Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Srpski pokret obnove - Nova Srbija, gospodin Stevanović.

Dame i gospodo poslanici, dobro je kada je neko poslanik opozicije, pa onda bude poslanik pozicije. Onda možete da ga vidite sa svih strana.  Još je bolje ako je neko u Vladi, pa posle bude poslanik, ili ne bude poslanik.
Imao sam tu sreću da budem i poslanik opozicije, sada sam poslanik pozicije, i sreću da budem u Vladi neposredno pre gospodina Vlahovića. Dakle, vrlo sam merodavan, kada govorim o ovim stvarima, posebno o Ministarstvu koje je u prethodne tri godine vodio gospodin Vlahović. Ovo ima veze sa temom, jer na osnovu svega toga i jeste napravljen ovaj budžet.
Moja pozicija je takva da moram da kažem, i mogu da kažem sledeće. Gospodine Vlahoviću, koji su rezultati vašeg rada u tri i po godine, dok ste bili ministar? Rekli ste da je prethodna vaša vlada bila hrabra, ali niste rekli da li hrabra da uništi ili hrabra da napravi. Rekli ste i pitali ste se gde su ovde ostali ministri, a zaboravili ste da i vi ovde niste sedeli u prethodne tri i po godine, a rezultat vašeg rada je restrukturiranje "Zastave" i trenutak kada ste dobili batine zbog toga; rezultat je i pad proizvodnje, koji je očigledan, i višak radnika koji je očigledan, ogroman spoljnotrgovinski deficit, neverovatne afere, neverovatne krađe, užas u poljoprivredi, užas u svemu. I, gospodine Vlahoviću, ja na vašem mestu zaista ne bih smeo posle toga da izađem za ovu govornicu i da izgovorim ono šta ste vi izgovorili u vezi sa budžetom. To je što se toga tiče.
Posle godine u kojoj smo imali pad proizvodnje, mi sada imamo jedan predlog koji treba da omogući rast proizvodnje u ovoj godini i u narednim godinama. Dakle, ovaj budžet treba da raduje, da daje nadu i sigurno obavezuje, posebno Vladu, pa i sve nas kao poslanike.
Dakle, prvo i osnovno je, očigledno, da u ovoj godini imamo predviđen porast industrijske proizvodnje u visini od 2%. Da podsetim da smo u prošloj godini, u onoj kojom se oni hvale, imali pad proizvodnje od 3%. Dakle, ni posle ove godine nećemo da dođemo na nivo pre početka 2003. godine. To su, gospodo, neke od činjenica.
Imaćemo, po predlogu budžeta, rast bruto društvenog proizvoda za 4,3%, i to je jasno dato i dobro obrazloženo, kako i na koji način će se pokriti budžetski deficit.
Sve vreme i jedna i druga strana govore o privatizaciji. To će doći na dnevni red. Ali ja na ovom mestu, govoreći o pokrivanju budžetskog deficita, podsećam na činjenicu da je 400 miliona evra prihoda iz privatizacije potrošeno u javnu potrošnju u zadnja dva meseca prethodne godine. To su neke od činjenica.
Ovaj budžet jeste razvojni. Čuli smo i ministra, čitali smo. Razvoj se sastoji u sledećem. Trošenje budžetskih sredstava u korist javnih investicija će biti u vrednosti od 32,4 milijarde dinara, što je gotovo dvostruko više od sredstava koja su utrošena u prošloj godini za istu namenu. Tačnije, u prošloj godini je utrošeno 17,2 milijarde dinara.
Tri stvari su razvojne i vrlo dobro obrazložene: privreda sa rastom, sa podsticajem od 11,2 milijarde dinara, sa subvencijama, sa podsticajem ili stimulacijom za izvoz i, ono što je posebno važno, sredstvima predviđenim za oporavak namenske industrije.
Druga stvar koja je jako bitna jeste saobraćaj i ulaganje 16,9 milijardi dinara. I, ono što je možda najvažnije, a što smo svi koristili u predizbornim kampanjama, jeste poljoprivreda i ukupno 22,3 milijarde dinara rasta, odnosno ulaganja sredstava u oporavak i rad u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi. Činjenica je da ovaj budžet predviđa rast poljoprivredne proizvodnje od 8% i činjenica je da smo svi u predizbornoj kampanji govorili da je to neki procenat od 8-10% koji je bitan i koji može na kraju da od ove zemlje napravi pravu agrarnu zemlju i da najzad budemo tamo gde smo morali da budemo.
