Želeo bih da razjasnimo konačno zašto moramo da idemo na rebalans budžeta, da bi isplatili ovu tranšu Londonskom klubu, a zašto nismo mogli, kao što gospodin Vlahović kaže, da koristimo tekuću budžetsku rezervu.
Prvo, tačno je da smanjujemo ovim rebalansom tekuću budžetsku rezervu za 2,7 milijardi dinara, ali ako sve to upotrebimo za isplatu te tranše Londonskom klubu poverilaca do kraja oktobra, ostavićemo budžet sa nulom, bez tekuće rezerve u poslednja dva meseca.
Ja vam ne zameram u tom pogledu, vi niste bili ministar finansija, ali ostaviti budžet sa nulom to je neodgovorno. Znate da uvek mogu da iskrsnu neki vanredni rashodi i taj argument da nije morao da se radi rebalans budžeta nego da se iz tekuće rezerve plati Londonskom klubu ne stoji, jer bi onda budžet imao nultu tekuću budžetsku rezervu.
Dva meseca biti bez tekuće budžetske rezerve je neodgovorno prema narodu, jer uvek nešto može da iskoči kao vanredni rashod. Što se tiče prihoda znate i sami da su nam poreski prihodi daleko veći od onoga što je bilo planirano.
Rashodi će u toku ove godine biti 307 milijardi, više nego što smo planirali u originalnom budžetu. Mi imamo rast 21% u odnosu na isti period prošle godine. Nama su neporeski prihodi niži nego što su planirani, ali oni osnovni prihodi, koji čine rezultat rada poreske uprave i Ministarstva finansija, znatno su nam veći nego što su u planu budžeta, ali zbog manjih neporeskih prihoda, koji uopšte ne zavise od poreske uprave, mi ćemo ostvariti isto one prihode koje smo planirali. Napominjem da vi niste uspeli da ostvarite prihode 2001. godine onako kako ste planirali, već niže.
Drugo, ipak gospodine Vlahoviću, na kraju krajeva, vi ste ekonomista, kako možete da kažete da je povećavanje budžetskog deficita uspeh bilo koga. Rekli ste, uspeh je, imali smo 41 milijardu 2001. godine, 43 milijardi 2003. godine; pa kakav je to uspeh, bez obzira što su bili veći prihodi. Umesto da se štedelo, taj novac je potrošen samo u jednom kvartalu pred izbore, napravljen je deficit od 18 milijardi, mislim na izbore 2003. godine.
Ako su bili veći prihodi, nisu bili zbog toga što sada ne znam kako je supersonično radilo vaše Ministarstvo u odnosu na sadašnje, nego ste u 1.400 miliona dolara stranih investicija imali prihod od prodaje tri preduzeća, dve duvanske industrije i "Beopetrola". Ne treba biti mnogo mudar, pa ostvariti toliko prihod na prodaji takvih preduzeća.
Jasno je vama da je sada ostalo daleko manje atraktivnih preduzeća da se prodaju i privatizuju. Ove godine strane i direktne investicije biće 890 miliona dolara. Tačno, to je niže nego prošle godine, ali ove godine se ne privatizuje Duvanska industrija iz Niša, Duvanska industrija iz Vranja i ne privatizuje se "Beopetrol".
Samo želim, gospodine Vlahoviću, da govorimo ekonomskim rečnikom kada govorimo o rebalansu budžeta, a kada su neke druge teme ovde na dnevnom redu, onda treba da koristite i politički rečnik. Kada se radi o rebalansu budžeta, mi sada smanjujemo deficit, smanjujemo javnu potrošnju, a to može biti dobro samo za ekonomiju.
Vama je problem što ne možete vašim biračima da objasnite zašto nećete takav rebalans podržati i zašto dovodite u pitanje aranžman sa Londonskim klubom, isplatu penzija i naknade nezaposlenih. Hvala vam.

Gospodine Vlahoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče privatizacije DIN-a i DIV-a, koja je urađena u prošloj godini, samo mogu da kažem da je sreća živa što je urađena, inače, u postojećoj strukturi vlasti, pogotovu lokalne vlasti, čini mi se da bi se vratilo ono vreme od pre 1996. godine, 1995. godine, kada se imovina razvlačila šakom i kapom, i  privatizacija se nikada ne bi desila.
