i nadam se da će usvajanje ovog budžeta značiti i prekretnicu u razvoju naše privrede, da ćemo konačno krenuti sa oporavkom naše privrede. Naravno, za to će biti potrebno vreme, ali ubeđen sam da ćemo već u ovoj godini ostvariti prve pozitivne pomake i poslati odgovarajući signal našim građanima, da ova vlada zaista menja ekonomsku politiku u pravcu zadovoljenja potreba naših građana. Hvala.

Hvala. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Gospodin Milko Štimac, Odbor za finansije. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, čuli smo veoma iscrpno obrazloženje gospodina ministra o predlogu ovogodišnjeg budžeta. Ja ću da naglasim samo nekoliko osnovnih karakteristika ovog budžeta, poštujući i vaše vreme i trenutak i hitnost čitavog postupka donošenja budžeta.
Na prvi pogled, posmatrajući ovaj predlog budžeta, ono što se može izdvojiti kao njegova osnovna karakteristika, to je pravednost i ravnomernost. Naravno, ne apsolutno, radi se o idealima koje je teško dostići, kojima treba težiti, nego relativno, u odnosu na prethodne budžete. Podsetićemo se da je čitava poreska arhitektura kod prethodnog budžeta počivala na malim i srednjim preduzećima, upravo na onim subjektima koje je trebalo podsticati, na kojima je trebalo da počiva razvoj naše privrede, na advokatskim kancelarijama, zanatskim radnjama itd. Velikih uplatilaca u budžet praktično kao da nije ni bilo. Samo 0,8% budžeta činile su uplate od poreza na imovinu.
Tim pre valja naglasiti četiri nova kvaliteta ovog predloga. Prvi je kvalitativni obuhvat, pravi se veća razlika u kvalitetu poreske osnovice. Samo jedan primer: do sada je kvadratni metar stambenog prostora bio vrednovan isto, bez obzira da li se radi o prigradskim naseljima ili o Dedinju i Senjaku, u ovom predlogu dobijamo jednu progresivnu skalu.
Takođe, možemo očekivati u narednom periodu, o tome je bilo reči na samoj sednici Odbora, i donošenje zakon o igrama na sreću, što bi sa svoje strane trebalo da otvori dodatne prihode za budžet. Sledi kvantitativni obuhvat, proširenje poreske osnovice. Samo smanjenje stope je već dovoljna motivacija.
Kada se uz to doda kontrola, uvođenje fiskalnih kasa po utvrđenoj dinamici, uz nužnu prinudu zbog poreske evazije, dobija se praktično jedan mehanizam koji balansira između motivacije, kontrole i kazne.
Ova tri elementa su uravnoteženija. Odnos između dobiti od primene poreza i gubitka ukoliko uslede kazne zato što se on ne prijavljuje uravnoteženiji je i stimulativniji. To bi sve zajedno trebalo da da bolji kvantitativni obuhvat kod onih koji plaćaju porez, širu poresku osnovicu.
Sledi razvojna komponenta budžeta. Posebno bih izvukao odnos prema poljoprivredi. Ovaj budžet prvi put priznaje da smo poljoprivredna zemlja u kojoj od poljoprivrede ili poljoprivredne proizvodnje neposredno zavisi skoro jedna četvrtina bruto društvenog proizvoda. Dakle, izdvajaju se posebna namenska sredstva za poljoprivredu i u okviru tih sredstava posebno agrarni budžet.
Na to se nadovezuje upravo ova razvojna komponenta budžeta koja bi trebalo da nas približi onome što smo slušali i prilikom formiranja ove vlade, kada se radi o ekonomskom programu, a to je irski model, dakle selektivne državne intervencije, u smislu usmeravanja ili podsticanja onih privrednih aktivnosti u kojima imamo neke uporedne prednosti na svetskom tržištu.
Konačno, četvrti novi kvalitet koji ovaj budžet donosi, to je uloga države, ne samo kod razvojne komponente, kod podsticanja određenih delatnosti, nego takođe i kod razvoja finansijskog tržišta uvođenjem novih emisija obveznica, dakle zaduživanja države preko finansijskog tržišta, razvijene institucije državnog tržišta tim povodom, što bi trebalo da dovede do podizanja opštih investicionih performansi ovog tržišta.
To treba da nam omogući da opet, vezano za poljoprivredu, u veoma dogledno vreme uvedemo i terminske ugovore radi budžetskog rasterećenja finansiranja poljoprivrede.
Kao izvestilac Odbora za finansije, u ovom trenutku bih ovoliko rekao.

Zahvaljujem. Određujem pauzu do 15,00 časova.

(Posle pauze – 15, 25)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum za rad.

