Dame i gospodo narodni poslanici...
(Predsednik: Izvinite, samo trenutak. Gospodine Stamenkoviću, dovoljno je što niste prisutni u sali, ne morate još i da dobacujete. Budite ljubazni).
Pošto smo danas više puta imali temu ko jeste prisutan, a ko nije prisutan u sali i zaista je poslanička grupa Demokratske stranke upozoravala da ima dosta neodgovornosti oko prisustvovanja poslanika skupštinske većine, ja i ovog puta tražim, u skladu sa Poslovnikom, da se utvrdi kvorum za vođenje ove rasprave.

Molim sve poslanike da ubace svoje poslaničke kartice da bismo utvrdili kvorum.
Gospodin Marković vas moli da ubacite njegovu karticu, pošto je on tražio kvorum. Zahvaljujem.
Možete da nastavite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 113. stav 6. je u direktnoj vezi sa amandmanom na član 18, koji je očigledno ključni amandman vezan za Predlog zakona o osiguranju. Bilo je dosta argumentacije zašto je predloženi amandman na član 18. suštinsko poboljšanje ovog zakona i poslanička grupa Demokratske stranke je zaista koristila argumentaciju koja ide u prilog podnošenju ovakvog amandmana.
Amandman koji sam podneo glasi da se u članu 113. u stavu 6. reči "Narodna banka Srbije" zamenjuju rečju "ministar", a odnosi se na bliže ovlašćenje ministra da donese propise kako se utvrđuju slobodna sredstva tehničkih rezervi u društvima koja posluju sa osiguranjem i kako se prati i utvrđuje likvidnost ovih društava. Ovo je sve u cilju povećanja sigurnosti osiguranika i dobro je što se i na drugim mestima u Predlogu zakona vodi računa o tome.
Gospodin ministar je rekao da je podizanje kapitalnog cenzusa takođe u tom cilju, ali, sa druge strane, ono što je više puta rečeno, a nije suvišno naglasiti, nije dobro da Narodna banka Srbije, kao centralna banka koja ima zakonom određena ovlašćenja, preuzima poslove nadzora nad delatnošću osiguranja. Samim tim smo prinuđeni da vršimo izmenu Zakona o Narodnoj banci Srbije. Dakle, iz toga proizilazi da nije bilo za očekivati da će Narodna banka Srbije, kao centralna banka zadužena za ono čime prevashodno treba da se bavi, vršiti i poslove nadzora društava koja se bave delatnošću osiguranja.
Nije baš bila ubedljiva argumentacija predlagača zakona gospodina Dinkića da je ovo najbolje rešenje. Prosto je korišćena argumentacija da nismo kadrovski osposobljeni ili da bi nas dodatno koštalo ukoliko bi nezavisna agencija vršila nadzor nad poslovima osiguranja.
Sa druge strane, izrečena je procena da ćemo za pet do deset godina biti osposobljeni da u jednoj integrisanoj varijanti (ako sam dobro shvatio ministra kada je prvog dana obrazlagao zakon) poslove supervizije banaka i društva koja se bave delatnošću osiguranja, da kažem, objedinimo u jednoj agenciji. Iz toga proizilazi da su naša predviđanja o približavanju normama evropskih zakona i ulasku u Evropsku uniju u ovom trenutku pesimistična, što nije dobro za ovu vladu, koja i nije baš dala neku ohrabrujuću argumentaciju da ćemo ubrzanim reformama ići ka Evropi.
Takođe, ono što je više puta rečeno, da poveravanje Narodnoj banci i vođenja ekonomske politike nije dobro. To je izvan onoga što treba da bude centralna banka jedne države.
Ne vidim nijedan razlog da u ovom trenutku nismo mogli ići u susret nečemu što su evropski standardi - formiranju jedne nezavisne agencije koja bi, u svakom slučaju, u budućnosti mogla da prihvati i poslove supervizije nad poslovanjem banaka i uvođenju reda, još čvršćeg reda, u finansijsko tržište u našoj zemlji.
