Pozdravljam one koji su došli sa godišnjeg odmora i već su se odmorili.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, otvaram sednicu Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 125 narodih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Niko nije naknadno najavio sprečenost da prisustvuje sednici.
Na osnovu člana 24. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, narodni poslanici: Miroslav Janković, Vojkan Tomić i Boris Karaičić su istupili iz poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije i nastupaće shodno članu 89. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Takođe vas obaveštavam, poštovane dame i gospodo poslanici, da vam je uz saziv za Deveto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, koje je sazvano na zahtev 187 narodnih poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen zahtev za održavanje Devetog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste videli, za Deveto vanredno zasedanje je utvrđen sledeći
Dnevni red:
1. Predlog preporuke o korišćenju grba, zastave i himne Republike Srbije.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: PREDLOG PREPORUKE O KORIŠĆENjU GRBA, ZASTAVE I HIMNE REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste Predlog preporuke o korišćenju grba, zastave i himne Republike Srbije, koji je podnelo 187 narodnih poslanika.
Primili ste uz predlog dnevnog reda i amandman koji je na Predlog preporuke podnela narodni poslanik Blagica Kostić.
Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u zajedničkom načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka jedan sat 38 minuta 24 sekunde, Demokratska stranka Srbije jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka – Boris Tadić 44 minuta 24 sekunde, G17 plus 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove – Nova Srbija 26 minuta 24 sekunde, Socijalistička partija Srbije 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a to su tri poslanika Socijaldemokratske partije i tri poslanika NDS, po pet minuta, saglasno članu 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Služba mi je, oprostite, tek sada dostavila podatke i obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika sa sednice i zbog toga vas obaveštavam da će odsustvovati sa sednice sledeći narodni poslanici: Leila Ruždić-Trifunović, Miroslav Martić, Dušan Petrović, Aleksandar Vlahović, Snežana Lakićević-Stojačić i Zoran Tanasijević.
Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu preporuke.
Da li predstavnik predlagača Miloš Aligrudić želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ipak, gospodin Miloš Aligrudić želi reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Namerno nisam uzeo reč kao predstavnik predlagača, iz prostog razloga što bih govorio u ime moje poslaničke grupe, a da se ne bih dva puta javljao za reč sada ću, praktično, govoriti u ovom svojstvu.
Dakle, od 1990. godine, ukidanjem prefiksa "Socijalistička" u tadašnjem Ustavu, koji je donet te godine u jednostranačkom parlamentu, i uvođenjem drugačije definicije države u tom ustavu – Republika Srbija u formalnom smislu prestaje da bude ideološka država. Simboli države Republike Srbije, grb i zastava, međutim, ostali su ideološki orijentisani, podražavajući putem određene simbolike, pre svega prisustvom crvenog pentagrama (zvezde petokrake) državnu ideološku orijentaciju.
Ova formalna državna ideološka orijentacija državnih simbola u to vreme bila je suštinski prevaziđena, jer je narod nije prihvatao.
Ustav Republike Srbije u članu 5. određuje način promene državnih simbola i kaže – da se državni simboli menjaju na isti način kako se vrše promene Ustava. To u praksi podrazumeva da se državni simboli menjaju na način da se o njihovoj promeni narod izjašnjava na referendumu, na kome bi trebalo za promenu simbola da se izjasni više od polovine ukupno upisanih birača i da se usvoji promena državnih simbola izglasavanjem dvotrećinskom većinom narodnih poslanika u Narodnoj skupštini.
Imajući u vidu prevaziđenost ideoloških simbola, u još jednom od ranijih saziva Narodne skupštine Republike Srbije iz 1992. godine, jula meseca te godine, bila je doneta preporuka o korišćenju zastave Republike Srbije na način što je crveni pentagram uklonjen sa te zastave, odnosno preporučilo se da se ta zastava koristi bez tog ideološkog komunističkog simbola.
Šta je bio smisao i suština preporuke koja je bila tada doneta? Suština i smisao je bio da obavezuje, pre svega, onaj organ koji je tu preporuku doneo, odnosno Narodnu skupštinu Republike Srbije, na koji način bi se proverilo da li će preporuka biti prihvaćena od strane građana, institucija i od strane države i njenih organa.
Ta vrsta preporuke je prošla svoj test, probu i rezultat je bio da je ona postala opšteprihvaćena, i od strane naroda, i od strane državnih i političkih institucija, i od strane organa ove države.
Međutim, u toku proteklih 14 godina nijedna vlast u Srbiji nije uspela da na Ustavom propisani način donese i utvrdi nove simbole države Republike Srbije.
Za DSS u ovom trenutku je prioritet, svakako, donošenje novog ustava Republike Srbije, jer smatramo da je to veoma važno za usklađivanje sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora.
A sa druge strane, zbog približavanja pravnog sistema Srbije opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ratifikovanim međunarodnim ugovorima iz oblasti zaštite ljudskih i manjinskih prava, odnosno na taj način da se stvore jaki preduslovi harmonizacije propisa država članica državne zajednice i, na kraju krajeva, da se izvrši lakša harmonizacija pravnog sistema državne zajednice Srbija i Crna Gora sa zakonodavstvom zemalja Evropske unije.
