Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan.
Nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Pre početka rada, molim vas da utvrdimo kvorum. Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. U međuvremenu, obaveštavam vas da je po službenoj evidenciji prisutno 128.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Đurišić, Aleksandar Lazarević, Meho Omerović Gordana Čomić, Dejan Rajčić; zakasniće Miroslav Markićević i Velimir Stanojević.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O MIRNOM REŠAVANjU RADNIH SPOROVA (pojedinosti)
Prenosim izvinjenje resornog ministra, koji kasni na početak ovog rada, zbog razgovora sa radnicima "namenske", ali prisutan je poverenik.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Narodni poslanik Milan Stanimirović podneo je amandman, kojim predlaže da se naslov iznad člana 9. i član 9. brišu.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Milan Stevović podneo je amandman, kojim predlaže da se naslov iznad člana 9. briše a da se član 9. izmeni.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ozbiljna je rasprava, ima puno amandmana koje su poslanici podneli na zakon o mirnom rešavanju radnih sporova.
Ostajem pri navodima da je motiv za donošenje i predlaganje ovakvog zakona upravo razvlačenje sporova koje će podnositi građani Srbije, a u vezi sa neuplaćivanjem i nepovezivanjem radnog staža zbog izostalih uplata u fondove penzijskog i zdravstvenog osiguranja.
Podsećam građane Srbije da 100.000 radnika u Srbiji nema povezan radni staž i da ima probleme sa poslodavcima koji nisu uplaćivali, u mnogim slučajevima, i više godina ni minimalnu zaradu, a isto tako, nisu uplaćivali doprinose za obavezno penzijsko i socijalno osiguranje.
Da je motiv Vlade da se samo odbije socijalno-ekonomska tenzija i zahtevi upućeni prema Vladi, prema njenom premijeru i da se to spusti na niži nivo odlučivanja, na resorno ministarstvo i na birokratsku strukturu ispod resornog ministarstva, govori i ovaj član 9. - da se formira republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, a koja je u suprotnosti sa predloženim zakonom o javnim agencijama, u vezi sa predviđenom strukturom, načinom formiranja i obrazovanja ovih agencija i izbora upravljačkih organa.
Direktora vladine agencije za mirno rešavanje sporova postavlja Vlada, bez izbora, bez konkursa. Znači, bira se direktor koji će biti po volji vladajućem režimu, sa direktnim uplivom u rešavanje radnih sporova, sve sa ciljem da se ovaj veliki broj radnih sporova razvuče što duže, da se sudski postupci prekinu, razvlače.
A inače, ovaj zakon im daje mogućnost i uvodi neke nove pravne institute u proceduru, što je potpuno nedopustivo.
Ovaj zakon, recimo, predviđa da će se prilikom rešavanja mirnih sporova obavezno tražiti mirovanje postupka u parnicama zbog radnih sporova.
Nemoguće je i nije poznato u pravnoj uporednoj praksi ni u jednoj razvijenoj demokratskoj zemlji da se procedura predviđa u dva ili više zakona. Postupak pred sudom se predviđa samo u jednom zakonu. Parnični postupak se odvija samo po pravilima Zakona o parničnom postupku i nije moguće ni pravno-tehnički, niti sa gledišta pravnih institucija i pravnih instituta da se postupanje u parnici reguliše posebnim propisima. Jednostavno, to nije moguće.
Zato smatram da ovaj zakon ima samo političku motivaciju, da se razvlače ljudi koji nisu zadovoljni odnosom sa poslodavcima, pre svega odnosom u preduzećima koja još uvek predstavljaju društvenu svojinu, za koje ova Vlada nije ponudila nikakvo rešenje.
Ova vlada je usporena, nema rešenja, usporila je privatizaciju, na tom polju se ništa ne radi. Preduzeća i veliki sistemi idu u agoniju, radnici ostaju bez posla, jedu svoju supstancu, nemaju sredstva za isplatu minimalnih zarada i uplatu u fondove, ali istovremeno podnose sudu tužbe i traže naplatu preko osnovnih sredstava. To je jedan začarani krug za koji aktuelna Vlada nije dala bilo kakvo rešenje.
