ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.11.2004.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

7. dan rada

10.11.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:55 do 18:05

OBRAĆANJA

Rodoljub Gačević

Dame i gospodo narodni poslanici, član 23. Predloga zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, kaže: "Miritelj ima pravo da odvojeno, van rasprave, prikuplja informacije i druge podatke od predstavnika strana u sporu", moj amandman predlaže da se reč "miritelj" zameni rečima "služba pravne pomoći".
Ovaj predlog zasnovan je na hipotezi da je mirno rešavanje sporova, u svakom slučaju, najpogodnije rešenje, kako sa aspekta efikasnosti tako i sa drugih aspekata. Za razliku od sudskih sporova koji su veoma dugotrajni, spori, skupi i iza kojih gotovo uvek ostaju tenzije, jer jedan spor ne može se rešiti na zadovoljstvo svih stranaka u sporu.
Slično rešenje u našoj praksi je bilo pre četrdeset, pedeset godina, tzv. mirovna veća koja su bila u okviru mesnih zajednica. Ta mirovna veća su predstavljali najugledniji građani mesne zajednice. I pored njihovog silnog autoriteta i pored toga što je bilo takvih sporova koji su se mogli na ovakav način, mirnim putem rešavati, gotovo nikada nisu sporovi rešeni na miran način.
Zato je i ta ideja o mirnom rešavanju sporova, koja se već tada pokazala kao nerealna, zbog toga i napuštena kao nerealna. To otprilike ponovo pokušava da se uvede u praksu.
Dakle, ako bi suprotstavljene stranke u sporu imale volje i interesovanja za mirno rešavanje spora onda bi ulogu miritelja imale od strane službe pravne pomoći u nadležnoj skupštini opštine.
Tvrdnja da su pravne službe u nadležnim skupštinama opština nedovoljno obučene i da nisu u mogućnosti da sprovode takve sporove je netačna, tim pre što u svakoj pravnoj službi nadležne skupštine uvek postoje pravnici sa završenim pravosudnim ispitom, diplomirani pravnici i ne vidim razlog da ne mogu rešavati sporove ovakve vrste, a još ako se ima u vidu činjenica da su takve vrste sporova po složenosti jednostavnije od onih sudskih sporova.
Ostale institucije kao što su, recimo, arbitri, agencije, smatram da su nepotrebne, suvišne i kao takve treba ih ukinuti. Pretpostavljam da su ove činjenice predlagaču zakona poznate, pa sam uveren da se na ovaj način, sa ovakvim perfidnim načinom pokušava izvršiti supstitucija Zakona o radu sa Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova, što bi predstavljalo nasilje nad pravom, a i nad građanima.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
O istom amandmanu reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zaista očekujem, s obzirom na to da već uveliko idemo u raspravu o konkretnim problemima u zakonu, ključni član 18, da izađete za govornicu, i nećete valjda da čekate kao vaše kolege deset do šest pa da nam objasnite zašto ne prihvatate naše amandmane. Zaista je nemoguće da prihvatimo samo par rečenica.
Od prvog do poslednjeg amandmana ponavlja se - amandman se ne prihvata iz istog razloga zbog kojeg se ne prihvata amandman na član 1. koji je podnela gospođa Gordana Pop Lazić. To nije u redu i nije korektno.
Drugo, ako imate nameru, a sve vreme govorite da je to vaša intencija i vašeg Ministarstva, da vodite taj socijalni dijalog, onda bi najbolje bilo da porazgovarate sa nama ovde i da nam objasnite da li imate neku novu argumentaciju osim ove jedne rečenice u prilog tome da nije potreban miritelj.
U ovom članu se kaže da miritelj ima pravo da odvojeno van rasprave prikuplja informacije i druge podatke od predstavnika strana u sporu. Opet vam postavljamo pitanje koje je u Srbiji problem - šta ako miritelj ne može da dođe do jedne strane u sporu? Kakva je sankcija za to ako ne prikupi informacije, i uopšte amandman koji sam podnela, o čemu je bilo reči pre pauze, u postupku mirenja, (član 21.) kada sam vas lepo upozorila na tu činjenicu i to smo vam ilustrovali kroz problem nestanka druge strane kada je u pitanju preduzeće "7. juli" iz Kuršumlije.
Dakle, to su sve konkretne stvari, konkretni slučajevi u Srbiji. O tome se radi. Prema tome, bio bi red da izađete za govornicu i da nam kažete, da se to ne završi samo sa čitanjem nekog dela iz ekspozea koji, eventualno, niste pročitali prilikom obrazlaganja ovog Predloga zakona, a najbolje bi bilo, s obzirom na to da je mnogo argumenata bilo u prilog nefunkcionisanja ovog zakona u proteklim satima, juče i danas, da povučete zakon. Vi na to imate pravo.
Možda zbog toga mudro ćutite da biste nam rekli negde u pola šest ili petnaest do šest - povlačim zakon iz procedure. Skratite te muke i nemojte da nas dovodite u situaciju da non - stop pričamo o tome kako radnici neće od ovoga imati nikakve vajde, jer neće.
Nego, lepo izađite, džentlmenski saopštite da povlačite zakon; zakon nije dobar, suprotstavljen je Ustavu, suprotstavljen Zakonu o parničnom postupku i time ćemo da krenemo na nešto drugo što je na dnevnom redu, a i ti drugi zakoni koji su na dnevnom redu, videćete, počev od agencija, pa redom, ne da su sa propustima nego potpuni promašaj.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković.