Na kraju krajeva, to bi bio jedan od osnovnih preduslova za uključivanje u proces integracije.
Donošenjem novog ustava Republike Srbije, po proceduri za promenu ustava, koja je predviđena postojećim Ustavom, rešio bi se na trajan način i problem državnih simbola. Ipak u ovom trenutku je očigledna politička volja, znatno više od dve trećine narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, da se putem preporuke, kakva je bila i ona koju sam pomenuo iz jula 1992. godine, privremeno, do donošenja novog ustava, reši pitanje korišćenja državnih simbola.
Naime, još 5. marta 2004. godine, na sastanku svih predsednika poslaničkih grupa, u Kabinetu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, a po ideji gospodina Tomislava Nikolića, predsednika poslaničke grupe SRS, načelno je prihvaćen metod promene ovih simbola – da bude putem preporuke po uzoru na 1992. godinu. Tako je došlo do ovog predloga za podnošenje Predloga preporuke o korišćenju grba, zastave i himne Republike Srbije, koji je potpisalo 187 narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, koji je danas pred nama.
Predlog podrazumeva korišćenje grba od 16. juna 1882. godine, sa dvoglavim belim orlom, štitom, krstom, četiri ocila i krunom Nemanjića, kao simbolom državnosti. Precizne elemente oblika grba utvrdili su heraldičari. Predlagači smatraju da je korišćenje ovakvog grba već sada opšteprihvaćeno.
Ova preporuka stavlja van snage nepotpunu preporuku o korišćenju zastave iz jula 1992. godine i sada se u ovom predlogu preporuke detaljno reguliše njen izgled i njeni osnovni oblici, tj. državna i narodna zastava, kao i standardi predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine.
O himni Bože pravde ne treba trošiti reči, jer je opštepoznata činjenica da se najveći broj građana i institucija u ovoj državi, pa i političkih stranaka prilikom svoje promocije na skupovima, koristi ovom svečanom pesmom.
U ovom predlogu je data verzija teksta pesme Jovana Đorđevića i na muziku Davorina Jenka, čiji tekst, nešto izmenjen, odgovara trenutnom republikanskom uređenju države.
Demokratska stranka Srbije smatra da su originalna rešenja ovih simbola i ovog teksta pesme daleko primerenija, čak i privremenom rešenju koje bismo usvojili na današnjoj sednici. Smatramo da ta, istina neznatna, odstupanja od originalnih rešenja nisu bolja od samih originalnih rešenja, koja bi inače mi voleli da vidimo i za koje smatramo da predstavljaju jedan period države Srbije, njene moderne istorije, koji se može smatrati najprosperitetnijim periodom.
Međutim, potpisnici predloga su vodili računa, pa tako i poslanici Demokratske stranke Srbije, da se oko ovog pitanja, kada postoji nesumnjiva volja da se uklone stari ideološki simboli, napravi određeni kompromis, koji će dovesti do toga da se predlog usvoji konsenzusom ili barem mnogo većom većinom nego što je dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na kraju krajeva, mi bismo voleli da se ovakav predlog usvoji jednoglasno, iz prostog razloga što ne smatramo da su državni simboli nešto što treba da postane ili stoji kao izvor sporenja između bilo koga od nas i među građanima Republike Srbije.
Što se tiče kompromisa, kao načina rešavanja problema, kazaću da je, na neki način, moguća pokazna vežba za onaj kompromis koji moramo da ostvarimo kod donošenja Ustava Republike Srbije, jer ako na današnjoj sednici pokažemo da smo u stanju da postignemo zadovoljavajući kompromis, na zadovoljstvo ogromne većine narodnih poslanika i, nadam se, ogromne većine građana Republike Srbije, onda to može biti vesnik ili predznak mogućeg skorog i bržeg usvajanja novog ustava Republike Srbije.
Ovaj predlog je dat po hitnom postupku i tu je bilo dosta pitanja zbog čega. Jedan pravi, suštinski razlog zbog čega se išlo na hitni postupak jeste da se iskoristi trenutak nesumnjive volje ogromne većine narodnih poslanika, koji se u ovom trenutku ne može propustiti, i da konačno dođemo u priliku da ove ideološke simbole, ovaj grb koji se nalazi iza mene, a iznad predsednika Narodne skupštine u ovoj sali, bude zamenjen, dakle, da ti ideološki simboli koji tamo stoje budu zamenjeni nečim što predstavlja tradiciju ove države i što nije u svojoj suštini ideološko obeležje.
Zbog toga pozivam narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da ovu predloženu preporuku danas usvoje. Hvala.

Hvala. Reč ima predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj našoj Srbiji zaista je teško živeti, ali ne znam da li biste na prste jedne ruke mogli da pobrojite pripadnike nekog naroda ili građane još neke države u svetu koji se osećaju više ponosnima od nas što živimo u ovakvoj državi.