O tome govori i činjenica da na čelu Ministarstva za privredu i privatizaciju dugo nije bilo ministra i da Vlada nije imala snage da to mesto popuni na adekvatan način. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Gospodo narodni poslanici, ponovo su me Vlada i Odbor iznenadili kada su rekli da se ovaj amandman ne prihvati.
Neverovatno, ali se svi amandmani koji pokušavaju da na neki način upodobe ove zakone, da olakšaju primenu ovih zakona, ne prihvataju.
Podneo sam amandman na član 10. zakona gde se kaže: "Postupak mirnog rešavanja radnog spora pokreće se podnošenjem predloga agenciji". A ja tražim da se u članu 10. stavu 1. umesto "agenciji" kaže "službi pravne pomoći".
U lokalnim samoupravama postoji pravna pomoć, odnosno svaka lokalna samouprava ima službu pravne pomoći koja već funkcioniše u opštinama i normalno je da se te službe iskoriste za pokušaj mirnog rešavanja radnih sporova.
Sama činjenica da smo došli dotle kao država i kao društvo da se rešavaju radni sporovi, koje ste upravo od 2000. godine do danas vi proizveli vašom arogantnom politikom, vašom nesposobnošću da privredu dignete na noge i vašom sposobnošću da preko milion ljudi u Srbiji ostane bez posla, sada primoravate ljude na mirno rešavanje radnih sporova, to je cinizam!
Ostavite čoveka bez posla, a onda, hajde da mirno rešavamo to što ste vi ostali bez hleba, što vaša porodica nema šta da jede!
U svakom slučaju, ako ste već doveli državu dotle, normalno je da bar one resurse koje imate u opštinama, u jedinicama lokalne samouprave, iskoristite da rade ovaj deo pravnog posla koji ste vašom politikom nametnuli građanima i državi.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić, a potom Vjerica Radeta.

 I amandman na član 10. na član 9. i na član 7. odnose se, između ostalog, na agenciju koja se formira radi mirnog rešavanja radnih sporova.
Još jednom želim da ukažem na činjenicu da će se pred poslanicima Republičkog parlamenta za koji dan, u okviru ovog saziva, naći i zakon o javnim agencijama, koji detaljno i precizno reguliše formiranje javnih agencija.
Samim tim, želim da izrazim stav Demokratske stranke, da odredbe koje se odnose na osnivanje agencija za mirno rešavanje radnih sporova, nisu u saglasnosti sa odredbama kojima se predviđa formiranje javnih agencija, iako bi trebalo, naravno, da pozitivni propisi koje donosi ova republička skupština budu međusobno usaglašeni.
Samim tim, na ovu agenciju je potrebno da se odnose odredbe o osnivanju javnih agencija, jer se i ona bavi izdavanjem javnih isprava i vođenjem evidencije, a i za jednu i za drugu agenciju, između ostalog, predviđeno je da se delom finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Isto tako je bitno naglasiti da na ovom predlogu zakona o javnim agencijama, ovaj zakon će se, kako to stoji u zakonu, primenjivati na sve do sada osnovane agencije u odnosu na organizaciju, rad i upravljanje agencija.
Stoga mislim da je u tom smislu neophodno prihvatiti amandmane koje je podnela poslanička grupa DS, a koji se odnose na organizaciju rada i na upravljanje agencije, kako ne bismo bili u situaciji da pozitivne propise koje će vladajuća većina usvojiti u Danu za glasanje, usvojimo i istog trenutka ponovo konstatujemo da nemamo jedinstveni pravni sistem; da imamo odredbe koje istu stvar regulišu na različite načine i dovodimo u situaciju one koji treba da primenjuju zakon, da ga ne mogu primenjivati na adekvatan način, odnosno da odredbe upućuju na različito rešavanje određenih pitanja, a kada se odnose na iste stvari. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru obrazlaganja ovog amandmana moram da naglasim stav SRS da Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova nije trebalo donositi, da je trebalo pred narodne poslanike staviti Predlog zakona o radu, jer je zaista krajnje vreme da se skinu te stravične posledice koje Zakon o radu proizvodi već dve godine.
