Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, članom 28. se predviđa da postupak mirenja treba da se okonča pred odborom ako strane u sporu zaključe sporazum o rešenju spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave.
Međutim, datum otvaranja rasprave ovim zakonom nije definisan. Ovim zakonom je definisano da će se u roku od 30 dana zakazati rasprava, ali se ne kaže da će se otvoriti rasprava u roku od 30 dana od dana prijema izjašnjenja stranaka.
Dakle, ovo ostavlja mogućnost da se postupak mirenja nepotrebno prolongira, bez zakonskog ograničenja. Malopre je gospodin Krasić pomenuo da sloboda i pravo na sindikalno organizovanje ne može da čeka tako duge rokove.
Međutim, da je rok do 30 dana dug, možda bismo prihvatili da je potrebno i moguće ili obavezno završiti mirno spor u roku od 30 dana da nije odredba narednog člana, člana 29. gde kaže: "Ako se postupak ne okonča u smislu člana 28." dakle u roku od 30 dana, miritelj raspušta odbor i nastavlja postupak mirenja neposrednim kontaktom sa strankama u sporu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, miritelj pruža pomoć strankama u sporu da se sastanu, raspravljaju o predmetu spora i zaključe sporazum o rešenju spora.
Dakle, ima obavezu da reši to u roku od 30 dana, a ako ne reši i ne ispuni svoju obavezu, onda može da radi sa njima šta hoće, da se nalazi, sastaje, raspravlja, priča, pregovara i ponudi im novu preporuku, pa to traje unedogled.
Dame i gospodo, ovaj zakon je potpuno promašen projekat. Ovim zakonom se omalovažava sud, dozvoljava se i priznaje pravo sudske odluke, i to odlukama u postupku koji je održan u potpunosti pred jednim birokratizovanim organom. Postavlja se pitanje da li te odluke gde se priznaje značaj sudske odluke predstavljaju nemogućnost vođenja sudskog spora.
U pravu postoji jedan princip: - ne može se dva puta odlučivati o istoj stvari, niti se može rešavati o toj stvari pred jednim organom, ukoliko pred drugim organom teče postupak. Sve su to nejasnoće i konfuzije koje uvodi ovaj zakon u naš pravni sistem.
Zaista ne verujem da je ministar pravde, gospodin Stojković, pročitao ovaj zakon, jer, da je pročitao, mislim da bi naglavačke izbacio ministra rada iz Vlade.
Molim vas, ovo je katastrofa, ovo je u suprotnosti sa zdravom pameti. Vi imate dva zakona koji definišu jednu istu proceduru. Ovim zakonom se derogiraju odredbe Zakona o parničnom postupku, a ministar Stojković je toliko to branio i nije dopustio da poslanici ni minimalno promene taj zakon, jer kaže navodno, odstupa se od koncepta.
Ovde, ne da se odstupa od koncepta, nego se taj zakon, u većem delu, stavlja van snage ovim zakonom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas na onu narodnu "Gde si bila, gde si dangubila". To vam je slučaj sa Narodnom skupštinom Republike Srbije koja dangubi na ovakvim projektima, umesto da se bavi veoma značajnim zakonskim projektima koji su dobri i bitni za Republiku Srbiju.
Vidite, godinama nemamo nijedan zakon iz oblasti poljoprivrede. Što nemamo ovde agenciju za prodaju prehrambenih proizvoda, možda za maline, za krompir, za pšenicu, za kukuruz, zašto nema neko takvu ideju, jer to će građani Srbije da podrže.
Sa ovakvim predlozima zakona mi ovde gubimo bespotrebno vreme, a s druge strane, građani Srbije nemaju nikakve koristi, samo štetu. Kolege poslanici su prethodno govorili (i Zoran Krasić i gospodin Boško Risić) o članu 28. i članu 29.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 28. predviđeno je da mirno rešenje spora treba da obavi Odbor. To je radno telo koje se predviđa. Ako u roku od 30 dana ne uspeju da zaključe sporazum o mirnom rešavanju spora, sada se pribegava onoj bezizlaznoj situaciji ili da kažem nužnoj odbrani ili u krajnjoj nuždi.
Hajde da pokušamo sada ukoliko se ne postigne sporazum u roku od 30 dana, mi ćemo dati pravo miritelju da raspusti Odbor. Sada on kao kapetan lađe preuzima kormilo i ide, ali "ne zna kuda ide".
Dame i gospodo narodni poslanici, ne može se, ako je zakonom u prethodnom članu predviđena institucija da čini odbor koji će rešavati mirne sporove, sada prepustiti situacija miritelju za koga nema ni roka; u kom roku treba da otvori raspravu, u kom roku treba da pozove stranke radi mirnog rešavanja spora, u kom roku treba da donese preporuku. Toga nema.
Najveća katastrofa je u članu 30. koji je vezan za član 29. koji normira, između ostalog, u stavu 2. Ako među stranama individualnog spora teče sudski postupak iz istog činjeničnog i pravnog osnova, strane u sporu su dužne da sudu zajednički podnesu zahtev za mirovanje postupka.
Imate takvu situaciju da je građaninu nužno da što pre okonča parnicu. Parnicu je građanin pokrenuo ili je ovaj subjekt prema ovom ugovoru. Bilo koji. Ko daje pravo miritelju, rekao bih neuspešnom miritelju, koji neće imati nikakvog rezultata, pravo da on sada prinudi pregovarače, odnosno stranke u postupku da se parnica prekine.
Bolje da je ovde rečeno – ukoliko postoji pokrenut parnični postupak, u tom slučaju nema mirenja, jer građani da su hteli da mirnim putem reše ovaj spor, onda bi oni zaključili poravnanje pred nadležnim sudom. Prema tome, besmisleno je dozvoliti prekidanje parnice.
S druge strane, gde je sankcija ako stranke u sporu neće da prekinu parnicu, neće da se obrate sudu, žele da se paralelno vodi parnični postupak, jer znaju ako se prekine postupak u parnici da ih čeka još godinama da taj pravni spor ne može biti rešen.
Prema tome, dame i gospodo, ovo je danguba, ovo je bespotrebno gubljenje vremena u Parlamentu, s druge strane ponavljam, ovo ide na grbaču poreskih obveznika, jer se množi birokratija. Više birokratije Srbija ima nego ovaca.