Imali smo nezgodu da u višestranački sistem uđemo a da ne promenimo obeležja države, iz koje je proistekla višestranačka Srbija. Ustav koji je donet pred prve višestranačke izbore i koji je i danas na snazi, neki od vas ga poštuju, neki ga ne poštuju, mi ćemo ga poštovati sve dok važi, predvideo je da Srbija ima simbole, ali da će simboli biti utvrđeni ustavnim zakonom, na način i po proceduri predviđenoj za promenu Ustava.
U to vreme mislilo se da je Ustav lako promeniti. Socijalistička partija Srbije je tada imala 194 poslanika, međutim, problemi su počeli i u tom sazivu Narodne skupštine, u kome je postojala dvotrećinska većina za izglasavanje izbornog zakona i za referendum za simbole, zato što je propao prvi pokušaj sa dva predloga za grb i dva predloga za himnu.
Zaista je Srbija tada bila podeljena između pesama Bože pravde i Marš na Drinu, i između grba čiji je oblik i sada predložen i grba koji je tada predložen bez krune. Jeste vlast uvek kriva ako se nešto u Srbiji loše desi ili se ne desi nešto dobro, ali građani Srbije sebi treba da daruju ta obeležja. Oni sebi treba da daruju i Ustav, tako da bi moglo da se kaže da građani Srbije nisu bili spremni da prihvate obeležja koja su im predlagana u to vreme.
U to vreme smo svi nekako počeli da se bavimo politikom, to je bila 1989-1990. godina i sve političke stranke, izuzev tadašnjeg Saveza komunista, odnosno tadašnjeg SPS-a, nekako su spontano prihvatile pesmu Bože pravde za svoje skupove, a i nagovestile da će to biti himna ukoliko neko od nas bude učestvovao u vlasti. Ima ta pesma nedostataka, ima mana, ima još lepih pesama u Srbiji.
Mislim da Bože pravde u Srbiji, od ljudi koji su sada srednja generacija, niko nije ni čuo dok nije počeo višestranački sistem i dok nije počela da se emituje na javnim skupovima; Srbija je imala i "Oj Srbijo", Srbija je čak imala jedan konkurs za himnu, sećam se da je pokojni Baronijan Vartkes izvodio pet predloga i sa najviše žara izveo "Vostani Serbie", jer je i sam učestvovao u pisanju melodije za tu pesmu. Ali, ostade nekako. I mi smo u stranci potisnuli, neki od nas, svoje lične afinitete prema pesmi ili grbu, pred opštim stavom da će jednog dana himna Srbije biti pesma Bože pravde.
Sledeći pokušaj da dobijemo simbole bio je pokušaj narodnog poslanika Luneta. On je tada bio poslanik Srpskog pokreta obnove. Predložio nam je, nije to bila forma preporuke, nego zakona, koliko se sećam, ali nije naišla na podršku, nije ni uvršćena u dnevni red, koliko se sećam.
Sledeći pokušaj je bio pokušaj Srpske radikalne stranke, marta 2000. godine, da Savezna Republika Jugoslavija, koja je ulazila u promene Ustava Savezne Republike Jugoslavije, u direktan izbor predsednika Republike, ujedno promeni i himnu "Hej Sloveni" i da je zameni pesmom "Onamo namo". Na nesreću, ni to nije uspelo.
Sledeći pokušaj radikala bio je u martu, kada smo jednu ovakvu sličnu preporuku, ali zaista skromnu preporuku, uputili Narodnoj skupštini. Niste hteli to da uvrstite u dnevni red po hitnom postupku. Naravno, bilo je sporadičnih slučajeva, a vi znate da bi Skupština usvojila preporuku da se petokraka izbaci sa zastave, neko je morao da pali zastave sa petokrakom, neko je morao da iseca petokraku iz zastave, a mi smo ovde u Skupštini Srbije dolazili u sukob sa tadašnjom skupštinskom većinom, lično sam ovu petokraku za govornicom nekoliko puta prelepljivao nekim nalepnicama i uvek bi se našao neki poslanik koji bi došao da skine nalepnicu da se petokraka vidi.
Sada je vreme da radimo ozbiljno i Srbija je ozbiljna država, mislim da postoje pitanja na kojima ne smemo da se sukobljavamo i ne smemo da se mimoilazimo, pa makar potisnuli neke svoje želje, neke svoje ambicije – Ustav, država, politička stranka, brak, to je sve zasnovano na popuštanjima. Jer, ako insistirate isključivo na svojim željama, nikada neće doći do rešenja.
Evidentno je da Srbija mora da dobije obeležje, evidentno je da još skupštinska većina nije spremna da na pravi način uđe u pripremu, u pisanje predloga novog ustava Srbije. Možda će vas i ova današnja sednica malo preokrenuti, možda ćete da shvatite da se na nečemu ne radi tako što će neko biti prevaren, izigran, gurnut u stranu, a posebno ne da gurate u stranu 82 poslanika Srpske radikalne stranke. Valjda vam je sada jasno da to mora da se radi konsenzusom.
