Dakle, gospodine Dinkiću, vi uporno govorite o agencijama koje vrše integrisani nadzor nad bankama i osiguravajućim kućama. Govorite o 39 zemalja gde je, verujem, to slučaj, ali ovde se ne radi o tome. Vi ste očigledno, kao što neko reče, promašili temu. Ovde govorimo o nadzoru, isključivo o nadzoru nad delatnošću osiguravajućih društava. Mi smo još daleko od tog integrisanog sistema.
Mi ćemo ga imati tek onda kada budemo pratili iskustva onih zemalja koje su nekada bile na početku u sistemu razvoja osiguravajućih kuća i nadzora nad njima i kada tim koracima kojima su oni išli budemo išli i mi, a ne uključivanjem Narodne banke koja zaista (govoreći stručno, a stručan sam da to govorim, jer sam završio ekonomski fakultet i radio u Ministarstvu finansija) nema nekakve veze sa osiguranjem kao nekom vrstom posebne ekonomske oblasti ili nekim sektorom ekonomije, da tako uslovno kažem.
Dakle, jedno je integrisani nadzor posebne agencije koja vrši nadzor istovremeno (verujem, u velikom broju zemalja) nad bankama i osiguravajućim drušvima, a drugo je pitanje da li igde u svetu narodna banka vrši nadzor nad osiguravajućim društvima. Ja vam kažem da se to čini samo u četiri zemlje.
To je sigurno. Ne želim sa vama da se kladim, jer vi ste ministar finansija i ne bi trebalo takve ponude da izgovarate, oko klađenja. Uostalom, kada bude na dnevnom redu Zakon o igrama na sreću, onda ćemo se možda kladiti.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Baralić, pa gospodin Marković. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, nadzor nad kompanijama i društvima koja vrše osiguranje, nad osiguranjem kao takvim, očigledno je pobudio veliko interesovanje kolega narodnih poslanika i mogli bismo da pogađamo zbog čega. Moguće je da neko ima iskrenu nameru da razjasni ili poboljša način na koji se ovo čini. Neki od kolega su bili sjajni spikeri nekih osiguravajućih kompanija i to nije zabranjeno, mada nije baš najbolje da se to ovde dešava.
Rekao bih da postoje dva razloga zbog čega je važno da se precizno propiše kako se vrši nadzor nad ovom oblašću, pre svega zbog toga što ogroman broj građana i ogroman broj privrednih subjekata jeste zainteresovan da se ovaj nadzor sprovodi.
A i kod jedne i kod druge kategorije postoji jedan deo gde ne mogu da utiču, gde ne mogu dobrovoljno da se opredeljuju. Dakle, dužni su po zakonu da osiguraju vozila ili nešto drugo. Onda je važno da država precizno propiše način na koji se taj nadzor sprovodi.
Bilo je tvrdnji da kada vlada formira organ koji to čini, onda je to nezavisno telo, a kada to učini narodna banka - nije. Želim da kažem da kakva god da je vlada i čija god da je, kad god formira takvo telo ono je taman toliko nezavisno koliko su nezavisni mediji koje finansiraju lokalne samouprave, gradovi, Republika i autonomne pokrajine ili njihove mecene i patroni.
Nema onog stepena nezavisnosti kada nešto propisuje vlada, zato što vlada ima precizne interese koji nisu baš uvek u skladu sa opštim interesom svih građana. Nekad su oni povezani sa uskim političkim interesima onih koji vladu čine.
Bilo je pozivanja na ustav, sa ovakvom ili onakvom konotacijom. Da ne bismo odavde otišli a da ne pomenemo tri važne stvari i da u izvesnom smislu polemišem sa kolegama koje su ovde govorile o tome, govoriti o ustavu u zemlji u kojoj nije postojao ustavni sud, u kojoj je donet Zakon o privatizaciji suprotno odredbama tog ustava i u kojoj je Zakon o izboru predsednika Republike donet suprotno odredbama ustava, moglo bi se tumačiti na ovaj ili onaj način; ko želi to da čini a da ne poštuje ustav mora da ima snagu, političku volju i saglasnost da promeni ustav, pa da donosi zakone koji onda proističu iz željenog ustava, a dok postoji ovaj koji postoji, treba da bude poštovan.
Hvala. Zahvaljujem što sam bio u prilici da ovo kažem.