Čist agrarni budžet, što je jako važno, finansira se sa 18,8 milijardi dinara, što je tačno tri puta ili gotovo tri puta veće u odnosu na ono što smo imali u prošloj godini, a da ne govorimo o subvencijama za proizvodnju mleka, industrijskog bilja, o raznim vrstama kredita i svemu onome što smo čuli od ministra, i o podsticaju izvoza, sa stavkom u budžetu od 600 miliona dinara.
Koristim priliku da pomenem ove dve milijarde sredstava u budžetu koje se odvajaju za otkup pšenice. Zna se zašto i zna se šta smo doživeli u prošloj godini što se nismo ovako ponašali. Dakle, to je ono, najkraće, od obećanja što smo u poljoprivredi uradili, a čuli smo od određenih poslanika opozicije da se ne držimo predizbornih obećanja.
Još jedna stvar koja je vrlo bitna da se kaže: predviđena su sredstva za Hilandar u visini od 1,3 miliona evra. Ovo je zaista značajno i važno reći. Dakle, ponavljam da ovaj budžet raduje, daje nadu i sigurno nas obavezuje, a posebno ljude iz Vlade.
Koristim priliku da kažem nešto što nije dobro u predlogu zakona o učešću gradova i opština u porezu na promet. Ja ću da verujem da će Kragujevac dobiti ovih 47 miliona, obećanih sa ove govornice, ali moram da kažem da se neke stvari ovde ne slažu. Beograd ima uvećanje u ovoj godini u odnosu na prošlu od 50%, Novi Sad od 15%, Niš umanjenje od 10%, Kragujevac umanjenje od 55%. Ovo su činjenice, ovo su cifre, ovo je prosta matematika i zamolio bih da se ovo ispravi. Ovo je jako bitno, ovo su veliki prihodi za jedan tako siromašan grad kakav je Kragujevac.

Replika, gospodin Vlahović.

Prethodni poslanik je konkretno spomenuo moje ime i po tom osnovu tražim repliku. Najpre želim da kažem da je veoma teško polemisati, makar i na poslaničkom nivou, sa argumentima kakvi su užas, katastrofa, bez opisivanja šta to zapravo užas, katastrofa i ostalo znači. Meni je jako teško da polemišem i da dam odgovor ako su to ključni argumenti prethodnika za ovom govornicom.
Nije užas i nije katastrofa reći istinu, onakvu kakva jeste, ma koliko ona bila bolna, jer mi se nalazimo u tranziciji. Ova zemlja i ekonomija, ukoliko zaista želi da bude dugoročno samoodrživa, mora da prihvati osnovne vrednosne tržišne postulate. Oni nisu poput onoga što je iz ove skupštine pre deset dana servirano (i zaista unapred zahvaljujem predlagačima budžeta što to nisu ubacili u budžet), predlozi poput - dajte da država investira u novo vozilo ne bi li se gigant postavio na noge.
To je čista politička demagogija, a hrabrost jeste otići dole i reći, posle deset godina tetošenja, da 15.000 radnika nema mesta, jer su ta radna mesta izgubila tokom 90-tih godina, zahvaljujući "mudroj" državnoj, ekonomskoj i svakoj drugoj politici u kojoj su i neke druge stranke koje sede u ovom parlamentu, a ponovo su u Vladi, u jednom trenutku učestvovale.
Prema tome, to nije ni užas, ni katastrofa, nego je to način kako da se jedan gigant podigne, ne sa kolena nego iz blata. Podsetiću vas, 2001. godine 30.000 radnika u "Zastavi" je sedelo bez ikakvog posla. Podsetiću vas da je u prošloj i pretprošloj godini "Zastava", uprkos velikim naporima, možda i većim nego što je to potrebno, angažovanjem države ostvarila nivo proizvodnje i ostvarila zaposlenost kakvu je imala daleke 1992. godine. Podsetiću vas da sva društva u "Zastavi", uključujući i "Zastava-Namenska", danas rade bez ikakve podrške države profitabilno, bez subvencija, što je do pre tri godine bilo nezamislivo. To su pravi rezultati. Ako hoćete da sipate političku demagogiju za ovom govornicom, onda sutra nosite političku odgovornost za takve poteze.