Ako postignemo konsenzus u Narodnoj skupštini danas, postići ćemo ga i na predlogu novog ustava. Ako građani Srbije vide da se nas 250 ovde slažemo oko predloga novog ustava, slobodno raspisujte referendum. Ako vide da natežemo većinu da bi nešto ovde bilo izglasano, nemojte da idete na referendum, propašće, kao i oni što su propadali pre njega.
Naš predlog, ponavljam, zaista je bio preporuka, a ovo je već ustavno rešenje i to je bila moja zamerka. Izneo sam je otvoreno u javnost, zato što je služba Skupštine otišla dalje od onoga što smo mi u stvari hteli. Mi smo hteli da usvojimo oblik grba, da usvojimo pesmu, da preporučimo da se u Srbiji to koristi, da se u Skupštini to koristi, i gotova stvar.
Sada su se ovde umešali heraldičari naukom koja meni nije poznata, naukom koja vama nije poznata.
Pretpostavljam da bi svako od njih, nema ih mnogo, ali pretpostavljam da bi svako od njih drugačije napisao obrazloženje za predlog grba ili himne. Napravili su nam jedno kompleksno rešenje, ako je ovo prihvatljivo, onda to može da se prepiše u Ustavu, za toliko je kompletno.
Da li nam je to bilo potrebno ili ne? Mislim da nije bilo potrebno. Reći ću šta mi ovde smeta, ali ćemo mi glasati danas, čak nismo pisali nikakvu formu amandmana. Na ovo ne može da se piše amandman, a nismo hteli da insistiramo na nekim svojim rešenjima. Dovoljno je valjda da čujete, i da javnost čuje, šta to SRS ovome zamera, a šta kod ovog predloga hvali.
Ne znam zašto se u preporuci spominje veliki grb, mali grb. U preporuci treba da stoji grb, i to je ono što ovde nazivate malim grbom, to bi u stvari trebalo da bude naša preporuka za grb Srbije koji će se koristiti. Ne znam zašto u preporuci piše državna zastava, narodna zastava. Naći će heraldičari obrazloženje, a meni to nekako razdvaja državu od naroda. Zašto se ne bi vijorila jedna zastava trobojka, koja je preporukom već prihvaćena 1992. godine, koju je narod prihvatio, zašto sada ubacujemo i ovaj mali grb na tu zastavu.
Naša crkva ima zastavu sa još dodatnim obeležjima na zastavi i neka to bude dovoljno. Mi da imamo tu jednu zastavu, koju, evo, narod 12 godina koristi, prihvatio je kao državnu i kao narodnu. Ne vidim nikakve razlike. Ne vidim zašto bi moralo da stoji narodna, državna; ili neko ne sme da istakne državnu, a neko sme samo narodnu. Ispadne da smo jednom preporukom postali ozbiljna država. Hajde da to ostavimo za pisanje Ustava Republike Srbije.
Sada ne znam otkud ideja da se rešava odmah i status onoga što će da stoji kod predsednika Skupštine i predsednika Republike. Šta predsednik Skupštine? To nije ustavna kategorija. Šta me briga šta će da drži na stolu, može da drži sliku dece. Predsednik Republike, hajde neka bude da predsednik Republike obeležje mora da drži, ali to opet da bude ova zastava koju smo usvojili kao narodnu.
Nismo sitničari, nismo u ovoj stvari perfekcionisti. Toliko je dobro da ovu preporuku usvojimo da taj oblik, koji po nama nije potpuno prihvatljiv uopšte, nije prepreka da preporuka bude usvojena. Mnogo je važnije hoće li građani Srbije ovo da prihvate ili neće. A da bi prihvatili, mislim da danas moramo da uložimo dodatni napor da ubedimo sve poslaničke grupe da ovo ne shvataju ideološki.
Znam kome će smetati ovi predlozi. Kao što mi imamo zamerki, imaju zamerki socijalisti, ima SPO i znam njihove zamerke, znam njihove programe. Nije to razlog da se danas raziđemo.
Da li vi mislite da nisam znao da povodom tri-četiri rezolucije o Kosovu i Metohiji vlast posle toga ništa neće da uradi. Znao sam. Ali nikada nismo bili protiv toga. Nikada nismo bili uzdržani.
Nikada nismo izašli iz sale kada ste predlagali, vi koje ste ove četiri godine na vlasti, bilo kakvo rešenje za Kosovo i Metohiju. Mi zaista želimo da pomognemo Srbiji u nekoliko stvari oko kojih se nikada nećemo sporiti. Kada budete ovde nastavili sa reformama, eto nas vama za vratom, jer smatramo da to radite jako loše.
Kada se rešava sudbina Kosova i Metohije, kada pišemo državna obeležja, hajde da se ne svađamo, hajde da se ne sporimo i hajde da niko nema prava da posle pet godina kaže –to sam uradio, hajde da kažemo – uradila je Narodna skupština, koja ima 250 narodnih poslanika, u kojoj ima i Srba i pripadnika manjina.