O istom amandmanu narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se postavlja još jedno veoma važno pitanje. Iako mi već celog ovog radnog dana i od juče, raspravljamo o zakonu i u pojedinostima, ključno je pitanje za sve članove Zakonodavnog odbora, a naravno ne one iz redova SRS-a, jer su glasali protiv, kako je ovakav Predlog zakona mogao da prođe kroz Zakonodavni odbor?
Ovde u ovom trenutku nije predsednik Zakonodavnog odbora, ali, nije mogao da kaže da je zakon pravno moguć iz prostog razloga, kako je moguće da daju odobrenje za ovako nešto kada znaju da je Zakon o parničnom postupku suprotstavljen ovom zakonu, odnosno ovaj predlog zakona.
Kako je moguće da daju odobrenje za tako nešto, da se nisu pobunili i da nisu rekli, zašto ministar pravosuđa ovo nije pogledao, o čemu se ovde radi? Zašto cela Vlada nije sagledala ceo ovaj problem. Mi dolazimo u situaciju da raspravljamo o pojedinostima i sve više se uplićemo "ko pile u kučine", odnosno predlagač, jer jednostavno nema izlaza u ovoj situaciji.
Pogledajte sada član 29. za koji se traži amandmanom srpskih radikala da se briše. Moraću da vam ga pročitam još jednom. "Ako se postupak ne okonča u smislu člana" ...

Izvinite, gospođice Jovanović, na redu je član 28. amandman na član 28. isto glasi, član 28. se briše.

