Hvala vama. Reč ima gospodin Milomir Minić.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, predložio sam da se cifra od 500 miliona dinara, koliko je predloženo za obezbeđivanje sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u kolubarskom kraju, poveća za milijardu dinara.
Razlozi su brojni: 30. septembra 1990. godine ovaj kraj je zadesio težak zemljotres, šteta je ogromna, srušeno je negde oko 6.000 kuća, desetine škola, crkvenih objekata, industrijskih objekata i desio se zemljotres u jednom veoma nerazvijenom kraju naše republike. Ovaj parlament je krajem 1998. godine doneo poseban zakon o obezbeđivanju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa i za dve godine, do promene vlasti, obnovljeno je oko 2.000 kuća, izgrađeno je desetine škola. Vlast se promenila, ukinut je zakon, ali je izvor poreza na finansijske transakcije ostao u budžetu Republike Srbije.
Šteta od zemljotresa je 22 milijarde dinara. Do sada je samo otklonjena jedna četvrtina. Želeo sam ovim predlogom da pokušam da uverim Vladu Srbije i poslanike u ovom parlamentu da pokušamo da povećamo ovu cifru za milijardu dinara, a zašto?
Srbija je imala iskustvo u obnovama od zemljotresa, nažalost, i pokazuje iskustvo da se tako razorne posledice mogu obnoviti u pet do deset godina. Deset godina smo izdvajali za Skoplje, pet godina za Banja Luku, 10 godina za Crnu Goru, a pet godina za Kopaonik. Tek sa kolubarskim krajem desila se jedna ovakva situacija da se pokuša eliminisati solidarnost u Srbiji i mislim da to nije dobro.
Uveren sam da ovaj amandman neće da nanese štetu budžetu Republike Srbije iz sledećih razloga. Radi se o pravljenju kuća i škola, reč je o građevinarstvu. Ova sredstva bi bila direktan podsticaj za građevinsku operativu, značila bi povećanje privredne aktivnosti, a ljudi bi dobili seoske domove.
Danas je povodom ove rasprave pokrenuto pitanje da li će se u Srbiji poštovati izborna obećanja. Mionica je blizu. Iz svih stranaka smo bili tamo i svi su redom javno obećavali da će se otkloniti ta nepravda, i ta katastrofa koju je učinila priroda. Sretali smo se sa ljudima u tom siromašnom kraju, gde za tri sekunde ode ono što su stvarale četiri ili pet generacija.
Razgovarali smo i sa ministrom, i na Odboru za finansije. Ako bi se usvojio ovaj amandman, budžet ne bi imao štetu, Vlada ne bi imala štetu, a Srbija bi potvrdila tu solidarnost koja je sigurno ovom kraju neophodna.
U pravu su kritičari eventualnih propusta za trošenje sredstava, jer sredstva koja se izdvajaju solidarnošću cele Srbije moraju se veoma odgovorno trošiti, tako da sve provere, bilo da smo mi odgovorni, ili prošla vlada, sigurno da ne smeju da nam zasmetaju da pružimo podršku, jer i danas oko četiri i po hiljade ljudi živi u srušenim kućama. To nije dobra poruka.
Inače, taj kraj je nerazvijen. Nerazvijen je agrarno, industrijski i ima veoma tešku privrednu strukturu, metalopreradu, što jeste problem za celu Srbiju. Valjevo je, kao deo tog kraja, danas po primanjima poslednji grad u Srbiji.
Bio bih slobodan da pozovem Vladu i poslanike da pokušamo da izglasamo ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč?
Ima reč gospodin Baralić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče i gospodine ministre, podržavam amandman narodnog poslanika gospodina Milomira Minića.
Obavestio me je narodni poslanik Milutin Prodanović da je povukao sličan amandman, koji se odnosi na sličan problem na teritoriji opštine Gornji Milanovac.