Mislim da ovo nikoga neće da ogorči i nikoga neće u potpunosti da zadovolji, ali je prihvatljivo. Osećaćemo se drugačije, kao kamen kada skinete sa leđa. To je bio naš stav i povodom predloga za promenu himne državne zajednice. Žao mi je što neke političke stranke to nisu dovoljno razumele. Videćete kada skinemo himnu Hej Sloveni sa leđa kako će da vam bude lakše da idete ulicom.
Zbog toga će narodni poslanici SRS-a glasati za ovu tačku dnevnog reda, došli smo na sednicu svi. Hoćemo da pomognemo da ovo bude izglasano i molimo i ostale poslanike koji imaju dilema – glasati za ovo ili ne – da glasaju za ovo. Niko neće zameriti. Mislim da će pre da im zamera ako ne glasaju, jer doktrinarno zastupati stav koji nije više većinski u državi i koji nikada više neće biti većinski to je gubljenje popularnosti, i to je kao da neko svesno želi da umanji rezultate svoje političke stranke.
Ako je sloboda, ako je nezavisnost, ako je odbrana zemlje stav koji kod jedne političke stranke nikada ne sme da bude promenjen, ako je tužba protiv NATO stav koji nijedna politička stranka ne sme da promeni, ovo nije stav koji ne smete da promenite, vi koji se ovde potpuno ne nalazite.
Građani Srbije su stav prema obeležjima odavno promenili. U Srbiji je potpuno shvatljivo da Bože pravde bude himna. Ne kažem, da smo se danas složili da to bude Marš na Drinu, podržali bismo vas; da smo se danas složili da to bude Oj Srbijo, podržali bismo vas. Očigledno da smo se u većini složili da pesma bude - Bože pravde.
Problem je pominjanje kralja. Meni nije problem. Meni bi bio problem da se kralj pominje, jer ga nemamo. Voleo bih najviše da prestanete da glumite da imamo kralja, a posebno kod onog građanina koji sebe predstavlja kraljem, pa psuje majku srpskim veličinama. To što pesma Bože pravde neće pominjati kralja, to je samo znak da smo i mi spremni da je menjamo, kao što su je menjali i kraljevi.
Pa, niste valjda mogli da zamislite da Aleksandar Karađorđević peva pesmu posvećenu Milanu Obrenoviću. Sve se u životu, što može da se menja, što nije konstanta, menja. Nemojte da zamerite ni što grb ima krunu. Ako se nastavi ovaj trend, pa mi imamo još više poslanika nego danas, dok sve od nas zavisi Srbija nikada neće biti monarhija, nikada.
Ako pobedi neko ko se u kampanji predstavlja kao monarhista, znači, građani su to hteli. Ovog časa 85% birača Srbiju vidi kao Republiku. Kruna, ništa lepše od carske krune Nemanjića, kao simbola državnosti. Tako da se zna da ne postojimo samo 200 godina, kao što mi jedan poslanik jutros reče. Postojimo mnogo više.
Ako sam uspeo da vam neke dileme razrešim i ako mogu da vam pomognem i u javnim nastupima, vama koji bi možda danas izašli iz zajedničke akcije, i na to sam spreman. Toliko je važno da dobijemo obeležje koje ćemo koristiti, da na nešto, na neke delove programa, treba i zažmuriti. Hvala.

Hvala vama. Sledeći predstavnik poslaničke grupe, gospodin Bojan Pajtić, poslanička grupa DS - Boris Tadić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, neobično je važna da rasprava o predloženim  državnim simbolima protekne u što dostojanstvenijoj atmosferi.
Vidim da će rasprava i teći u dostojanstvenoj atmosferi, jer jedino oružje kojim ova skupština raspolaže prilikom donošenja ovakve vrste akta jeste autoritet konsenzusa, koji može biti postignut među poslaničkim grupama. Sve poslaničke grupe, bar tako smo čuli, podržaće ovaj predlog preporuke, ali, nažalost, Srbija danas neće dobiti državne simbole.
Preporuka, kao pravni akt, nije obavezujuća ni na koji način. Preporuka kao pravni akt ne poznaje sankciju za neizvršavanje tog pravnog akta i pitanje je, ukoliko neka institucija, neki organ, neka lokalna samouprava, ne uvaži neki od ovih simbola i u potpunosti ovu preporuku, da li će ovako relaksirati političke prilike u Srbiji ili stvarati dodatne tenzije tamo gde to nije potrebno, to zaista u ovom trenutku nikome ne odgovara, posebno stabilnosti države.
Preporuka za poslaničku grupu DS - Boris Tadić nije pravi način da se regulišu državni simboli. Mnogo bi bolje bilo uvažiti postojeću odredbu člana 5. republičkog Ustava, iako mi imamo mnogo dileme oko toga da li taj ustav i na koji način treba da bude promenjen, u svakom slučaju treba vrlo brzo.
On definiše, kada smo se već opredelili da ćemo poštovati način promene Ustava koji je definisan postojećim Ustavom, da se grb, zastava i himna utvrđuju u postupku koji je predviđen za promenu Ustava.
