Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, malo su se strasti stišale posle onog haotičnog stanja sinoć u situaciji kada građani Srbije nisu mogli da prate kakva je atmosfera ovde.
Gospodine Laloviću, jutro je, verovatno, malo bistrije i za vas i pretpostavljam da ste na osnovu izlaganja poslanika i na osnovu reakcija koje su juče stigle od pojedinih predstavnika sindikata i preduzeća gde radnici traže zaštitu svojih prava, shvatili da ovaj zakon treba, a na to imate pravo, da povučete iz procedure. Ovde su vam mnoge kolege, ne samo iz SRS-a, nego iz drugih stranaka koji osporavaju ovaj zakon, izneli mnogobrojne primedbe sa pravnog aspekta zbog čega morate da povučete ovaj zakon.
On je svojevrsni lex specialis zbog toga što je suprotstavljen Zakonu o parničnom postupku, zbog toga što vi morate amandmanski da reagujete. Pitanje je da li vi imate to poslaničko pravo i da li će epilog svega toga biti pred Ustavnim sudom, ne ovakvim i sa ovakvim predsednikom, već u promenjenim i političkim okolnostima kada taj sud bude bio nezavisan.
Gospodine ministre, mnogo je preduzeća u Srbiji, mnogo ojađenih radnika koji traže zaštitu svojih prava, a koji i po ovom članu koji tražim da se menja će biti apsolutno dezavuisani, jer postupak za rešavanje njihovog radnog spora ne da neće biti ubrzan, već se dodatno usporava.
Preduzeće PKB "Kragujevac" je jedno od preduzeća u Srbiji, a takvih je nažalost mnogo zbog prethodne vladavine DOS-a; ministrovanja Vlahovića i takve agencije. Vi ništa niste uradili da se to promeni - ni Zakon o privatizaciji, niti je bolji sada ovaj direktor Agencije za privatizaciju, od onog koji je bio u Vlahovićevo vreme, da se radnici ne vrte u krug i da su prinuđeni da idu na štrajk.
Radnici zaposleni u preduzeću PKB "Kragujevac" već 15 meseci ne rade. Oni sa pravom osporavaju način privatizacije tog preduzeća.
Već su u parničnom sporu, održana su mnogobrojna ročišta pred Trgovinskim sudom u Kragujevcu, a vi vrlo dobro znate gospodine Laloviću, kao što smo to i pre nekoliko dana rekli, gospodinu Stojkoviću, ministru pravosuđa, da je jedan od najvećih problema kod rešavanja radnih sporova putem sudskog procesa takvo ponašanje Gorana Kljajevića, predsednika Trgovinskog suda.
Dakle, svi problemi su skoncentrisani oko pojave Kljajevića, oko načina na koji on radi i oko njegove svojevrsne uzurpacije pozicije na kojoj se nalazi. Eto, tako su juče ovi ljudi morali da zatraže izuzeće sudije pred kojim vode ovaj spor, obilaze ovih dana jednu, drugu, treću kancelariju i nema za njih nikakve pomoći.
Zbog čega je problem ako su sposobne i organizovane jedinice lokalne samouprave. U Kragujevcu je to Grad Kragujevac i ima pravnike i stručnu pomoć da se upute svi oni ljudi koji traže zaštitu svojih prava na ostvarivanje takve pomoć kroz pravnu službu, kako to predlaže SRS.
Vi ste ovde u članu 11. predvideli da agencija, (tražim da se menja u ime poslaničke grupe SRS) ako je predlog podnela jedna od strana u sporu, agencija dostavlja predlog i dokumentaciju drugoj strani u sporu i poziva da se u roku od tri dana izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora.
Kakva je sankcija ako se to ne desi, gospodine ministre, posle tri dana? Znači, ti radnici će opet morati da se upute na sud i opet će morati da traže zaštitu svojih prava pred nadležnim sudovima. Vi u obrazloženju zakona kao ključnu stvar zbog čega nam predlažete ovakvo rešenje kažete – dosadašnja praksa je pokazala i sve su to posledice onakvog Zakona o radu, ceo ovaj haos, ostajanje ljudi bez posla, zaštita njihovih prava i Zakon o privatizaciji.