Da li je lako prodati, konsultujte slučaj, možda najveće fabrike cigareta na Balkanu "Bulgar tabak". Oni već deset godina bezuspešno pokušavaju da privatizuju "Bulgar tabak". A to znači da morate imati regulaciju, da morate imati institucije, da morate imati strategiju, pa tek onda ući u privatizaciju. Sve ovo smo imali i zato je privatizacija bila najuspešnija i, između ostalog, ako niste znali, ušla je u jednu od deset najuspešnijih privatizacija koja je ikada obavljena u Evropi.
Što se tiče budžetskog deficita, tačno je da sam rekao, imali smo veći budžetski deficit, jer smo imali realne izvore za pokriće budžetskog deficita, ali vi, gospodine Dinkiću, znate da je budžetski deficit, između ostalog element razvojne politike; što veći deficit, vi time imate bolji instrument za podsticanje privrede; dakle, bilo preko povećanja lične potrošnje, ako vam je privreda već restrukturirana, ili pak preko povećanja javnih investicija, ukoliko nemate restrukturiranu privredu.
Ako imate manji deficit, onda nema ništa od razvojnog budžeta. Kada biste vi bili do kraja iskreni ovde i rekli, u redu je, probali smo u martu da prevedemo naša populistička obećanja, demagogiju iz predizborne kampanje, nismo uspeli, pogrešno smo procenili, sada se vraćamo od nekakvog razvojnog budžeta na čistu socijalu, na socijalni budžet, i to je to.
Onda bismo mi možda znali da cenimo tu iskrenost koju je trebalo ovde da kažete, a ne da nam pod svetlom potpuno drugačijih projekcija, potpuno drugačijih pretpostavki, u rebalansu prikazujete to ponovo kao razvojni dokument koji treba da doprinese stabilnom rastu privrede.
Ovo nije razvojni budžet. Ako imate veći deficit, ako imate realna sredstva za pokriće deficita, onda ćete možda podstaći javne investicije. Ako toga nema, ako je deficit mali, onda je tu kraj priče o bilo kakvom razvojnom budžetu. I o tome se radi. To je sve što pokušavamo mi iz DS-a da vas upozorimo, a pri tome nijednog časa, ne koristiće bilo kakvu drugu argumentaciju, sem one stručne ekonomske argumentacije. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, a neka se pripremi narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Dame i gospodo, raspravu o rebalansu budžeta počeću neuobičajeno za  raspravu u Skupštini o bilo kojoj tački dnevnog reda, koja se ne odnosi na ovde omiljeni sport međusobnih replika ili već kako god, a to je citiranje delova sopstvene diskusije iz marta.
Dakle, citat, dakle iz marta, a narodni poslanici dobacuju - kako citiraš sebe, a naglasila sam da je neuobičajeno, ali je neophodno.
"Pošto nema dogovora sa MMF-om...." narodni poslanik dobacuje - zasluži da te drugi citiraju, ne brinite, samo sačekajte. Narodni poslanik izlazi iz sale, narodni poslanik je sveži deda, izlazi iz sale.
Dakle, u martu je izrečeno: "Pošto nema dogovora sa MMF-om, ja ću vas podsetiti da bi bilo dobro da tog dogovora bude, a ako ga nema, onda ćemo za sto dana u istoj ovoj skupštini imati rebalans ovog budžeta i, čitajući stenograme poslanika, poslaničke grupe DS-a, podsetićemo da smo govorili istinu, a ona je neprijatna, jer budžet jeste predizboran, budžet nije razvojni, predlogom budžeta plate rastu iznad mogućnosti, a kada plate rastu iznad mogućnosti, onda se porast tražnje ne pokriva robom i raste trgovinski deficit.
To znaju svi oni koji se u Vladi nešto razumeju i znaju svi kako se to završava. Ako je inflacija predviđena i ako se govori o inflaciji od 7,5 do 8%, i ako imamu izjavu ministra finansija o 9,8%, bilo bi dobro da ova skupština da odgovor građanima Srbije koliku inflaciju mogu zaista da očekuju.