Takav način, dakle, dvotrećinska većina u parlamentu, referendum, omogućuje da državni simboli koji se donesu imaju dovoljan autoritet i da državni organi i institucije imaju obavezu da takve državne simbole u određenim okolnostima primene.
Šta imamo danas pred sobom? Imamo jedan akt koji nikog neće obavezivati, koji nema sankcije za nepoštovanje tog akta, nije apsolutno precizan kod definisanja - gde se i kad upotrebljava i intonira himna Republike Srbije. Na nejasan način predviđa različite zastave za narod i za državu, jedno definiše kao državnu zastavu, drugo kao narodnu zastavu. Postoje različiti predlozi za veliki i za mali grb, nešto što nije do kraja objašnjeno i što sasvim sigurno neće biti jasno ni građanima Srbije.
Poslanička grupa DS - Boris Tadić glasaće za predložene simbole zbog toga što je neophodno da se promene simboli koji su prevaziđeni. Naročito se radi o grbu u ovom parlamentu, u Vladi i drugim državnim institucijama, ti su simboli u političkom, društvenom i istorijskom smislu za nas neprihvatljivi.
DS je intonirao himnu Bože pravde na svojim skupovima od svog osnivanja, predsednik Republike Boris Tadić tražio je da na inauguraciji bude intonirana himna Bože pravde i oko tradicionalnih simbola, oko tradicionalne himne, oko tradicionalnog grba najlakše je postići konsenzus među političkim strankama.
Neobično je važno da takav konsenzus u ovom trenutku postoji, uprkos mnogim primedbama koje upućujemo ne samo na postupak donošenja preporuke, nego i na sam akt kojim se predlaže izmena državnih simbola.
Nažalost, ovi državni simboli neće biti prihvaćeni na način kako je to predviđeno članom 5. republičkog Ustava. Nažalost, rad na republičkom ustavu, iz nama nepoznatih razloga, zastao je, već mesecima Ustavna potkomisija ne zaseda. Daleko bi oportunije, daleko bi bolje, kvalitetnije rešenje bilo kada bi se, uz novi republički ustav, na referendumu našli novi državni simboli, kada bismo na taj način ustanovili primenu tih državnih simbola.
Plašim se da kroz ovako neobavezujući akt, kroz ovakav akt koji nema sankciju za neprimenjivanje tog akta, možemo da umanjimo autoritet državnih simbola i nakon što budu usvojeni po načinu i postupku koji je predviđen Ustavom Republike Srbije.
Kao poslanička grupa, mi imamo primedbi i na sam izbor grba, imamo primedbe i na određene detalje, ali nije danas vreme da se insistira na razlikama.
Danas je vreme da sve poslaničke grupe od nekih svojih primedbi odustanu, a sve poslaničke grupe imale su primedbe na predložene državne simbole, na akt kojim se ti državni simboli menjaju.
Ukoliko želimo da promenimo potpuno anahrone državne simbole koje u ovom trenutku imamo, pre svega se to odnosi na grb, zastavu imamo, mnogo se ne menja osim ove državne, narodna ostaje ista, himnu nemamo pa ćemo je sada dobiti, neophodno je da te simbole, ako ništa drugo, učvrstimo, makar apsolutnom ili kvalifikovanom većinom ili, ukoliko to bude bilo moguće, izjašnjavanjem svih poslanika za ovako predložen akt.
Uz sve rezerve koje izražavamo i prema načinu donošenja, preporučivanja državnih simbola, uz sve rezerve prema tome da li tako preporučeni državni simboli treba da se usvoje kroz akt koji je potpuno neprimeren za državne simbole, koji su odlika jedne države i treba da imaju istu vrstu autoriteta koji ima Ustav kao najviši pravni akt zemlje, DS će, zarad postizanja tog konsenzusa i zarad usaglašavanja tih simbola sa istorijskim i političkim prilikama u zemlji, glasati za predloženu preporuku.

 Hvala vam. Predsednik poslaničke grupe G17 plus, gospodin Goran Paunović.       

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je današnji dan najznačajniji u ovom sazivu parlamenta Srbije. Želim da se zahvalim pre svega predsedniku Skupštine Srbije, gospodinu Predragu Markoviću, i svim narodnim poslanicima koji su shvatili važnost ovog pitanja.
Ostavili smo pitanje simbola Srbije po strani, smatrajući da to nije tako važno, da ima mnogo prečih stvari u ovoj zemlji. Smatrali smo da to treba neko drugi da uradi umesto nas. Konačno, ovi narodni poslanici danas, koji sede u ovom parlamentu i ovaj predsednik parlamenta su shvatili da je ovo i te kako važno pitanje za našu državu.
Mnoge države se trude, pokušavaju da čeprkaju po prošlosti, da pronađu neki kontinuitet, kako bi svoju državu predstavili što većom, što starijom, što važnijom i stvaraju simbole koji najčešće nemaju uporište u istoriji i u stvarnosti. Srbija nema taj problem. Srbija je država sa tradicijom i imala je simbole. Srbija je država koja je išla u suprotnom smeru, koja se odricala svojih simbola.