Želim da kažem sledeću stvar u vezi sa tim. Mi smo prošle godine imali priliku da na Odboru za urbanizam i građevinu, vidimo prezentaciju seizmičke karte Srbije. Želim ovde da iznesem da su kolubarski kraj i neke regije u opštini Gornji Milanovac, ali i neke druge, na toj mapi obeležene crvenom bojom. Da ne ulazim u procenu i struku. Prosto pozivam da narodni poslanici i u ovom mandatu budu upoznati sa ovom mapom i sa ovim prilikama ili neprilikama.
Najvažnije je, kada govorimo o posledicama koje je ova prirodna katastrofa proizvela, da emitujemo poruku građanima Srbije, koji bi morali znati, ukoliko ih, ne daj bože, ovako nešto zadesi, da imaju svoju vladu koja mora da ih zaštiti kada dođu teški dani. Mislim da princip uzajamne solidarnosti u državi, bilo koliko da je siromašna i bilo kakva je, mora da bude nivo principa za koji moramo svi da se zalažemo.
Pošto sam obavešten da postoji dobra volja da se ova stvar premosti na način da ne budu sredstva iskazana u budžetu, već na neki drugi način, sa pažnjom ćemo pratiti to obećanje. Prosto molim odgovorne ljude u Srbiji, Rudnik kao ugašeni vulkan, sve ono što gravitira ka Rudniku, kolubarski kraj i neke druge regije, mogle bi biti veoma ugrožene jednog dana. Još jednom kažem, mi moramo imati vladu i moramo imati državu koja je spremna da odgovori na takvu muku, ako takva muka građane zadesi.
Mi smo izdvajali za Bosansku krajinu, za Kopaonik, za Skoplje i za Crnu Goru, i ne treba nikome zbog toga da bude neprijatno. Naprotiv, treba da se ponosimo što smo učestvovali u obnovi i izgradnji naše zemlje i pomagali našim građanima u ondašnjoj državi, ali te mogućnosti ne treba da lišimo ni građane Srbije danas, jer nam je država tako malena i tako siromašna, i kada građani nemaju sami snage da reše problem, jer čovek bez krova nad glavom nije čovek.
Zbog toga molim da podržimo, u formi obećanja ili nekoj drugoj formi, inicijativu, odnosno amandman koji je gospodin Milomir Minić, narodni poslanik iz Valjeva, ovde podneo. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 7. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Milomir Minić i Milovan Marković.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Marković želi reč.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, u prethodnom obraćanju, iako se radilo o amandmanu na član 6, dato je obrazloženje na amandman na član 7. od strane narodnog poslanika Milomira Minića. Ali, ne smeta.
Podneo sam amandman na član 7. i iz njega je proizašla potreba za podnošenjem amandmana na član 6. Dakle, radi se o izmeni u Predlogu zakona o budžetu, koja se odnosi na uvećanje sredstava koja se izdvajaju za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu.
Predlogom zakona o budžetu je predviđeno 500 miliona, a moj predlog je da se ta sredstva uvećaju na milijardu i pet stotina miliona, što je saglasno programu koji je uradio Savet te direkcije i uputio Vladi na usvajanje, a i u Predlogu zakona stoji u napomeni da će sredstva biti trošena prema posebnom programu koji usvoji Vlada tokom godine.
Posledice tog zemljotresa retko ko ne zna. Retko ko ne zna za taj 30. septembar 1998. godine, kada je, sa epicentrom u Mionici, zemljotres pogodio Kolubarski okrug.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije u svojoj kampanji na licu mesta video je posledice tog zemljotresa, kao i drugi političari, i ne jedini obećao da će se, kada za to dođe prilika, ili kada bude mogao, lično založiti da se otklone na adekvatan način posledice tog zemljotresa. Zaista se radi o jednoj elementarnoj nepogodi, koja je izazvala katastrofu u tom inače nerazvijenom kraju.
U mioničkom kraju ima više oštećenih objekata nego što ima domaćinstava. To je podatak koji je evidentan, koji je utvrdila Komisija. Dakle, ako neko ne shvata razmere tog zemljotresa, kao i posledice, onda zaista mi nismo društvo koje ima visok stepen solidarnosti i koje razume potrebu brige prema onima koji nemaju elementarne uslove za život.
