Reč ima predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, gospodin Ivica Dačić.
Koliko sam shvatio, gospodin Dačić je poslednji govornik za danas.

Dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija treba da ima svoje državne simbole. Ako neko za to može da optužuje bivšu vlast, to može činiti do 2000. godine, a posle toga teret pada na one koji su obavljali vlast u tom periodu.
Srbija treba da ima svoje državne simbole, jer istorija Srbije, to svakako, ne počinje niti od Socijalističke partije Srbije, niti od DOS-a, niti od bilo koje druge stranke u Srbiji. Istorija Srbije je započela davno. Bojim se, kako danas radimo, da će se istorija Srbije brzo završiti.
Imajući u vidu sve to, mi danas ne odlučujemo o državnim simbolima, odlučujemo o preporuci vezanoj za korišćenje državnih simbola.
Da li ovo znači da vladajuća koalicija shvata da neće biti novog ustava Srbije? Govorili ste, plan je bio takav, da se donese novi ustav i, naravno, uz novi ustav i odluka o državnim simbolima Srbije. Da li to znači da nema novog ustava Srbije, ako danas donosimo preporuku?!
Šta je razlog za ovakvu hitnost da zasedamo u vanrednom zasedanju, povodom ove teme?
Podsetio bih da je ranije bilo različitih predloga o ovom pitanju. Bilo je predloga i u vreme redovnog zasedanja da se o tome raspravlja. To nije došlo na dnevni red.
Želim, takođe, ovde da kažem da je preporukom skinuta petokraka sa zastave Srbije. Ali, tada je postojao konsenzus u vezi sa tim. To što danas činimo, čini mi se, nećemo učiniti uz konsenzus i nećemo učiniti konsenzusom.
Mislim da brzo moramo doneti odluku o državnim simbolima Srbije. Ovim se odluka ne donosi. Neću da kažem da se ovim može prekršiti Ustav, jer se donosi preporuka, ali himna, grb i zastava, zna se po kom se postupku donose: uz donošenje novog ustava ili referendumom.
Nemojte moje izlaganje vezati za pitanja koja su bila vezana za bivše državne simbole Srbije, kao što je, na primer, petokraka. Sigurno je da sam živeo kraće pod tom petokrakom nego što je 90% vas ovde prisutnih u sali živelo pod njom.
Što se mene tiče, Socijalistička partija Srbije je odavno, još od 1990. godine, a na svom kongresu održanom 1992. godine, zvanično promenila svoj partijski simbol i zvanično se zalagala i za promenu državnog simbola Srbije, naravno, ne želeći da ideološki simboli budu na zastavi, ili grbu, ili da budu u himni države.
Međutim, danas imamo neke simbole koji sigurno nisu simboli državnosti, nego su simboli nekog oblika državnog uređenja, kao što su simboli monarhije.
U svakom slučaju, ono što je kroz celu srpsku istoriju bilo zajedničko za sve Srbe u istoriji to su bili: beli dvoglavi orlovi i krst sa ocilima. U vezi s tim, želeo bih da budem vrlo precizan – to su vizantijski carski simboli koje su srpski vladari preuzeli, koji su postali oličenje i grbovi srpskih vladara.
Ako već govorimo o godinama, zašto smo uzeli samo jedan grb i jednu himnu, koji su bili državni simboli samo 36 godina? Zašto nismo uzeli grbovnik cara Dušana, na primer, koji ima iste ove simbole o kojima danas govorimo? Time bismo pokazali da smo naslednici Nemanjića, a ne samo Obrenovića ili samo Karađorđevića.
Ovde nije reč o ideologiji. Ovde je reč o tome da državna obeležja, državna znamenja treba da budu faktor jedinstva, i kada čovek ima priliku da negde sa njima nastupa, ili da se intonira himna, ili da stoji uz zastavu, ili da gleda u grb, da u čoveku to budi najviša osećanja. Zato ta državna obeležja treba da budu faktor jedinstva.
Srbija nema ni grb ni himnu koji su korišćeni dugi niz godina. Možda postoji neki grb koji je korišćen duže u srpskoj istoriji nego što je ovaj grb iz 1882. godine. Srbija nije postala država kada je postala kraljevina, nego je Srbija postala država kada se izborila za svoju nezavisnost. Ako je tako, Srbija je postala država kada je postala carevina.
Prema tome, kada je o ovome reč, Stojan Novaković je 1882. godine spojio grb kneževine Srbije sa grbom carstva Nemanjića. Od 1919. godine, kao što znate, imali smo novi grb, u kojem su bili sadržani slovenački i hrvatski simboli na srpskom orlu.
Svečana pesma je sledeća tema.
Srbi su imali mnogo svečanih pesama. Svetosavska himna je jedna od najstarijih, a Dositejeva pesma iz 1804. godine, koja je možda danas najbolja za nas, zbog svojih početnih stihova: "Vostani Serbie, davno si zaspala!". I danas "Serbie" treba da "vostane". Naravno, slabost ove Dositejeve pesme je u tome što je ona dugo bila bez melodije, skoro do 80-ih godina ovog veka.
Kada je Milan Obrenović rešio da preuzme vlast od Namesništva, poručio je od Jovana Đorđevića komad, odnosno pozorišnu predstavu, sa istorijskom rodoljubivom sadržinom i dinastičkim duhom.
Mogu da kažem i primer da je 1872. godine bila predstava koja se zvala "Markova sablja", za koju je melodiju komponovao Slovenac Davorin Jenko, koji je komponovao nekoliko godina ranije i slovenačku himnu "Naprej, zastava slave". Kada je Srbija 1882. godine postala kraljevina, 22. februara, "Bože pravde" postala je zvanična himna, ali sa promenjenim stihom: umesto "srpskog kneza", sada je bilo "srpskog kralja".
