JEDANAESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.05.2004.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

JEDANAESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

10.05.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 12:40 do 18:00

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 78. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Da ne bi ostalo nedorečeno, pošto se nisam javio povodom prethodnog amandmana koji sam podneo, a ni koleginica Gordana Čomić se nije javila, a gospodin ministar se pojavio u Skupštini, reći ću o čemu je reč. Dakle, prethodna rasprava gospodina ministra odnosila se na želju ili nameru, odnosno predlog poslanika Demokratske stranke, ali i poslanika drugih opozicionih grupa, da odustanete od rešenja da centralna banka vrši nadzor nad poslovima osiguranja. Upravo ovaj amandman koji sada obrazlažem jeste posledica te naše ideje.
U Skupštini postoje dva pristupa. I jedan i drugi pristup oštro su suprotstavljeni vašem predlogu i oštro kritikuju vaš predlog, za koji i dalje smatramo da niste dali valjano obrazloženje, niti što se tiče pozivanja na praksu drugih evropskih država koje su navodno primenile takav pristup, a da je to bilo uspešno, niti ste nam dali valjano obrazloženje sa aspekta unutrašnjeg zakonodavstva, koliko je taj vaš pristup kompatibilan onome što sada egzistira u našem pravnom poretku.
Jedan pristup je da rešenje bude kao što je u nekim zemljama tipa Francuske ili Rusije, kojima je ipak strateška politika takva da će preći pre ili kasnije na drugo rešenje. To prvo rešenje jeste da nadzor vrši Ministarstvo finansija preko posebne uprave, gde bi bili stručnjaci, kadrovi koji se bave poslovima osiguranja.
Drugi predlog jeste predlog koji nudi Demokratska stranka, rešenje koje je primenjeno u Sloveniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Finskoj, a to je da poslove nadzora nad osiguranjem vrši nezavisno telo koje formira Vlada Republike Srbije, koje je u okviru poslova koji su utvrđeni zakonom samostalno i nezavisno. Dakle, to je nešto oko čega ovde poslanici vode polemiku prethodna dva sata. Nadam se da sam podneo dovoljno iscrpan izveštaj da bismo mogli da nastavimo dalje da radimo.
Mi podnosimo ovaj amandman na član 78. stav 3. i predlažemo da se reči "Narodna banka Srbije" zamene rečju "Vlada". Zašto to predlažemo?
Zato što mislimo da Narodna banka Srbije ne treba da vrši ove poslove, zato što znamo da Zakonom o Narodnoj banci Srbije uopšte nisu predviđeni poslovi koji joj se sada stavljaju u nadležnost.
Zato što znamo da su Zakonom o ministarstvima poslovi kontrole, nadzora i drugi poslovi u ovoj oblasti stavljeni u nadležnost Ministarstva finansija. Zato predlažemo da se u članu 78. stav 3. reči "Narodna banka Srbije" zamene rečju "Vlada".
Moram reći da je u ovom parlamentu sve više izraženo mišljenje da je kod ovakvog rešenja, za koje smatramo da je eksperimentalno u neku ruku, u pitanju podela moći unutar vladajuće koalicije, gde bi u okviru jedne stranke trebalo da budu svi resursi finansijske moći u našoj državi.
Dakle, mi smo protiv toga i principijelno, a u konkretnom zakonu protiv smo zato što smatramo da postoje manje riskantna i primerenija rešenja za naš poredak i vreme u kojem se nalazimo.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima gospođa Čomić.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Amandman na član 78. odnosi se na stav 3. gde se reči "Narodna banka Srbije" zamenjuju rečju "Vlada". Naš predlog u okviru ukupnog broja amandmana koje smo kao poslanička grupa Demokratske stranke podneli na ovaj zakon odnosi se na ideju da se nadzor prenese u nezavisno telo, koje je naravno pri Vladi Republike Srbije i pod kontrolom Vlade, pa onda naravno pod kontrolom Skupštine Srbije, i da to bude agencija.
