Poštovani predsedniče, ja sam jednostavno morao da izađem za govornicu, jer vidim da strašno brzo čitate amandmane pa pola poslanika niti čuje koji su amandmani na dnevnom redu, niti može o njima da diskutuje, iako je to njihovo pravo po Poslovniku.
Što se tiče amandmana gospođe Gordane Čomić, to je jedan dobar amandman, posledica amandmana koje smo ranije obrazlagali, a tiče se jednog po nama nelogičnog rešenja (a nije jedino nelogično, u pravu ste kolega), koje je verovatno posledica nečije greške prilikom pisanja Predloga zakona i sada se zbog tvrdoglavosti jednostavno ovaj amandman neće prihvatiti.
Nema nikakve logike da direktora bira Vlada kada postoji upravni odbor koga takođe bira Vlada, kada postoji nadzorni odbor koga takođe bira Vlada. Nije to slučajno predviđeno da uvek upravni odbor bira direktore. Postoji potreba za izvesnom ravnotežom i ovakvim našim amandmanom se ta potreba ostvaruje.
Posebno smo upozorili na činjenicu da ukoliko će se, a nadamo se da hoće, dalje razvijati celo to pitanje oko nacionalne korporacije.
Posebno se postavlja pitanje šta ćemo onda ako ona zaista promeni svoj statusni oblik. Onda će morati da se menja ovaj zakon i zašto bismo to radili tada, kada već možemo sada da prihvatimo jedan amandman gospođe Gordane Čomić, koji je potpuno logičan i potpuno primeren ovoj situaciji.
Pošto su poslanici napokon uspeli da uđu, možemo da nastavimo da radimo polako, bez mnogo žurbe. Mislim da nema potrebe za žurbom, niti za nekom posebnom nervozom.

Nisam ispoljavao nikakvu žurbu, budući da već 40 minuta kasni početak sednice.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li još neko po članu 138. Poslovnika Narodne skupštine želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O OSIGURANjU (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Igor Mirović, Leila Ruždić-Trifunović, Milan Marković, Miodrag Đidić, Slobodan Vučković, Milovan Marković, Dragan Vuksanović, Dobrica Janković, Milan Stanimirović, Gordana Čomić, Žarko Obradović, Milisav Petronijević, zajedno Žarko Obradović i Milisav Petronijević, Miloje Savić, zajedno Milisav Petronijević i Miloje Savić, Aleksandar Vučić, Milko Štimac i Vladan Vučićević.
Pisanim putem amandmane su povukli narodni poslanici: Milisav Petronijević na član 14, Miloje Savić na član 39, Žarko Obradović na članove 142. i 237, zajedno Žarko Obradović i Milisav Petronijević na član 243. i Igor Mirović na članove 142. do 180. podnete 4. maja 2004. godine.
Nešto nije u redu već drugi put danas sa mikrofonima, a ako neko oseća da i sa njim nešto nije u redu molim da se to rešava izvan ove skupštinske sale.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o osiguranju, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović jednim amandmanom je predložila izmene naslova iznad člana 18. i člana 18, kao i članova 25, 32. stav 1, 34, 35, 37, 39 (osim stava 4), 41. do 44, 48, 49, 51. do 54, 57, 59, 73, 76, 78 (osim stava 3), 79, 81, 82 (osim stava 3), 83, 86, 88, 91, 94, 95, 96, 113 (osim stava 6), 115, 118, 119, 122, 124, 132, 142, 144. do 182, 187. do 191, 197. do 201, 209, 210, 212, 213, 214, 216, 217, 221, 222, 225, 226, 229, 230. do 237, 241. i 244.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Marković.

