Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, da razjasnimo ovu lažnu dilemu gde treba da se vrši supervizija osiguravajućih društava. Postoje tri načina, tri institucije, tri mesta gde se vrši supervizija osiguravajućih društava u svetu.
Prvo, to može biti samostalna agencija za nadzor osiguranja, kao što je prethodna gospođa predložila i poslanička grupa DS. To je legitimno rešenje i ono postoji u svetu. Drugo legitimno rešenje je posebna institucija pri Ministarstvu finansija. To je ovo što je predložila SRS.
Treće rešenje, koje takođe postoji, to je centralna banka. Dakle, u svetu ima tri potpuno jednaka rešenja, pri čemu sama zemlja odlučuje koje će od ova tri rešenja da odabere.
Pretpostavljam, da se Ministarstvo finansija opredelilo za agenciju, bilo bi kritikovano zašto to ne radi Narodna banka, bili bi kritikovani zašto sve, navodno, hoćemo da koncentrišemo u rukama Ministarstva finansija. Sada kada izmeštamo nešto iz Ministarstva finansija i stavljamo u centralnu banku, koja je jedina nezavisna državna institucija u zemlji, kritika je zašto to nije ostalo u Ministarstvu finansija. To je nešto što zaista nije pravi argument. Nije bitno gde se vrši supervizija osiguranja, bitno je kako se vrši, na koji način, da li je kvalitetno.
Moram da vam kažem, mi nismo ni u jednom trenutku razmišljali o mogućnosti da to radi Ministarstvo finansija, posebna uprava pri ministarstvu. To je najgore moguće rešenje. Razmišljali smo i, priznajem, imali smo dilemu da to bude nezavisna agencija ili da bude centralna banka.
Prevagnuo je pragmatizam, jer centralna banka može najbrže i najefikasnije da krene u proces kontrole osiguravajućih društava, bez dodatnih troškova u budžetu, bez stvaranja dodatne administracije koju bi agencija morala da stvori, bez stvaranja dodatne logističke podrške. To je jedina prednost centralne banke u odnosu na nezavisnu agenciju. Da bismo stvorili nezavisnu agenciju, proteklo bi daleko više vremena i tražilo bi para od poreskih obveznika Srbije. Inače, u suštinskom smislu, to bi bilo kvalitetno rešenje.
Na kraju, moram da kažem da smo imali debatu koja je trajala skoro godinu dana, i ranije i sada, na kraju, i sa misijom Svetske banke. Na kraju je prevagnulo mišljenje da to bude centralna banka. Dakle, moram da kažem da je institucionalna osposobljenost Narodne banke Srbije bila jedan jedini razlog zašto će ona vršiti taj posao. Ne sporim da bi jednako kvalitetno to moglo da se radi u agenciji, ali bi iziskivalo dodatne troškove, dodatne operativne izdatke. To je jedan jedini razlog zašto smo ovo poverili Narodnoj banci Srbije. Uostalom, Narodna banka Srbije je pokazala u poslednje tri godine da je sposobna da vodi računa, kao što joj zakon nalaže, o stabilnosti svih finansijskih institucija u zemlji.
Bio je još jedan razlog zašto smo se opredelili za Narodnu banku Srbije. U razvijenim zemljama, posebno u zemljama Evropske unije, kojima i mi težimo, nadzor i nad bankama i nad osiguravajućim društvima vrši se u okviru iste institucije.
Obično su to agencije za nadzor finansijskog sistema, gde ima poseban odsek za nadzor osiguravajućih društava i za nadzor banaka.
Međutim, sve zemlje Evropske unije osnivale su ovakve agencije nakon jednog stepena evolutivnog razvitka, ne u samom početku. Naše je mišljenje bilo da bi bilo prerano da se sada izmeste poslovi kontrole banaka iz Narodne banke Srbije i da se premeste u agenciju.
Prednost nad tzv. polovičnom separatnom supervizijom ima integrisana supervizija. Integrisana supervizija znači kada jedna institucija vrši nadzor i banaka i osiguravajućih društava. Tome mi težimo, ali u ovom trenutku se Srbija nalazi u drugoj fazi tranzicije i nismo još u mogućnosti da izbacimo iz centralne banke poslove supervizije banaka. Kada to bude učinjeno, a to će biti onoga časa kada uđemo u Evropsku uniju, onda će zajedno sa poslovima supervizije banaka biti izmešteni i poslovi supervizije osiguravajućih društava i biće formirana agencija o kojoj sada govore poslanici DS.
Međutim, želim da zaključim da ovo nije suštinsko pitanje. Ovo je pitanje tehnike, pitanje troškova, pitanje efikasnosti. To je jedan jedini razlog zašto smo se mi opredelili za ovo rešenje, uvažavajući da je moglo da se opredeli i za agenciju. Međutim, malo više argumenata je na strani centralne banke u ovom trenutku, u Srbiji 2004. godine. U Srbiji 2008. ili 2010. godine, slažem se, biće to jedna nezavisna agencija. Trenutno, ovo je bolje rešenje.
Što se tiče izveštavanja, Narodna banka Srbije je po zakonu dužna da jednom godišnje Skupštini Srbije dostavlja izveštaj o svom celokupnom radu, a još plus jednom godišnje izveštaj o kontroli rada finansijskih organizacija, koji će uključiti i izveštaj o radu osiguravajućih društava. Na taj način je omogućeno da poslanici ovog visokog doma kontrolišu rad i superviziju kako banaka, tako i osiguravajućih društava.
