Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREKRŠAJIMA

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marko Krstin, Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Aleksandar Đorđević, Vojislav Milajić, Nemanja Šarović, Milan Stevović, Milovan Radovanović, Petar Jojić, Gordana Gajić, Nataša Jovanović, Božidar Koprivica, Dragan Čolić, Dragoljub Stamenković, Sreto Perić i Momir Marković.

Narodni poslanici Vojislav Milajić, Nemanja Šarović, Milan Stevović, Milovan Radovanović, Petar Jojić, Gordana Gajić, Nataša Jovanović, Božidar Koprivica, Dragan Čolić i Dragoljub Stamenković pisanim putem povukli su amandmane koje su podneli 10. maja 2004. godine, a narodni poslanik Marko Krstin amandmane koje je podneo 5. maja 2004. godine.

Amandmani koji budu podneti do otvaranja načelnog pretresa biće vam uručeni u toku sednice.

Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

SRS – sat i 38 minuta i 24 sekunde; DSS – sat i tri minuta i 36 sekundi; DS – 44 minuta i 24 sekunde; G17 plus – 37 minuta i 12 sekundi; SPO-NS – 26 minuta i 24 sekunde; SPS - 26 minuta i 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi po pet minuta, shodno članu 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača, Zoran Stojković, ministar pravde, želi reč? (Da.)

Izvolite.

Poštovani poslanici i poslanice, ovaj zakon je stavljen na dnevni red po hitnom postupku iz nekoliko razloga.

Ne govorim o onim tehničkim doterivanjima, obzirom da više nemamo savezni zakon i morali smo da nadležnost koja je predviđena saveznim zakonom prebacimo na republički nivo. U tom smislu tehnički smo morali da doteramo i zakonski tekst republičkog zakona.

Nekoliko stvari je ovde bilo bitno. Ono što izaziva potrebu za hitnim donošenjem ovog zakona je, da tako kažem, pre svega, prenošenje te nadležnosti iz saveznih zakona na republičke, a radi se o veoma značajnim materijama, kao što je u pitanju carinska.

Reč je o velikim vrednostima, velikom broju predmeta koji su postojali i opasnosti čak da zastare, što bi bio veliki gubitak za ovu državu. Druga stvar koja nas je navela da hitno tražimo izmenu ovog zakona je ta što je Ustavni sud ocenio kao neustavne određene odredbe vezane za mandatni postupak, pa smo morali i te odredbe da usaglasimo po nalozima Ustavnog suda.

Ono što je ovde veoma bitno, to je da ovaj zakon nije menjan skoro osam godina i zbog inflacije kazne predviđene tim zakonom su svedene maltene na simbolične.

Naime, lokalna samouprava je svojim propisima podigla kazne znatno više, tako da su za najteže prekršaje predviđene ovim zakonom propisane manje kazne nego za najbanalnije stvari kao što je parkiranje, ako propustite sat vremena 800 dinara, a ovde je maksimalna kazna i za najteže prekršaje bila predviđena 1.000 dinara.

Iz tih razloga mi smo morali po hitnom postupku da ovaj zakon stavimo u proceduru i jedina dilema koja je ostala, to odmah da kažem, reč je o onom spornom pitanju, da li ukinuti kazne zatvora ili sudije za prekršaje rangirati u rang prekršajnog suda, a ovo iz razloga što po međunarodnoj konvenciji zaista postoji obaveza da se to uradi, imajući u vidu da Konvencija o ljudskim pravima predviđa jasno da kaznu zatvora može izricati samo sud.

Međutim, u ovoj situaciji, smatrali smo da ne treba to uraditi dok se ne reši pitanje jedne od tih varijanti, ili da ukinemo kaznu zatvora ili da osnujemo prekršajni sud, a za to imamo dovoljno vremena, obzirom da smo mi na tu odredbu stavili tzv. rezervu i za sada nema opasnosti da ćemo snositi neke štetne posledice.

Kada se uradi detaljno i odluči da li ćemo imati prekršajni sud, a mišljenja sam da to treba napraviti, tim pre što bi onda moglo odeljenje u upravnom sudu da postoji za prekršaje, da bi to bilo ono pravo rešenje, trajno. Kažem da sada nema opasnosti za nas, imajući u vidu da smo stavili rezerve baš na taj član Konvencije o ljudskim pravima.

Pored toga, uvedeno je još nekoliko novina kao što je tzv. uslovni otpust. Usaglasili smo određene stvari sa postojećim prenošenjem na republički nivo, a imajući u vidu da je u toj oblasti nadležno Ministarstvo finansija, pa smo uveli drugostepeni postupak unutar tog Ministarstva, imajući u vidu da i u toj situaciji postoji sudska zaštita i da nema opasnosti za građane.

