Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući...
(Predsedavajući: Izvinjavam se, samo bih vas zamolio da koristite pravo na prvih 10 minuta, pošto smo pri kraju radnog vremena).
Ja ću naravno iskoristiti 10 minuta prava kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS - Boris Tadić. Odmah da kažem da će DS podržati sva tri zakona koji se razmatraju u okviru 2. tačke dnevnog reda.
Želim da opširnije, diskutujući o Zakonu o Garancijskom fondu, ukažem na tri eventualna nedostatka koja u svakom slučaju mogu da imaju loše posledice po funkcionisanje Garancijskog fonda sutra.
Prvi je, za mene i za poslaničku grupu DS zaista neobjašnjivi, način prenošenja ingerencije o Garancijskom fondu iz Ministarstva za privredu i privatizaciju u Ministarstvo finansija. Iako je odgovor na pitanje koje sam postavio na nadležnom odboru bio da je zadatak, odnosno delokrug odgovornosti Ministarstva finansija zapravo osiguranje kredita, smatram da je posao koji obavlja Garancijski fond u direktnoj konekciji pre svega sa razvojem malih i srednjih preduzeća i sa podsticajem preduzetništva.
Kao što vam je poznato, gospodo narodni poslanici, razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj preduzetništva jeste delokrug odgovornosti Ministarstva privrede. Prema tome, za nas je nelogično, iako je naravno to unutar koalicije stvar Vlade, koja je trenutno na vlasti, odnosno političkih partija, da ključne predloge, od definisanja kadrovskih rešenja, da ključne odluke donosi, odnosno definiše i predlaže Ministarstvo finansija, a kasnije usvaja Vlada Republike Srbije. Smatramo da je trebalo da ostane prethodno rešenje, jer, još jednom napominjem, rad Garancijskog fonda je direktno povezan sa realizacijom Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i podsticaja preduzetništva.
Drugo, na jednom mestu se kaže da u izuzetnim slučajevima Vlada može da odlučuje o garancijama. Smatramo da to može da bude, ukoliko se ovo ne koristi kao izuzetak nego kao pravilo, i iznad definisanog iznosa koji je, čini mi se, 2,5 puta veći nego što je ukupan garancijski potencijal Fonda. Smatramo da to ne bi trebalo da stoji u zakonu, međutim, ostavljamo slobodu predlagaču zakona, zbog toga što se na taj način ugrožava, sa jedne strane, nezavisnost institucije Garancijskog fonda, i to pojedinačnim odlukama Vlade Republike Srbije.
Podsetiću još jednom, Garancijski fond je upravo osnovan na osnovu zakona, a ne na osnovu uredbe, pa samim tim mora da postoji i demarkaciona linija između operativnih odluka koje donosi Garancijski fond i, sa druge strane, Vlade.
Treće, zasmetalo mi je rešenje koje je dato izmenama Zakona o Garancijskom fondu, a odnosi se na plasman slobodnih sredstava Garancijskog fonda. Dobro je da Garancijski fond plasira svoja sredstva na taj način što će kupovati obveznice stare devizne štednje, ali nije dobro da Garancijski fond plasira sredstva kupovinom drugih hartija od vrednosti koje emituje Vlada Republike Srbije, a zašto?
Zato što je prva emisija definisana jasnim zakonom o vraćanju devizne štednje, stare i pokradene devizne štednje, ali sa druge strane, direktna kupovina hartija od vrednosti nameće zaključak da će u iznudici potrebnih sredstava, tzv. budžetskih priliva za finansiranje budžetske potrošnje, neke odluke koje će Garancijski fond donositi zapravo biti prouzrokovane pritiskom od strane Vlade.
Zato krajnje dobronamerno savetujemo da Garancijski fond što je moguće manje koristi mogućnost kupovine hartija od vrednosti koje emituje Vlada, a da to zapravo nisu obveznice stare devizne štednje; ili, da još slikovitije pojasnim, ukoliko budžet bude u manjku sa budžetskim prilivima, a prethodno prebaci novac Garancijskom fondu, ta sredstva umesto da budu korišćena kao garantni potencijal će se u iznudici budžetskih priliva zapravo iskoristiti za kupovinu kratkoročnih hartija od vrednosti koje budžet emituje.