Sa žaljenjem moramo konstatovati da nemamo reformski budžet i da nemamo ekipu koja ima hrabrosti da učini ono sa budžetom što se 2004. godine mora učiniti.
To je smanjenje javne potrošnje, restrukturiranje javnih preduzeća, sa svim bolnim posledicama koje te dve odluke podrazumevaju kratkoročno, ali sa svim dobrim posledicama koje te dve odluke u duhu budžeta podrazumevaju dugoročno. "
Zašto vas zamaram citiranjem? Zato što smo mi svi ovde narodni poslanici koji kontrolišu Vladu Republike Srbije i rad pojedinih ministarstava. Ministar finansija nije obavio zadatak.
Dakle, u martu se pojavio sa Predlogom budžeta, kome je davao nadimke o tome da je razvojni, agrarni, da je investicioni, i pokazalo se da nije tačno. Zašto bi Narodna skupština imala poverenja da ovaj ministar ima kredibilitet unutar Vlade, ili da ima kredibilitet u ovoj skupštini.
Ovde se ne radi o bilo kakvom događaju. Radi se o tome da su o duhu budžeta koji je usvojen u martu ovde poslanici imali stav, imali informacije koje imaju i sada, rebalans budžeta se radi zbog jednog jedinog jednostavnog razloga, a to je zahtev, dakle, koliko procenata budžeta po međunarodnim institucijama, kao što je MMF, može da bude deficit, i to je ono što smo rekli. Dakle, samo se o tome radi.
Ne može 3,7, mora 2,8. Ono što smo tražili u martu jeste, dajte odmah da se dogovorimo o tome da biste mogli da nastavite dogovore sa MMF-om, ništa više i ništa manje. Sada se ponavlja priča da ministar nastavlja argumentaciju koja je populistička, koja nema veze sa onim što se u budžetu dešava i koja ne daje argumentaciju za bilo šta drugo, osim za činjenicu da su poslanici DS-a u martu govorili istinu.
Zašto govorim o Skupštini i odgovornosti ministra? Zato što je ministru finansija najteže u jednoj vladi, nema teže pozicije, u bilo kojoj vladi, a pogotovo u vladi zemlje koja se menja. Bilo koja vlada je tu da koncipira politiku i da kaže - budžet će biti pretežno na socijalnu odgovornost, pretežno na investicije, pretežno samo na to da popunimo, kako umemo i znamo, prevelike zahteve, socijalne zahteve stanovništva. A ministar finansija je tu da kaže - Vlada to ne može. Pitanje je da li to može da mu prođe unutar Vlade ili ne.
Dakle, ovakvi rebalansi, kada smo svi sve znali u martu, nisu uobičajeni rebalansi, koji idu promenama ekonomskih parametara i koji su planirani i očekivani. Ovakvi rebalansi govore nama iz opozicije dve stvari: prvo, ili ministar ima ogromnih teškoća da Vladi objasni šta se može od te politike koju Vlada ekonomski koncipira, ako je uopšte ima; ili ministar ne zna kako da obavi svoj posao i da ga predloži Skupštini.
U oba ova razloga, koji god bio tačan, ako se postavlja kao pitanje, Narodna skupština jednostavno mora na najozbiljniji mogući način da raspravlja o onome što joj se predlaže kao rebalans budžeta.
Šta je ponovljeno od onoga što smo kao stranka kazali u martu. Imamo problem u Srbiji da se misli da će se moći išta u bilo kojoj sferi društva, ekonomiji, zdravstvu, vojsci, bezbednosti, kako god hoćete, da se radi, a da ne bude sve jasno istog dana šta ko radi, zašto radi, koliko to košta i ko će to da plati. Imamo tu problem prosto zbog stepena razvoja međusobnih odnosa među institucijama, političkim strankama, šta god hoćete.
O iznosu deficita budžeta ministar je trebalo da se dogovori ovde, ako već nije uspeo u Vladi, uvek može. Ponavljam da znam da su ministar finansija, uz ministra vojnog, u zemlji koja se menja dve najteže pozicije koje možete da imate kada je zemlja u tranziciji.