Ovde ću posebno napomenuti da smo zbog ove dve stvari morali da idemo na hitan postupak, jer se radilo o već poništenim odredbama od strane Ustavnog suda i mi smo morali to da regulišemo.

Neću duže da vas zadržavam. Ima nekoliko amandmana, pa ću o njima reći nešto detaljnije, tako da sa ovim mislim da je dovoljno što je rečeno.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, poslanička grupa Demokratska stranka - Boris Tadić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, evo već po treći put u toku ove sednice upozoravam na to da nismo saglasni i nikako ne možemo da podržimo novi manir Vlade da praktično sve zakone podnosi po hitnom postupku.

Hitni postupak jeste postupak koji po Poslovniku redukuje prava poslanika, redukuje mogućnost poslanika da se pripreme na adekvatan način, kako za podnošenje amandmana, odnosno poboljšavanje teksta zakona, tako i za diskusije u načelu u ovom parlamentu. Hitan postupak je vrlo decidno predviđen Poslovnikom samo za slučajeve ukoliko je ugrožen život ili zdravlje ljudi, ukoliko je ugrožena bezbednost zemlje ili ukoliko je ugrožen rad organa ili organizacija.

Dakle, ovu vrstu akta potrebno je doneti da bi se upodobilo savezno zakonodavstvo, odnosno odredbe iz Ustavne povelje, iz onih propisa koji spoljnotrgovinske, devizne i druge poslove stavljaju u nadležnost Republike, ali nikako se nije radilo o hitnom postupku i o materiji koja nije mogla po redovnom postupku, dakle, na sledećoj sednici da dođe na dnevni red. Prosto nismo u tom smislu vremenski limitirani.

Nije to slučaj samo sa ovim zakonom. Takav je slučaj bio sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i praktično sa svim zakonima koji su se našli na dnevnom redu ove sednice Skupštine.

Ono što još više zabrinjava jeste da hitan postupak kao neka pošast prati zakone koji dramatično povećavaju dažbine i namete na džepove građana Republike Srbije. Takav je slučaj bio sa Zakonom o akcizama, gde se praktično dramatično povećala akciza na dizel, a pre tri nedelje i akciza na benzin, što je drastičan udar ne samo na standard pojedinačnih građana, dakle, fizičkih lica, nego i pravnih lica i cele privrede, jer u strukturi svih proizvoda nalaze se upravo i akcize kao veliki namet.

Ali, takav je bio i slučaj sa zakonom koji na sličan način kao ovaj zakon definiše prekršajne kazne prilikom kršenja Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i dimenzionira ih na sličan način i u sličnim iznosima na milion dinara za pravna lica, na 500.000 za fizička lica i slično.

Mi smo upozoravali da budžet Republike Srbije nije projektovan ispravno. Mi smo upozoravali da će upravo Republička vlada predlagati setove zakona kojima će se povećavati akcize i kazne dramatično, da bi se te rupe u budžetu popunile. I sada građani Srbije, i Skupština Srbije i svi narodni poslanici pojedinačno ispaštaju zbog nepromišljeno i nestručno definisanog budžeta Republike Srbije.

U članu 6. kaže se da se član 33. menja i glasi: "Zakonom ili uredbom novčana kazna može se propisati u rasponu 2. od 10.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice, 3. od 5.000 do 500.000 dinara za preduzetnika." Isto ovo videli smo u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji i apsolutno nije jasno koje to danas pravno lice u Republici Srbiji može da podnese ovako drastične kazne, koje pravno lice može za kaznu da plati 1.000.000 dinara, koje fizičko lice može da plati kaznu od 500.000 dinara.

Kod Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, što je još gore, povećanje kazne sledilo je samo zbog neblagovremenog prijavljivanja, odnosno podnošenja prijave od tog pravnog ili fizičkog lica, što je potpuno neprimerena kazna za takve okolnosti.

Dakle, zakoni kojima se praktično puni budžet Republike Srbije na štetu građana Srbije jesu zakoni koje Republička vlada podnosi po hitnom postupku, ne bi li narodni poslanici bili uskraćeni mogućnosti da koriguju taj zakon amandmanski i ne bi li bili u mogućnosti da na adekvatan način svojim biračima objasne da ono što imamo danima kao predloge pred Skupštinom Republike Srbije zapravo predstavlja konstantan namet na građane Republike Srbije po hitnom postupku, po kratkom postupku, bez amandmana i bez mogućnosti da se narodni poslanici pripreme i da na adekvatan način odgovore na ovakve zakone.