Poštovane koleginice i kolege, amandman uvažene koleginice Leile Ruždić odnosi se na uvođenje jedne nezavisne agencije koja bi vršila nadzor osiguranja. Naime, u načelnoj diskusiji mi smo istakli da u savremenom svetu postoje tri načina nadzora kada su u pitanju poslovi osiguranja. Prvi način nadzora jeste onaj koji vrši ministarstvo finansija. U tom slučaju, ministarstvo finansija formira jedno posebno telo koje sačinjavaju eksperti iz date oblasti i oni vrše nadzor nad poslovima osiguranja.
Postoji drugi vid nadzora, za koji se DS zalaže, a to je nadzor putem jednog nezavisnog tela. Znači, Republička vlada predlaže članove upravnog odbora ili, nije bitno kako će se nazvati, organe tog tela, ali uglavnom predlaže one koji treba da čine organe tog tela i to telo je, u okviru poslova koji su utvrđeni zakonom, samostalno i nezavisno u svom radu. Mislimo da je to najbolje moguće rešenje za situaciju u kojoj se mi nalazimo.
Prilikom načelne diskusije mi smo se osvrnuli i na deo onoga što je ministar u svom izlaganju rekao, a to je, takođe, postojanje jednog nezavisnog tela koje vrši nadzor nad poslovima osiguranja, ali to je jedan viši nivo takvog nadzora i on se primenjuje u državama sa razvijenim finansijskim tržištem, gde takvo telo ne vrši samo nadzor nad poslovima osiguranja, već i nad svim bankarskim poslovima.
Međutim, ministar finansija sada nije ovde. Uzeo sam stenogram njegovog izlaganja prilikom obrazlaganja predloga zakona. Gospodin ministar je na sledeći način objasnio zašto predlaže jedan metod ili jedan sistem nadzora koji smo mi nazvali do sada neviđenim sistemom nadzora, jer ni u jednoj od nama poznatih država takav sistem nadzora nije primenjen. To je nadzor koji treba da vrši Narodna banka Srbije.
Gospodin ministar je tada rekao da agencija, kako mi predlažemo, ne može da se formira, jer bi za to trebalo vremena, a oni nemaju resurse. Drugim rečima, Vlada nije sposobna da formira tu agenciju, ali je zato centralna banka sposobna. Ne znam zašto gospodin ministar na ovaj način priznaje nesposobnost Vlade koju, manje - više, svi ovde primećujemo u poslednja dva meseca.
Zatim, kaže: "Kod razvijenih evropskih zemalja poslove nadzora vrši nezavisna agencija", znači da i sam priznaje postojanje nezavisnih agencija, ali kaže: "to su zemlje Evropske unije, gde nezavisne agencije vrše istovremeno i nadzor rada osiguravajućih društava, ali i nadzor nad radom banaka".
To jeste tačno, ali nije tačno da je isključivo ovaj sistem nadzora. Gospodin ministar tu nije bio iskren, zato što je sistem nadzora koji mi predlažemo, recimo, primenjen u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj. Njih pominjem jer su to države koje se otprilike nalaze na istom putu na kom se nalazimo i mi, istina, nešto su malo brže od nas, ali se primenjuje i u nekim drugim evropskim državama, kao što je, recimo, Finska.
Dakle, mi predlažemo uvođenje nezavisnog tela koje bi vršilo nadzor nad osiguranjem. Smatramo da će ukoliko se ne prihvati ovaj amandman i ostane rešenje da taj nadzor vrši centralna banka, to biti svojevrsna etatizacija, svojevrsna centralizacija te funkcije.
Pri tom smo vam i tada već rekli da je ovo u suprotnosti sa Zakonom o ministarstvima, koji smo usvojili nedavno. Takođe, nije u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, gde je članovima 5, 6. i 7. i članom 54. predviđen delokrug rada Narodne banke, posebno onih poslova koji se tiču kontrolne funkcije Narodne banke Srbije. To sve pobuđuje u nama sumnju da se dosta neoprezno klizi u jedan eksperiment koji će na kraju ipak skupo koštati poreske obveznike.
Tako vas na kraju molim, iako gospodin ministar nije prisutan ovde na sednici Skupštine, da prihvatite ovaj amandman za koji smatram da je vrlo bitan i od suštinske važnosti za funkcionisanje sistema osiguranja u našoj državi. Ukoliko biste prihvatili ovaj amandman, iz osnova biste promenili ovaj predlog zakona, a to bi, naravno, uticalo na nas da podržimo zakon u celini. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodine Miroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi je jasno utvrđeno da je Ministarstvo, verujem namerno, u obrazloženju Predloga ovog zakona napisalo notornu neistinu koja se u najvećem delu odnosi upravo na potencijalni upliv Narodne banke Srbije u proces nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja u našoj zemlji.
I kolege iz drugih poslaničkih klubova su ukazale na ovu netačnost, u najmanju ruku nepreciznost, a ja sam, ponavljam, uveren da se radi o svesnoj nameri da se obmanu poslanici Narodne skupštine.
Neverovatno je u obrazloženju predloga zakona napisati da je nadzor nad osiguranjem koji bi obavljala Narodna banka Srbije evropsko rešenje, a da nijedna evropska zemlja, mislim na zemlje Evropske unije, u praksi nadzora nad osiguranjem nema narodnu banku kao neku vrhovnu kuću koja vrši nadzor nad tom delatnošću. Dakle, Ministarstvo finansija nas je obmanulo, ministar Dinkić nas je obmanuo.
I da jesmo zaista demokratska zemlja i da jesmo baš onakvi kakvim nas je makar u namerama opisao gospodin Ristivojević u prepodnevnoj raspravi, mi bismo danas videli na delu nekog novog ministra, a ne ministra Dinkića, upravo zbog ovakve obmane.
Dakle, mi moramo da ispravimo to što je pogrešno u Predlogu zakona. Pokušao sam to amandmanom na član 18. Dva su moguća rešenja. Prvo rešenje je ovo o kojem je govorio prethodnik - da se formira posebna agencija za nadzor nad delatnošću osiguravajućih kuća. Mislim da je to neprihvatljivo, najpre iz jednog jednostavnog razloga: u našoj državi već imamo previše agencija.
Mislim da se možemo rukovoditi primerom nekih zemalja poput Francuske, Belgije, Rusije. Makar kada je o Francuskoj i Belgiji reč, imamo primer koji može biti kompatibilan sa ovim našim primerom i koji može biti na tragu naše potrebe da usaglasimo zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske Unije. Kod njih nadzor vrši Ministarstvo finansija. Ne znam zašto ministar finansija beži od toga da nadzor nad osiguranjem vrši Ministarstvo finansija. Koji je motiv?
U amandmanu sam naznačio, a verujem da ćete vi to prihvatiti, da uprava za nadzor osiguranja Ministarstva finansija vrši nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja i obavlja druge poslove propisane ovim zakonom.
Dakle, već postoji ministarstvo, već postoje i stručni ljudi zaposleni u Ministarstvu, koji su do sada, istina sa mnogo manje značaja nego što bi imali kroz posebnu upravu, vršili nadzor. Postoji i tehnička podrška u samom ministarstvu i nije ništa prirodnije od toga da Ministarstvo kroz posebnu upravu vrši nadzor nad delatnošću osiguranja.
Ukoliko je motiv da se vrši stvarni, istinski i stručni nadzor, onda je to najbolje kroz upravu za nadzor, gde bi radili kvalifikovani i stručni ljudi. Ukoliko je motiv nešto drugo, izgleda da jeste, da se u kratkom vremenu naše osiguravajuće kuće bez bilo kakve kontrole iznesu na tržište, rasprodaju, prodaju ispod vrednosti, da se popuni budžet, jer ministar izgleda ima problema sa popunom budžeta, onda i ne vredi da raspravljamo.
Ukoliko je osiguranje predmet naše ozbiljne rasprave i ukoliko želimo ne samo pravi nadzor već i ojačanje pozicija naših domaćih osiguravajućih kuća, onda verujem da ćete glasati za moj amandman na član 18. kojim se obezbeđuje evropsko rešenje, primenjeno u praksi evropskih zemalja i kojim se obezbeđuje stručan, adekvatan, realan i jeftin, jer već postojeći državni organ vrši nadzor nad osiguranjem, način nadzora nad radom domaćih osiguravajućih kuća.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Gospodin Marković, pa gospodin Krasić.