Po kom osnovu? Povreda Poslovnika, izvolite.

Ovo su ipak uvredljive reči. Ako neko kaže za nekoga ko je više od 20 godina radio direktno u proizvodnji da je laik, onda je to uvreda. Reč užas prevedena direktno znači užas, zato što ste dozvolili da trgovinski lobi pobedi dolaskom u ministarstvo i da se uveze gotovo kompletno đubrivo, a ne da se pokrene proizvodnja, za šta su se stvorili svi uslovi, to je užas.
Užas je što za ovom govornicom izgovarate reči koje su neistinite. Nije tačno da se od države traži i dinar, osim garancija. Tačno je da treba pročitati to što se piše ili šta piše i to treba shvatiti. Dakle, to je užas. Užas je mahati kartama, nepostojećim. Užas je krasti glasove. Užas je dovesti privredu do ovih grana. To je užas. Ko zna koliko bi vremena bilo potrebno da se objasni šta je sve užas i šta je sve užasno bilo, šta ste radili. To je, dakle, užas.
(Predsedavajuća: Upozoravam vas da poštujete isti taj član na koji se pozivate, molim vas.)
Gospodin Vlahović je izbegao razgovor sa ljudima koji se razumeju u proizvodnju prilikom restrukturiranja "Zastave". Zašto je izbegao? To je užas i to je istina.

Pozivam sve narodne poslanike da poštuju član 100. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, na koji se svi pozivaju.

Reč ima narodni poslanik Goran Knežević, posle njega narodni poslanik Rajko Baralić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, pre svega moram da izrazim svoje nezadovoljstvo time što smo materijal za ovu sednicu dobili tek u ponedeljak. Koliko znam, Vlada je zasedala u četvrtak i donela je predloge ovih zakona. Očekivao sam da će materijal biti distribuiran do nas poslanika mnogo ranije, da bismo stigli da se pripremimo i da možemo konstruktivno učestvovati u diskusiji.
Budžet za 2004. godinu je nerealno planiran. Svaki budžet treba da krene od dva osnovna principa. Prvi princip je uravnoteženost ili izbalansiranost javnih prihoda i javnih rashoda, što je i zakonska obaveza, a drugi princip je realnost. U slučaju predloga budžeta za 2004. godinu, ovaj prvi princip je ispoštovan, ali je zato drugi potpuno zaobiđen. Naime, bilo je logično da se krene od realnih prihoda i da se onda u odnosu na to utvrde i rashodi za tekuću godinu. Ovde je situacija sasvim drugačija. Nabacane su želje pojedinih ministarstava i zakonske i druge obaveze i na konto toga se izlicitiralo i došlo do prihoda koji je predstavljen u ovom budžetu, a to je tih 330 milijardi dinara.
Kako drugačije objasniti povećanje prihoda za preko 20% u odnosu na prošlu godinu ili kako objasniti poreske prihode od skoro 330 milijardi dinara u odnosu na 70 milijardi za koje ste rekli da su ostvareni u prvom kvartalu ove godine? Kako doći realno do tog iznosa, u uslovima optimističkog povećanja bruto društvenog proizvoda od 4,5% i inflacije od 8-9,5% kako ste predvideli?
U svom predlogu budžeta za 2004. godinu predlažete smanjenje poreskog opterećenja na zarade, finansijske transakcije i upotrebu i korišćenje dobara. Međutim, na drugoj strani opterećujete akcizama i građane i privredu, tako da je efekat i za stanovništvo, a naročito za budžet, praktično nikakav.
S druge strane, takođe se zalažete i za proširenje poreske osnovice. Naravno da tu niste u pravu. Treba raditi tako, ali vi to radite tako što odlažete uvođenje poreza na dodatnu vrednost i rok za uvođenje fiskalnih kasa. Tako ćemo doći u situaciju da taj zadatak treba da obavi finansijska policija, a bilo kako brojna i bilo kako obučena finansijska policija neće moći da utera te prihode u državnu kasu. Ovako nerealno planirani prihodi budžeta ne mogu da budu ostvareni.
Doći će do ogromnog deficita budžeta, a taj deficit budžeta neće moći da bude pokriven iz ovih izvora koje ste vi ovde predvideli, iz privatizacije koja je nerealno visoka i iz neto domaćeg finansiranja, pogotovo iz onog dela koji je predviđen za kupovinu zapisa trezora od strane građana i poslovnih banaka, koji će u daljem svom procesuiranju dovesti do destimulacije investiranja.