Mislim da ovoga puta, ako ne prihvatimo amandmane koji su podneti u onom pravcu da se poslovi supervizije i nadzora nad poslovima osiguranja vrše u agenciji, propuštamo priliku da napravimo jedan pomak u formiranju stabilnog finansijskog tržišta i da time pokažemo da možemo da uradimo i nešto što je hrabriji korak od onog kada kažemo da sve poveravamo centralnoj banci.
Neću da mislim da su Ministarstvo finansija i ministar Dinkić imali motiv da još čvršće definišu taj finansijski lobi i sve tokove finansija u Srbiji koje trenutno kontroliše jedna stranka. Prosto mislim da je reč o jednoj lošoj proceni, nedostatku hrabrosti da se jednoj nezavisnoj agenciji u ovom trenutku povere ovako važni poslovi i da se uvede red na finansijskom tržištu. Naravno da su poslovi osiguranja jako važni u toj sferi.

Da li još neko želi reč? Predstavnik predlagača - ministar finansija gospodin Dinkić.

Moram da kažem poslaniku koji je poslednji diskutovao da ovde ne istupam u ime stranke, istupam u ime Vlade Republike Srbije. To je prvo.
Drugo, želeo bih da izrazim veliko zadovoljstvo što zaista nema ozbiljnih primedbi na ovaj zakon, jer gotovo sat i po vremena se diskutuje da li treba Narodna banka Srbije ili agencija da vrši nadzor, a radi se, maltene, o potpuno istim stvarima, gde blagu prednost ima Narodna banka Srbije, zbog čega je Vlada Republike Srbije predložila da Narodna banka Srbije vrši superviziju.
Ono što su danas bile primedbe nekih poslanika, oko kojih je mogla da se vodi ozbiljnija diskusija, ali očito da tu nije bilo volje, jeste zašto smo razdvojili životno i neživotno osiguranje. Naime, pravilno je primećeno da se direktivama Evropske unije vrši razdvajanje životnih i neživotnih osiguranja i da ne može jedno te isto pravno lice da vrši poslove i jednog i drugog osiguranja, odnosno daje se takva mogućnost, ali pod uslovom da postoji jedinstvena uprava. Pošto naš Zakon o preduzećima ne daje mogućnost da u jednom pravnom licu postoje dve odvojene uprave, onda moraju i poslovi životnog i neživotnog osiguranja da se razdvoje.
Moram da kažem da u Srbiji trenutno, nažalost, pošto su poslovi osiguranja, što je posledica lošeg prethodnog zakona, veoma nerazvijeni.
Svega 1% ukupne aktivnosti sadašnjih osiguravajućih društava čini životno osiguranje. Dakle, retko ko vrši osiguranje života. Gotovo da je zanemarljiv broj onih koji su osigurali život kod osiguravajućih društava. Ovim zakonom mi hoćemo da damo bazu i mogućnost da naša osiguravajuća društva mogu da počnu da se bave i životnim osiguranjem.
Međutim, za ona društva koja već vrše i životno i neživotno osiguranje daje se prelazni rok do 31. decembra 2005. godine da razdvoje ove poslove. Mislimo da je ovaj rok od godinu i po dana primeren i da će sva ozbiljna osiguravajuća društva moći da se prilagode tom roku i da onda zadovolje ovaj uslov iz zakona.
Takođe, kod pojedinih poslanika postojala je bojazan da bi podizanje kapitalnog cenzusa za rad osiguravajućih društava mogao da dovede do eliminacije nekih manjih društava. Moram da kažem da sva osiguravajuća društva, bila ona velika ili mala, koja budu prilagodila svoje poslovanje u skladu sa zakonom nemaju čega da se plaše. Godinu i po dana će trajati taj prelazni period prilagođavanja. U tih godinu i po dana, do 31. decembra 2005. godine, sva ozbiljna osiguravajuća društva mogu da se prilagode uslovima iz zakona.
