Poštovani narodni poslanici, ovo što se želelo Predlogom ovog zakona, konkretno čl. 18. i 19. pokušava se sa propisivanjem postupka od člana 21. do člana 29. da se to i ostvari. Suština ovih članova, kao i člana 21. je, da ovo nije propisan postupak i da je, faktički, članom 15. data ministru nadležnost da on odredi način na koji će stranke komunicirati u ovom postupku tzv. mirenja.
Ako su ti nezavisni i nepristrasni stručnjaci, koji su imenovani od strane direktora agencije, koga je, normalno, predložio ministar za rad u Vladi, a Vlada to sigurno prihvata, takvi miritelji, koji su stručnjaci za radne sporove, sa visokom stručnom spremom i najmanje pet godina radnog iskustva u tim sporovima, su lica koja ministar preko direktora opredeljuje da razrešavaju tzv. kolektivne sporove.
Suština člana 18. je da će kolektivni sporovi za polovinu radnika Srbije biti sporovi, odnosno rešenja koja će se nametnuti od miritelja, preko direktora agencije, odnosno preko ministarstva, odnosno Vlade.
Znači, neće imati mogućnost radnici koji su nabrojani, koji rade u delatnostima po članu 18. da na bilo koji način u tom kolektivnom sporu dođu do svojih prava koja su im uskraćivana do sada, a pretpostavljamo i imamo u vidu namere ove vlade da će im tek biti prava uskraćivana u skorijoj budućnosti. Zato se i ovaj zakon predlaže i najverovatnije će ga skupštinska većina i prihvatiti.
Nema ovde ministra. Ponovo da postavim pitanje – kakva je zaštita prava radnika do sada u postojećem pravnom sistemu, a pogotovo preko njegovog Ministarstva, kojim on rukovodi? Šta radi inspekcija rada u obavljanju svojih poslova i kako ona štiti prava radnika, koja su ugrožena u svim delatnostima i oblasti rada u Srbiji.
Kako su zaštitili inspektori rada prava radnika u tzv. privatizovanim preduzećima, koji u suštini samim činom aukcije, odnosno tendera, ostaju više bez ikakvih prava i u suštini više nema poštovanja odredbi Zakona o radu, a da ne govorim o kolektivnom ugovoru, pojedinačnom ugovoru o radu?!
Svedoci smo jednog terora koji ti tzv. novi vlasnici sprovode nad stotinama hiljada radnika u privatizovanim preduzećima, a da su u suštini bespomoćni i nemaju zaštitu od inspekcije rada, tužilaštva, MUP-a, a da ne govorim od sudova!
Da li će se ponoviti ona praksa, koju je bivši ministar rada, Milovanović, preko Ministarstva za rad pokušao da napravi Laburističku stranku, pa smo bili svedoci mi u Kraljevu da je ministar preko tzv. svoje stranke imao kandidate za odbornike Skupštine opštine Kraljevo, pa su mu na odborničkoj listi bili svi inspektori rada!
Da li će ministar Lalović sada pokušati da stvori stranku, koju nema, to je očigledno, da preko miritelja, arbitara i eventualno ponovo da uključi inspektore rada, da bi za neke naredne izbore koji će uslediti, pokušao da dođe do nekog procenta glasova birača Srbije.
Ali, kao što su prepoznali prevaru od strane ministra Milovanovića, građani Srbije, koji su u većini slučajeva bez posla ili ako rade i primaju plate neredovno ili ih uopšte ne primaju, žive teško i preteško, često na granici egzistencije, neće biti prevareni ni od ministra Lalovića.
Sve ovo što se sada čini sa ovim predlogom zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, u očekivanju velikih socijalnih tenzija i opravdanog nezadovoljstva širom Srbije, neće sprečiti radnike u Srbiji da zaštite svoj goli život i golu egzistenciju. Hvala.