Danas imamo priliku da simbole vratimo u Srbiju. Ukratko ću podsetiti na neke činjenice, prosto da shvatimo da mi ništa danas ne donosimo, ništa ne namećemo, nego da vraćamo Srbiji, jer joj to pripada.
Zastava Srbije, trobojka koju svi dobro znamo, u upotrebi je od 1837. godine u ovoj zemlji, sa obeležjima koja su predstavljala, nažalost, u tom periodu neke dodatke koji su predstavljali vazalni položaj Srbije u odnosu na tursku carevinu u to vreme. Međutim, od 1878. godine, država Srbija ima trobojku koju ćemo danas, siguran sam, potvrditi u parlamentu.
Grb Srbije, u ovom obliku u kome ćemo ga vratiti danas, datira iz 1882. godine i upravo sublimira sve ono što je država Srbija predstavljala od svojih korena državnosti preko raznih dinastija, pa sve do stvaranja zajedničke države na južnoslovenskim prostorima.
Koliko je taj grb državotvoran, potvrđuje i činjenica da ni krvava smena ne prestolu između dinastija Obrenović i Karađorđević nije donela promenu grba.
Himna, mnoge pesme su lepe, ali jedna je himna. "Bože pravde" je jedina himna koju je Srbija u svojoj istoriji imala. To je jedna od najstarijih himni u Evropi. Države koje nemaju tradiciju, tako stare i značajne simbole su u problemu, jer pokušavaju da svoju tradiciju nadomeste fragmentima koji se najčešće ne nalaze u stvarnosti i u istoriografiji. Međutim, Srbija zaista nema taj problem i Srbija će svakako vratiti svojim građanima, svojoj državi, ono što joj je oduvek pripadalo.
Koliko poštujemo tradiciju, toliko će i budućnost biti milostiva prema nama. Hvala.

Hvala vam.
Ima reč ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe "Srpski pokret obnove - Nova Srbija", narodni poslanik Zoran Ćirković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, iako nisam sklon da bilo koji dan u našem parlamentarizmu proglašavam istorijskim, čini mi se da će onaj  dan, kada će Srbija konačno dobiti svoje simbole i svoja znamenja, biti istorijski dan za Srbiju, jer time se narod, time se građani Srbije legitimišu pred svetom, time se naša država konačno reafirmiše.
Srbija je imala žalosnu sudbinu da se, nakon ujedinjenja u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, zarad viših ciljeva, čiji smo ceh na kraju platili, odrekla i svoje državnosti, odrekla se i svojih simbola. Mi, u stvari, od 1918. godine pa do sada nismo imali svoju himnu. Imali smo grb i zastavu. Naravno, to je pripadalo onom žalosnom periodu komunizma od 1945. godine.
Maločas je neko govorio o zalaganjima poslanika i poslaničkih grupa da se promene postojeći simboli, odnosno da se makar ti komunistički simboli suspenduju. Gospodin Nikolić je preskočio da pomene i mene.
Dakle, posle petooktobarskih promena sam na konstutivnoj sednici parlamenta izašao sa zahtevom da se žalosni amblem Đorđa Andrejevića Kuna, koga nazivaju i grbom Republike Srbije, skine sa mesta na kome stoji. Eto, prošle su tri i po godine i on je ostao tu.
Podneo sam 12. februara 2001. godine Predlog odluke o suspenziji komunističkih simbola. I taj predlog odluke, nažalost, zbog inertnosti i nezalaganja ondašnjeg predsednika Skupštine, gospodina Maršićanina, a i sledećeg predsednika Skupštine, gospođe Mićić, nikada nije stavljen na dnevni red.
Hoću da pohvalim zalaganje Srpske radikalne stranke, koja je imala razumevanja za taj predlog i bili su spremni da ga podrže.
Dakle, sada su konačno sazreli uslovi da Srbija vrati svoja znamenja. Neko je već rekao: "Za stare države su stara znamenja, za nove države su nova znamenja". Srbija je stara država i istorija srpske državnosti je duga. Iz tog razloga je potpuno nepotrebno intervenisati na njenim simbolima. Oni su već zatečeni.
To što su zbog nekih istorijskih prilika ili neprilika jedno vreme bili zatomljeni, i bili zabranjeni, i bili suspendovani, ne daje nam za pravo da to stanje, koje je uvedeno revolucionarnim činom, ozakonimo.
Podsećam na sledeće: od bivših jugoslovenskih republika postojeći grb, odnosno grb Socijalističke Republike zadržala je samo Makedonija. To je potpuno razumljivo, jer Makedonija nikad nije imala državu, pa grb na koji će se pozivati, osim na grb koji su im komunisti napravili. Hrvatska je imala verovatno grb u vreme kralja Tomislava ili Zvonimira, ne sećam se.