Kada odgovore, kao što je bilo pre tri nedelje na izmene i dopune Zakona o akcizama, dakle, kada Narodna skupština odbije da poveća neki namet, onda se kao na popravnom ispitu, kao đacima zakoni vraćaju i opet se Narodnoj skupštini nalaže da se ti nameti zakonski propišu.

Ovaj zakon nije rešio ono pitanje koje treba da reši. Molim vas, kolega, da budete korektni. Izašla je poslanička grupa Srpske radikalne stranke. Demokratska stranka nije prijavila govornike.

Krajnje sam konstruktivan i Demokratska stranka se nije javila, nismo učestvovali u ovome što se danas dešavlo u Narodnoj skupštini. Sada ova vrsta dobacivanja mislim da je sve samo ne korektno.

Dakle, ovaj zakon ne rešava ono što treba da reši, a ono što treba da reši jeste hroničan problem koji je decenijski. Svakako nije samo problem ove vlade. Problem da se praktično godišnje u proseku oko 1.500.000 predmeta nađe pred sudovima za prekršaje i problem jeste što je recimo prošle godine od 1.500.000 predmeta 800.000 predmeta bilo rešeno, znači 100.000 više nego što je to prosek. U principu se rešava oko 700.000, odnosno prosek je bio 700.000 godišnje, dakle, polovina.

Razlog za to je dosta jednostavan. Bagatelne kazne, odnosno kazne koje su bagatelne vrednosti, kazne za vezivanje pojasa, odnosno nevezivanje pojasa građana, prekoračenje brzine i slično, takođe su rešavali sudovi za prekršaje, odnosno sudije za prekršaje, ravnopravno sa najtežim i najvrednijim prekršajima, i to je nešto što je problem koji je zatrpavao sudove za prekršaje, koji je omogućavao arbitrarnost, dakle, opredeljivanje sudija za prekršaje po kojim pitanjima i po kojim predmetima će rešavati i po kojim neće. To je sve samo ne princp koji omogućava pravnu sigurnost i valjano reagovanje i rad sudova za prekršaje.

Ono što bi bilo dobro jeste praktično dekoncentracija ovog postupka, odnosno rešavanje postupka u prvom stepenu kod mandatnih kazni, kod kazni čija je vrednost bagatelna, na nivou Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno opštinskih organizacija Ministarstva unutrašnjih poslova i izmeštanje drugog stepena na sudove za prekršaje. Procene su bile da je, ukoliko želite da rešite svih 1.500.000 predmeta na nivou sudova za prekršaje, za to potrebno oko 500 novih sudija za prekršaje, 500 zapisničara, ogromna administracija, što nije racionalno. U tom smislu smatramo da bi bilo mnogo racionalnije da se taj postupak, dakle, kod mandatnih kazni, odnosno kod kazni čija je vrednost bagatelna, ta vrsta nadležnosti ustupi dominantno, a naravno tu postoje nijanse, postoje posebna dela za koja treba da se vodi poseban postupak, dakle da se koncentriše u Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno u opštinskim organizacijama unutrašnjih poslova.

Da se drugi stepen izmesti u sudove za prekršaje i da se na taj način rasterete sudovi za prekršaje, budući da je to hronična bolest. Dakle, verovatno i mnogo teža nego kod redovnih ili trgovinskih sudova. Carinsko, spoljnotrgovinsko, devizno poslovanje moralo je na osnovu odredaba Ustavne povelje i na osnovu saveznog zakonodavstva, odnosno zakonodavstva zajednice da bude izmešteno na republički nivo.

To nije sporno, ali ono što je sporno i što mi osporavamo jeste, prvo, metodologija, procedura kojom se ulazi u predlaganje ovog zakona. Dakle, hitni postupak, nešto čime se redukuju prava poslanika, nešto čime se skraćuje i uskraćuje mogućnost da svi poslanici reaguju amandmanski na predlog zakona i sasvim sigurno, činjenica da ovaj zakon, već kada se nalazi na dnevnom redu, već kada se nalazi pred Narodnom skupštinom, treba da rešava ono što je rak-rana.

Mi se bavimo stvarima koje su manje-više periferne, stvarima koje treba da budu rešene, koje su mogle biti rešene, možda čak izmenama i dopunama, kroz prelazne i završne odredbe, a ne bavimo se suštinom. Time gubimo vreme, time opterećujemo poreske obveznike, povećavamo kazne i opet ulazimo u nešto što je punjenje budžeta, a ne rešavanje problema, i time ne rešavamo efikasnost i racionalnost sudova za prekršaje, na način kako to građani Srbije zaslužuju.

Još jednom želim da izrazim žaljenje što jedini predstavnik opozicije, praktično, u ovoj Narodnoj skupštini, u deset minuta nije bio saslušan.