Hvala vama. Izvolite, gospodine Markoviću.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom gospođe Gordane Čomić naš poslanički klub ostaje dosledan onome što smo zastupali u načelnoj raspravi, a to je da sistem nadzora, odnosno vid nadzora u predloženom zakonu nije dobar. Međutim, o ovom amandmanu se otvorila vrlo interesantna polemika.
Najpre smo čuli nešto što svakako ne bi valjalo da je istina, a to je da Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo finansija nije sposobno da formira jednu agenciju. Ukoliko je to tačno, to je izrazito visok stepen nesposobnosti, jer ta agencija treba samo da se bavi poslovima koji su ionako Zakonom o ministarstvima predviđeni kao poslovi Ministarstva finansija. Sve to znači da Ministarstvo finansija nije sposobno da se bavi tim poslovima. To je prvi dosta ozbiljan problem, za koji očekujem da je, u stvari, posledica atmosfere i da je to rečeno u žaru diskusije.
Nešto drugo je posebno zaintrigiralo, moram priznati i uvredilo. Već danima mi ovde govorimo o vidovima nadzora i kažemo da postoje tri. U stvari, pominje se ukupno četiri. Jedan je Ministarstvo finansija, već smo pričali o tome, drugi je agencija koja bi bila nezavisna i samostalna u okviru poslova koji su joj povereni zakonom, a treći je integrisani (mi smo ga definisali kao treći) nadzor.
Ali, ministar finansija je rekao - ne, nije integrisani nadzor, treći je centralna banka. Onda smo jasno razlučili da s jedne strane imamo integrisani nadzor, s druge strane centralnu banku, i hajde da ne mešamo te pojmove. Onda su poslanici ovde, više nas, što u načelnom pretresu, što danas, pitali - dobro, gde se ovakav sistem kakav se nama predlaže primenjuje i kakve je rezultate dao?
Svako od nas u zastupanju svog sistema je pored teorijskih argumenata dao i argumente iz prakse, odnosno pozivao se na uporednu praksu. Mi kažemo da ono što mi predlažemo postoji u nekim zemljama u tranziciji, pa smo rekli Slovenija, Mađarska, pa smo rekli da postoji u nekim evropskim zemljama kao što je Finska itd.
Neke druge kolege koje su zastupale jedan drugi sistem kažu da on postoji u Francuskoj, Rusiji itd. Ali smo, i jedni i drugi, postavili pitanje - Vlada nam predlaže nešto novo, gde postoji to što Vlada predlaže? Dobijamo odgovor da integrisani nadzor postoji u 39 zemalja. Znamo da postoji integrisani nadzor u mnogim zemljama, to je jedan viši stepen, izvedeni stepen iz ovog prethodnog stupnja. To uopšte nije sporno.
I dalje ostaje pitanje u kojim to zemljama postoji nadzor od strane centralne banke i ostaje pitanje da li je to bio lapsus. Ja ovo smatram uvredom, jer danima se već bavimo ovim zakonom i onda neko izađe i misli da toliko ne razumemo i kao odgovor na jedno pitanje da nam odgovor na nešto što ga nismo ni pitali. Mislim da to nije korektno. To me je dosta uznemirilo. Ta diskusija u parlamentu zaista ne vodi ničemu dobrom.
Što se tiče samog amandmana gospođe Čomić, sve i da ostanete pri ovom sistemu koji predlažete - za koji vas molimo da nam otkrijete, kolega Mirović je otkrio nekoliko zemalja, ali voleli bismo da čujemo i tu koja je u našem okruženju – voleli bismo da usvojite amandman gospođe Čomić. Jer, nema potrebe da mogućnost propisivanja izuzmemo iz nadležnosti Ministarstva finansija, ako već Ministarstvo finansija priznaje da nije sposobno da vrši ono što mu je Ustavom i Zakonom o ministarstvima nadležnost, a bilo je sposobno, pri prethodnim ministrima, imali smo vlade i ranije, nijedan ministar nije rekao da oni to ne mogu da rade.
(Predsednik: Vreme.)
Ne može me niko ubediti da Ministarstvo finansija nije sposobno da propiše ove uslove o kojima govorimo. Hvala na pažnji.

