Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, mislim da je predsednik Odbora za razvoj i ekonomske veze sa inostranstvom zakazao za danas sednicu Odbora, sa početkom u 14,00 sati, da razmatra predloge amandmana koje su narodni poslanici podneli na ovaj predlog zakona. Isto tako je bila zakazana i sednica Odbora za razvoj i ekonomske veze sa inostranstvom za prošli petak, sa početkom u 14,00 časova, međutim, nije se održala zbog nedostatka kvoruma. Tražiću da se Administrativni odbor izjasni o kršenju ovog poslovnika.
Kada je amandman u pitanju, tokom rasprave u načelu o Predlogu ovoga zakona gospodin ministar je objašnjavao da je reč o tome da se podstiču stambeni krediti na osnovu garancije koju bi Vlada Republike Srbije davala bankama, opet na osnovu hipoteke koju bi banke uzimale od građana Srbije; i, navodno po objašnjenju, mada to u zakonu nigde ne piše, predmet kredita je i predmet hipoteke, a ministar nam obrazlaže da će na nekom posebnom formularu to pitanje biti rešeno.
Ja sam tražio svojim amandmanom da hipoteku uzima nacionalna korporacija, a ne banka, jer nacionalna korporacija već daje garanciju banci na mogući gubitak u toku postupka davanja kredita. Navodno, ovaj zakon će uticati na to da se smanje kamate, pa se čak obećavaju i jednocifreni iznosi kamata na godišnjem nivou. Opet se postavlja pitanje ko to ima pravo da u ime banaka koje su nosilac kredita daje određena obećanja.
Naime, mi smo obavešteni da li će to biti tih 9% kako to ministar obećava, po jednoj fiksnoj stopi kredita, koja će se naplaćivati, bez obzira da li je vraćeno 90% duga ili uplaćeno samo 10, koji se smatraju kao učešće, ili će biti po preračunatoj stopi obračun kamate za onoliko koliko uzimalac kredita duguje banci, odnosno nekoj drugoj instituciji koja se time bavi.
U jednoj stvari predlagač je prilično pogrešio - da banke kojim slučajem imaju slobodnog kapitala da plasiraju za kredite kojima je rok vraćanja 20 godina, ne bi bilo potrebno da ih jednim ovakvim zakonom podstičemo.
Činjenica je da banke imaju ograničena sredstva sa kojima raspolažu i više im se isplati da daju kratkoročne kredite od šest meseci do dve godine, jer im je samim tim zarada za davanje takvih kredita veća. Nigde u ovom zakonu ne postoji obaveza ni za jednu banku da prihvati da nekog građanina ili pravno lice kreditira 20 godina.
Predlagač je zaboravio da se višak sredstava koji banke mogu da plasiraju na kredite od 20 godina, koji mogu biti predmet stambene izgradnje, može postići samo ako se poveća štednja građana u bankama. To je sada nemoguće iz razloga što nijedan bitan privredni subjekat koji nije javno preduzeće ili gde nije vlasnik država trenutno ne funkcioniše.
Zahvaljujući politici koju ova vlada sprovodi, koja ima kontinuitet sa prethodnom vladom, a to iz razloga što su članovi Vlade koji sada vode finansijski sektor vodili finansijski sektor i u prethodnoj vladi. Samo jedan kraći period nisu bili u toj istoj vladi, što je dovelo do pada produktivnosti, smanjenja proizvodnje i samim tim do pada životnog standarda i do otpuštanja većine radnika.
Dokle god to pitanje ne rešite, svaki ovakav zakon može biti samo vrsta predizbornog obećanja i nikad neće zaživeti.