Ali, ako ne može ministar da postigne dogovor u Vladi, jer ne može, jer oni kažu - ne zanima me, hoću za moje ministarstvo ovoliko, hoću za moje ministarstvo ovoliko, hoću ovako, a ti ministre pakuj kako znaš i umeš, onda je obaveza ministra da dođe u Skupštinu, da dođe u poslaničke grupe da kaže - ovo branim, ali da napravimo onda u Skupštini ideju o tome kojim amandmanima smo mogli u martu da imamo budžetski deficit ispod 3% i da imamo dogovor sa MMF-om. Te stvari mi ne razumemo i ne umemo da ih koristimo na zajedničku korist.
Šta je osnovni razlog, osim toga što morate da imate ispod 3% budžetski deficit? Očigledno smanjeni ili nepostojeći kredibilitet Vlade ili ministra kada je u pitanju MMF. Da toga nema onda bi međunarodne finansijske organizacije dozvolile, kao što se dozvoljava ponekad, neizvršenje budžeta, pod kontrolom da ćemo biti ispod 3% sa budžetskim deficitom. I to je tema o kojoj treba ovde da pričamo.
Mislim da zajedno treba da se nađemo na poslu kojim bi se izvukli iz nečega što se meni čini, za kraj da kažem, da je vrlo živo društvo u Srbiji. Nisam pristalica teorije zavere i nikada neću verovati u teoriju zavere, jer verujem da je ljudska volja nešto što upravlja procesima.
Ali, u teorije pakosti verujem, u udruživanje radi pakosti i činjenja pakosti verujem, one nisu zakonima sankcionisane nepostojećim moralnim normama, nisu nedopuštene i nažalost imamo jako mnogo postupaka, događaja, čak i ideja koje nastaju samo zato da bi se nečemu ili nekom drugom napakostilo, a ne da bi se napravilo zajedničko dobro.
Poslanička grupa DS neće glasati za rebalans budžeta, ne zbog ekonomskih parametara, ne zbog toga što je ministar bio neodgovoran pre šest meseci, ne zbog toga što Vlada nema ekonomsku politiku, nego zato što je ova skupština mesto na kojem bi se takve stvari dogovorili.
Dakle, uz ponovno izvinjenje za citiranje naših diskusija iz marta meseca, mi vas molimo da nas ne terate kao opoziciju da ove diskusije citiramo, kada unesete budžet za 2005. godinu. To je već trebalo da se desi.
Prvog oktobra 2004. godine budžet za 2005. je morao biti pred narodnim poslanicima Skupštine Srbije. Po Zakonu o budžetskom sistemu 1. aprila, po Zakonu o budžetskom sistemu taj budžet je morao početi biti pravljen.
Prosto, u ime uklanjanja svega onoga što čine teorije pakosti, molim da se na dogovoru o budžetu za 2005. godinu ponašamo onako kako treba da se ponaša Skupština koja prati jednu vladu u tranziciji. Dakle, ministar da obiđe poslaničke grupe, i opozicione i vladajuće, i da u dogovoru sa tim poslaničkim grupama nađemo rešenja koja su saglasna i sa protokolima MMF-a i sa realnim eknomskim parametrima u društvu; i najvažnije, sa voljom većine u Skupštini.
Ako tako ne bude, mi ćemo uz sav protest poslanika, koji su srećom postali dede, ponovo morati da citiramo diskusije koje smo imali u oktobru 2004. godine u ovoj skupštini.

Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić, a neka se pripremi Igor Mirović; nije tu. Izvinjavam se.

Poštovane koleginice i kolege, poštovani gospodine ministre, u želji da ovu burnu, političku i detaljnu ekonomsku diskusiju malo smirimo, a imajući svakako u vidu da građani Srbije nisu vični ekonomskim raspravama i da je jasno da postoje dva ekonomska koncepta u ovom slučaju, želela bih da kratko rezimiram razloge zbog kojih je potrebno glasati za ovaj rebalans.
Pre svega ovo je rebalans koji, bez sumnje, obezbeđuje dalji privredni rast. Privredni rast je činjenica u ovoj zemlji ove godine, a to možemo konstatovati sa velikim zadovoljstvom, bez obzira na neke primedbe koje bi se možda mogle nazvati pakosnim, mada nerado koristim ovu reč, o tome da je do privrednog rasta došlo zbog toga što je padala kiša ili uz pomoć ministra vera, ili takvih nekih elemenata. Dakle, privredni rast postoji, a o tome želim da obavestim još jednom javnost Srbije.
