Replika, Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da kažem da, što se tiče izmene Zakona o krivičnom postupku i onoga o čemu smo mi odlučivali ovde, ovo nema veze sa tim. Naravno, ovaj postupak mora da bude završen u roku od šest meseci, a nema potrebe za sedmoipogodišnjim pritvorom, računajući i onaj pretkrivični pritvor. Mislim da optužnica mora da bude odmah podignuta i zna se kako se i u kom roku to završava. Nema tu velike filozofije.
Što se tiče nečega, ne mislim da je to želeo gospodin Vučićević, siguran sam da nije, ali sam tu nameru primetio kod nekih medija sinoć, a to nije slučajno. Oni koji su to želeli da svedu na nekakav huliganski čin i na nekakav čin koji je neprimeren - to nije samo huliganski čin i to nije neprimeren čin. Nemojte da zaboravite da su nedaleko od tog mesta pronađeni grafiti: "Držite se Mađari i Mađarska naša jedina otadžbina".
To je ono što dodatno problematizuje sve ovo o čemu govorimo. Što se tiče poređenja sa gospodinom Martinovićem i tim slučajem iz 1985. godine, vaš koalicioni partner je na isti način to uporedio kao što je to juče uradila SRS, a doduše, nama nijedna novina to nije želela da objavi, valjda zato što smo pomenuli ime jednog novog režimlije koji kontroliše veliki deo novina, pa to ne sme da se objavi, odnosno ne sme njegovo ime da se čuje.
Dakle, da znate, mi smo to uradili na takav način, ali to je uradila najveća stranka u vašoj koaliciji, na potpuno isti način, jer sam čitao čak i njihovo saopštenje.
Dakle, ono što jeste zločin, a to je da se to minimizuje i da se o tome ne govori, jer ako se to minimizuje i ako se o tome ne govori, onda će taj problem isplivati na površinu i ne tako što će isplivati na površinu u jednom slučaju, već tako što će se to ponavljati iz dana u dan.
Imali smo lažne prijave evropskim institucijama, organima i organizacijama: žalio se Jožef Kasa kako je bilo osam slučajeva premlaćivanja Mađara, u svim slučajevima, predstavnici evropskih institucija došli su u Srbiju i uverili se da je u pitanju bila laž, da je u pitanju bila neistina, da toga nije bilo na nacionalnoj osnovi.
A šta sada, da li će danas neko o tome da govori, da li će neko na takav način da kaže šta se u Srbiji zbilo? Ja ne znam šta kaže muftija, ali znam da Zoran Petrović teško nešto može da kaže i znam da teško nešto može njegova majka da kaže i njegova porodica!!
Znam da bilo ko normalan u Srbiji danas teško može nešto da kaže posle onoga što se dogodilo, te vaš pokušaj sprdnje sa bilo čim nije nimalo primeren i ne dolikuje ne samo Narodnoj skupštini, nego ne dolikuje bilo kom čoveku!!
Samo zamislite da ste se vi našli na njegovom mestu i da ste bili u toj poziciji. Zato, taj zločinac koji je to prećutao, koji je ćutao tri dana o tome, zato što mu je jedna politička stranka naredila da ćuti o tome, jedna politička stranka koja dan-danas slavi, jer misli da treba da slavi, a vidim da lance i katance još nisu skinuli, za maline i višnje još nisu obezbedili pare, naredili su da se ćuti o tome. Za to će i taj zločinac morati da odgovara, za ćutanje o zločinu moraće da odgovara! Ja vam samo kažem jednu stvar, u Srbiji stvari moraju da se isteraju na čistac. Oni koji su zločinci moraju da odgovaraju, oni koji su ćutali o ovom monstruoznom zločinu, moraće da odgovaraju.
Neka ne misle da će ih spasiti na kanabetu jutros dogovorena neka nova vlada, jer te nove vlade ...

Gospodine Vučiću, vreme.

Završavam gospodine Mihajloviću, čujem da ste se i vi tamo udomili, neće biti, zato što će narod glasati i birati drugačije. Hvala najlepše.

Reč ima gospodin Anđelković, po Poslovniku.

Ja se nadam da mi ovaj parlament nećemo pretvoriti u raspravu o ovom događaju, jer bi ispalo da oni koji ćute podržavaju zločin koji se tamo dogodio, a naročito kada neko izađe i ne bih se javio, jer mislim da je to kršenje Poslovnika, naročito kada neko izađe i pokušava da on kvalifikuje da li je ovo lakši ili teži događaj od nasilja koje se dogodilo nad Martinovićem.
Nije ovde presuda nacionalnim zajednicama ili nacionalnim manjinama, ili nacijama, ili pripadnicima nacija koji su to činili, nego pojedinima koji su te zločine učinili.
Ako već to hoćemo, ovo je teži događaj, ali nije na nama da sudimo, nego na sudu. Nemojmo Parlament u to da pretvaramo, a šta Parlament treba da uradi? Da zahteva da se Odbor za informisanje sastane i raspravi o tome ko je zaustavio informaciju, šta je sa lokalnim medijima u državnom vlasništvu, u vlasništvu opština, koje nisu dozvolile ili nisu pustile informaciju o tome da se taj događaj dogodio.
U pokrajinskom vlasništvu, naravno, pre svega, jer ovaj narod plaća, daje pare za to, a narod ne dobija informaciju onda kada se ona dogodila. U tome je ovde suština.
Ko je zaustavio informaciju o jednom zločinu, koji je nesvakidašnji, koji je izuzetno težak, koji je najteži, a koliko je težak sud će presuditi - da njima presudi i osudi, ali molim da država i Parlament daju nalog i traže od Odbora za informisanje da raspravi gde građani Srbije daju pare lokalnim medijima.
Ne možemo na privatne da utičemo. Zašto su oni ovaj događaj prećutali, a to mi liči na događaj koji se dogodio pre 20, 30 godina kada su neki, takođe, u državnim medijima blokirali i da kažu - to se tamo nije dogodilo već na nekom drugom delu teritorije Srbije. U tome je ovde poenta i molim da predsednik Skupštine zakaže Odbor za informisanje, ukoliko to predsednik Odbora ne učini.