Miroslav Nedeljković

Poštovani narodni poslanici, kako idemo u analizu ovog zakona od člana do člana, mislim da i oni koji su o ovom zakonu imali neku nejasnu predstavu ili imali dileme u kvalitet ovog zakona, da su sada svi ubeđeni da je ovaj zakon nemoguć.
Naše kolege poslanici kojima je pravo uža struka, lepo su nam i detaljno objasnili da je zakon u suprotnosti i sa Ustavom i u koliziji sa nekim drugim zakonima, kao što je Zakon o radu i Zakon o parničnom postupku.
To bi bio dovoljan razlog da se zakon povuče, da se napravi novi tekst. Čak i kada biste usvojili sve amandmane poslanika SRS, to opet ne bi bio dobar zakon, a mi smo toliko amandmana podneli, da bismo kroz ove diskusije javnosti, stručnoj javnosti i vama – poslaničkoj većini, pa i predlagaču, objasnili i dokazali da zakon zaslužuje da se na njemu iznova radi. Ako bi se predlagač za to odlučio, mislim da bi bilo dragoceno da pregleda stenogram sa ove sednice i da pokuša da uvaži sve one argumente koje su poslanici iznosili.
U dilemi sam da li je ovo zakon iz reda onih zakona koje smo u ovom sazivu već usvajali i na koje smo zaboravili sa danom usvajanja, odnosno da li se radi o zakonu čija je sudbina da bude samo evidentiran da je usvojen, zato što je to naša, navodno, obaveza. I ova vlada, kao i prethodna, smatra da mora doneti mnoštvo zakona koji će značiti približavanje Srbije Evropskoj uniji.
Ako taj razlog isključivo stoji za donošenje ovog zakona, donekle imam razumevanja, ali onda treba svima da bude jasno da se zakon neće primenjivati, jer bi pokušaj njegove primene izazvao veoma mnogo problema. Ako Vlada zaista želi da uredi ovu oblast, da pokuša da zaista donese neki zakon kojim će pokušati da se radni sporovi rešavaju mirnim putem, opet ponavljam, da se mora uraditi kvalitetan zakon koji neće biti u suprotnosti sa Ustavom, a koji će da bude integrisan u pravni sistem Srbije.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, sinoć sam čula na nekim vestima informaciju da je trebalo da, radnici u "Namenskoj", imaju jedan sastanak sa ministrom Lalovićem, ali da ministar nije došao na taj sastanak zato što ima puno obaveza i zauzet je u Skupštini Srbije.
Vidim danas, govorila sam to u vašem odsustvu, ministre, vi ste ovde samo da pravite kvorum, s obzirom na to da ste i narodni poslanik.
Neverovatno je da posle ovoliko primedbi poslaničke grupe SRS i ovoliko argumenata koje ste čuli, nemate potrebu da kažete nešto ili u korist ovog zakona ili da, ako mislite da smo mi u pravu, kažete da zaista jesmo u pravu.
Na član 25. amandman je podneo kolega Dragoljub Stamenković. Šta kaže član 25? On govori o odboru koji učestvuje u postupku mirenja, a taj odbor je regulisan članom 21. ovog predloga zakona. U članu 21. je predviđeno da u ovom odboru stranke u sporu određuju svoje predstavnike. Onda je to vrlo interesantno, ako te stranke u sporu mogu da se dogovore oko predstavnika koji će, eventualno, da razreše neku spornu situaciju. To je dokaz više u prilog našoj tvrdnji da nema potrebe da se formira nikakva agencija, nikakvi mirovnjaci, miritelji, kako ih vi ovde zovete nekim "novogovorom".
Kažete u članu 25. da: "Odbor daje preporuku u pismenom obliku, sa obrazloženjem", a da je za preporuku potrebno da glasaju svi članovi odbora. To insistiranje na jednoglasnim odlukama, odnosno na konsenzusu, jednostavno je neprihvatljivo, neodrživo i neprimenjivo.
Kada bi strane u sporu mogle da se dogovore, onda one ne bi bile strane u sporu. Čim postoji bilo kakav spor, bez obzira na nekakav pokušaj mirnog rešavanja, ne može se očekivati da se te preporuke usvajaju jednoglasnim odlukama članova tog vašeg odbora.
