Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o osiguranju koji je podnela Vlada Republike Srbije je jedan od izuzetno dobrih i kvalitetnih zakona, koji apsolutno unosi red i reguliše rad osiguravajućih društava.
Naravno, podneo sam jedan amandman, i to je amandman na visinu cenzusa, jer sam smatrao da je cenzus bio previsok i da visina cenzusa ne određuje kvalitet osiguravajućeg društva, niti poštenje jedne kuće.
Postoje u Srbiji male osiguravajuće kuće, koje su časne i poštene i kod kojih se vrlo brzo i efikasno naplaćuje šteta, a postoje i velike osiguravajuće kuće koje danas na sudu imaju preveliki broj svojih komitenata.
Smatram da poštenje i kvalitet jedne kuće određuje program i rad te kuće, poštenje vlasnika te kuće i naravno način na koji ona želi da radi i šta ta kuća želi da postigne; da li želi da radi dugovečno ili želi da u kratkom vremenskom periodu dođe do određenih sredstava. Želeo bih da istaknem jednu šumadijsku kuću koja nije tako snažna i jaka, ali je časna i poštena; to je osiguravajuća kuća "Takovo", i svi njeni komitenti znaju da vrlo brzo i efikasno, kvalitetno naplaćuju štetu kada za to imaju potrebe.
Iz tih razloga smatrao sam da taj cenzus treba biti primeren, da i ove manje kuće mogu da plate taj cenzus, kako ne bismo došli u situaciju da na neki način samo veliki, jaki i snažni mogu imati osiguravajuće kuće i osiguravajuća društva, a naravno da na neki način sutra budu i monopolisti, tj. da samo veliki, snažni i jaki diriguju visinu budućih osiguranja.
Zato predlažem da jedan ovako kvalitetan i dobar zakon na neki način zaštiti i ova mala osiguravajuća društva, koja časno i pošteno rade znajući da naplata štete zavisi od način rada; 80% od visine osiguranja se odvaja za isplatu štete, a 20% sredstava se odvaja za sve ostale troškove, uključujući i lične dohotke.
Apelujem na narodne poslanike da razmisle o ovom amandmanu. Na neki način, ovih 40% neće značiti velikim kućama ništa, ali ovim malim časnim osiguravajućim društvima će značiti mnogo, jer će ostati samostalna. Ovako, ako se ne bude smanjio cenzus ulaganja, male kuće biće primorane da sklapaju neke dogovore i da se udružuju kako bi mogle da isplate ovu visinu cenzusa.

Da li se još neko javlja za reč? Gospodin Mirović, izvolite.

Sigurno je, dame i gospodo, da visina novčanog dela osnovnog kapitala, taj minimalni cenzus za osnivanje osiguravajućih kuća ne može da bude ovako velik i u ovakvom iznosu kao što to predlaže Vlada, odnosno ministar finansija. Ponovo je na delu jedna obmana. Dakle, evropski zakoni, reforme, direktive, nekada Evropske ekonomske zajednice a sada EU koje propisuju to što bi mi kroz naše zakone trebalo da pretočimo ukoliko jednog dana želimo da budemo deo EU, ali predlagač ne radi na taj način.
Pogledajte te direktive, konkretno direktiva 73/239, koja govori, kada je reč o životnom osiguranju, o 800 hiljada evra kao o iznosu koji je minimalan za osnivanje i rad osiguravajućih društava, a kod nas je taj iznos četiri miliona evra.
Pogledajte drugi primer: za neživotna osiguranja 1.400 hiljada evra, kao neka vrsta direktive ili neka vrsta obavezujućeg pravila ili obavezujuće instrukcije za zemlje EU. Kod nas je to za neživotna osiguranja 4,5 miliona evra.
Kolega Vučićević je tu u pravu. Šta je cilj Ministarstva finansija? Izgleda da je cilj da se uguše male osiguravajuće kuće, da u kratkom vremenskom periodu ostanu da rade samo velike, da se te velike po odredbama ovoga zakona u još kraćem roku privatizuju i da mi u Srbiji više nemamo domaće osiguravajuće kuće.
Ceo zakon, kada analizirate od prvog do poslednjeg člana, na tragu je ove namere ministra finansija Mlađana Dinkića. Zato će SRS podržati sve amandmane koji su na tragu zahteva da se osigura kapital domaćih osiguravajućih kuća pred privatizaciju i da se upravo ove direktive EU samo primene na ovaj naš zakon.

Narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.

Da bi se obezbedila stabilnost funkcionisanja bilo kog sistema i garantovalo korisnicima da je jedna organizacija u stanju da bude pravno lice, a to znači nosilac prava i obaveza i da uredno ispunjava svoje obaveze, posebno se propisuje novčani iznos osnovnog kapitala svakog društva kapitala, svakog pravnog lica.

Ako za razvijene države Zapadne Evrope postoji cenzus prilikom osnivanja, i to novčanog dela, i ako su tu baš oni iznosi o kojima je gospodin Mirović malopre pričao, onda bi kod nas verovatno trebalo da budu cenzusi i niži od tog iznosa. Međutim, ovde se radi nešto što država ne sme da uradi. Jedno od pravila antimonopolskog zakonodavstva jeste da se podstiče konkurencija. Znači, neko je zaključio da nije dovoljno da se monopolista pritiska nekim odredbama, nego je mnogo delotvornije kada se podstiče konkurencija i razvija tržište.

Ovde imamo Vladu koja priča o tome da je opredeljena prema tražišnoj ekonomiji, da se zalaže za konkurenciju, a postavlja uslove koje mogu da ispune dve, tri firme u ovoj zemlji i stvara prostor da nam dođu osiguravači iz inostranstva, koji naravno uvek mogu da se povuku, jer onaj osnovni kapital u novčanom delu koji bude ostao ovde posle njihovog povlačenja je za njih beznačajni iznos sredstava.

Narodna skupština Republike Srbije nema prava da uništava domaće osiguravajuće kuće. Ona je ovlašćena da ih dovede u red.

Ovde je postavljen tako visok limit koji ne mogu da ispune, a znamo da naša osiguravajuća društva pretežno imaju u osnovnom kapitalu nepokretnosti izuzetne vrednosti, znači, ona su u mogućnosti uvek da ispune gro svojih obaveza, ne treba da se guše i gase ovakvim odredbama o novčanom delu osnovnog kapitala. Na taj način čini se šteta.

Problem što neka osiguravajuća društva ili većina ovih malih, sitnih nisu u mogućnosti da ispune sve obaveze prema osiguranicima ne nalazi se u odredbama Zakona o osiguranju, nego u opštem ekonomskom stanju u našoj državi. Kad bi se popravilo to opšte ekonomsko stanje i usaglasili tokovi novca i robe, povećao volumen robe domaće proizvodnje i nivo usluga i uopšte povećala vrednost rada i društveni proizvod u našoj zemlji, i naša osiguravajuća društva bi bila u prilici da ispune sve svoje ugovorne obaveze.

SRS je protiv ove inverzije, zamene. Problem se nalazi u nečemu što nije problem, da bi se stvorio prostor za odabrane i napravila neka nova konkurencija. Mi nemamo prava da podržimo ovo. Zato će SRS da podrži svaki predlog i svaki amandman kojim se smanjuje novčani iznos osnovnog kapitala za osiguravajuća društva.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Izvolite po Poslovniku, gospodine Markoviću.

Javljam se po Poslovniku. Tražim da se utvrdi kvorum. Razlog za to je što ovde jedan deo poslanika pošteno dolazi, radi, izlazi za govornicu, trudi se da nešto kaže ili da nešto sasluša, a jedan deo poslanika iz vladajuće koalicije uglavnom je za bifeom, u holu. Mislim da je krajnje vreme da se ovde utvrdi kvorum i da se povede računa o redu na skupštini. Hvala.

Zahvaljujem. Molim sve poslanike da ubace svoje kartice da bismo proverili kvorum.
Elektronski sistem pokazuje da je u sali prisutno 78 poslanika. Pošto nije dozvoljeno obmanjivati građane, molim da služba proveri brojanjem.
Prebrojavanjem smo konstatovali da je u sali prisutno 90 poslanika i da svi koji su prisutni, kao što je gospodin Marković rekao, rade posao za državu i za sve nas.
Na član 28. amandman sa ispravkom je podneo narodni poslanik Vladan Vučićević.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu koji smo do sada razmatrali? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Markoviću.

Poštovani predsedniče, i kod nas je bilo čudo u Skupštini, ali ovakvo, da se izbroji 90, a 84 kartice, tako baš nije bilo.

Izgleda da neki poslanici neozbiljno shvataju svoj posao, pa ne ubacuju kartice. Ne brinite, možemo da prebrojimo još jednom, ako želite. Izvolite.