Predsedniče, vi ste došli kada sam ja završio. Samo da vam kažem, ja se javljam po Poslovniku, ja sam već diskutovao o amandmanu. Pozivam se na član 100. zato što je predsednik poslaničke grupe G17 plus izrekao jednu rečenicu. Vi ste menjali mesta, pa niste čuli, pa niste mogli da reagujete, to je velika uvreda za Narodnu skupštinu šta je saopštio.
Replicirajući SRS, mada ga niko nije ni prozvao, saopštio je sledeće: "Kako da vam verujemo kada se pozivate na Ustav". Molim vas, to je vrlo opasna izjava, jer ako poslanici u Narodnoj skupštini negiraju postojanje Ustava, onda šta da očekujemo od nekog običnog građanina koji je suočen sa nekim realnim životnim problemom, zna i da kaže - ma kakav zakon, kakav Ustav, vidi poslanik kaže – nije nam potreban Ustav.
Ako bi Narodna skupština htela, a dužna je, da očuva dostojanstvo, moram da vas obavestim da je ona prva instanca koja čuva ustavnost jedne zemlje. Oni koji sede u ovoj sali i koji smatraju da je Ustav nešto što ne obavezuje moraju ili da promene svoj stav ili da se ne bave ovim poslom ili ukoliko tako lično misle da to saopšte ženi i deci kući, ali nikako sa ove govornice.
Moramo da budemo načisto, taj Ustav je bio okvir da neko bude poslanik, taj Ustav je bio okvir i za suverenitet, taj Ustav je okvir i za ovo što se danas radi, bez obzira kako ga ko tumači, kako ga ko doživljava, ali ne sme da se kaže, u nedostatku neke normalnije argumentacije za svoj politički stav - ne slažem se sa stavom SRS, jer je zasnovan na Ustavu. To je stvarno poražavajuće i ja bih vas zamolio, kada se javljate vodite računa, ova govornica je opasna, stenogram je opasan, sve ovo ulazi u istoriju. Sada me doduše i ne čudi zašto imate stav da Kosovo i Metohija treba da budu nezavisni.