Na taj način će se jedan isti novac "prošetati" i vratiti nazad, a stvoriće se slika da Garancijski fond ima nekih svojih aktivnosti. Verujte mi, to nije dobro i ovo je takođe jedan veoma opasan izuzetak koji može da ugrozi sutra funkcionisanje Garancijskog fonda.
Još jednom napominjem, Garancijski fond je jedna u nizu institucija predviđenih za realizaciju Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća, pa je sasvim prirodno da i ključne odluke koje se odnose na osnivanje Garancijskog fonda, proširenje kreditnog portfolia, odnosno garancijskomg portfolia predlaže Ministarstvo privrede, a ne Ministarstvo finansija. To jeste unutarkoaliciona stvar između koalicionih partnera, ja samo ukazujem na ovom mestu na nelogičnost tih definisanih promena.
Što se tiče zakona koji se odnosi na platni promet, DS nema apsolutno nikakvih primedbi, s obzirom da se radi o starom zakonskom tekstu koji je prethodna vlada uputila Skupštini i o usklađivanju jednog procesa koji je započet još januara 2004. godine, a to je prenos kompletnog platnog prometa na banke.
Sasvim na kraju, smatramo da je zakon o vraćanju zajma za privredni preporod onim našim građanima koji su svoj novac 1989. godine uplatili, poverili tada, misleći da se radi o odgovornoj politici, dobar potez i to jeste takođe tekst koji je prethodno pripremljen od strane prethodne vlade.
Mislim da je dobro na ovom mestu reći da je mnogo veći problem, a to jeste povraćaj stare devizne štednje, uspešno realizovan u prethodnih nekoliko godina. Čini mi se da je on u svom godišnjem iznosu negde oko četiri ili pet puta veći od ukupne obaveze koja postoji po osnovu povratka zajma za privredni preporod Srbije. Ovo jeste ispravljanje još jedne istorijske nepravde koja je napravljena stanovništvu, koje je u jednom trenutku poverovalo u populističke fraze da je moguće da budemo zatvorena ekonomija, da sami sebe finansiramo, da finansiramo svoj rast, rast ekonomije, potpuno van ikakvih kontakata sa svetom.
Mislim da nije loše na ovom mestu ponoviti iskustva koja zemlja ima sa zajmom za privredni preporod Srbije, sa načinom kako je taj novac plasiran i sa konačnim efektom. Konačni efekat je, nažalost, isti kao i kod stare devizne štednje, a to znači novac koji je plasiran u propala preduzeća, koja nisu bila spremna da budu restrukturirana, na način koji niti je bio javni, niti je bio transparentan, niti je postojao bilo kakav informacioni tok o tome kako se sredstva plasiraju. Dakle, novac koji je, blago rečeno, pokraden od stanovništva koje je poverovalo jednoj populističkoj politici.
Nadam se da je 13 ili 14 godina kasnije javnost u Srbiji zrelija i da danas neće biti spremna da poveruje u novi populizam i nove priče o tome kako mi sve možemo sami, kako nama pomoć nije potrebna, jer bojim se da ćemo, ukoliko ta politička demagogija, taj populizam nadvlada, za pet ili 10 godina imati ponovo slične zakone koji će ponovo ispravljati istorijske zablude, kao što je i ovo bila zabluda o samofinansiranom privrednom rastu u situaciji kada je ekonomiji naše zemlje bio pre svega potreban tranzitoran prelaz ka tržišnoj ekonomiji.
Da zaključim, imamo primedbe na Zakon o Garancijskom fondu. Ne smatramo da su takve da zbog toga Demokratska stranka ne treba da glasa za izmenu Zakona o Garancijskom fondu. Smatramo da se suština i koncepcijski pristup kada je formiran Garancijski fond nisu promenili i zbog toga ćemo ga podržati, ali smatramo da predlagač zakona i oni koji vode ekonomsku politiku, pogotovo politiku razvoja malih i srednjih preduzeća, treba dobro da razmisle da li će neke postulate koristiti sutra u operativnom funkcionisanju Garancijskog fonda.
Podržaćemo zakon koji konačno znači usaglašavanje sa prethodnim procesom prenosa platnog prometa na komercijalne banke. I, sasvim na kraju, inicijativa oko vraćanja zajma za privredni preporod Srbije jeste nešto što se uklapa u politiku koju je prethodna vlada vodila. Podsetiću vas još jednom, najveća porcija i najveće vraćanje upravo je ostvareno na povratku stare devizne štednje deviznim štedišama i zbog toga ćemo i ovaj zakon podržati.