Poštovane kolege, ovo što je uvaženi kolega Mirović govorio u principu samo ukazuje da kada imamo različito mišljenje, a očigledno imamo različito mišljenje po pitanju vida nadzora koji bi trebalo primeniti u našoj zemlji, ali očigledno je da se i jedna i druga poslanička grupa praktično čude načinu, odnosno vidu nadzora koji je odabrala Vlada Republike Srbije.
Dakle, opet ponavljam, nezavisno da li ćete prihvatiti naš amandman, ako već ne prihvatate naš, možete razmisliti o nekom drugom amandmanu, ali nemojte insistirati na rešenju za koje se u obrazloženju, kako reče kolega, navodi da je evropsko, a nema ga ni u jednoj evropskoj zemlji.
Inače, u Rusiji jeste predložen sistem nezavisnog nadzora i tamo su ga ocenili kao budućnost za njih; oni trenutno ne mogu da ga primene zbog drugih vrsta administrativnih prepreka. Očigledno je da nezavisni nadzor od strane praktično nezavisnog tela koje bi Vlada formirala jeste ono što pre ili kasnije čeka našu zemlju i opet tu dolazimo u situaciju da se možda iz nekih drugih pobuda ovde predlaže rešenje koje nije svojstveno onim državama, odnosno onim tokovima za koje se mi, odnosno vladajuća većina ovde zalaže da im pripada. Stoga, definitivno, jedan od ova dva predloga treba prihvatiti.
Predlažem da prihvatite predlog DS, on je sigurno korak unapred, ali ono što je sto posto sigurno, ne treba prihvatiti predlog Vlade Republike Srbije, jer to je eksperiment. Znači, ponavljam, to je definitivno eksperiment koji treba kasnije da podnesu građani, odnosno poreski obveznici naše države. Hvala vam.

Hvala vama. Gospodin Krasić, izvolite. Da ne bude zabune, verovatno ste mislili na predlog amandmana gospođe Ruždić, da li je tako, gospodine Markoviću, pošto ne postoji predlog DS, mislili ste na ovaj predlog narodnog poslanika Leile Ruždić-Trifunović? Izvinite molim vas, samo potvrdite da ne bi bilo zabune među poslanicima, da ili ne, oprostite molim vas.

Moram da objasnim, jer ovo što ste vi rekli dovelo bi u sumnju moju vezu sa materijalom o kome govorimo. Nažalost, na vašu žalost, a na moju sreću, ja sam potpuno u vezi sa materijalom o kome govorimo a govorimo o sistemu nadzora i govorimo u ovom konkretnom slučaju o jednom amandmanu, a pre toga su bili drugi amandmani. Dakle, ne govori se o amandmanu Leile Ruždić-Trifunović, niste, nažalost, vi u pravu, odnosno vi niste dobro proučili materijal koji danas imamo kao tačku dnevnog reda.

Dakle, još jednom vas pitam, dakle, mislite na prethodni amandman, je li tako, a to je amandman Leile Ruždić, a sada je na dnevnom redu amandman gospodina Mirovića?
Izvolite, gospodine Krasiću.
Nema potrebe da proučavam ono što piše.
Izvolite, gospodine Krasiću, izvinite, molim vas, samo trenutak, oprostite.