Vi kažete da je ovo mnogo bolje rešenje iz prostog razloga što su neažurni sudovi, što su zatrpani i što oni nisu u mogućnosti da te nagomilane probleme rešavaju.
Zbog čega su krivi radnici PKB "Kragujevac", to sam uzela kao primer, jer je juče u gradu u kome živim taj problem aktuelizovan, oni su išli u Trgovinski sud i tražili su izuzeće sadašnjeg sudije. Zbog čega su oni prinuđeni da na ovakav način, vi ih prosto terate, traže da ostvare svoja prava, a njihovo ustavno i legitimno pravo je da se obrate sudu, odnosno sudovi treba da efikasnije rade.
Ko plaća te sudove i sudije ako vi sami kažete i priznajete da su neažurni i da nisu sposobni. Izaberite sposobnije sudije. Uvek kada je ovde bio izbor sudija i nosioca pravosudnih funkcija sa pravom smo to osporavali, ne naravno sve. Ima među njima mnogo časnih, ažurnih ljudi, ali mnogo je kriminala i mnogo korupcije u toj oblasti i sve je to međusobno povezano.
Ko ovde ispašta na kraju, nevini i nedužni radnici koji u ovom trenutku nemaju ništa, koji prebijenu paru nemaju, koji su ostali bez ičega i ne mogu da izdržavaju svoju decu.

Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, smatram da odredba člana 11. u suštini ništa ne znači, jer stranke u sporu treba u roku od tri dana da se izjasne da li prihvataju mirno rešenje spora. Šta ako se ne izjasne i šta ako se izjasne da prihvataju ili ne prihvataju. Šta se dešava dalje? Nikakva sankcija nije predviđena. Ovaj rok niti je prekluzivan, da li je instruktivan, što znači da li obavezuje ili ne obavezuje, da li povlači određene pravne posledice, ova odredba uopšte o tome ne govori.
Analizirajući dalje zakon vidi se jedna nedoslednost. Priča se o mirnom rešavanju sporova, o principu dobrovoljnosti i nepristrasnosti. Ali, kada uđete u suštinsku analizu predloženih odredbi ovog zakona, videćete da se ovde birokratski nameće obaveza za postupanje pred agencijom za mirno rešavanje sporova i da to ima određeni, ali nejasan, uticaj na parnične postupke koji su stranke podnele. Ovakve odredbe zakona ostavljaju mogućnost za procesne zloupotrebe, da stranke u sporu pred sudom mogu na zahtev jedne od parničnih stranaka pokrenuti postupak za, navodno, mirno rešavanje sporova i na taj način razvlačiti parnicu.
To je u mnogim slučajevima potrebno nesavesnim učesnicima u sporu da bi se dobilo na vremenu, da se rasproda imovina, kako druga strana ne bi mogla da dođe u poziciju da naplati svoje potraživanje. Veliki je broj nezadovoljnih radnika. Znam da se u Nišu mnogi radnici spore sa svojim firmama upravo zbog tih neplaćenih doprinosa i neizmirenih minimalnih zarada.
To se, pre svega, odnosi na poslodavce u oblasti tekstilne industrije ili mašinske industrije. U granama koje su najugroženije, u oblasti tranzicije.
Na ovaj način Vlada omogućava poslodavcima da i dalje ne izmiruju svoje obaveze; da kao strana u postupku zatraže mirno rešavanje spora pred agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, i da se ne slože sa ličnosti arbitra, da ne dostave blagovremenu i urednu dokumentaciju. Isto tako i da iskoriste ovaj pravni vakuum dok agencija nije ni stvorena, dok nisu stvoreni uslovi za njeno funkcionisanje: nisu izdvojena sredstva, nisu izabrani arbitri i miritelji, niti je određeno sedište i prostorije u kojima će se, navodno, dešavati mirenje u rešavanju radnih sporova.
Ne verujem u ovaj predlog zakona, odnosno da će ovaj zakon stupiti na snagu i da će se po njemu postupati od 1. januara 2000. godine.