Posebno je pitanje kakva je to preporuka, jer u ovom zakonu samo stoji da je za preporuku potrebno da glasaju svi članovi odbora i da odbor daje preporuku u pismenom obliku, sa obrazloženjem. Šta je ta preporuka, šta ona znači, šta u njoj treba da stoji? Da li će ta preporuka da sadrži tekst da se strane u sporu upute na nadležan sud? To znaju i bez tog odbora. Ako ne mogu da se dogovore, i onako moraju da idu na sud.
Opet ono što vam ceo dan pričamo, ovaj zakon ne ubrzava rešavanje među stranama u sporu. Naprotiv, usporava ga za onoliko koliko vi vremena predviđate za delovanje ovih miritelja, odbora, arbitara, koga ste sve ovde predvideli u ovom zakonu.
U stavu 3. člana 25. se kaže: "Ako odbor ne donese preporuku u roku od pet dana od dana zaključenja rasprave, miritelj može stranama u sporu da predloži preporuku". Ko razume ovaj član, zaista bih volela da izađe ovde i da nam objasni ko tu donosi preporuke, koga te preporuke obavezuju, šta one znače, šta je tu odbor, šta je tu miritelj?
To je takva papazjanija da još jedanput potvrđuje stav SRS da ovaj zakon treba da se povuče iz procedure i da su narodni poslanici uzalud potrošili dva dana svog vremena, umesto da radimo ono što se od nas očekuje. Verujte, taj famozni zakon o radu građani Srbije očekuju od 2000. godine, od onog momenta kada su shvatili koliko je poguban tada doneti zakon, odnosno zakon koji nije ni donet, s obzirom na to da se za njega glasalo iz Soluna.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, voleo bih da ministar ostane u sali. Pre svega, želim da ukažem na jednu odredbu ovog zakona koja predviđa da odluka odbora za mirenje ima snagu sudskog poravnanja.
Dame i gospodo, ovom odredbom se neki neformalni birokratski organ, deo nekog birokratskog aparata, stavlja iznad suda, iznad zakona, iznad pravosuđa. Nije moguće da se nekoj odluci, preporuci ili saglasnoj izjavi volje, prizna snaga sudskog poravnanja. Sudsko poravnanje mogu da donesu samo sudovi. Zbog čega? Zato što postoji pretpostavka poverenja naroda u sud, zato što su sudije, po pravilu, nezavisne, nepristrasne i stručne osobe koje se biraju po posebnom postupku, a koje bira Narodna skupština, čija je funkcija trajna.
Sudije su nesmenjive i sve to daje čvrstu garanciju njihove samostalnosti i nezavisnosti. Zato se odluka, koja se zove sudsko poravnanje, ne može pobijati redovnim pravnim sredstvima, ali može se pobijati u posebnim parničnim postupcima iz razloga manje volje.
Zato, ako su doneti na osnovu zablude, sile, prinude ili pretnje, takva sudska poravnanja se mogu pobijati u nekim posebnim postupcima.
Ovim zakonom nije definisano pravno sredstvo kojim se može napadati odluka koja ima snagu sudskog poravnanja. To dalje otvara pitanje da li ta odluka, koja ima snagu sudskog poravnanja, može biti provedena prinudno u izvršnom postupku?
Ukoliko se želelo da se odluci mirovnog odbora, odbora za mirenje, da snaga izvršne isprave, to se trebalo i napisati i trebalo je ovo da glasi - "odluka odbora za mirenje ima snagu izvršne isprave i može se sprovoditi prinudno u izvršnom postupku pred sudom", ali nikako se ne može odluka nekih volontera, koji čine sastav odbora za mirenje, izjednačiti sa odlukom suda.
Molim vas, ovim je pravosuđe u Srbiji pogaženo.
Ukoliko se ovakav zakon usvoji, to znači da će neki volonteri, možda neškolovani, primitivni i najprostiji radnici, kako se obično u narodu kaže, koji budu predstavnici u odboru za mirenje, doneti odluku koja će biti izjednačena sa odlukom najvišeg suda u Srbiji. Da li je to pametno, mudro i mogućno?
Smatram da nije, a to je još jedan od razloga zašto predlažem ministru da povuče ovaj zakon. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama. Moje veliko divljenje za kolegijalnost u ovoj Skupštini. Da li još neko želi da govori o amandmanu koji je ispred SRS predložio narodni poslanik Darko Glišić? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Stojan Cvetković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Stojan Cvetković.