Dalje, ovo je rebalans budžeta koji će obezbediti dalju makroekonomsku stabilnost, smanjenje spoljnotrgovinskog i platnog deficita. Ovo je rebalans budžeta kojim se smanjuje javna potrošnja i time se još jednom dodatno otvara prostor za investicije. Ovo je rebalans budžeta koji će omogućiti Srbiji dalje sprovođenje aranžmana sa MMF-om, da svoje dugove vraća i da time još jednom potvrdi da se ponovo našla u društvu normalnih evropskih zemalja i zemalja Ujedinjenih nacija.
Da li je moglo da se predvidi da će do rebalansa doći? Nije moglo da se predvidi, zbog toga što nije tačno, neki argumenti ovde jednostavno ne stoje. Jednostavnom računicom došla sam do sledećih cifara.
Naime, što se tiče prihoda od privatizacije, koji su kao što znamo do avgusta bili potpuno neostvareni ijednim jedinim dinarom, možda je neka poslanička grupa mogla da predvidi da neće biti ni jednog dinara od privatizacije, ali zaista ova vlada nije smatrala da samim svojim dolaskom treba da menja sve ljude u državnoj administraciji i sve ljude u javnim ustanovama.
Imali smo ideju da će ljudi svoj posao raditi i dalje, no, do toga nije došlo. Onog trenutka kada su preduzeti koraci i kada je došlo do promena u toj oblasti došlo je i do porasta privatizacionih prihoda. Oni su do sada ostvareni sa 1,7 milijardi, do kraja godine predviđeno je da bude 5,5 milijardi, a to već u startu čini onaj manjak od 11 milijardi, o kome smo govorili. Londonski klub 2,4 milijarde i, kao što smo imali prilike da od ministra finansija čujemo, dodatnih 4,4 milijarde koje nisu bile prikazane od strane prethodne vlade. Nažalost. Sve ovo već čini nekih 17,8 milijardi, po mojoj gruboj i laičkoj računici, i samim tim stvara deficit koji nije mogao da bude predviđen u startu.
Da li je ovo moglo da se pokrije i na drugačiji način? Najverovatnije da je moglo, ali ovde građani Srbije moraju da se suoče sa Vladom koja je spremna da sa njima podeli sve ono što se dešava. Dakle, Ministarstvo finansija je moglo, kao neke prethodne vlade i prethodna ministarstva, da izvrši pokrivanje svega ovoga i na drugačiji način, recimo, zaduživanjem kod NBS, kreditima, nekim donacijama. Jasno je da Srbija ne može zauvek da živi od donacija i jasno je, naravno, da donacija i ima sve manje.
Mi se ponosimo time što će bez donacija biti bolje i što će Srbija biti u stanju da sama pokriva svoje troškove. Dalje, mogli smo da povećamo poreze i time investicionu klimu menjamo, i naravno da to nije ideja. Dakle, nije bilo takvih mogućnosti. Ovo je odgovorna Vlada, koja sa svojim građanima želi da podeli sve ono što se dešava. Ovo je Ministarstvo finansija, koje izlazi pred građane Srbije i deli sa njima odgovornost za vršenje javnih funkcija.
(Predsedavajući: Molim vas da privedete kraju. Vreme je isteklo.)
Zašto je ovaj budžet dobar, što se mene tiče? On je dobar zbog toga što nije ugrožena njegova razvojna komponenta, zbog toga što se smanjuje javna potrošnja.
Želela bih da napomenem još dve stvari. Čuli smo primedbe o tome da se dodatno izdvajaju sredstva za nevladine organizacije i da je to nešto što treba kritikovati. Da li neko želi da kritikuje to što se dodatna sredstva izdvajaju za Savez slepih, Savez gluvih i nagluvih, Savez društava za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim licima, Savez za cerebralnu i dečiju paralizu itd. Ovo su, dame i gospodo, te nevladine organizacije, kojih se neko tako mnogo boji.
