Poštovani predsedniče, ja sam jednostavno morao da izađem za govornicu, jer vidim da strašno brzo čitate amandmane pa pola poslanika niti čuje koji su amandmani na dnevnom redu, niti može o njima da diskutuje, iako je to njihovo pravo po Poslovniku.
Što se tiče amandmana gospođe Gordane Čomić, to je jedan dobar amandman, posledica amandmana koje smo ranije obrazlagali, a tiče se jednog po nama nelogičnog rešenja (a nije jedino nelogično, u pravu ste kolega), koje je verovatno posledica nečije greške prilikom pisanja Predloga zakona i sada se zbog tvrdoglavosti jednostavno ovaj amandman neće prihvatiti.
Nema nikakve logike da direktora bira Vlada kada postoji upravni odbor koga takođe bira Vlada, kada postoji nadzorni odbor koga takođe bira Vlada. Nije to slučajno predviđeno da uvek upravni odbor bira direktore. Postoji potreba za izvesnom ravnotežom i ovakvim našim amandmanom se ta potreba ostvaruje.
Posebno smo upozorili na činjenicu da ukoliko će se, a nadamo se da hoće, dalje razvijati celo to pitanje oko nacionalne korporacije.
Posebno se postavlja pitanje šta ćemo onda ako ona zaista promeni svoj statusni oblik. Onda će morati da se menja ovaj zakon i zašto bismo to radili tada, kada već možemo sada da prihvatimo jedan amandman gospođe Gordane Čomić, koji je potpuno logičan i potpuno primeren ovoj situaciji.
Pošto su poslanici napokon uspeli da uđu, možemo da nastavimo da radimo polako, bez mnogo žurbe. Mislim da nema potrebe za žurbom, niti za nekom posebnom nervozom.