Mislim da se samo dobija na vremenu, da se socijalne tenzije razvuku do nekog drugog vremena, verovatno do februara ili marta, kada će se zasigurno održavati novi parlamentarni izbori, a ova vlada da dobije još neko vreme i još neko mesto da uhlebi po kojeg svog koalicionog partnera. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti razumem probleme koje Vlada i vladajuća garnitura imaju. Uostalom jedan od tih problema je nedavno isplivao, kada je ženi jednog  funkcionera ovog novog, skraćenog, DOS-a palo na pamet da bi mogla da bude odličan direktor jedne obaveštajne agencije tj. BIA-e.
Normalno je da je mnogo onih koji su vam pripomagali da se održite na vlasti. Normalno je da sada morate na neki način da im se odužite.
Ako pogledate član 9. zakona koji kaže:"Radom agencije", a mi smo kritikovali i kod prethodnih zakonskih rešenja formiranje agencija. Gde god može i gde god vam padne na pamet, formira se agencija. Birokratija se širi. Ako tako mislite da zaposlenost u Srbiji podignete na neki nivo, onda mislim da vam je put promašen. Dakle, radom agencije rukovodi direktor, pa će direktor imati direkciju, pa će direkcija imati odeljenja i to će se protegnuti na par hiljada zaposlenih, do zadnje opštine.
Nesreća je samo u tome što ti zaposleni ne proizvode novostvorenu vrednost, nego će, eto, da mire one koje ste isterali sa radnih mesta gde su stvarali novostvorenu vrednost.
Predlog SRS se koncepcijski razlikuje od vašeg predloga. Mi kažemo - imate već dovoljno birokratije u lokalnim samoupravama, sve do ministarstava. Iskoristite tu birokratiju koja je stručna i za ovakve poslove. Nemojte trpati na to malo što još radi, a oslonili smo se još na poljoprivredu, i eventualno na banke, za koje Dinkić nedavno na sastanku bankara reče da će sve domaće banke da zatvori i da će jedino strane banke moći da posluju u Srbiji.
Skratite malo apetite. Izvinite se onima koji su vas podržavali u ovim lokalnim i onim prethodnim izborima. Recite im da ćete eventualno nekada moći da im se odužite, da im obezbedite radna mesta, ali nemojte više trpati administraciju na teret ovoj državi i ovom narodu.

 Hvala. Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan, izvolite.

Dame i gospodo, prvo, poslanici koji izlaze da govore o ovim amandmanima trebalo bi malo da vode računa o kojim se amandmanima radi. Znači, sada je na redu amandman na član 11. ako se ne varam, a ne na član 9, pa malo vodite računa.
Drugo, ovaj združeni napad poslanika SRS i DS-a na ovaj zakon, ta neka svojevrsna mini-koalicija ovde u Skupštini, nekako ne funkcioniše dobro.
Prvo juče i delom danas smo slušali priče o tome kako ne valja to što je ovim zakonom kao nametnuto - mirno rešavanje sporova, jer će morati da se prekidaju sudski postupci, a sada slušamo kako eto ne valja što nema nikakve sankcije ukoliko se druga strana u sporu ne odazove na poziv za mirno rešavanje spora u roku od tri dana i izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora.
Najpre, dogovorite se da li želite da se radni sporovi rešavaju mirno, ili želite da se radni sporovi rešavaju pred sudovima. Nemojte da izlazite za govornicu i svaki put da pričate nešto drugo, a u stvari ovde pravite neku političku propagandu.
Koliko sam video vama je ovde najviše krivo što se plašite da do nekih socijalnih tenzija neće doći dok je ova vlada na vlasti, pa se plašite da kada vi dođete na vlast da će tada biti nekih socijalnih tenzija i nekih nemira, pa je to motiv ovolikog izlaženja i ovolikih tirada koje ovde slušamo.