To je blisko rešenju koje je u svojim amandmanima predložio narodni poslanik Igor Mirović; različito po strukturi naravno i različito u obrazloženju, ali je ideja ista. Nemojmo Narodnoj banci Srbije da dajemo ovlašćenja za koja Narodna banka ne bi smela da ima nadležnosti ni u jednoj zemlji, pa tako ni kod nas.
Šta se ovde otvara kao mogućnost? Narodna banka ne samo da vodi monetarnu politiku nego vodi i ekonomsku politiku, što je nedopustivo za instituciju Narodne banke. Ekonomska politika i fiskalna politika su u nadležnosti Vlade Republike Srbije. Nadzor nad ovakvim organizacijama ili institucijama, kao što su ove koje se spominju u zakonu o osiguranju, mora biti u okviru izvršnih organa vlasti, a time i pod Narodnom skupštinom Republike Srbije.
Sve to što se tiče uslova za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja treba da propisuje Vlada i da se time bavi agencija. Agencija kao regulatorno telo nailazi na suviše veliki otpor kod svih onih koji bi da se držimo Ustava onda kada nam to odgovara i kada ga tumačimo tako kako nam odgovara.
Ali, onda i uprava može da bude prelazno rešenje, uz punu svest da ćemo u sledećem koraku, dakle za godinu ili godinu i po dana, ponovo menjati zakon o osiguranju.
Zašto ne Narodna banka? Zbog toga što ovim praktično bez ikakve kontrole dajete Narodnoj banci u suštini finansijsko tržište u ruke. Ako nekome dajete finansijsko tržište u ruke; dakle osiguranje kao delatnost, predstavlja kapu, vrh nad onim što se inače dešava u ekonomiji zemlje i finansijski vrh, kao kapa ili kao što deca kažu višnja na vrhu torte, mora da bude na ovim poslovima uslova izdavanja dozvola za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja u nadležnosti izvršnih organa. Ako ostanemo ustrajno pri ovom rešenju da se stavi i ovo u Narodnu banku, onda je veliko pitanje za ovu skupštinu šta je to što je ekonomska politika, a čime će se baviti Vlada Republike Srbije.
Ako ima iluzija kod ministra finansija ili kod ministra privrede i privatizacije (u ostavci) ili kod ministra za zapošljavanje i socijalna pitanja da će moći ovoj skupštini da se umesto ekonomske politike predstavi bilo kakva demagogija, onda je bolje da od te iluzije odustanete sami, nego da se do odustajanja dođe pod pritiskom loših posledica ovakvih zakona, koji od Narodne banke prave potpuno nekontrolisanu instituciju.
Ako finansijsko tržište stavite u ruke Narodne banke, ako joj otvorite prostor za, praktično, sve poluge za ekonomsku politiku zemlje, onda nemate nijednu instituciju kojom možete da periodično ili bilo kako vršite kontrolu i nadzor nad Narodnom bankom. Može da se da primedba da imamo Zakon o Narodnoj banci i u delu koji se tiče razrešenja guvernera Narodne banke ili u delu izveštaja koji Narodna banka Srbije treba da podnese Skupštini Srbije, ali to je tanak argument kada su u pitanju poslovi koje voljom zakonopisca treba dati u ruke Narodnoj banci Srbije.
Ponavljam, bez sujete opozicionog poslanika, prihvatite ili amandmane poslaničke grupe DS ili amandmane koji predstavljaju korak niže, ali ipak korak napred u odnosu na postojeće rešenje u Predlogu zakona.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Predlagač - ministar finansija Mlađan Dinkić.

Mlađan Dinkić

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, da razjasnimo ovu lažnu dilemu gde treba da se vrši supervizija osiguravajućih društava. Postoje tri načina, tri institucije, tri mesta gde se vrši supervizija osiguravajućih društava u svetu.
Prvo, to može biti samostalna agencija za nadzor osiguranja, kao što je prethodna gospođa predložila i poslanička grupa DS. To je legitimno rešenje i ono postoji u svetu. Drugo legitimno rešenje je posebna institucija pri Ministarstvu finansija. To je ovo što je predložila SRS.