Zašto mi srpski radikali mislimo da ne treba da se formira agencija za mirno rešavanje radnih sporova? Dakle, s obzirom na to da ćete vi verovatno usvojiti, ako uspete da organizujete takvu većinu, ovaj zakon, mi smo amandmanima pokušali bar da ga koliko-toliko uredimo da bi on zaista bio primenljiv.
Zašto mislimo da nema ništa od mirnog rešavanja radnih sporova i da ne treba formirati agenciju za mirno rešavanje radnih sporova, dokaz je i ono što se sinoć dešavalo u ovom parlamentu.
Sinoć je ovde u vreme dok nije bilo TV prenosa bilo na delu pravo pravno nasilje. Predsednik Skupštine pustio sebi na volju, (pošto je znao da nema TV prenosa) da u roku od sat vremena prekrši Poslovnik jedno sedam puta u toku utvrđivanja kvoruma. Pročitao je ime gospodina Gorana Jocića, koji već deset dana nije narodni poslanik, ali zato nije čitao Sulejmana Spahu koji jeste poslanik SRS.
To je jedna od povreda Poslovnika koju je sinoć učinio predsednik Skupštine.
Dakle, mi sinoć nismo uspeli, daleko od očiju javnosti da se mirno dogovorimo, da nastavimo da radimo zato što je to skupštinska većina odlučila. Nismo mogli da nastavimo da radimo, zato što je ta skupštinska većina ovde bila samo deset minuta, izglasala produžetak rada i onda lepo otišli svojim kućama, a mi smo ovde ostali i trebalo je da im činimo kvorum, što nismo ni tada, a nećemo nikada. Mi smo opozicija, mi smo ovde da kritikujemo Vladu, predloge koje nam Vlada dostavlja, a to činimo i ovaj put.
Zaista je krajnje vreme, dame i gospodo, da se prekine sa praksom osnivanja agencija za sve i svašta. Ova agencija koju danas predviđamo jedna je u nizu agencija, a dobro se svi sećamo kada su se ovde predstavnici jedne od stranaka koja čini vlast zaklinjali da će oni iz pravnog sistema Srbije da uklone agencije. Da se zalažu da nema nikakvih paraorganizacija, očigledno je to bilo tada, neposredno posle izbora. Još su se tada sećali svojih izbornih obećanja, a danas je prošlo već dosta vremena i zaboravili su svoja izborna obećanja.
Tema je, koleginice, ako ne spavate, Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, amandman na član 10.
Pretpostavljam da oni koji prate Skupštinu znaju da je to na dnevnom redu.
Dakle, SRS se principijelno zalaže protiv osnivanja agencija kao nekakvih paraorgana, a u ovom konkretnom slučaju, predložili smo na koji način bi trebalo da se reši pitanje mirnog rešavanja, ako je to moguće, a naravno nije, ali ako se već utvrđuje ta institucija, onda to lepo treba da rade službe pravne pomoći pri opštinama.
Nemamo novih zapošljavanja u administraciji, a trebalo bi umesto u administraciji da malo Vlada povede računa o novim zapošljavanjima u privredi, toga nema ni na pomolu.
Dakle, postoje službe pravne pomoći, postoji propis koji reguliše rad službe pravne pomoći i to je Vlada pokušala nama da objasni. Čak su bili lenji pa su na sve naše amandmane za obrazloženje rekli da, odnosno obrazloženje je isto kao prilikom amandmana narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić. Znači, nisu nas udostojili ni da svaki odbijeni amandman pojedinačno obrazlože.