Konstatujem da je u sali prisutno 100 poslanika. Možemo da nastavimo rad. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Zakonodavni odbor, Miloš Aligrudić? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grpa žele reč? (Ne.)

Da li predstavnik Vlade želi reč? (Ne.)

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SPS, DS, G17 plus, DSS i SPO-NS. Ukupno 29 poslanika.

Dajem reč narodnom poslaniku Rajku Baraliću, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Marković.

Rajko Baralić nije tu. Molim gospodina Milana Markovića. Nije tu.

Reč ima narodni poslanik Suzana Grubješić, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Knežević.

Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, čuli smo ekspoze ministra finansija Mlađana Dinkića. Ja bih samo krenula od prioriteta koje je gospodin Dinkić pomenuo da će Ministarstvo u prvih 100 dana uraditi i potom bih malo komentarisala budžet i predloge zakona koje mi danas treba da usvojimo.
Kao prioritet broj jedan navedena je upravo izrada novog budžeta koji je redizajniran i, za razliku od onoga koji je predložila odlazeća vlada, antirecesioni.
Drugo, to je reorganizacija i modernizacija poreske uprave i carine, kako bi se pripremio teren za snižavanje poreza na plate i uvođenje poreza na dodatu vrednost i izbegla katastrofalna situacija kojom prete iz EU u vezi ukidanja preferencijala za izvoz, i to ne samo šećera već i druge robe.
Treće, to je reforma poreske uprave koja je u jednoj nezavidnoj situaciji, sa zastarelom opremom, opterećena birokratskim procedurama i korupcijom. Četvrto, nakon usvajanja budžeta sledi priprema paketa važnih poreskih zakona koje ćemo u najskorije vreme dobiti na razmatranje u parlamentu. To je najpre Zakon o PDV-u, čija bi primena počela od 1. januara 2005. godine.
Taj zakon je već u prethodnom sazivu skupštine podnet, ali nužne su brojne izmene da bi se taj zakon usvojio, a odlaže se njegova primena zato što je neophodno da se izvrše neodložne pripreme i u poreskoj administraciji i u privredi. Cilj uvođenja ovog zakona, samo da podsetim, jeste smanjenje učešća sive ekonomije u bruto društvenom proizvodu, koje se u ovom trenutku procenjuju na oko 30%.
U drugom kvartalu bi trebalo da bude usvojeno radikalno smanjivanje nameta na plate i donošenje zakona koji će uvesti red u rad osiguravajućih društava i formiranje nezavisne institucije koja će vršiti nadzor nad radom osiguravajućih društava.
Mi imamo obavezu da do 31. marta usvojimo novi budžet, jer tada ističe privremeno finansiranje. Ovaj budžet, kao što sam već rekla, ima razvojnu a ne recesionu komponentu. Na osnovu kojih parametara se to dokazuje? O tome je već ministar govorio, ja neću ići u detalje iz njegovog ekspozea. Pomenuću samo najbitnije činjenice.
U 2004. godini predviđen je rast bruto društvenog proizvoda od 4,3%. Prošle godine, 2003, rast bruto društvenog proizvoda je bio između 1,5% i 2,5%. U 2004. godini inflacija na godišnjem nivou se procenjuje na oko 8 - 9,5%, jer je u prva dva meseca ove godine bila 1,4%. Prošle godine inflacija je bila 7,8%.
Koje su, u stvari, razvojne komponente ovog budžeta? To su izdvajanja za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, koja su tri puta veća nego što su bila prošle godine. Znači, za ovu godinu iznose 22,3 milijarde dinara. Za prošlu godinu sedam milijardi dinara. Od toga čist agrarni budžet je 18,8 milijardi dinara. Tu su subvencije za mleko, industrijsko bilje, stočarstvo, nove zasade šljiva, vinove loze, u iznosu od 5,9 milijardi dinara, podsticanje izvoza poljoprivredne proizvodnje u iznosu od 600 miliona dinara.
Zatim, po prvi put u budžetu se javlja otkup pšenice za popunu robnih rezervi, u iznosu od dve milijarde dinara. Potom, regresiranje mineralnih đubriva i goriva, u iznosu od jedne milijarde; unapređenje kvaliteta proizvoda, stručne poljoprivredne službe itd.
Sledeća novina jesu krediti za poljoprivredu u iznosu od 3,8 milijardi dinara, i to kratkoročni i srednjoročni. Kratkoročni krediti će se davati iz budžeta na rok od 6 meseci do jedne godine za obrtna sredstva, i to uz veoma povoljnu kamatu od 3% na godišnjem nivou bez garancija i bez hipoteke.