Dakle, dogovorite se šta ovde u stvari vi kritikujete. Da li kritikujete to što se sudsko rešenje spora prekida, ili kritikujete to što se sudsko rešenje spora ne mora prekinuti, pa uskladite te svoje napada gospodo radikali i gospodo demokrate. Dogovorite se šta ćete i nemojte svaki put da izlazite za govornicu da pričate o nečemu što nema veze sa ovim amandmanima. Hvala.

Želite repliku? Ali, nisam shvatio ni da vas je pomenuo... (obraća se poslaniku Nataši Jovanović, koja traži reč)
(Nataša Jovanović, sa mesta: Ja ću da vam objasnim...)
Hajde objasnite mi, izvolite.

Gospodine  potpredsedniče imam pravo na repliku jer je kolega Homan u svom izlaganju govorio o amandmanu koji sam podnela na član 11. i o delu mog izlaganja u prilog svojoj argumentaciji, koja ne stoji, osporava ovakav način našeg viđenja zakona - pogrešno je protumačio.
Naime, ovde se uopšte nije postavljalo pitanje da li SRS ima istovetni stav sa Demokratskom strankom. Naravno da ga nema, i naravno da su nam i oni suprotstavljeni protivnici kao što ste i vi.
Kao što nam je cilj da što pre sklonimo Borisa Tadića sa mesta predsednika Republike, tako nam je cilj da što pre sklonimo Koštunicu sa mesta premijera, i mi ćemo u tome uspeti, u to budite sigurni.
Ali, ovde se, gospodine Homan, radi o situaciji da zaista ovaj zakon dezavuiše radnike. Na jednom primeru, o kome vi možda ne želite ništa da znate, a koji se dešava u gradu iz koga dolazim, lepo sam objasnila šta se to dešava. Nemoguće je da dođe do rešavanja mirnih sporova, odnosno da dođe do te situacije kada se već spor desio. A, kada se on desi nemoguće je da po članu 11. kako je to predvideo zakonodavac uopšte dođe do kompromisa te vrste.
Naročito, zbog činjenice što su svi sporovi vezani za nepoštovanje socijalnog programa, zbog otkaza, po onakvom Zakonu o radu, koji je izglasao Novaković karticom iz Soluna, zbog činjenice da je izvršena pljačkaška privatizacija i zbog činjenice da sudovi, kao što je sam predlagač predvideo ovde, ne rade dobro svoj posao.
Dakle, mi radnicima sa ove govornice poručujemo da je mnogo bolji način da zatraže svoja prava, ako su već na to prinuđeni, pred nadležnim sudovima. Da pre toga pokušaju da ostvare pravnu pomoć, koja im je očigledno potrebna, jer u nedostatku te pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave, koju mi ovde potenciramo, oni idu od vrata do vrata i traže besplatne savete pravnih stručnjaka, advokata koji žele da im besplatno pruže pomoć, jer oni nemaju prebijenog dinara.
A, kada već dođu pred sud onda je najnormalnije da Kljajević više ne bude predsednik Trgovinskog suda. Najnormalnije je da više nemamo korumpirane sudije, nego časne i poštene ljude, da se ti sporovi, najefikasnije, pred sudovima završe. Sudstvo mora da bude nezavisno, u korist radnika da se dešavaju ti sporovi, pred sudijama koji će da budu časni i odgovorni ljudi. U tome je suština.
To što se u pojedinim segmentima sa ovim zakonom slaže i ovlašćeni predstavnik ili kolega Ristić iz DS-a, apsolutno nikakve veze nema ni sa našim amandmanima ni sa našim stavom prema njima.
Kao što su oni napravili haos za vreme svoje vladavine to isto i vi sada radite. Mi to želimo kroz drugačiju koncepciju da pokušamo da ispravimo.
Ako ne želite to da prihvatite, ako ministar neće da povuče zakon, ako ne shvatate šta je suština našeg zalaganja za radnike i za nezaposlene, evo, proleće će blizu, vanredni parlamentarni izbori, ali budite sigurni da će radikalski premijer biti u stanju i svi ministri da zaštite radnike. Neće biti široke ruke samo u predizbornoj kampanji, već odgovorni ljudi kada konkretne stvari treba da se rešavaju.