Od preko 5.000 domaćinstava u mioničkom kraju, šest hiljada i nešto ima evidentiranih objekata sa oštećenjem, preko 3.000 objekata koji su za rušenje. Prema zadnjim podacima urađeno je nešto više od 900 objekata, koji su predviđeni za rušenje, u kojima se ne može bezbedno živeti, ili se ne može uopšte živeti.
U prethodnim godinama nivo sredstava koja su izdvajana na ovoj poziciji budžeta, nije bio iznos od milijardu i pet stotina miliona, bio je iznos od 760 miliona za 2002. godinu i 700 miliona za 2003. godinu, ali je u tom periodu urađeno mnogo toga da se dobiju precizniji podaci kolika je ukupna procenjena šteta, da se ona sa 24 milijarde, nekakvim određivanjem prioriteta i racionalizacijom, svede na 13 realnih milijardi, da se utvrdi da su do sada revalorizujuća sredstva, koja su u prethodnom periodu ulagana, uložena nešto više od pet milijardi i da su nedostajuća sredstva, koja treba uložiti za potpuno otklanjanje posledica zemljotresa na stambenim objektima, školama, obdaništima i zdravstvenim objektima i još nekim objektima, koji su potrebni lokalnoj samoupravi, oko osam milijardi i šest stotina miliona.
To je podatak koji je usvojio Savet Direkcije koji je prosleđen Vladi. Iz toga je proizašla potreba da se na bazi planiranih sredstava od milijardu i po u 2004. godini obezbedi neka dinamika da se za narednih pet - šest godina otklone u potpunosti posledice od zemljotresa.
Zaista ne razumem poslaničku grupu Socijalistička partija Srbije - Slobodan Milošević, ne sumnjajući u dobre namere poslanika i mog kolege iz Valjeva Milomira Minića, da je ovo bio pravi momenat kada se od poslaničke grupe koja čini skupštinsku većinu ovde očekuje da podrži Predlog zakona i da se ovo ugradi u Predlog zakona o budžetu.
To stvarno liči na jeftinu političku demagogiju. Bilo je toliko prilika da se, ako je bilo dobre volje, ako je zaista ovo bilo iskreno, angažuju Ministarstvo finansija, Ministarstvo za kapitalne investicije, koje je direktan korisnik ovih sredstava, da se dostave obrazloženja i da to bude ugrađeno u Predlog zakona o budžetu.
Ja sam danas, kontaktirajući poslanike koji pripadaju poslaničkim grupama skupštinske većine, dobio neka obrazloženja da milijardu i petsto miliona nije realno, da je moglo nešto više, ali da eto proceduralno nije bilo na vreme. I zaista, ako ni u jednoj poslaničkoj grupi, a ovde skoro u svakoj, osim u poslaničkoj grupi G17 plus, ima poslanika iz Valjeva, odnosno iz Kolubarskog okruga, niko proceduralno nije našao mogućnost da na jedan adekvatan način obrazloži ovaj predlog i da on uđe u Predlog zakona, a sada čujemo da postoji nepodeljena briga za sudbinu građana Kolubarskog okruga i da će to biti nadoknađeno, ovo je bio pravi način i jedina potpuna garancija da će to biti urađeno.
Pošto je Odbor za finansije odbio predlog ovog amandmana, potpuno je nelogično da odavde čujemo još jedan apel poslanika iz SPS-a - glasajte za ovaj amandman. U Odboru za finansije sede predstavnici svih parlamentarnih grupa skupštinske većine. Kako je izglasan predlog za odbijanje ovog amandmana? Nemojte da odavde šaljemo poruke unesrećenim građanima Kolubarskog okruga i pre svega Mionice, dajte da budemo do kraja iskreni. Dakle, nije postojala volja skupštinske većine da bude ozbiljno razmotren predlog koji je prosleđen iz Ministarstva za kapitalne investicije za zahtevom da to bude na nivou od milijardu i petsto miliona.