Dodatno, što se tiče juga Srbije, želim da naglasim da građani Srbije imaju pred sobom jedan predlog Ministarstva finansija, koji će dodatno, sa 1,7 milijardi, podržati projekte koji se na jugu Srbije sprovode u partnerstvu sa međunarodnim organizacija, pre svega sa CHF i UNDP. To su one investicije koje su sa 80% podržane od međunarodnih organizacija, a 20% je trebalo da izdvoje lokalne samouprave. Nažalost, one to nisu učinile u punoj meri.
(Predsedavajući: Molim vas, prekoračili ste vreme minut i po.)
Dakle, to su oni projekti pored kojih se lokalne vlasti vrlo rado slikaju i vrlo rado kritikuju Vladu i Ministarstvo finansija. To su projekti ulica, rekonstrukcija dečijih vrtića, škola itd. Dakle, imam konkretno sve te projekte i rado ću ih građanima Srbije prezentovati. Zaista sam imala vrlo kratko vremena i izvinjavam se što sam ga možda prekoračila, ali mislim da je potpuno jasno da građani Srbije treba da podrže ovaj rebalans, a da njihovi predstavnici u ovom visokom domu takođe treba da ih podrže.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dobro što ste se ipak u 12,20 časova pojavili. Te replike i ovaj sukob koji ste imali sa govornice sa gospodinom Vlahovićem, sve ste to u petak uveče mogli da završite na Televiziji "Politika".
Istinu ste i tada, a i danas, rekli jedan o drugom. Niste valjali ni onda kada ste bili njihov kadar, kada ste bili guverner NBJ, a onda NBS, DOS na vlasti, sa Vlahovićem na čelu ministarstva koje je izvršilo enormnu pljačku naših preduzeća, kao što ni vi danas niste dobar izbor od strane Vojislava Koštunice, na šta smo ga upozorili onog dana kada je podnosio ekspoze kao mandatar za sastav Vlade u ovoj skupštini.
Ako se sećate šta su govorili poslanici SRS i kakva su upozorenja slali Koštunici, uglavnom su se ticala vas lično, počev od moje malenkosti, preko šefa naše poslaničke grupe i svih ostalih. Naše jasno upozorenje je bilo da, pored jedne veoma delikatne situacije u kojoj se država nalazi, zbog neshvatanja šta je nacionalno i državno jedinstvo, a ticalo se, kasnije se i pokazalo da smo bili u pravu kroz događaje u martu mesecu, opstanka naših sunarodnika u južnoj pokrajini. Drugi i ključni aspekt vaše vladavine i lutanja mesecima po bespućima, na čelu sa Koštunicom, sa vama kao jednim od ministara u toj vladi, jeste ekonomski i socijalni položaj naših sugrađana.
Zaista ne mogu da prihvatim i da shvatim, kao običan posmatrač, a ne kao poslanik, kako vi možete sa tolikom samouverenošću da nastupate u promociji ovakvog predloga rebalansa budžeta, kada znate da su jedni, pa drugi izbori pokazali da vi nemate nikakvo uporište u narodu i da vam građani ne veruju. Da oni veruju više vama kao Mlađanu Dinkiću, kao ministru finansija, kao nekom vajnom ekspertu za tu oblast, vi biste bolje prošli na izborima i pokazalo bi se da je ta politika koju vi zagovarate nešto što građani prihvataju. Ovako, kako koji mesec pređe, vi se survate sve više i više, a onda potpuno samouvereno predlažete nešto što za nas nije prihvatljivo.
Vlahović vam je predložio da isplatu duga izvršite iz tekućih budžetskih rezervi. Da sam u pravu kada kažem da nije valjao ni on, kao ni DS koju sada personifikuje ovde, onda kao neki nezavisni ekspert-ministar, zaista ima osnova za to, jer manir vašeg bivšeg prijatelja i bivšeg ministra finansija Božidara Đelića je bio da, recimo, iz tekućih budžetskih rezervi, najpre 600.000, a zatim 1.300.000 da za finansiranje RTS-a.
