Zahvaljujem vam. Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, gospodin Vlahović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine, DS neće glasati za predloženi budžet za 2004. godinu. Pokušaću da u najkraćem dam kritičku ocenu predloženog budžetskog projekta za 2004. godinu. Najpre da kažem da je veoma teško raspravljati o budžetu, a da prethodno nije dostavljen dokument koji se zove Memorandum o ekonomskoj politici.
Osnovne budžetske projekcije su urađene samo na osnovu dve, rekao bih, cifarske pretpostavke, a to jeste pretpostavka o rastu bruto društvenog proizvoda u 2004. godini i projektovana inflacija koja čak, takva kakva je data, nije definisana na preciznom nivou, nego u rasponu koji je veći od 1,5%.
Pri čemu ostaje nejasno zašto se nakon trogodišnjeg kontinuiranog smanjenja inflacije ulazi u sledeću godinu u kojoj se inflacija podiže za više od 2% u odnosu na ostvarenje u 2003. godini.
Kada kažem - Memorandum o makroekonomskoj politici, onda ne mislim samo na period 2004. godine, nova Vlada koja pretenduje da bude reformska mora da da svoj četvorogodišnji reformski ekonomski program, a da budžet za 2004. godinu bude samo prva faza u realizaciji tranzicione ekonomske politike.
Sve vreme sa ove govornice Vlada i ministar i, sa druge strane, poslanik koji je pre mene govorio, pokušavaju da sam budžet okarakterišu kao razvojni, a ja bih pre rekao da je budžet socijalni, pa sam čak u jednom trenutku, čitajući budžet, pomislio da se možda bliže novi vanredni parlamentarni izbori.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što raste nivo tekuće potrošnje u odnosu na prethodni period. Taj veći nivo tekuće potrošnje se naročito ogleda u platama koje se direktno isplaćuju iz budžeta. Moram da kažem da je to veoma pogrešan način vođenja ekonomske politike u budućem periodu, jer će to, umesto da se utiče na smanjenje ukupne tražnje, direktno doprineti povećanju tražnje.
Poznato je da domaći robni fondovi nisu dovoljni da supstituišu povećanu tražnju i to će uticati na povećani spoljnotrgovinski deficit.
Zbog toga smatram da je budžet socijalni, ne zameram. Država je u ovom trenutku u takvom stanju u kome, između ostalog, socijalna komponenta budžeta mora da prevladava. S strane, veštim reklasifikacijama u budžetu neke pozicije su veštački podignute, pa se stvara prividna slika da je budžet razvojni.
Da vidimo kako izgledaju projektovane kategorije: prihodi, rashodi, budžetski deficit i predviđeno pokriće budžetskog deficita.
Najpre, želim da kažem da su budžetski prihodi potpuno nerealno optimistički visoko projektovani, na nivou 329 milijardi, ako imamo u vidu da su ukupni budžetski prihodi u prošloj godini bili 285 milijardi dinara, da su prihodi u prva tri meseca, bez obzira što se prvi kvartal ne može porediti sa drugim kvartalima, ali to stvara i daje jednu indikaciju, 68 milijardi; a samo te dve cifre dovoljno govore, sa projektovanom inflacijom, da je nemoguće ostvariti prihode od 329 milijardi.
Ovo zbog toga što će u ovoj godini izostati ključni fiskalni, reformski zakon, a to je porez na dodatu vrednost, koji treba da bude garant povećanog ubiranja budžetskih prihoda. Osim toga, fiskalizacija, odnosno uvođenje fiskalnih kasa je posao koji će se očigledno nastaviti tokom čitave ove godine i koji, takođe, neće doprineti proširenju poreske osnovice.
S druge strane, kada pogledate rashode, onda se jasno vidi da su neke kategorije potcenjene. Ne vidi se fondovski deficit. Kaže se da je ukupni budžetski deficit 45 milijardi dinara. Pri tome se prećutkuje da je deficit u Fondu penzionog i invalidskog osiguranja pet milijardi dinara, što je sveukupno 50 milijardi, a otvoreno se izražava sumnja, na osnovu jedne podrobne analize, da se u tom definisanom PIO fondu krije dodatni deficit od pet milijardi dinara. Sve zajedno, dolazimo do cifre od 55 milijardi budžetskog i fondovskog deficita.
Da li je izvršeno rasterećenje privrede? Ukidanjem poreza na fond zarada, tačno je, rasterećena je privreda u iznosu od približno osam milijardi i direktno je pogođena lokalna samouprava, jer to je direktni prihod koji lokalna samouprava ubira. Ali, kada malo bolje pogledate, videćete da se predviđa povećani iznos ubiranja tzv. akciznih prihoda.
Dame i gospodo narodni poslanici, akcizni prihodi se mogu ubrati od privrede ili od stanovništva. Znate šta se radi: na jednoj strani se slikovito prikazuje da dolazi do rasterećenja privrede, a suštinski se privreda dodatno opterećuje, jer dovoljno je pogledati nivo projektovanih budžetskih rashoda, pa shvatiti da nema ni govora o rasterećenju privrede u narednom periodu.
Pokrivanje deficita. Da li iko u ovoj sali veruje da je moguće u 2004. godini ubrati 300 miliona evra prihoda od privatizacije, od kojih će 220 miliona otići u budžet, a ostatak biti raspodeljen shodno Zakonu o privatizaciji? Ko iole poznaje četiri banke koje se nalaze u procesu privatizacije zna da je moguće ostvariti prihod samo kod jedne banke, ni približno onoliko koliko je planiran za pokrivanje budžetskog deficita, osim ako se ne želi brza privatizacija telekomunikacija, ili Naftne industrije Srbije, ili dela Naftne industrije Srbije. Ako se želi jedan transparetan postupak u skladu sa zakonom, neophodno je najmanje devet meseci da se taj proces završi. Prema tome, tih prihoda tamo nema.