Moram da vam kažem, jer je striktno vezan za član 29, o čemu se tu radi: "Ako se postupak ne okonča u smislu člana 28. ovog zakona", jer, i jedan i drugi član su, ako ste pažljivo slušali gospodina Ristića, vezani, i pratite malo kontekst moje priče. Vi samo znate da je član 28, 29. Šta piše u zakonu, kakva je problematika tu, vas to ne zanima, skoncentiršite se malo na celu priču i na ovo o čemu mi ovde razgovaramo.
Kaže – "Ako se postupak ne okonča u smislu člana 28. ovog zakona, miritelj raspušta Odbor i nastavlja postupak mirenja neposrednim kontaktom sa stranama u sporu".
Član 28. kaže – "Postupak mirenja okončava se pred Odborom ako strane u sporu zaključe sporazum o rešenju spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave". Šta ako se to ne desi u roku od 30 dana?
Imate slučaj preduzeća, danas je sva dnevna štampa objavila, a veoma su upoznati članovi Odbora za privatizaciju sa time "Autoprevoz – Vrnjačka Banja". Vi sada imate takav primer da su radnici nezadovoljni načinom prodaje, a naročito procenom vrednosti kapitala u toj nekada jednoj od najmoćnijih prevozničkih firmi u našoj zemlji.
Šta sada oni dalje da rade kada ih ovaj zakon upućuje da prekinu spor koji vode i da idu u postupak mirovanja? Šta da rade oni u situaciji kada miritelj ustanovljen na ovakav način zakonom, nije u situaciji da u zakonskom roku to obavi? Objasnite nam to i recite nam, mada ima mnogo poslanika za razliku od onih koji su spremni slepo da brane ovo.?!
Znate i da smo predstavnici vladajuće koalicije, pa da je koalicioni partner, da ste vi u toj situaciji, mada to nama nikada ne bi moglo da se desi, pogrešio i stavio pred Narodnu skupštinu ovakav predlog zakona - ovde evidentno ima poslanika koji su svesni toga da ovo nije primenljivo.
Sami govore i sa nama neobavezno, a ne za govornicom, jer ih je možda sramota što je Vlada predložila ovakav Predlog zakona. Ceo dan pominjemo razne slučajeve, razna preduzeća, sve te ljude koji hoće da ostvare svoja prava. Ali zaista je to tako.
Da je neprimenljiv i da je suprotstavljen, i stvarno je nemoguće da je Zakonodavni odbor onako rekao "pravno je moguć", ajde ide u proceduru, a da nije osporio sve ovo o čemu sam ja govorila.
Razmilite o tome, ovo nije priča samo radi priče, nego da biste shvatili da će mnogobrojne negativne posledice da izazove primena ovog zakona. Uostalom kako je napisan i kako ste planirali i od kada da krene, on neće biti primenljiv, u to budite sigurni. Onda je u pravu gospodin Jojić, gde smo bili, šta smo radili, izgubili silno vreme i zato ova skupština je mogla da se bavi nekim drugim važnim pitanjima.

 Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Boban Vojinović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Boban Vojinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 29. Predloga zakona kojim predlažem da se član 29. briše.
SRS je protiv ovakvog načine mirenja i predloga iz člana 29. da miritelj raspušta odbor i nastavlja postupak mirenja neposrednim kontaktom sa strankama u sporu. Ovo je sasvim besmisleno zbog toga što miritelj ne bi mogao imati ovakva ovlašćenja, pa je ovim amandmanom predviđeno da se postupak mirnog rešavanja radnog spora završava pred službom za pravnu pomoć.
Zato smatram da ovaj član zakona treba brisati. Tako će on biti u saglasju sa ranije podnesenim amandmanima poslanika SRS.
SRS je protiv ovakve koncepcije zakona, a brisanje člana 29. Predloga zakona smatram celishodnijim i apelujem na vas da prihvatite ovaj amandman u Danu za glasanje. Sigurno da je trebalo da ovih dana raspravljamo o bitnijim i važnijim zakonima za građane Srbije, nego da se bavimo jednim ovakvim besmislenim zakonom koji nikada neće biti primenjen u praksi, neće moći da zaživi u ovakvoj formi u kojoj ga je Vlada predložila.
Zato je najbolje da ovaj predlog zakona povučete. Ovaj zakon ne valja ništa i nemoguće ga je primeniti.

Da li se još neko javlja o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Momir Marković.