No, po meni, ono najvažnije pitanje koje niste rešili predlogom budžeta za 2004. godinu jeste status i mesto lokalne samouprave u ovom predlogu zakona. Naime, u predizbornoj kampanji svi su se zalagali za decentralizaciju i lokalne samouprave. Međutim, sve je urađeno da tako ne bude. Moram da budem i pomalo maliciozan, ovo mi liči na jedan politički potez koji ima za cilj da se oslabe lokalne samouprave pred predstojeće lokalne izbore. Taj smanjeni priliv sredstava verovatno će dovesti do lančane reakcije zaduživanja lokalnih samouprava, što će u narednom periodu dovesti u prvom trenutku do izbalansiranja prihoda i rashoda. Međutim, u daljem periodu će doći do dodatnih komplikacija u ostvarivanju budžeta za celu širu zajednicu.
Po vašem Predlogu zakona ukida se porez na fond zarada u iznosu od 3,5% i to pokušava da se nadomesti povećanjem poreza na zarade u iznosu do 30% u odnosu na 5%, kao što je do sada bilo po zakonu. Govorili ste i o računici, kako lokalne samouprave nisu oštećene time, međutim, iz razgovora sa svojim kolegama ovde došli smo do računice da su lokalne samouprave oštećene sa 5% do 10% svojih prihoda.
Nadalje, po prethodnom Zakonu o porezu na fond zarada do jedne trećine tih sredstava bilo je predviđeno za solidarnu stambenu izgradnju. To je imalo dvostruki efekat kod onog sloja stanovništva koji nije imao sredstava za kupovinu stanova, a sa druge strane imalo je efekat što su bila ubrizgana u lokalnu samoupravu nova sredstva; u građevinsku industriju nekih 45 miliona dinara, konkretno govorim za opštinu Zrenjanin.
Po Predlogu zakona o budžetu, stagnira ili se smanjuje učešće gradova i opština u porezu na promet. Ako se zna da su u prošloj godini lokalne samouprave preuzele nove obaveze, to su neke oblasti dečije zaštite i neki programi iz oblasti kulture, ove godine samim povećanjem zarada u oblasti obrazovanja dolazimo u situaciju da će onaj deo koji je predviđen za pokrivanje troškova škola i koji snosi lokalna samouprava biti povećan u odnosu na tako povećane plate.
Zato bi bilo dobro da razmotrite predlog o povećanju učešća gradova i opština u porezu na promet linearno za 10% i da se sredstva iznad limita koji ste predvideli zakonom u kompletnom iznosu, 100%, uplaćuju na račune lokalnih samouprava. Inače ćemo doći u situaciju da će totalno biti prekinuti investicioni programi koji se događaju na nivoima lokalnih samouprava. Drugih sredstava, nažalost, za finansiranje i za investiranje nemamo, tako da će u lokalnim samoupravama biti prinuđeni da povećavaju cene komunalnih usluga, a zna se kako će se povećanje cena tih komunalnih usluga odraziti na standard i na budžete naših građana.
Zato apelujem na vas da prihvatite bar neki od ovih predloga, u zajedničkom interesu građana Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, posle njega narodni poslanik Milan Marković.

Gospođice potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, striktno ću se držati onoga što je danas na dnevnom redu. U poziciji koja reguliše izgradnju vodosistema u Srbiji, a u okviru Direkcije voda, za mene postoje samo tri interesantne stavke, a to su: započinjanje izgradnje brane Prvonek i završetak izgradnje brane Selova i još jedne, mislim da je Barje.
Postoji jedan zaključak Odbora za poljoprivredu sa poslednje sednice prošlog saziva - da u Srbiji nije moguće započinjati izgradnju novih hidrosistema a da se pri tome ne završe postojeći.
Ja sam narodni poslanik iz Čačka - Moravički okrug. Regionalni vodosistem Rzav je sa uloženih 150 miliona dolara u proteklih 15 godina najsvetliji primer u ovoj državi koju trese vodena groznica u poslednjih nekoliko godina. Građani Čačka i opština Gornji Milanovac, Lučani, Arilje i Požega osim 35 miliona dolara koje je u ovaj sistem uložila država Srbija, sve ostalo su finansirali samodoprinosom i iz budžeta lokalnih samouprava. Od 1999. godine, od dolaska DOS-a na vlast ova država nije uložila u ovaj sistem nijedan dinar.