Da vidimo da li je realno da se ubere četiri milijarde dinara od stanovništva, faktički, zadužujući se na finansijskom tržištu, istovremeno trošeći i poslednju rezervu koju država ima od ostvarenih prethodnih prihoda od privatizacije. Tih četiri milijarde prihoda, koji će se ubrati, biće direktan atak na smanjenje privatnog finansiranja. To su slobodna finansijska sredstva, koja se nalaze na finansijskom tržištu. Umesto da privatni investitori ta sredstva koriste za investiranje, država će ubrati četiri milijarde dinara i za šta ih iskoristiti? Za tekuću potrošnju.
Naročito je za mene diskutabilan način neto inostranog zaduženja, o čemu ću nešto kasnije govoriti, imajući u vidu da inostrano zaduženje od 9,5 milijardi dinara podrazumeva prethodni dogovor sa međunarodnim finansijskim organizacijama, koje, između ostalog, to zaduženje, odnosno te kreditne linije i obezbeđuju.
S obzirom da je politička koalicija koja je formirala Vladu imala različite ekonomske programe u svojoj predizbornoj kampanji, bilo bi interesantno pogledati kako budžet kao jedan osnovni instrument realizacije ekonomske politike odslikava ono što je najavljivano u predizbornoj kampanji? Veoma je teško definisati jedinstvenu ekonomsku politiku od strane četiri političke stranke koje su formirale političku koaliciju. Svaka je govorila da se radi o reformski, makar u ekonomskom delu, orijentisanim strankama. Svaka je govorila da je potrebno smanjiti tzv. državni intervencionizam u privredi, a pojačati stepen tržišne ekonomije. I naravno, bilo je tu jako puno obećanja, pogotovu obećanja koja su se odnosila na teren privatizacije, promenu koncepta, načina trošenja prihoda od privatizacije itd.
Da vidimo kako se to odslikava u predloženom budžetu. Prvo, u ovom budžetu nisam video nijedan ključni reformski zahvat, koji Vlada u prvoj godini svog mandata namerava da sprovede. Dva ključna reformska zahvata jesu restrukturiranje javne potrošnje, to jest smanjenje javne potrošnje i restrukturiranje javnih preduzeća.
Kao što sam maločas rekao, javna potrošnja se ne smanjuje, nego se, naprotiv, povećava. Ako to uporedite sa predlogom budžeta za ovu godinu, koji je prethodna Vlada uputila u novembru mesecu parlamentu, videćete da je javna potrošnja u ovom predlogu veća za čitavih osam milijardi dinara.
Ako želimo da zaista rasteretimo privredu, onda moramo smanjiti tekuću potrošnju u ukupnim budžetskim izdacima. Ako jedna vlada želi da bude reformska vlada, ili prezentira sebe kao reformsku vladu, i ako želi da obezbedi kontinuitet ekonomskih reformi, onda je ovo ključni potez, koji jeste bolan, jeste nepopularan, ali se mora uraditi ukoliko želimo da na kraju imamo jednu samoodržavajuću ekonomiju. Ako to ne uradi u prvoj godini, u drugoj godini su šanse za takav zahvat realno manje, pre svega iz političkih razloga, što vi, naravno, mnogo bolje znate od mene.
(Predsednik: Izvinite, gospodine Vlahoviću, da vas pitam, da li želite da sve vreme iskoristite?)
Da.
(Predsednik: Hvala vam.)
Što se tiče restrukturiranja javnih preduzeća, u budžetu zaista nisam video niti jednu poziciju koja direktno ili indirektno sugeriše da je Vlada spremna da se prihvati takođe, veoma odgovornog posla, a to znači odgušenja nelikvidnosti u srpskoj privredi.
Dve pozicije su simptomatične. Jedna, devet milijardi za Železničko-transportno preduzeće, tačnije 7,5 u predloženom budžetu u razdelu - Kapitalne investicije, plus milijardu i po koliko je potrošeno u prva tri meseca, ukupno negde oko devet milijardi.
I s druge strane, 2,1 milijarda za Tranzicioni fond, odakle su, kao što znate, finansirane otpremnine za one koji su ostali bez posla zato što su ekonomski i tehnološki višak.
Pozicija Tranzicionog fonda u prošloj godini je bila 7,5 milijardi dinara, odakle je realno finansiran iznos otpremnina za sva društvena preduzeća koja su u postupku restrukturiranja. Od 2,1 milijarde možete finansirati otpremnine za 12.000 radnika, ne više. Vi vrlo dobro znate koliki su ekonomski i tehnološki viškovi u javnim preduzećima, u EPS-u, u Železničko-transportnom preduzeću itd.
Postavljam pitanje, da li Vlada nije spremna da uđe u proces restrukturiranja javnih preduzeća ili je, možda, spremna da uđe, a ne želi da finansira otpremnine za one koji će biti ekonomski i tehnološki višak? Ono što definitivno jeste istina to je da u tim preduzećima radi mnogo više ljudi nego što je zaista potrebno da bi ta preduzeća bila dobra po svojoj ekonomskoj efikasnosti.
Sa druge strane, za preduzeće ŽTP planira se devet milijardi dinara i ova pozicija direktno ide za finansiranje platnog fonda. Dakle, nema restrukturiranja Železničko-transportnog preduzeća. Ako nema restrukturiranja Železničko-transportnog preduzeća, onda i dalje imamo jedan ključni zagušivač likvidnosti u srpskoj privredi, pa ja onda ne vidim kako će to privredna aktivnost na osnovu prethodno sprovedenih procesa da bude podignuta u narednom periodu.
Prethodna Vlada je bila kritikovana da se država previše meša, da jako puno učestvuje u privredi, a pogotovo u društvenoj privredi. Drugim rečima, bili smo kritikovani za iznos subvencija koje su korišćene za ona preduzeća koja su bila u postupku restrukturiranja.
Mi smo danas na ovoj govornici dobili potvrdu od ministra finansija da će u narednom periodu, uprkos drugačijoj priči u predizbornoj kampanji, nivo subvencioniranja biti još veći. Naravno, ja pozdravljam što se odustalo od mnogih predizbornih obećanja, jer to je dobro i to je apsolutno put kojim treba nastaviti restrukturiranje privrede, kao što pozdravljam što se odustalo od promene koncepta privatizacije ili pak načina trošenja privatizacionih prihoda, jer ti privatizacioni prihodi, ovoliki koliki su, a preoptimistički su, planirani su da se sliju kompletno u budžet.