Takođe kažu da je ta pesma u stvari prepev ili kompilacija austrijske himne koju je Hajdn komponovao za cara Franju Josifa i koja počinje: "Bože čuvaj, Bože spasi našeg cara, carski dom...".
Postoji i hrvatska verzija, takođe i srpska verzija, ali u srpskoj verziji bog nije jedan, nije monoteistički, kao što je u hrišćanstvu. U srpskoj verziji se obraćamo bogu pravde. U hrišćanstvu nema više bogova, već je samo jedan, tvorac. "Bože pravde" je rimska mitologija, Justicija, boginja pravde. Prema tome, očigledno je o čemu se radi.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Očigledno se te stvari ne razumeju dobro sa vaše strane.)
Posle Majskog prevrata 1903. godine Srbija nije imala zvaničnu himnu, ali je te 1909. godine stih takođe promenjen: "kralja Petra Bože hrani, moli ti se srpski rod...". Godine 1918. nastala je kompilacija "Bože pravde", "Lijepe naše", i "Naprej, zastave slave". Godine 1919. iz pesme "Bože pravde" izbačen je pridev "srpski" i stavljen je pridev "naš". Takođe Srbija ima još jednu svečanu pesmu "Marš na Drinu", koju je Stanislav Binički napravio 1914. godine.
U svakom slučaju, "Bože pravde", isto kao i grb, imali su razne verzije u srpskoj istoriji.
Sve sam ovo rekao samo iz razloga što smatram da su napravljeni dvostruki aršini prilikom predloga državnih simbola – iz pesme "Bože pravde" izbačeni su monarhistički stihovi, a iz grba Srbije nije izbačena kruna kao simbol monarhije i porfir, takođe simbol monarhije.
Naravno, razumem da u Srbiji postoje i monarhističke stranke, ali Republika Srbija ne može da ima monarhistička obeležja.
Mi ne možemo da glasamo za ove simbole, nećemo da učestvujemo u glasanju, ali ćemo poštovati, naravno, svaki državni simbol i državno znamenje Srbije.
Socijalisti Srbije nikada neće zviždati himni Srbije, neće cepati zastavu Srbije i poigravati se sa grbom Srbije, jer patrija je iznad svih partija.
Zahvaljujem. (Aplauz socijalista.)

Zahvaljujem i vama.
Pre nego što zaključim jedinstven pretres, pitao bih predstavnika predlagača da li želi završnu reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Zaključujem jedinstven pretres o Predlogu preporuke.
Pošto smo obavili jedinstven pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o amandmanima podnetim na Predlog preporuke i o Predlogu preporuke u celini.
Samo bih vas upoznao u vezi ove stvari, da se vrši upoznavanje sa amandmanima, a o njima se ne diskutuje.
S obzirom da je Narodna skupština obavila raspravu o jedinoj tački dnevnog reda današnje sednice, saglasno članu 81. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, određujem utorak, 17. avgust 2004. godine, kao dan za glasanje.
Glasanju ćemo pristupiti odmah, u 12,00 časova, u podne.
(Čekaju vreme.)
Vama je poznato da postoje dva amandmana u vezi ove tačke dnevnog reda. Jedan je podnet pravovremeno, amandman narodnog poslanika Blagice Kostić. U međuvremenu je stigao, neblagovremeno, još jedan amandman, od narodnog poslanika Esada Džudževića, i on ne može da bude uzet u razmatranje.
Prelazimo na glasanje.
Pre nego što pristupimo glasanju, molio bih da proverimo da li imamo potreban kvorum za glasanje.
(Tehničke greške kod sistema za glasanje.)
Molio bih poslanike da ponovo pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Primenom elektronskog sistema konstatujem da je u sali prisutno 150 narodnih poslanika i postoji kvorum za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje o 1. tački dnevnog reda: – Predlog preporuke o korišćenju grba, zastave i himne Republike Srbije
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o Predlogu preporuke, prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Narodni poslanik Blagica Kostić podnela je amandman kojim predlaže izmenu teksta himne.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Ne može da se glasa o amandmanu.)
To je jedan jedini amandman i molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
(Blagica Kostić izlazi za govornicu i traži od predsednika da pročita tekst svog amandmana, ali ne dobija reč.)
Molim vas, shvatite da kada je jedinstven pretres ne može da bude diskusije o amandmanima.
Prelazimo na dalji rad.
Stavljam na glasanje amandman narodnog poslanika Blagice Kostić.
Za 21, protiv 79, uzdržan jedan, nije glasalo 77, od 178 poslanika.
Konstatujem da amandman nije prihvaćen.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanu, pristupamo glasanju o Predlogu preporuke u celini.
Stavljam na glasanje Predlog preporuke o korišćenju grba, zastave i himne Republike Srbije.
Za 183, uzdržanih nema, nisu glasala 3, od 186 narodnih poslanika.
(Aplauz.)
Konstatujem da je Narodna skupština Republike Srbije jednoglasno usvojila Preporuku o korišćenju grba, zastave i himne Republike Srbije.
Čestitam svim poslanicima, Narodnoj skupštini i čestitam građanima Srbije.
Pošto smo obavili razmatranje i odlučivanje o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 95. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, zaključujem sednicu Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Istovremeno, podsećam članove Zakonodavnog odbora da odmah odu u salu predsedništva, gde će se održati sednica, a istovremeno takođe i sednica Odbora za pravosuđe.
Hvala još jednom i moje čestitke.