Šta kaže Vlahović - kada smo mogli mi to da radimo, da prebacujemo, mi smo mu zbog toga zamerali, i njemu i toj vladi, zbog velikog deficita, sa jedne stavke na drugu, zašto i mi ne bismo mogli? Budžet i budžetska politika, fiskalna politika, politika smanjenja javnih troškova, na šta smo mi takođe upozoravali onda kada je Koštunica podnosio ekspoze, pa vi sa predlogom budžeta došli ovde, nisu bili uravnoteženi kod vas. Činjenica da ste vi sada došli u ovakvu situaciju i zapleli se kao pile u kučine, ne daje nam apel da mi treba da vam pomažemo u nečemu što smo oštro kritikovali.
Razumem koliko-toliko poslaničku većinu, jer pitanje izglasavanja ovog rebalansa je i pitanje vašeg opstanka. Gospodine ministre, vi ste rekli da ukoliko Skupština ne izglasa ovaj rebalans koji ste predložili vi više nećete biti na tom mestu. Sa druge strane, delikatno pitanje je i pred samim Koštunicom i pred Vladom sa ovakvom fluktuirajućom većinom. Naša upozorenja su bila upućena tada Koštunici zbog toga što ste vi njegov loš izbor i zbog činjenice da mi uopšte ne bismo imali ovaj projekt, ne bi imala Skupština ovaj problem i građani ne bi imali ovaj problem, ne zato što ste vi taj ministar, nego zato što je Vlada trebalo da izgleda sasvim drugačije.
Ljute se poslanici DSS, naročito njihov šef poslaničke grupe koji u ovom trenutku nije ovde, kada mu kažemo - da je slušao savete Tomislava Nikolića, da je to radio njegov predsednik i njegova stranka, mnogo bi bolje prošli, a stabilnija bi bila Vlada, Vlada u kojoj bismo mi bili stožer okupljanja onoga što je zaista demokratski blok, a ne vi kvazidemokrate, koja bi znala na mnogo pravičniji način da raspolaže sredstvima građana.
Ne bi se ovako poigravala sa njihovom potpuno neizvesnom sudbinom, posle osam meseci lutanja po bespućima sa vama kao ministrom i sa takvom Koštuničinom vladom.
Za nas je potpuno neprihvatljivo, gospodine Dinkiću, ovo što se sada dešava, a što vi pokušavate da zavijete u neku formu navodnog privrednog razvoja, politike zapošljavanja. Kako ste ono rekli kada ste nam obrazlagali ovaj rebalans – "izvlačenje privrede iz recesije, nastavljanje pojačane privatizacije...". Zašto je bila usporena sve ovo vreme, zašto od propalog kandidata Maršićanina i njegove ostavke na mesto ministra privrede mi nemamo ministra na tom mestu?
Kažete – "...zapošljavanja i budućih investicija". Celog dana, a naročito juče uoči dolaska grupe italijanskih privrednika, vi brujite o tome i dajete podstrek i nadu ljudima koji možda žele da se okrenu nečemu što je naša budućnost - mala i srednja preduzeća, da su italijanski investitori spremni. Ne znam koliko njih u ovom trenutku da dođe i da krenu da finansiraju kroz te direktne strane investicije, to uopšte nije dovoljno, zato što je procenat onih koji su nezaposleni porastao otkako ste vi došli na vlast.
Naročito zbog činjenice da su građani poverovali na predsedničkim izborima Borisu Tadiću, koji sada nije predsednik Srbije nego predsednik svoje DS, sa tri radna dana na mestu predsednika Srbije, da će odmah da krenu preduzeća, on će da ih prima, da se suočava sa njihovim nedaćama, otvaraće se nova radna mesta. Nema ništa od toga.
Šta je sada vaš najveći problem sa ovolikim deficitom i sa predloženim rebalansom? Vi ste skrojili jedan budžet koji mora da brine o tome koliki je broj poverilaca, a sa druge strane se suočavate, to su rekle i neke kolege, a i vaši poslanici za govornicom, sa nemogućnošću da više dobijate donacije. Ko da vam da donacije kada je proces korupcije sve veći i veći, kada ni ti donatori potencijalni više nemaju poverenja u vaš tzv. demokratski blok, koji se deklarativno izjašnjavaju da su demokrate, a na delu se pokazuje da oni to nisu.