Dakle, nema one predizborne priče - odvojićemo prihode za nekakve razvojne fondove, pa ćemo da finansiramo projekte itd. Dobro je što se odustalo od tih predizbornih obećanja, jer na ovaj način je sačuvano finansijsko jedinstvo budžeta.
Ne želim puno da pričam o tome šta će za lokalnu samoupravu značiti smanjenje ubiranja iz poreza na fond zarada ili fond plata. O tome će pričati poslanici iz poslaničke grupe Demokratska stranka, ali svakako je nejasno na koji način će se nadomestiti ovaj iznos prihoda za koji će lokalne samouprave ostati uskraćene. Drugim rečima, nejasno je zašto se predizborno proklamovani princip decentralizacije u praksi, a budžet je ključna praksa i ključni instrument, zaista i ne sprovodi.
Kada pogledate dva ključna uporišta na osnovu kojih se tvrdi da je budžet razvojni, to je, po meni, Ministarstvo za kapitalne investicije i, sa druge strane, Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Što se tiče kapitalnih investicija, nivo finansiranja izgradnje novih i popravke postojećih puteva direktno iz budžetskih prihoda je manji nego što je bio prošle godine. Prošle godine smo imali predviđenih osam milijardi dinara, a ove godine imamo, čini mi se, 6,4 milijarde dinara.
Šta imamo? Imamo kredite Evropske investicione banke, kredite Evropske banke za obnovu i razvoj, koji su ugovoreni u prethodnom periodu, u prethodnoj godini. Nejasno je zašto je onda iznos predviđenih sredstava za rekonstrukciju puteva, na osnovu ugovorenih i odobrenih kredita, manji nego što je to moguće, a koliko je moguće pokazali smo prethodnim predlogom budžeta gde je nivo investicija bio veći za više od 2,5 milijarde dinara. Prema tome, nema tu velikih senzacionalnih investicija koje se nalaze u poziciji Ministarstva za kapitalne investicije. Postoje prethodno ugovoreni krediti koji su kao nasleđe ostavljeni novoj vladi i postoji budžetska pozicija koja je manja nego što je bila predviđena prošle godine.
Sa druge strane, agrarni budžet. Tačno je, on je značajno veći, ne tri puta, već dva puta, od onoga što je bilo predviđeno i realizovano u prethodnoj godini, u 2003. godini. Ali, da vidimo, vodi se priča o dve milijarde koje se izdvajaju za otkup pšenice. Ja bih da podsetim da robne rezerve otkupljuju viškove pšenice od poljoprivrednih proizvođača, a ne nekakav obavezni otkup koji sprovode robne rezerve i podsetiću da ovo nije prvi put da se pozicija u okviru budžeta definiše za otkup pšenice.
Tačno je da je prošle godine nivo tržišnih viškova bio značajno manji nego što smo mi to očekivali, nego što je država očekivala, zbog izuzetno sušne godine. Nije tačno da je u protekle tri godine niti jedan seljak, individualni poljoprivredni proizvođač ostao bez obećane cene koja je definisana za otkup pšenice.
Prema tome, da li ćete imati dve, tri, milijardu ili petsto, to zavisi od toga da li ćete imati tržišne viškove i zavisi od toga do koje mere ste spremni da idete za zaštitnom cenom. Voleo bih da vidim veoma brzo koja će to biti zaštitna cena za otkup pšenice i tek onda ćemo sklopiti kompletne karte.
Naravno, pozdravljam ovaj drugi deo povećanog agrarnog budžeta, ali bojim se da upravo zbog znatno manjih prihoda nego što je projektovano, koji će se ostvariti, da će prvo da strada agrarni budžet, kod ove dve milijarde nejasno definisane stavke za unapređenje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, ali to će naravno biti problem onoga ko bude realizovao ovaj budžet.
Za mene lično jeste zabrinjavajuća okolnost da ne postoji dogovor između Vlade i MMF-a. Naravno, nama MMF može da se sviđa ili ne sviđa, ali bez sporazuma sa MMF-om ne možemo očekivati da ćemo budžetski deficit pokrivati na način kako je predviđeno. Direktni efekti nepostojanja sporazuma jesu 7,5 milijardi dinara, koliko je Svetska banka opredelila iz tri tranše za pokriće budžetskog deficita, i to je nešto što neće postojati. Onaj preostali deo do 9,5 milijardi, razlika u makrofinansijskoj pomoći Evropske unije, takođe neće postojati.
Indirektno za projekte, za investicije ugovorena sredstva kod Evropske investicione banke, kod Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke za puteve takođe neće biti dodeljena. Indirektno u privatizaciji nemojte očekivati da će se ubrati bilo koji prihodi od privatizacije ukoliko nemate podršku MMF-a.
Ne zaboravite Pariski klub. Otpis je 51% plus 15%. Ovih 15% tri godine nakon prvobitnog otpisa od 51%, ali pod uslovom da se poštuje stendbaj aranžman sa MMF-om. Ako nema dogovora sa MMF-om, to je 700 miliona dolara novog opterećenja dugova za poreske obveznike Srbije.
Prema tome, uopšte ne bih tako olako prihvatao nepostojanje dogovora, jer čini mi se da će scenario na kraju biti, kada deficit bude značajno veći nego što ga je moguće pokriti (scenario nam je poznat iz 90-tih godina) - obratite se centralnoj banci za neto domaće zaduženje da biste pokrili taj deficit. Ali, bojim se da je to onda destabilizacija javnih finansija sa nesagledivim posledicama.
Da zaključim, budžet nije razvojni. Budžet jeste socijalni, uz značajno povećanje plata, što će uzrokovati značajno povećanje tražnje i povećanje spoljnotrgovinskog deficita. Budžet ne predstavlja rasterećenje za privredu. Od spektakularnih rasterećenja dobili smo dve milijarde novih opterećenja, a to je neto efekat uvećanih akciza i smanjenih poreza na zarade. Na kraju, budžet, ukoliko bude usvojen, a mi vas ispred poslaničke grupe DS upozoravamo, može i te kako negativno da utiče na stanje javnih finansija.