Treće rešenje, koje takođe postoji, to je centralna banka. Dakle, u svetu ima tri potpuno jednaka rešenja, pri čemu sama zemlja odlučuje koje će od ova tri rešenja da odabere.
Pretpostavljam, da se Ministarstvo finansija opredelilo za agenciju, bilo bi kritikovano zašto to ne radi Narodna banka, bili bi kritikovani zašto sve, navodno, hoćemo da koncentrišemo u rukama Ministarstva finansija. Sada kada izmeštamo nešto iz Ministarstva finansija i stavljamo u centralnu banku, koja je jedina nezavisna državna institucija u zemlji, kritika je zašto to nije ostalo u Ministarstvu finansija. To je nešto što zaista nije pravi argument. Nije bitno gde se vrši supervizija osiguranja, bitno je kako se vrši, na koji način, da li je kvalitetno.
Moram da vam kažem, mi nismo ni u jednom trenutku razmišljali o mogućnosti da to radi Ministarstvo finansija, posebna uprava pri ministarstvu. To je najgore moguće rešenje. Razmišljali smo i, priznajem, imali smo dilemu da to bude nezavisna agencija ili da bude centralna banka.
Prevagnuo je pragmatizam, jer centralna banka može najbrže i najefikasnije da krene u proces kontrole osiguravajućih društava, bez dodatnih troškova u budžetu, bez stvaranja dodatne administracije koju bi agencija morala da stvori, bez stvaranja dodatne logističke podrške. To je jedina prednost centralne banke u odnosu na nezavisnu agenciju. Da bismo stvorili nezavisnu agenciju, proteklo bi daleko više vremena i tražilo bi para od poreskih obveznika Srbije. Inače, u suštinskom smislu, to bi bilo kvalitetno rešenje.
Na kraju, moram da kažem da smo imali debatu koja je trajala skoro godinu dana, i ranije i sada, na kraju, i sa misijom Svetske banke. Na kraju je prevagnulo mišljenje da to bude centralna banka. Dakle, moram da kažem da je institucionalna osposobljenost Narodne banke Srbije bila jedan jedini razlog zašto će ona vršiti taj posao. Ne sporim da bi jednako kvalitetno to moglo da se radi u agenciji, ali bi iziskivalo dodatne troškove, dodatne operativne izdatke. To je jedan jedini razlog zašto smo ovo poverili Narodnoj banci Srbije. Uostalom, Narodna banka Srbije je pokazala u poslednje tri godine da je sposobna da vodi računa, kao što joj zakon nalaže, o stabilnosti svih finansijskih institucija u zemlji.
Bio je još jedan razlog zašto smo se opredelili za Narodnu banku Srbije. U razvijenim zemljama, posebno u zemljama Evropske unije, kojima i mi težimo, nadzor i nad bankama i nad osiguravajućim društvima vrši se u okviru iste institucije.
Obično su to agencije za nadzor finansijskog sistema, gde ima poseban odsek za nadzor osiguravajućih društava i za nadzor banaka.
Međutim, sve zemlje Evropske unije osnivale su ovakve agencije nakon jednog stepena evolutivnog razvitka, ne u samom početku. Naše je mišljenje bilo da bi bilo prerano da se sada izmeste poslovi kontrole banaka iz Narodne banke Srbije i da se premeste u agenciju.
Prednost nad tzv. polovičnom separatnom supervizijom ima integrisana supervizija. Integrisana supervizija znači kada jedna institucija vrši nadzor i banaka i osiguravajućih društava. Tome mi težimo, ali u ovom trenutku se Srbija nalazi u drugoj fazi tranzicije i nismo još u mogućnosti da izbacimo iz centralne banke poslove supervizije banaka. Kada to bude učinjeno, a to će biti onoga časa kada uđemo u Evropsku uniju, onda će zajedno sa poslovima supervizije banaka biti izmešteni i poslovi supervizije osiguravajućih društava i biće formirana agencija o kojoj sada govore poslanici DS.