Srednjoročni krediti će biti odobreni preko banaka iz garancijskog fonda na period od jedne do pet godina, i to uglavnom za mehanizaciju poljoprivrede, takođe sa veoma povoljnim kamatama.
Rast proizvodnje za 2004. godinu izgleda ovako. Industrijska proizvodnja - projekcije su da će porasti za 2%. U 2003. godini je bila manja za 3% od planirane. Poljoprivreda - planiran rast od 8%, što bi nas uz ostvarenje ovog rasta vratilo na nivo poljoprivredne proizvodnje iz 2002. godine. Građevinarstvo - predviđeni rast od 5%, trgovina 4%, saobraćaj i ostale delatnosti 4%.
Budžetski prihodi za ovu godinu su planirani u iznosu od 329,3 milijardi dinara, što je za 21,6% više nego u prethodnoj godini. Da podsetim, prošle godine budžetski prihodi su realizovani u iznosu od 271 milijarde dinara. Tu su još u stvari dve, četiri milijarde dinara storniranih prihoda koji su odlukom Vrhovnog suda vraćeni Kompaniji BK.
Budžetski rashodi su u prošloj godini bili 318 milijardi dinara, a ove godine su planirani da budu 374 milijardi dinara. Deficit je, dakle, 45,3 milijarde dinara, a prošle godine je bio 46,9 milijardi dinara, odnosno deficit za ovu godinu iznosi 3,6% u odnosu na bruto društveni proizvod, a prošle godine je bio 4%.
Ministar je naveo koji su izvori za finansiranje deficita. To su, pre svega, neto domaće finansije, znači, depoziti trezora kod Narodne banke Srbije i privatizacioni prihodi od prošle godine, državne obveznice, prihodi od privatizacije, i to pre svega od privatizacije državnih banaka, donacije budžetu od Evropske unije i krediti međunarodnih finansijskih institucija. To sve daje 15,7 milijardi dinara.
Ovaj budžet predviđa veće učešće javnih investicija. Znači, za prošlu godinu bilo je 17 milijardi dinara javnih investicija, odnosno 1,5% bruto društvenog proizvoda; za ovu godinu to je 32,4 milijarde dinara, odnosno 2,6% bruto društvenog proizvoda, što čini rast od 73%.
Novina u ovom budžetu jesu uštede, pre svega, u racionalizaciji troškova u državnoj upravi. To još ne znači da je otpočela ozbiljna reforma državne uprave, ali su neke uštede već učinjene, pre svega na stavkama kao što su službena putovanja 15%, naknade u naturi 13%, bonusi, nagrade 52%, usluge po ugovoru 8%, materijalni troškovi 8% itd.
Druga ušteda je učinjena u finansiranju državne zajednice Srbije i Crne Gore. Za 2003. godinu budžet državne zajednice iznosio je 59 milijardi dinara, a za ovu godinu je planirano 53,3 milijarde dinara, što predstavlja uštedu od 6 milijardi dinara.
Ta ušteda je učinjena u Saveznom ministarstvu za inostrane poslove, odnosno u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije i Crne Gore u inostranstvu.
Inače su u 2003. godini iskazani troškovi za celu Srbiju i Crnu Goru, za celu državnu zajednicu, a ove godine se išlo na teritorijalni princip, tako da su iskazani samo oni troškovi koje realno Srbija pravi.
O socijalnim davanjima ne bih išla u detalje, to je već obrazloženo, možda će neke moje kolege više reći o tome, hoću samo da kažem da pored razvojne komponente budžet ima i jaku socijalnu dimenziju. Znači, za fondove penzionog, zdravstvenog, socijalnog osiguranja, kao i za fond za nezaposlene, odnosno Nacionalnu službu za zapošljavanje, transferi su povećani, i to od 10%, koliko je recimo za penzioni fond, do 47%, koliko su povećani transferi za nacionalnu službu za zapošljavanje.
Ne bih išla više u detalje. Samo da napomenem, po prvi put su u budžetu povećani izdaci za društvene delatnosti, pre svega za naučno-istraživačke projekte transferi su veći za 40%; zatim za kulturne programe transferi su tri puta veći nego prošle godine, što znači, ne za Ministarstvo kulture, nego za kulturne programe.
Za obnovu Hilandara Ministarstvo je izdvojilo 1,3 miliona evra. Za održavanje Belog i Starog dvora izdvojeno je 50 miliona dinara.
Što se tiče prosvete, poštovaće se dogovorena dinamika oko povećanja cene rada u tri navrata i povećanja plata u skladu sa kolektivnim ugovorima.
Znači, sve preuzete obaveze, odnosno sva prava raznih socijalnih kategorija su zadržana u ovom budžetu i ukupni transferi fondovima, socijalnim fondovima iznose 79,3 milijarde dinara, što je mnogo veće od celokupnog deficita ovog budžeta. Toliko i hvala vam.