Predstavnik Vlade, ministar Dinkić.

Hvala, gospodine predsedniče. Imajući u vidu da se ne radi o bilo kakvom poslaniku DS, već o prethodnom ministru za privatizaciju, imao sam obavezu da se ovom prilikom javim. Na osnovu drugih diskusija javljaću se, ali ne tako često. Čini mi se da poslanici imaju obavezu da govore građanima Srbije istinu. Istina podrazumeva da kada se barata sa ciframa, da se izgovaraju tačne brojke.
Vi ste ovde, gospodine Vlahoviću, nekoliko cifara, da li slučajno, da li namerno, ne ulazim u vaše motive, svesno slagali i rekli neistinu.
(Predsednik: Gospodine Dinkiću, molim vas, u ovom parlamentu se biraju reči. Moguće da je došlo do obmane, ali niko ovde ne laže. Hvala.)
Dobro, ukoliko se ne radi o neistini, onda se u svakom slučaju radi o nedostatku znanja iz matematike, jer ako je planirani agrarni budžet preko 20 milijardi, izvršenje je bilo sedam milijardi, da li je on samo dva puta veći? Koliko je 20 milijardi podeljeno sa sedam? Nije dva.
Dalje, ako govorite o tome da je tranzicioni fond bio 7,1 milijarda, zašto ne kažete istinu da nije isplaćena 7,1 milijarda, nego 5,4. Ako govorite konzistentno, morate govoriti ili o planovima ili o izvršenju. Vi ste, kada vam odgovara, govorili o planovima, kada vam odgovara - o izvršenju. Dakle, tranzicioni fond je izvršen sa 5,4 milijardi i tačno je da je ova vlada planirala 2,1 milijarde jer nema nameru, za razliku od vas, da otpušta ljude.
To što vi govorite o restrukturiranju železnice, šta je postignuto u restrukturiranju železnice tokom vašeg mandata? Da li su vam lokomotive u ispravnom stanju? U kakvom stanju su šine? Gde su potrošene te pare koje ste vi, navodno, investirali u restrukturiranje železnice u prethodne tri godine? Ako razgovarate sa privrednicima, ne može roba da se izveze u inostranstvo zato što naše železnice ne mogu to da ostvare, jer nemaju dovoljno lokomotiva. Ako ste potrošili pare u neke svrhe, a to nije dalo efekta, da li se to zove restrukturiranje ili arčenje državnih i narodnih para?
Kada govorite o karakteru budžeta i pre svega pominjete penzioni fond, onda je trebalo prethodno da se raspitate kod vašeg bivšeg ministra finansija, kako je prikazivao pozajmice koje je davao penzinom fondu i kud se delo 8,5 milijardi tih pozajmica, što nije prikazano transparentno u deficitu za prošlu godinu. Jer, deficit koji je javno iskazan je 43 milijarde, ali kada se uračuna pozajmica, koja bi prema svim pravilima odgovornog vođenja javnih finansija morala da uđe u deficit, deficit je zapravo prošle godine bio preko 50 milijardi dinara, ono što je vaša vlada ostvarila, odnosno 4,6% društvenog bruto proizvoda. Za razliku od vaše vlade, mi smo sve troškove stavili odmah sada u budžet.
Vi imate primedbu na penzioni fond. Što se tiče penzionog fonda, možemo govoriti samo o tome da je plan fonda penzionog osiguranja nerealan, a ne da je Vlada nedovoljno stavila transfera za penzioni fond. Jer, mi smo povećali transfere u odnosu na vaše izvršenje za 10%.
Ono što sam govorio u uvodnom izlaganju, mi ćemo uraditi reviziju penzionog fonda, da bismo videli da li se iz penzionog fonda finansiraju samo penzije ili i neki rashodi koji nemaju nikakvu funkciju sa penzijama. Čini mi se da ste neke stvari sakrivali, ali nadam se da će nakon revizije penzionog fonda javnost saznati kako se troše doprinosi koje naši građani plaćaju za penzije, koliko dobijaju penzioneri, a ko dobija milijarde drugih sredstava koja ne idu penzonerima.
Naravno, neće se to odnositi samo na penzioni fond, samo želim zbog javnosti da kažem da je ova vlada predvidela uredno izmirivanje svih penzija, ali smatramo da penzioni fond ima odgovarajuće troškove koji nemaju nikakve veze sa penzijama.
Govorite o tome da je cilj svake vlade da se smanji javna potrošnja, izrazili ste svoje razočaranje – zašto to ova vlada nije učinila. Želim da vas podsetim da čak i u odnosu na vaš deklarisani deficit, odnosno deficit Vlade koji je bio 4% društvenog proizvoda deklarisan, ovaj deficit je niži za 0,4% društvenog bruto proizvoda, ali moram još jednu stvar da kažem.
Vi sigurno znate, ako ne znaju ostali članovi poslaničkog kluba DS, šta ste radili sa javnom potrošnjom u poslednjih mesec i po dana pred izbore 2003. godine. Vi sigurno znate da je javna potrošnja eksplodirala od 20. novembra do kraja decembra meseca prošle godine, kada ste skoro 400 miliona evra privatizacionog prihoda potrošili za samo mesec i po dana. Zašto ste to potrošili?
Prvo, to su raznorazni rashodi budžeta, to je povraćaj 2,4 milijarde "BK kompaniji", da li je to bilo podsticanje privrede ili je bila javna potrošnja koja je neosnovana? Dakle, ako ste zbog izbora, želeći da dobijete izbore, išli u prekomernu javnu potrošnju kakva nije zapamćena u cele tri godine, ono što ste potrošili u tih mesec i po dana, kako imate uopšte bilo kakvog moralnog prava da sada govorite novoj vladi, koja mora da preuzme prava po osnovu većeg finansiranja penzija, da treba odmah, u prvih nekoliko meseci, da skrati i smanji javnu potrošnju?
Naravno, način da se javna potrošnja smanji jeste da se poveća proizvodnja i društveni proizvod, pa da se onda njeno apsolutno učešće, koje ostaje isto, relativno smanji. Dakle, nije realno očekivati, nakon ekspanzije koju je prethodna vlada uradila u javnoj potrošnji, kada je spiskala, moram reći, tih 400 miliona evra na javne rashode, da se sada u jednom kratkom roku to nadomesti smanjenjem u ovoj godini.
Međutim, ova vlada će trajati duže od godinu dana i u sledećoj godini mi ćemo ići, nakon povećanja društvenog proizvoda, na relativno smanjenje javne potrošnje u društvenom bruto proizvodu.
Takođe, što se tiče lokalne samouprave, mislim da ni tu niste izneli činjenice, već ste improvizovali. Čini mi se da sam bio potpuno jasan u uvodnom izlaganju, ukidanje poreza na fond plata nadomeštava se povećanjem učešća lokalnih samouprava u porezu na plate sa pet na 30%, jer imamo dva poreza na plate, porez na neto plate i porez na bruto plate. Ukida se porez na bruto plate, a u porezu na neto plate učešće lokalne samouprave u prihodovanju se povećava sa 5% koliko je danas, na 30%, čime se anuliraju ti efekti.
Za one lokalne samouprave kod kojih se ti efekti ne anuliraju, povećava se učešće u porezu na promet, a za one lokalne samouprave kod kojih su ti efekti veći, to su pre svega razvijeni gradovi, tu se učešće u porezu na promet smanjuje, kako bi efekat ukidanja poreza na fond plata dao neutralne efekte za lokalnu samoupravu.
Moram da kažem, samo u slučaju jednog grada ova kalkulacija je dala efekte koji ne idu u korist toj lokalnoj samoupravi, a to je grad Kragujevac. Obećavam da će Ministarstvo finansija iz tekuće rezerve tokom godine tu razliku u Kragujevcu kompenzirati. To je jedan jedini grad koji je zaista u ovoj matematici oštećen za nekih 40-tak miliona dinara.
Što se tiče robnih rezervi i primedaba da je Vlada dve milijarde dinara namenila otkupu pšenice, ne znam kako predstavnici prethodne vlade uopšte imaju moralnog prava da o tome govore, kada su doveli zemlju u situaciju da ostane bez pšenice u robnim rezervama, i da to dovede do povećanja cene hleba i ugrozi standard stanovništva.
Ne bi došlo do povećanja cene hleba da je bilo dovoljno pšenice u robnim rezervama, a ako je bilo dovoljno, postavlja se pitanje zašto je ona izvezena u sušnoj godini, kada je rod bio loš i kada se znalo da će cene na tržištu skočiti? Da li je Vlada imala dogovor s nekim lobijima da izvezu po jednoj ceni a da posle primoraju da se uvozi po višoj ceni? U svakom slučaju, cenu su platili odmah građani, i to kroz cenu hleba.
Neću govoriti o posledicama rada Vlade, vezano za poljoprivredu, gde smo dobili sankcije Evropske unije zbog malverzacija u reeksportu šećera. Takođe, neću govoriti o tome da je stavka manja, vezano za finansiranje puteva, kao što ste rekli, već je 2,5 puta veća. To je vezano i za vašu primedbu oko znanja matematike i za izlaganje ovde, gde možda i svesno niste koristili svoja matematička znanja u koja ipak ne sumnjam.
I konačno, kada govorimo o dogovoru između Vlade i MMF-a, morali biste biti iskreni. Ako biste bili, onda biste građanima Srbije rekli da nijedan aranžman sa MMF-om nije sklopljen od avgusta meseca prošle godine.
Na osnovu vašeg izlaganja moglo se zaključiti da navodno Srbija ima kontinuitet u aranžmanima sa MMF-om. Naprotiv, onog momenta kada ste smenili prethodnog guvernera nestali su aranžmani sa MMF-om i nijedna tranša nije povučena nakon završetka pregovora u julu mesecu prošle godine. Dakle, od jula meseca do današnjeg dana nijedna tranša nije povučena.
Za razliku od vaše vlade koja je prekinula odnos sa MMF-om, ova vlada će taj odnos vratiti u stari tok i do kraja juna ćemo povući dve tranše od MMF-a. To što plašite poslanike i građane da će nova vlada izgubiti pomoć Evropske unije, kako da shvatim - da li želite dobro ovoj zemlji ili ne? Ja vam garantujem, to će i vreme pokazati, imaćemo, za razliku od vaše vlade, i vraćen odnos sa MMF-om, i da ćemo nastaviti normalnu saradnju sa Evropskom unijom, Svetskom bankom i drugim finansijskim organizacijama.
Na kraju, ovaj budžet jeste razvojni, bez obzira što se vi trudite da pokažete da nije. Koliko je vaš budžet bio razvojni pokazao je pad industrijske proizvodnje u prošloj godini, a koliko je ovaj budžet razvojni pokazaće suprotne tendencije koje će, ubeđen sam, biti ostvarene ove godine. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem.
Ima pravo na repliku gospodin Vlahović - kao i nagoveštaj povrede Poslovnika.

Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, osnov za moje javljanje je povreda Poslovnika, član 100. i naravno replika na prethodno izlaganje.
Naime, u članu 100. se kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem. Gospodin ministar nije narodni poslanik, ali pretpostavljam da se to odnosi na sve učesnike u radu parlamenta.
(Predsednik: Gospodine Vlahoviću, ovde se ne radi o povredi Poslovnika, na to sam opomenuo, taj član se isključivo odnosi na poslanike. Izvolite, iskoristite pravo na repliku.)
Zahvaljujem. I dalje ostajem pri tome da je došlo do povrede odredaba člana 100, a sada ću iskorititi svoje pravo na repliku.
Prvo što želim da kažem jeste da tema današnje Skupštine nije rasprava o poverenju prethodnoj vladi. Prethodna vlada je imala raspravu u oktobru - novembru prošle godine i ona je, između ostalog, zbog svoje hrabrosti da realizuje reformske procese platila svoju cenu na prethodnim izborima.
Tema današnje Skupštine jeste predloženi budžet za 2004. godinu. Meni je veoma žao ako se bilo kakva konstruktivna kritika shvata i pokušava da prezentira u formi nekakve eventualne sreće opozicionih poslanika ukoliko izostane podrška Svetska banke, MMF-a ili Evropske unije. Naravno, to nije tačno, pa upravo zbog toga odgovorno i upozoravamo, da se to ne bi desilo, da je neophodno izvršiti promenu predloga, jer da je sve u redu zašto MMF nije dao već zeleno svetlo na predloženi budžet o kojem mi danas raspravljamo.
Poznato je da je budžet ključni zakonski dokument jedne vlade u jednoj godini. Izražavam svoje nezadovoljstvo što danas pred poslanicima sedi samo ministar finansija gospodin Dinkić i niti jedan drugi ministar koji bi trebalo da obrazlaže svoj resor. (Aplauz).
Ono što sam u svom izlaganju rekao i dalje mislim i pri tome ostajem. Gospodin ministar je na jedan indirektan način to i potvrdio, što znači da je nivo sredstava u tranzicionom fondu daleko manji nego što je bio u prošloj godini, najmanje za duplo, mereno sa izvršenjem, mada statistika govori da je poželjno porediti plan sa planom i plan sa izvršenjem plana, a ne plan sa izvršenjem prethodnog plana iz prethodne godine; zbog toga sam poredio plan sa planom, a evo pristajem i da poredim plan sa izvršenjem - baš me interesuje koliko će biti izvršenje na kraju godine, između ostalog i na ovoj poziciji.
(Predsednik: Gospodine Vlahoviću, vreme je isteklo.)
Završiću brzo.
Dakle, vrlo jasno sam rekao da kada je u pitanju penzioni fond prepoznaje se deficit penzionog fonda. Pri tome ostajem. Ne govorim o tome da li je u prethodnom periodu bilo kakvog pogrešnog upravljanja. O tome će reč dati budžetska inspekcija, i zaista bih voleo da što pre stigne izveštaj budžetske inspekcije i da već jednom tu temu raspravimo i da o njoj posle ne pričamo.
I sasvim na kraju, i te kako imamo moralno pravo da pričamo o svemu ovome jer vama je, gospodo poslanici, poznato da se prava iz budžeta zakonski stiču. To ne može da bude odluka Vlade, niti odluka ministra. Prema tome, ako je došlo do povećanja prava u poslednjem kvartalu prošle godine, ta povećana prava su imala svoje utemeljenje u zakonima koje je ovaj parlament usvojio. Hvala vam.