Međutim, želim da zaključim da ovo nije suštinsko pitanje. Ovo je pitanje tehnike, pitanje troškova, pitanje efikasnosti. To je jedan jedini razlog zašto smo se mi opredelili za ovo rešenje, uvažavajući da je moglo da se opredeli i za agenciju. Međutim, malo više argumenata je na strani centralne banke u ovom trenutku, u Srbiji 2004. godine. U Srbiji 2008. ili 2010. godine, slažem se, biće to jedna nezavisna agencija. Trenutno, ovo je bolje rešenje.
Što se tiče izveštavanja, Narodna banka Srbije je po zakonu dužna da jednom godišnje Skupštini Srbije dostavlja izveštaj o svom celokupnom radu, a još plus jednom godišnje izveštaj o kontroli rada finansijskih organizacija, koji će uključiti i izveštaj o radu osiguravajućih društava. Na taj način je omogućeno da poslanici ovog visokog doma kontrolišu rad i superviziju kako banaka, tako i osiguravajućih društava.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Replika, pa gospodin Krasić po amandmanu.
Replika - po osnovu da ste pogrešno protumačeni?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Član 97. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine - o pogrešnom tumačenju i direktnom pominjanju prethodnog govornika za govornicom.
Duboko ne želim da verujem u vašu rečenicu, citiram: "Ministarstvo finansija nije institucionalno osposobljeno da izdaje dozvole i vrši nadzor nad poslovima osiguranja i reosiguranja".
To bi, kada bi bilo tačno, podrazumevalo da vi ne možete da budete ministar, jer nemate čemu da budete ministar, ako Ministarstvo nije institucionalno osposobljeno da obavlja elementarno jasne poslove kod izdavanja dozvole osiguranja i reosiguranja. To je pod jedan.
Rekli ste da postoje tri ravnopravna sistema: centralna banka, agencija, uprava, odnosno nešto pri Vladi; onda morate da date nekakav argument ovoj skupštini u čemu je to ravnopravno.
U brojnoj zastupljenosti u zemljama sa bliskim stepenom ekonomskog i političkog razvoja ili je jednako po količini novca koja postoji na finansijskom tržištu ili je jednako i blisko po nekakvom političkom sistemu koji u toj zemlji postoji?
Nemam nameru da sporim pravo vladajuće većine da odabere, konačno, centralnu banku. Moja je obaveza, kao poslanika opozicije, da upozorim da to proizvodi loše posledice, ne po vladajuću većinu, za to ste se sami pobrinuli, s obzirom kako teče i predlaganje zakona i rad ove skupštine, nego proizvodi loše posledice po finansijsko tržište osiguranja i reosiguranja.
Naša procena o tome da li je Srbija spremna da u okviru Ministarstva finansija preuzme to 2004, a vi kažete 2008, razlikuje se od vaše. Dakle, mislim da je Ministarstvo finansija spremno da obavlja i sada takve poslove i da bi to bio dobitak za Vladu Republike Srbije i za Skupštinu, jer ne bi imali opasnost da vam Narodna banka Srbije u budućnosti praktično vodi i ekonomsku politiku zemlje, a ne samo monetarnu politiku.
Da je Narodna banka Srbije imala takvu logiku u vreme dok ste vi bili guverner ili gospođa Udovički posle vas ili gospodin Jelašić sada, da Srbija za nešto nije spremna, ne bi ostvarila, i tu se potpuno slažemo, značajne rezultate kao centralna monetarna institucija. Ljudi sami sebi stave pregradu. Ako je stave prenisko, onda i ne mogu da dostignu rezultat. Poslanička grupa DS misli da je Ministarstvo finansija institucionalno osposobljeno i da je to ona prečka koju treba da stavi ova skupština i da je Vlada Republike Srbije preskoči, jer je to dobitak za finansijsko tržište osiguranja u zemlji. Hvala vam.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Povodom istog amandmana reč ima gospodin Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Mislim da napokon moramo da raščistimo neke stvari. Narodna banka Srbije je centralna emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za finansijsku disciplinu itd. Ona je u organizaciji državne vlasti približno u istom rangu kao vrhovni organ izvršne vlasti, Vlada.