Znam da nije moguće u ovom trenutku, kada se budžet usvaja u ovakvim uslovima, a bilo bi normalno da smo ga po zakonu usvajali u decembru, kada bismo mogli duže da ga pripremamo i o njemu razgovaramo, ali ipak želim da kažem nekoliko stvari zbog ljudi koji su za mene glasali, a i zbog ostalih koje predstavljam.
Naime, sasvim kratko bih rekao da je još 1953. godine, po idejnom projektu akademika Miladina Pećinara, predviđeno da se vode Uvca prepumpavaju preko korita Rzava u priobalje Morave i Dunava (to je 16 kubika u sekundi); da je izgradnja vodosistema Rzav jedna od faza ovog projekta i da danas 350.000 stanovnika ovih opština piju najkvalitetniju vodu u Srbiji, a da je ostvarena samo prva faza ovog projekta sa 1.200 sekundnih litara, iako je projektovan optimalan kapacitet od 2.400 litara u sekundi.
Da biste razumeli o čemu govorim, Makiš, tj. Beogradski vodovod daje 12.000 litara vode u sekundi. Regionalni vodosistem Rzav je samo deset puta, po kapacitetu, u tehnološkom smislu niži od Makiša, a daje višestruko kvalitetniju vodu za piće.
Treba da se dogovorimo da li možemo i u kojoj meri - gospodine potpredsedniče obraćam se vama kao predstavniku Vlade, pozdravljam vas - da u vremenu koje dolazi dogovorimo da ovaj sistem dobije u Srbiji ono mesto koje zaslužuje, da se građanima ovih pet opština koji su raspoređeni u dva okruga pomogne da reše jedan od najvažnijih problema, jedno od najdragocenijih pitanja u komunalnom funkcionisanju i da, kako je ranije bilo predviđeno, Vodoprivreda Srbije, odnosno Direkcija za vode i ove opštine, srazmernim učešćem na profilu Svračkovo, kako se precizno zove lokacija, izgrade trajni vodozahvat i na taj način obezbede ovih pet opština u narednih 35 godina.
Ovo sve govorim danas kada usvajamo budžet Republike Srbije za 2004. godinu, kada je početak mandata ove vlade. Mi imamo obavezu prema svim tim ljudima i svim tim prethodnim godinama, koji nisu sedeli skrštenih ruku, izvinjavam se, ali moram da kažem, kao neki drugi koji pored velikih reka i velikih izvora do danas nemaju kvalitetnu vodu za piće, gde je častan izuzetak sistem Ćelije iz opštine Kruševac i opština koje njemu gravitiraju, a ostali se uglavnom muče ili očekuju da im država reši problem 100%.
Voda na sistemu Rzav tretira se ozonom i fluorom. Jedina takva fabrika vode tu postoji danas u Srbiji. Ovde ima poslanika iz svih političkih stranaka, koji dolaze iz svih opština, i molim za njihovu podršku. Molim vas, gospodine potpredsedniče, da u najkraćem roku svi zajedno odemo u Arilje da posetimo fabriku vode i da zajedno sa predstavnicima lokalnih samouprava i ministarstvima koja su za to zadužena, ovde je poljoprivreda, energetika takođe, pokušamo dugoročno da sagledamo ovu investiciju i makar nešto započnemo kada je ova brana u pitanju.
Juče je bio svetski dan vode, dugujemo svim ljudima koji su 15 godina izdvajali sredstva za izgradnju vodosistema Rzav da ih ovde pomenemo i osokolimo, da je moguće u narednom periodu završiti ovu dragocenu investiciju. Žao mi je što u budžetu nema ni jednog jedinog dinara za regionalni vodosistem Rzav. Ovi drugi koji su nabrojani, kao što je Selova, započeti su pre Rzava i nisu završeni. Još jednom, da bi kolege poslanici znali o čemu govorim, radi se o ogromnom projektu u koji je do sada država uložila 35 miliona dolara, a ostala sredstva (oko 120 miliona dolara) uložili su građani iz ovih pet opština, iz privrede i iz lokalnih samouprava.
Zahvaljujem se na prilici što sam ovo mogao da kažem, molim vas za podršku, u ime svih ovih ljudi, za jedan dragocen projekat koji Srbija zaslužuje. Hvala.