Ako se sećate vaših izjava prilikom promocije budžete koje ste dali novinarima prilikom izlaska iz skupštinske sale u martu, osnovna stvar kojom ste se dičili – uz sve one napade koje ste pokušali da amortizujete, da vi niste dobro rešenje, i danas stojimo na stanovištu da niste, da ste kao kadar iz NBJ, odnosno Srbije, a znamo kako ste na to mesto došli, sada preuzeti od strane Koštunice zbog politike ucena i optuživanja – ono čime ste se najviše hvalili bio je iznos planiran za poljoprivredu. Tada ste rekli – tri puta sam povećao u nominalnom iznosu stavke za poljoprivredu, i za sve korisnike i za subvencije u poljoprivredi, a sada su oni prvi na udaru.
Da li znate kakve ste probleme imali sa proizvođačima jagodičastog voća, koliko se to dugo dešavalo, koliko je ta agonija trajala, koliko je izgubila naša zemlja zbog činjenice koju je iznela i gospođa Pop-Lazić, da smo u alarmantnoj situaciji jer nam je spoljnotrgovinski deficit sedam milijardi iz Đelićevih vremena, iz bivše DOS-ovske vlasti tri i po milijarde dolara na godišnjem nivou.
Sada zbog takve politike enormnog uvoza, zbog dospelih kamata, zbog politike cena koja se vodi, pa i politike kursa dinara, koji ste vi zagovarali sa pozicije dok vas nisu na ovakav način iz Bodruma smenili, nekog fleksibilnijeg pristupa kursu dinara. I danas, za vašu informaciju, kupovni kurs je već 76,2.
Kada se sve to ima u vidu i kada se ima u vidu da mi nemamo privatizaciju, a kamoli njen nastavak na način na koji to treba da se radi, kada se ima u vidu da niste imali sluha za predloge nas srpskih radikala, da se uzme u razmatranje postojeći zakon koji je počinio mnogo nepravilnosti, mnoga preduzeća opljačkana, ljudi ostali bez posla, u februaru smo dali u skupštinsku proceduru izmenu i dopunu Zakona o privatizaciji, kada se ima u vidu da vi nemate osećaja za poljoprivrednike, već se samo deklarativno izjašnjavate da ovakvim budžetom oni imaju mnogo veću mogućnost za nabavku mašina i opreme preko poslovnih banaka.
Nisu to naše domaće banke, vi ste ih lično upropastili. To su strane banke koje posluju kao domaće i koje naizgled daju poljoprivrednicima mogućnost da po povoljnim kreditima kupe mašine i opremu sa svega 1,5% kamate na godišnjem nivou. Zauzvrat se traži velika hipoteka, negarantovani plasman i činjenica da ste ih ostavili na cedilu.
Prema tome, nadamo se i verujemo, zbog takve vaše politike i zbog činjenica da se tu više ništa ni Labus ne pita i da ne može da izaziva nikoga i da govori, a naročito gospodin Nikolić koji predvodi najveću poslaničku grupu u ovoj skupštini, šta treba da radi i koji mu je put. Zbog činjenice da se tako ponaša i vaš bivši koalicioni partner, a sada navodni oštri kritičari Boris Tadić i DS, znamo da 2005. godina mora da bude odlučujuća.
Da se građani zaista opredele da suštinski nešto menjaju i da izberu vlast koja neće da luta po bespućima i koja neće da ulazi u ovakve rizične budžetske korekcije, nego će biti spremna i odgovorna da kroz stvaranje mogućnosti da ljudi rade i zarade, a ne da budu socijala, ne da bude toliko gladi i toliko siromaštva, a da privatizacija bude pravičnija i da odgovorni ljudi budu na ministarskim mestima, pre svega na mestu ministra finansija, stvorimo uslove da ova država krene putem oporavka. To nam je zaista potrebno.
Puke priče, vaša optuživanja sa Vlahovićem, sa ostalima iz DS, sve što ste jedni o drugima rekli je zaista tačno, niste valjali ni jedni ni drugi, treba da dođe vreme SRS, pokazali su i lokalni izbori da je to tako, verujem da će to biti slučaj 2005. godine. Hvala.

Izvolite, ministar Mlađan Dinkić ima reč.