Grbove Hrvatske nastojim da ne pamtim. Nisam istoričar, ni po zanimanju, ni po vokaciji. Pretpostavljam da postoje znamenja nekih država. Da ne pričamo sada konačno o Hrvatskoj. Mi smo nenadležni za Hrvatsku, a nećemo se njome ni baviti. Mi ćemo se baviti samo znamenjima i simbolima naše države.
Bilo bi dobro da ovo ne bude u formi preporuke, nego u formi odluke, mada i odluka ne može da angažuje represivni aparat, i odluka u principu nije obavezujuća. Možda bi neka forma odluke bila prijemčivija, ali dobro.
Pozivate se na presedan koji je napravljen 1992. godine, kada je zalaganjem srpske opozicije, Srpskog pokreta obnove posebno, skinuta konačno petokraka, jer znate, bili su javni skupovi, bile su manifestacije, koje su tražile da se sa obraza Srbije skine taj sramotni pentagram. To je zaista učinjeno.
Podsećam, 1992. godine bili su u maju mesecu izbori za Saveznu skupštinu novoformirane države Jugoslavije. Tada je to bila Savezna Republika Jugoslavija.
Bili su i lokalni izbori u Srbiji, i bio je raspisan referendum za državne simbole. Zaista su figurisala po dva predloga za grb i po dva predloga za himnu.
Da podsetim, gospodin Nikolić nije tada bio u parlamentu, pa je zato zaboravio drugi predlog za grb. Nije bio "Beli orao bez krune", nego je bio samo "Ogoljeni krst sa četiri ocila". Taj znak je bio predviđen i Sretenjskim ustavom, odnosno taj predlog za državni grb.
Tada je srpska opozicija bojkotovala izbore. Bojkotovala je i savezne izbore, bojkotovala je i lokalne izbore. Nakon toga su savezni izbori ponovljeni za pola godine, a lokalni nisu.
Žalosna je činjenica da je Socijalistička partija Srbije tada dve godine održavala delegatski sistem na nivou lokalne samouprave, a već su bili održani višestranački izbori na nivou države Srbije.
Zbog rigidnog zahteva u referendumu tada himna "Bože pravde" nije pobedila, iako je imala većinu. Poskočica "Marš na Drinu" je imala znatan broj glasova, ali ni blizu onom koliko je dobila ta himna.
Međutim, znate da je odredba referenduma predviđala, da bi se ta himna usvojila, trebalo je pola birača od ukupnog broja birača da glasaju za nju. Dakle, iz razloga što je srpska opozicija bojkotovala izbore, referendum nije uspeo.
Podsećam da sam tada, kao član Srpskog pokreta obnove i kao poslanik u svojoj lokalnoj sredini u Priboju, pozvao birače da bojkotuju lokalne i savezne izbore, ali da izađu na referendum i podrže himnu "Bože pravde", odnosno da podrže "Belog dvoglavog orla sa krunom", kao grb naše države. Okolnosti su bile kakve su bile. Konačno su se sada, pretpostavljam, stekli uslovi da Srbija dobije svoja znamenja. Da kažem još jednom, žalosni amblem Andrejevića Kuna ide u istoriju, a Srbija se vraća svojim korenima.
Ispred Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije podneli smo amandman da se zadrži autentični, odnosno originalni tekst himne. Zato imamo opravdanja, i istorijska, ali i pravno. Pravno, na tekstu može intervenisati samo autor. Naravno, autor je sada sprečen da to uradi, a niko drugi nema pravo da to uradi.
Istina je da je autor promenio tekst, ali to je bilo iz razloga što je pesma bila posvećena knezu Milanu, a kada je knez odlučio da postane kralj, intervencija je bila potpuno prirodna. Kasnije, nova dinastija je prilagođavala postojeći tekst svojim potrebama, tako da se pominjao i kralj Petar Oslobodilac i kralj Aleksandar Ujedinitelj.
Ostaće jedan mali opori ukus zbog toga, ukoliko parlament usvoji ovu izmenu teksta himne. Naravno, bili bismo srećni ako tekst himne ne bi bio menjan i ako bi ostao originalan, odnosno autentičan. Ako se to ne desi, šta da radimo, nemamo izbor, nemamo alternativu. Srbija nema svoju himnu i mora da dobije svoju himnu.
Raduje me što je ogromna većina poslanika spremna da podrži predložena rešenja.
Potpuno sam uveren da, ukoliko bismo postigli potpuni konsenzus, ustavna rešenja vezana za državne simbole bila bi ona koja su narodni predstavnici već podržali.
U svakom slučaju, Srbija ima razlog da se raduje, jer posle pedeset i više godina vraća se svojoj istoriji, svojim korenima, svojim starim simbolima.
Još jednom, ponovio bih da su za stare države stari simboli, za nove države su novi simboli. Nema potrebe intervenisati na simbolima srpske državnosti, jer to niko ne može prepraviti, nju neće prepraviti istorija, nju neće prepraviti narodni poslanici, mi ćemo državu Srbiju sačuvati i njene simbole vratiti. Hvala.
(Aplauz u sali.)