Zahvaljujem. Kao šef poslaničke grupe ima reč gospodin Ivica Dačić.

Dame i gospodo poslanici, dozvolite da, pre nego što iznesem stav SPS-a o predlogu budžeta i ostalih pratećih zakona, prokomentarišem ono što se desilo uoči prethodne sednice koja je održana danas pre podne.

Mislim da je svima jasno, i to želim da kažem u ime SPS-a, da je veoma važno da se sednica posvećena Kosovu i Metohiji - koja je po zaključku šefova poslaničkih grupa, na sastanku održanom kod predsednika parlamenta, dogovorena - zaista održi što pre. Nema potrebe da se oko toga nadmećemo i stičemo političke poene.

Takođe, veoma je bitno da ta sednica, kako je i dogovoreno, bude održana što pre, a imajući u vidu da će ova sednica trajati kraće nego što je to predviđeno, biće vremena da ona bude održana i u narednih nekoliko dana.

Takođe, mislim da je svima jasno, bez obzira što je ovo budžet koji je formalno predložila Vlada Vojislava Koštunice i Ministarstvo na čijem je čelu Mlađan Dinkić, da je ovo budžet u kojem se i dalje prepoznaju tragovi Vlade Zorana Živkovića i ministra finansija Božidara Đelića. To je i normalno, jer je prvo što je Vlada uradila posle svog izbora bilo to da je povukla već predloženi tekst zakona o budžetu i za nekoliko nedelja, koliko radi, napravila neke svoje predloge na osnovu onoga što je predložila Vlada Zorana Živkovića.

Mislim da i prethodne polemike koje su bile između onih koji s bili u Vladi Zorana Živkovića sa predlogom ovoga budžeta nisu smišljene zbog toga što je ovaj budžet jasno kombinacija i kompilacija prethodne i ove sadašnje vlade. To je i normalno, zbog toga što je normalno vreme za donošenje budžeta bio novembar i decembar prošle godine.

Kao što znate, SPS je prilikom izbora Republičke vlade izrazila određena očekivanja u ekonomsko-socijalnoj sferi od nove vlade. Ako u to ne računamo političke činjenice i ono što očekujemo u političkoj sferi, ono što je najvažnije i što se može reći kao naše očekivanje jeste podizanje stope bruto društvenog proizvoda, proizvodnje i životnog standarda građana, smanjenje stope nezaposlenosti i siromaštva, socijalni dijalog, izmene Zakona o radu i privatizaciji, borba protiv korupcije itd.

Naravno da je teško da budžet u isto vreme bude i razvojni, ali i socijalni. Teško je da budžet u isto vreme ima i razvojnu i socijalnu funkciju. Mislim da se u tom smislu mogu pozitivno protumačiti određeni pomaci koji su se javili, kao što je povećanje procenta u bruto društvenom proizvodu koji je odvojen za javne investicije. Ranije je to bilo 4% rashoda ili 1,14% bruto društvenog proizvoda. Sada je predloženo 6,29% rashoda ili 2% bruto društvenog proizvoda.

Neophodan nam je brži rast javnih i privatnih investicija; naravno, može neko protumačiti na različite načine, ali pozitivna iskustva Vlade koja je vladala pre nego što je DOS došao na vlast jesu da su budžeti u tom vremenu imali jednu izrazito razvojnu komponentu i u tom periodu (00mislim da ljudi koji se bave ovim poslom to znaju) industrijska proizvodnja i bruto društveni proizvod bili su veći nego u proteklih nekoliko godina. U periodu od 1996. do 1998. godine, ne bih govorio o izvozu, govoriću samo o industrijskoj proizvodnji, imali smo veoma aktivnu ulogu Fonda za razvoj.

Naravno, dobro je što je u prvom koraku u ovom budžetu primetno da su javni rashodi preraspoređeni u korist investicija, pre svega u oblast infrastrukture i poljoprivrede. Naravno, za pokretanje proizvodnje neophodno je i aktiviranje kreditnih linija i institucija za osiguranje kredita. To je veoma značajno. Stambena izgradnja, krediti za stambenu izgradnju, nije važno samo za građane koji nemaju stanove i za njihove porodice, nego je važno zato što je stanogradnja pokretač razvoja cele privrede i svih ostalih preduzeća.

Zatim, krediti za izvozne poslove takođe su veoma bitni, zbog toga što u našoj državi vlada spoljnotrgovinski deficit koji je najveći u istoriji naše države. Takođe, krediti za mala i srednja preduzeća, za poljoprivredu i nešto što je možda zaboravljeno u prošlom vremenu - krediti za nedovoljno razvijena područja.

Primetno je da su prosečno povećani prihodi, a smanjeni rashodi budžeta. Primetan je i dalje deficit u budžetu. I ovaj budžet, kao i prethodni budžeti, ima deficit. Mi smatramo da to nije dobro. Neko će naravno, opet bez uvida u ekonomsku problematiku i ekonomsko značenje te reči, prokomentarisati pogrešno, a ja bih podsetio da je Vlada koju je vodila SPS u vreme posle hiperinflacije imala finansiranje budžeta iz realnih prihoda, bez deficita u budžetu.

Mislim da je dobro što je deficit manji nego pod rukovodstvom ministra Đelića, dobro je što postoji pad deficita, ali takođe ministar Dinkić je malopre rekao da je praktično taj deficit u prošloj godini, u prošlom budžetu bio veći nego što je bio planiran. Ako je tačno ono što je on rekao, a nema razloga da mu bar u prvo vreme ne verujemo, taj deficit je bio 51 milijardu dinara u prošloj godini.

Takođe, malopre je gospodin Vlahović govorio o prihodima od privatizacije. Izrazio je sumnju da se u ovoj godini može toliko para uzeti od privatizacije. Ne znam zašto je izrazio sumnju, kada je prethodna vlada Zorana Živkovića predložila da na toj stavci pozicija bude 20 milijardi, a ovde je predviđeno 16 milijardi dinara. Čak je vlada Zorana Živkovića bila više optimistična, nego što je vlada Vojislava Koštunice. Tako je pisalo, gospodine Vlahoviću; ako vi niste čitali šta je vaš predsednik Vlade potpisao, to je drugo pitanje.