Moram da kažem da će novoustanovljeni cenzus, sa ovim podizanjem, biti niži nego u razvijenim evropskim zemljama. Dakle, to nije preoštro dizanje cenzusa. Takođe, navešću vam dve osiguravajuće kuće koje u ovom trenutku ispunjavaju taj cenzus.
Na veoma jednostavan način, pretvaranjem rezervi u kapital i samo sa jednom emisijom akcija, još osam osiguravajućih društava može da ispuni ovaj cenzus. Dakle, godinu i po dana je i te kako dovoljan rok da oni to izvrše.
Zatim, po pretvaranju rezervi u kapital i sa dve emisije akcija, još devet osiguravajućih društava će ispuniti ovaj uslov, a preostalih 16 osiguravajućih društava, koja su daleko od ovog cenzusa, mogu da odustanu od obavljanja određenih vrsta osiguranja i da se kvalifikuju samo za jednu vrstu osiguranja ili mogu da se integrišu sa nekim drugim osiguravajućim društvima.
Dakle, u narednih godinu i po dana će svakako biti profilisanje osiguravajućih društava na našem tržištu, ali to će omogućiti da građani koji se osiguraju kod osiguravajućih društava imaju sigurnost da im se nadoknađuje šteta koja eventualno nastaje ukoliko se desi neka nepredviđena okolnost. Problem sa sadašnjim osiguravajućim društvima je bio u tome što su ona samo formalno garantovala osiguranicima. U stvarnosti nisu imala novca za isplatu štete, upravo zbog niskog kapitalnog cenzusa.
Zato ovaj novi zakon čini jedan veliki korak ka uozbiljavanju celokupnog tržišta osiguranja, a posebno je to zbog toga što će centralna banka - Narodna banka. Srbije vršiti superviziju nad osiguravajućim društvima.
Setite se samo šta je bilo u oktobru 2000. godine. Poslanik Mirović ili poslanik Krasić, ne mogu da se setim, rekli su koliko je zatečeno novca; navodno, plaše se da neće zateći haos posle ove vlade. Da se samo podsetimo koliko je novca bilo u kasi Narodne banke Srbije nakon što je SRS završila svoju vladavinu: svega 360 miliona dolara, a sada ima 3,5 milijarde.
Dakle, gospodo radikali, ne plašite se vi haosa. Vi ste haos pravili, a ova vlada, koju ne čini samo G17 plus, koju čine i DSS i SPO i NS, koja je jedinstvena, omogućiće da se daleko više uozbilji i sektor osiguranja, kao što se to desilo sa bankama.
Samo da podsetim, u vaše doba niko nije štedeo u bankama, naprotiv, zamrznuto je oko 9 milijardi nemačkih maraka štednih uloga građana. U decembru mesecu Narodna banka Srbije je krenula da isplaćuje te uloge. Danas ima oko 1,3 milijarde evra u našim bankama.
Dakle, dame i gospodo, građani Srbije, ovaj zakon koji predlaže Vlada Republike Srbije svakako će uvesti red i na polju osiguranja, kao što je uveden red na polju bankarstva. Oni kojima red nije u interesu, kojih sada nema u sali, naravno da su protiv ovog zakona, ali svim onim građanima koji žele u Srbiji red, prosperitet i bolji standard ovaj zakon će doneti boljitak. Ja sam ubeđen da će većina poslanika ove skupštine taj zakon podržati. Hvala vam.

Po ovom amandmanu nema više govornika.
Primili ste ostavku gospodina Dragana Maršićanina na funkciju ministra privrede u Vladi Republike Srbije.
Saglasno članu 202. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, o ostavci je obavešten predsednik Vlade Republike Srbije.
Podsećam vas da je članom 202. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije predviđeno da Narodna skupština konstatuje bez pretresa da je član Vlade podneo ostavku i da se o tome ne odlučuje.
Saglasno članu 202. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije konstatujem da je Dragan Maršićanin podneo ostavku na funkciju ministra privrede u Vladi Republike Srbije.
Prekidamo rad Skupštine, vreme je isteklo.
Nastavljamo sutra u 10,00 časova. Hvala vam.