Ne možete vi sada Narodnu banku da srozavate na nivo ministarstva poveravajući joj poslove koji pripadaju ministarstvu. Vi ste upravo to uradili. Nešto što po Ustavu, prema postojećem pravnom poretku kod nas pripada Ministarstvu finansija, vi izmeštate i dajete Narodnoj banci Srbije koja je za stepenicu više u hijerarhiji u odnosu na ministarstvo. Ona je približno u rangu sa Vladom Republike Srbije. Znači, to je prva stvar.
Druga stvar, cenim to što ste rekli da je najgore rešenje ukoliko Ministarstvo radi te poslove, ali onda morate da objasnite da li se to najgore rešenje zasniva na nekim personalnim razlozima, nasleđu ili ko zna kom drugom razlogu, zbog čega Ministarstvo nije osposobljeno da to radi. Ako ministar nije sposoban da otkloni te smetnje da bi ovi poslovi prešli na Ministarstvo, onda je to stvarno problem Vlade, koalicije, pa čak i ministra i onih koji su glasali za takvog ministra.
Dalje, ministar je ukazao na postojanje tri različita sistema kako se dolazi do organizacije ili organa nadležnog za izdavanje dozvola, ovlašćenja, kontrolu, superviziju itd, ali sva ta tri sistema se zasnivaju na nekom ustavnom rešenju. Ustavni sistemi u državama Zapadne Evrope dozvoljavaju postojanje samostalnih institucija. Mi ne možemo na bazi neke direktive, neke preporuke i neke prakse da prenebregnemo činjenicu da postoji još uvek Ustav Republike Srbije.
Ne može puki pragmatizam da pobedi ustav kao najviši akt u jednoj državi. Ako neko celokupnu argumentaciju i svoj ustavno-pravni osnov za ovu ekskurziju zvanu kontrola, nadzor, supervizija od strane Narodne banke Srbije, kada su u pitanju poslovi osiguranja, ako zasniva na praksi, na iskustvu, a ne na našem Ustavu, molim vas, onda mi nismo ovlašćeni da o tome pričamo.
Svako ko bude glasao za bilo koji zakonski predlog na prvom mestu mora da razmišlja šta piše u obrazloženju, a to je pod I - ustavni osnov. Ustavni osnov za poveravanje ovih poslova Narodnoj banci Srbije ne postoji i tu je kraj priče, jer u našem ustavno-pravnom poretku ništa se značajnije nije desilo ni donošenjem Ustavne povelje, osim što su sa saveznog nivoa prenete neke nadležnosti na republički nivo.
Ako je bilo nadležno Savezno ministarstvo finansija, verovatno je to sada u nadležnosti republičkog Ministarstva finansija. Ta analogija je primenjena kod mnogih poslova iz nadležnosti savezne države koji su preneti na republički nivo.
Dalje, osposobljenost kadrova, da završimo sa tom tabu temom; pa dajte, ljudi, molim vas, tim ljudima koji će da rade na ovim poslovima platu 80 ili 100 hiljada dinara i dobićete kadrove.
Da li neko prima platu od 80 ili 100 hiljada dinara u Ministarstvu finansija ili u Narodnoj banci Srbije, sa gledišta osiguranja sasvim je svejedno. To je trošak, pa je trošak.
Molim vas, veće plate u Narodnoj banci Srbije su garancija da će bolje da se sprovede zakon. Nemojte više da menjate teze u nedostatku kvalitetne argumentacije za stav koji zastupate. O tome mora da se vodi računa.
Zakonski predlog mora da izvire iz našeg Ustava. Ova rešenja oko nadzora, kontrole dozvola itd. ne zasnivaju se na Ustavu.
Mene ne bi iznenadilo da kroz nekoliko meseci dobijemo predlog zakona gde se gasi Komisija za hartije od vrednosti, jer su to slični poslovi, pa to može da radi Narodna banka Srbije. Dokle ćemo da idemo, mislim na tu eroziju državih poslova?