Hvala vama. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 93. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Čomić.

Dame i gospodo, kolege narodni poslanici su me ispratili do govornice sa komentarom - zašto obrazlažeš kada neće da prihvate.
To pokazuje da postoji odsustvo smisla čemu skupštine služe, i narodni poslanici dobacuju da im je to poznato iz prethodnog mandata. Uspešni ljudi se razlikuju od neuspešnih po tome što uče iz svojih i tuđih grešaka, a neuspešni ne nauče ništa ni iz svojih, ni iz tuđih.
Dakle, amandman se odnosi na član 93. stav 3 - reči "Narodna banka Srbije" zamenjuju se rečju "Vlada". Prema rešenju predloženom u amandmanu na član 18. koji je podnela narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja vrši agencija, te mi smatramo da bliže uslove za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja propisuje Vlada.
Kvalitet ovog predloženog rešenja, kada ne bi bilo bahatosti nego volje da se čita ono što se predlaže, jeste u tome što možete tvrdoglavo ostati pri svom stavu ali možete kao Vlada, kao Ministarstvo finansija ostaviti sebi pravo da uslove i bliže uslove za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja propisuje Vlada. Kroz jedan drastičan primer mogu da vam ukažem kakve će posledice biti ako ne prihvatite ovakav amandman. Ukoliko kao Skupština ostanemo pri tome da se razdvoji osiguranje i reosiguranje, životno i neživotno, što je lakše da se na terenu uradi, ali osiguranje i reosiguranje praktično teško, Narodna banka će doći u situaciju da propisuje uslove za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja.
Te uslove neće imati ko da ispuni, neće imati ko da kontroliše zašto se ne ispunjavaju i imaćete jedan haos na finansijskom tržištu umesto dobre ideje, u koju uopšte ne sumnjam, koja je nosila zakonopisca kada je predlagao ovaj zakon, da se na tržištu osiguranja uvede red, nadzor, da se povećanjem cenzusa zna ko se bavi osiguranjem i da sve to ide na korist ukupnog finansijskog tržišta u Srbiji.
Posledično, to je poruka o političkoj stabilnosti zemlje, jer u zemlji u kojoj imate kvalitetan sistem osiguranja, proverljiv napolju, imate i strane investicije, imate i povećano poverenje u tu zemlju kao sistem koji treba da prihvati strane investicije. Ukoliko ostanete pri tome da to uradi Narodna banka, imaćete situaciju da nažalost jedna dobra namera nije dovela ni do kakvog rezultata.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 107. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Đidić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Đidić.

Poštovane kolege narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 107. stav 5. u direktnoj je vezi sa već podnetim amandmanom na član 18. koji je podnela poslanica gospođa Leila Ruždić, kao i sa ostalim članovima na koje su amandmane podneli poslanici sa liste Demokratska stranka - Boris Tadić.
Podsetiću vas da je suština amandmana podnetog na član 18. da nadzor nad obavljanjem delatnosti sprovodi nezavisna agencija, a ne Narodna banka kako stoji u Predlogu zakona. S tim u vezi predlažem da i u članu 107. stav 5, da bi bio u skladu sa podnetim amandmanom, umesto "Narodna banka Srbije" stoji "Vlada Republike Srbije", pa bi stav glasio - Vlada Republike Srbije propisuje bliže kriterijume i način obračunavanja tehničkih rezervi.
Svi amandmani koje su podneli poslanici sa liste Demokratske stranke - Boris Tadić imaju za cilj da poboljšaju tekst zakona, da odredbe zakona približe evropskim standardima. Danas smo sa ove govornice od poslanika vladajuće koalicije čuli zalaganje za evropsku Srbiju, za Srbiju u Evropi, pa ukoliko je to stvarno a ne samo deklarativno izrečeno očekujem da će oni podržati ove amandmane, glasati u danu za glasanje za njih i na taj način približiti stvarno Srbiju Evropi. Ukoliko oni to učine i poslanici sa liste Demokratska stranka - Boris Tadić glasaće za Predlog zakona u celini.

Da li još neko o ovom amandmanu želi reč? (Ne.)
Na član 113. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Marković.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?