Prihodi od privatizacije - vi ste prodali nekoliko strateških preduzeća; zaradili ste 600 miliona evra u prošloj godini od privatizacije. U novembru i decembru potrošili ste 400 miliona evra. Prodali ste kapitalne objekte u Srbiji, Duvansku industriju iz Niša, koju bi znao da proda svako. Teško je prodati nešto što niko neće da kupi. A ono što svako hoće da kupi, nije potrebno biti ekspert pa to prodati po bagatelnoj ceni, gospodine Vlahovću, pošto vidim da ste svi ovde neki navodni eksperti.

Gospodin Vlahović se malopre negativno izrazio o tome ali mislim da je potrebno da u budžetu stoji stavka kako se troše pare koje su uzete od privatizacije. Fabrika, preduzeća u Srbiji nema milion, ne mogu se prodavati svake godine po 20 ili 30 ili 50 hiljada, nema ih toliko za prodaju. Mi imamo situaciju da smo za ono što smo prodali, strateški važnu fabriku, uzeli određeni novac; potrošeno je za dva meseca u neke fondove, pretpostavljam javne potrošnje. A od toga privreda Srbije nije dobila ni evro. Mi predlažemo, i to smo predložili ministru Dinkiću, da se tačno evidentira na koji način se troše sredstva koja se dobijaju u procesu privatizacije.

(Predsedavajuća, Emilija Krstić: Gospodine Dačiću, ja se izvinjavam, da li koristite i sledećih 10 minuta?)

Da. Takođe, neophodno je da Fond za razvoj bude jedan od glavnih faktora koji će podsticati razvoj privrede u Srbiji. Privatizacija nije sama po sebi cilj, u tome je grešila prethodna vlada. Privatizacija nije sama po sebi cilj, nego sredstvo da preduzeća rade bolje, da radnici imaju veće plate i da država ubira veće prihode. Mi smo imali potpuno suprotne stvari.

Dobro je što u ovom budžetu postoje subvencije privrede i poljoprivrede, ali takođe mislimo da Fondu za razvoj mora biti posvećena maksimalna pažnja i da sredstva koja su ovog puta upotrebljena, čini mi se kao dopuna sredstava koja se obnavljaju i već postoje u Fondu za razvoj, nisu dovoljna za pokretanje proizvodnje u Srbiji.

Što se tiče poljoprivrede, kada govorimo o poljoprivredi, prvi put se desilo prošle godine da je Srbija uvozila pšenicu posle dugog niza godina. U prošloj godini, čini mi se da sam pročitao negde taj podatak, nije otkupljeno čak ni 10.000 tona pšenice od seljaka. Podsetio bih da je u vreme kada smo mi bili na vlasti otkupljivano dva miliona tona godišnje od seljaka. Robne rezerve Srbije nikada nisu imale manje od 700.000 tona obavezne rezerve da Srbija ne bi bila gladna i da ne bi morala da uvozi pšenicu.

Po prvi put za vreme vlasti prethodne vlade desilo se upravo to da je Srbija uvozila pšenicu. Mi smatramo da i ovog puta novac koji je izdvojen za 200.000 tona pšenice nije dovoljan, da je neophodno, da bi Srbija imala prehrambenu stabilnost koja se može ogledati kroz to, u smislu rezervi, da bude najmanje 700.000 tona u robnim rezervama Srbije.

Sa druge strane, veoma je važno i ono na čemu SPS insistira, a to su prava iz socijalnog osiguranja. Naravno, uredna isplata penzija, transferi iz budžeta organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, 21% upravo čine ti transferi iz ukupnih rashoda budžeta. Ali, šta je zabrinjavajuće?

Zabrinjavajuće je što je, na primer, fond PIO zaposlenih ranije 86% ubirao iz sopstvenih prihoda od doprinosa, do pre nekoliko godina, dame i gospodo, a sada je to svega 56%. Ostatak su dotacije iz državnog budžeta.

Naravno da je tako zato što nema privrede, nema ko da plaća doprinose, jer je za tri godine otpušteno 400.000 ljudi, milion ljudi je nezaposleno i normalno je da nema doprinosa, normalno je da država mora to da finansira iz državnog budžeta.

Mi insistiramo, naravno, da se stane na put olakom otpuštanju radnika. To je veliki društveni problem. Ako se nastavi ovim tempom koji je DOS započeo, u Srbiji će biti mnogo manje onih koji su zaposleni u odnosu na one koji može da rade, a nemaju prilike za to. Školarine moraju da budu manje. Ne mogu u Srbiji da postoje fakulteti u kojima su školarine najveće u Evropi. Da li je naš standard najveći u Evropi, da li je to moguće?

Zdravstvo - ne može zdravstvo da bude privilegija samo bogatih; zato je neophodno da se ostvari čitav niz mehanizama kako bi mogli da ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja i oni koji ostaju bez posla, oni koji nemaju osiguranje. Podsetio bih da svega tri meseca posle skidanja sa tržišta rada, oni ostaju bez zdravstvenog osiguranja. Kako će se oni lečiti?

Znači, naravno, govorim taksativno, neophodno je da zbog situacije u kojoj se nalazimo i pomoć koja je posvećena Kosovu i Metohiji bude veća, bolja i organizovanija, da država bude prisutna na Kosovu i Metohiji. Ako nas nema tamo, ako nema političara, ako nema državnih institucija, ako nema državnih ustanova, ako nema novinara da snime upaljene srpske crkve, normalno je da će prva vest u svetu, zato što druge nema, biti upaljena džamija. To je pitanje za sve nas zašto je to tako.

Nadam se samo da su se oni koji su 10 godina govorili da je na Kosmetu problem nedostatak ljudskih prava Albanaca, a ne njihov separatizam, konačno razuverili ovih dana.

Spoljnotrgovinski deficit je veliki problem naše države. Evidentno je da je nastao problem naglom liberalizacijom, a naravno i u vreme harmonizacije odnosa sa Crnom Gorom došlo je do potpunog otvaranja našeg tržišta, bez zaštite. Srbija je uvozila jabuke, stajsko đubrivo, Srbija uvozi ili se spremala da uveze 65.000 tona mesa za vreme prethodne vlasti.