Mi znamo da Zakon o lokalnoj samoupravi reguliše i pravnu pomoć, službu pravne pomoći i ono što je u delokrugu rada službe pravne pomoći danas, moglo bi da se primeni na ono što vi predviđate ovim zakonom. I ako bi bilo nekih izmena, onda bi bilo mnogo jednostavnije promeniti jedan ili dva člana u Zakonu o lokalnoj samoupravi, pa upodobiti ovu instituciju sa službom pravne pomoći, nego formirati potpuno nove alužbe i još jedan namet na vilajet.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, smatram da ovo rešenje iz člana 10. apsolutno niti je moguće niti je u pravnoj saglasnosti sa Zakonom o parničnom postupku, niti postupak koji je predviđen za mirno rešavanje sporova iz radnih odnosa pred agencijom uz saglasnost pri postupanju inspekcije rada.
Ovaj zakon je samo u jednom istaknutom smislu, on rešava i pravi neki sistem za rešavanje, mirno rešavanje radnih sporova i u životu neće moći da zaživi, u stvarnosti, a zbog čega? Zato što se u potpunosti birokratizuje rešavanje radnih sporova. Uvode se arbitri i miritelji koji predstavljaju državne službenike, koji su zaposleni u agenciji, a direktora postavlja Vlada.
Time građani Srbije gube pravo na prirodnog sudiju, na nezavisnog sudiju koji će odlučivati stručno na osnovu činjenica i dokaza o predmetu spora, gde će stranke imati obavezu da takvu jednu odluku poštuju.
Ovde je članom 10. predviđeno da se postupak mirnog rešavanja sporova pokreće tako što stranke mogu zajednički ili pojedinačno da dostave zahtev agenciji. Dostavljanjem zahteva agenciji, postupak je pokrenut., Uz predlog, (poslednji stav) stranke u sporu dostavljaju dokumentaciju u vezi sa predmetom spora, kao i imena svedoka, ako ih imaju.
U sledećem članu je predviđen rok od tri dana od dostavljanja ove dokumentacije suprotnoj strani da se ona izjasni. Nije jasno koje mehanizme ima agencija za mirno rešavanje sporova da pozove svedoke; koje mehanizme ima da pozove veštake koje će veštake koristiti u ovom postupku; da li će svedok morati da se odazove pozivu agenciji za mirno rešavanje sporova; gde će biti sedište agencije; ko će voditi upisnik zahteva za pokretanje postupka, ko će voditi upisnik rešenja; ko će voditi arhivu; koliko će ljudi biti koji će tamo biti zaposleni, ko će napraviti sistematizaciju radnih mesta?
Koliko će arbitara i miritelja biti; koliko će se postupaka istovremeno voditi, da li će se stotine hiljada postupaka voditi istovremeno, jer toliko postupaka imate u redovnim sudovima?
Da li ovo znači da će svaka strana koja želi da razvlači radni spor moći pokretanjem postupka za mirno rešenje sporova da prekine sudski spor, jer je ovim zakonom predviđeno da, ukoliko se pokrene postupak za mirno rešenje sporova, da će se postupak pred parničnim sudom umiroviti.
Umirovljenje parničnog postupka ima određene zakonske posledice jer su tamo predviđeni rokovi. Ukoliko stranka u zakonu predviđenom roku ne pokrene postupak iz mirovanja, onda se smatra da je tužba povučena. U nekim slučajevima kada se tužba smatra povučenom, neće se moći ponovo pokrenuti radni spor zbog zastarelosti. Na ovaj način će mnogi građani koji vode radne sporove ostati bez delotvornog pravnog sredstva da reše svoj zahtev.
Svaki građanin Srbije ima pravo na delotvorno suđenje, na blagovremeno postupanje i na nezavisnog sudiju i nezavisnog arbitra. Ovaj postupak je nakaradan i on neće moći ni da zaživi.
Ovim zakonom se predviđa da će se po njemu postupati od 1.01.2005. godine. Živi bili pa videli, ovaj zakon neće moći da se sprovede zato što je potrebna preglomazna administracija, a ona će služiti samo za političko namirenje među strankama u koaliciji.