Još jednom vas pozivam da glasate za predlog ovog amandmana, ako zaista postoji iskrena volja da se ublaže muke tih građana i tih silnih porodica koje žive, hajde pitajte gde, ne u svojim kućama, i nemaju nikakve objekte za elementarni život, a prošlo je šest godina od kada je zemljotres bio u mioničkom kraju. Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.

Reč ima gospodin Anđelković.

I đavo ponekad bude beo. Ovo je stvarno sramota što smo sada čuli, i bruka. Ja sam član Odbora za finansije i glasao sam za ovaj amandman, za razliku od gospodina Bogdanovića i članova Demokratske stranke koji nisu ni bili na Odboru za finansije. To je Demokratska stranka  i to je demagogija Demokratske stranke, kako se bori za razvoj Valjeva.
Mi smo kao poslanička grupa, u liku narodnog poslanika Milomira Minića, koji predstavlja taj kraj, podneli amandman za milijardu i po da se podigne ovaj iznos za Kolubaru, onda kada smo dobili ovaj zakon.
Vi ste, gospodine poslaniče, podneli tek kada ste videli amandman gospodina Milomira Minića i tada ste se setili za taj iznos, da podnesete amandman.
Bili smo na Odboru, glasali smo za to, dobili smo uveravanje ministra da će se sa odgovarajućih pozicija obezbediti dodatna sredstva za ovaj iznos, ukoliko ovaj amandman ne bude prošao, a mi ćemo glasati za ovaj amandman. Ovde smo u Skupštini, podržaćemo i tražićemo da se taj zakon sprovede do kraja, tačnije rečeno da se obnove sve kuće, a vi ste se mogli u prošle tri godine malo više založiti, pa da završite taj projekat obnove kuća, a ne da nam držite ovde predavanja.

Replika, gospodin Marković. Ovo je bila diskusija, a ne replika. Ovo je bila diskusija po pitanju amandmana gospodina Anđelkovića. Izvolite repliku, gospodine Markoviću.

Zaista ne mislim da je gospodin Anđelković taj koji bez ikakvog prava zloupotrebljava ovu govornicu i drži nekome pridike o tome šta je trebalo raditi sa posledicama zemljotresa u Kolubarskom okrugu. To je jedna toliko teška politička, socijalna i ekonomska tema u Kolubarskom okrugu i mislim da neko drugi snosi odgovornost zašto su oni koji su najviše zloupotrebili muku građana iz Kolubarskog okruga danas dobili opet pravo da drže pridiku i da nas podučavaju šta je trebalo raditi i koliko je truda trebalo upotrebiti da se preispita sve ono što je zloupotrebljeno na muci tih građana do 2000. godine, šta je sve urađeno.
Zaista ću podržati svaku inicijativu da se sve do kraja utvrdi kako je građeno, šta je građeno, gde su išla sredstva, ko je davao naloge, po kom prioritetu su građene kuće.
Nemojte vi, gospodine Anđelkoviću, ovde da govorite poslanicima Demokratske stranke šta je trebalo uraditi i šta je urađeno. Mi ćemo podneti sve račune za ono što smo radili po pitanju te direkcije za prethodne tri godine. Ja sam u zadnje dve godine bio član saveta te direkcije ispred Vlade Republike Srbije i znam kako je rađeno, znam koliko je promenjeno u metodologiji rada i u kriterijumima za utvrđivanje prioriteta u toj direkciji i znam kako se došlo do ovih realnih pokazatelja koji govore šta treba uraditi i kako je svedeno ulaganje na najracionalnije i najpotrebnije.
Nemojte nas podučavati kako se radi na pošten način, kako se radi sa uvažavanjem prioriteta na zahtev građana, sa validnim odlukama koje postoje o svemu što je rađeno. Ta direkcija, sasvim sigurno znate jer su vaši partijski drugovi sigurno radili u dogovoru sa vama, bila je osnovna poluga za vođenje političke ekonomije u Kolubarskom okrugu, bez iskrene namere da se pomogne građanima koji su pretrpeli elementarnu nepogodu i jednu ličnu katastrofu.