Mnogo u Srbiji ima agencija i direkcija. U Srbiji je veliki javni dug. Doći ćemo možda za koju godinu u dužničku krizu. Nadam se da nećemo iz budžeta više finansirati razne nevladine organizacije kao što je Otpor, ne znam da li je finansirana Nataša Kandić ili ovi drugi, ali možda treba zaviriti u sve papire.

Dalje, možda su ove godine pare namenjene za puteve manje, ali vas molim da razumete, uništena su sredstva za izgradnju tih puteva, eksplozijom u Surčinu.

Prema tome, možda će biti manji izdaci ove godine, ali bez izgradnje, sa jedne strane ste u pravu, bez velikih radova u oblasti železnice, puteva, stambene izgradnje, energetskog sistema, nema pokretanja proizvodnje u Srbiji.

Državna zajednica Srbija i Crna Gora - da li Crna Gora ispunjava svojih 8% obaveza ili Srbija plaća sve, tražim odgovor na to pitanje.

Naravno, tražim od Vlade da veoma brzo dođe na dnevni red završni račun budžeta za 2003. godinu, kao i završni račun za 2002. godinu, jer nije usvojen u ovoj skupštini.

Samo da kažem još ovu stvar, vi znate da su protiv mnogih ministara i pomoćnika ministara iz prethodnih vlada, socijalističkih, podnete krivične prijave, a obrazloženje je bilo nenamensko trošenje sredstava, zloupotreba službenog položaja, a reč je o tome da se preraspodeljuju sredstva sa jedne stavke na drugu. U ono vreme, protiv naših ljudi ste podneli krivične prijave, a kada ste bili sigurni da padate sa vlasti, promenili ste Zakon o budžetskom sistemu i sada to više nije krivično delo. Isto delo, pre dve godine ste slali ljude u zatvor, a sada će neko možda odgovarati samo prekršajno. Da li je to slučajno?

Takođe, dobro je poznato da je prethodna vlada prekoračila dogovorenu javnu potrošnju sa MMF-om, prema tome, nemojte se međusobno optuživati oko toga, jer nije to najvažnija stvar u našoj državi.

Očekujemo da bude rast društvenog proizvoda, onako kako je predviđeno, da to proizvede realan rast zarada i to znači, naravno, da građani Srbije mogu očekivati bolji životni standard, ali i da država ostvaruje stabilnije prihode.

Na kraju, neophodno je da Srbija što pre dobije budžet, da bi vojska, MUP i BIA mogli da računaju da će moći da rade i posle 1. aprila u slučaju da taj budžet ne bude usvojen.

U tom cilju će SPS, i pored određenih primedbi i predloga, glasati za ovaj predlog budžeta i za prateće zakone, sa očekivanjem da se u ovoj godini jasno vidi u čemu ova vlada pravi zaokret i diskontinuitet sa prethodnom vladom Zorana Živkovića.

Očekujemo da će novi budžet biti budžet u kojem će se ogledati nova politika, ekonomska, socijalna i svaka druga, nove Vlade Srbije. Ako bude isto sve kao što je bilo, onda se sigurno neće na ovakav način razgovarati. Hvala vam.

Pre nego što dam reč bilo kome, jedno obaveštenje za narodne poslanike koji su članovi Odbora za finansije: sazvana je osma sednica Odbora za finansije, sa početkom u 17,15 časova u sali na četvrtom spratu.

Gospodin Vlahović, replika, izvolite.

Meni je veliko zadovoljstvo da sedim u poslaničkim klupama i slušam priču o prethodnoj vladi u kojoj sam učestvovao. Zaista molim i gospođicu predsedavajuću da upozori narodne poslanike da današnja tema nije rasprava o poverenju prethodnoj vladi, nego budžet za 2004. godinu. Znam da će  mnogi u parlamentu i van ovog parlamenta imati lepa sećanja u odnosu na  prethodnu vladu i znam da je ona ostavila jako puno traga zbog svoje hrabrosti da se suoči sa ključnim reformskim zahvatima, koji su bili neophodni našoj zemlji. Još jednom kažem, cenu hrabrosti smo platili na izborima u decembru.
Pomenuti su razvojni budžeti iz 1990. godine. Toplo se nadam da razvojna strategija koja je primenjivana tokom devedesetih godina nije inkorporirana u dugoročnoj ekonomskoj politici ove vlade, bez obzira što poslanici iz poslaničke grupe, koji upravo hvalospeve govore o razvojnoj strategiji devedesetih, daju podršku novoj Vladi.
Ta razvojna strategija je na kraju za svoju posledicu imala nivo društvenog bruto proizvoda koji je manji od 40% nego što je bio na početku 1990. godine, armije nezaposlenih koji su produkovani zbog jedne pogrešne politike. Između ostalog, to i jeste razlog što Demokratska stranka nikada neće učestvovati u vladi u kojoj sede oni koji su devedesetih godina vodili ekonomsku politiku i svaku drugu, niti će pak tražiti podršku za vladu u kojoj bi bila Demokratska stranka.
Ovde je pomenuto da je prethodnim predlogom budžeta bilo predviđeno 20 milijardi dinara prihoda od privatizacije. Gospodo, repliciram: tačno je da je bilo predviđeno 20 milijardi prihoda od privatizacije, ali u tih 20 milijardi je bilo sadržano 11,7 milijardi prihoda ostvarenih u 2003. godini, što se ovim budžetom na posebnoj stavci za pokriće budžetskog deficita prikazuju.
Dakle, ukupni prihodi su bili manji od 9 milijardi dinara. Kako se troše pare od privatizacije? Mislim da posle dugog poslaničkog staža svaki poslanik treba da zna da je to sagledano Zakonom o budžetu, koji svake godine usvajamo. Kao što se troše drugi budžetski prihodi, koji se ubiraju od poreza, i to različitih kategorija poreza od privrede i stanovništva, na isti način se prihodi od privatizacije koriste za pokrivanje budžetskog deficita i drugih potreba.
I nije za prethodne tri godine napravljena armija nezaposlenih od 400.000 ljudi. To jednostavno nije tačno.
Tačno je da je 2001. godine zvanično, statistički bilo nezaposleno 750.000 ljudi i još 250.000 je bilo na tzv. prinudnim, privremenim odmorima, što je kategorija koju nijedna ekonomija, nijedna država u svetu ne poznaje. Danas te kategorije nema i imamo ispod 960.000 nezaposlenih.
Draga moja gospodo, 50.000 nezaposlenih manje nego što smo zatekli januara meseca 2001. godine. Hvala.