Da li se još neko o ovom amandmanu javlja za reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i prethodni zakoni i predlozi zakona, tako i ovaj zakon je dosta nerealan, sa mnogo manjkavosti, mnogo nedostataka. I prethodni govornici su dosta rekli o tome da je u koliziji sa važećim zakonima, što znači da danas nije trebalo da se nađe na dnevnom redu ove skupštine.
Naime, kao i prethodni predlozi zakonskih projekata, tako i ovaj zakon, uglavnom se svodi na to da se osnivaju nekakve agencije, pomiritelji, odbori i sl. I prethodni zakonski projekti, koje smo ovde dobijali od DOS-ovske vlasti ili dela DOS-ovske vlasti, uglavnom su se svodili na to da oforme nekakvu agenciju, nekakvo povereništvo, savete, miritelje i sl.
Šta je cilj svega toga? Cilj je zamajavanje građana Srbije. Cilj svega ovoga jeste da sa sebe Vlada Srbije i nadležna ministarstva sklone odgovornost, odnosno da ne budu odgovorni pred nezadovoljnim radnicima i građanima Srbije, a da tu odgovornost prebace na nekog trećeg, odnosno na agencije, povereništvo, odbore pomiritelja, a ujedno imenuju agencije, pomiritelja, povereništva.
Znači, jednostavno, prave svoje partijske ekspoziture, preko kojih mogu da vladaju, a radnike i građane Srbije zamajavaju i odugovlače njihova rešenja i njihovo nezadovoljstvo.
Pođite širom Srbije od grada do grada, od opštine do opštine, videćete da skoro u svakom gradu ili opštini postoje štrajkovi. Radnici štrajkuju protiv svojih novih poslodavaca, ali nažalost, njih niko ne usliši. Jednostavno, dešava se ono što je najgore, tj. da taj novi poslodavac dođe sa svojim privatnim obezbeđenjem, uđe u fabriku, radnici oko fabrike štrajkuju i normalno, ne mogu da uđu u svoju fabriku, iako su ostali bez posla i bez hleba!
Prema tome, jeste i moj Novi Pazar, Trikotaža "Raška", gde radnici mesecima štrajkuju, blokiraju magistralne puteve, ali i šetaju od kancelarije do kancelarije, od agencije do agencije, a nikako da dođu na pravo mesto, što znači da ih primi ministar za privatizaciju ili uopšte neko iz Vlade, ko bi im pomogao u rešavanju njihovih problema!
Kao i prethodni amandmani, i ovaj moj amandman na član 21. je osmišljen tako da umesto pomiritelja ovu oblast reguliše služba pravne pomoći. Normalno da pri svakoj lokalnoj samoupravi postoji služba pravne pomoći. To bi bila prva distanca gde bi se mogli nezadovoljni radnici obratiti, a posle toga normalno da njihove sporove rešavaju nadležni sudovi.
Na ovaj način želi se sprečiti da radnici svoja nezadovoljstva rešavaju pred nadležnim sudovima.
Na kraju, ne mogu a da ne pomenem ovu prethodnu vlast, DOS-manlije i deo DOS-a, koji nam ovde danima morališu, tobož kako bi trebalo ovo uraditi, ono uraditi.
A na sebe ne prihvataju ni trunku griže savesti da su oni najveći krivci i kreatori ovakvih zakona, odnosno da su oni ti koji su napravili nakaradni Zakon o privatizaciji i Zakon o radu, koji pogađa građane Srbije i naše radne ljude. Jednostavno, dosta je njihovog moralisanja.
Verujem da građani Srbije nisu zaboravili DOS-ovsku vlast, koja je preko nakaradnih zakona legalizovala pljačku društvene imovine i građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Milanu Veselinoviću.

Dajem pauzu, po Poslovniku.

Zaključujem prepodnevni rad i vidimo se popodne.

(Posle pauze - 16,05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad sednice. Službi je prijavljeno prisustvo 150 poslanika.

Molim na početku rada da utvrdimo kvorum.

Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.

Zahvaljujem.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, potvrđeno da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.

Stali smo kod amandmana na član 21. koji je podneo narodni poslanik Milan Veselinović i govorio je o ovom amandmanu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS ima potpuno različit koncept zakona, kako ste ga vi već nazvali, o mirnom rešavanju radnih sporova, pa mi logika govori da bi trebalo da postoji neko nemirno rešavanje radnih sporova, pa bih zamolio da mi se objasni šta se podrazumeva pod mirnim, a šta pod nemirnim?
Potpuno koncepcijski se razlikujemo kada je u pitanju Predlog ovog zakona. Vlada Republike Srbije se ponovo opredelila za formiranje nekih novih tela, a ovog puta u formi miritelja, arbitara i naravno, neizbežne agencije za rešavanje, odnosno za mirno rešavanje radnih sporova.
SRS je mišljenja da u ovu svrhu treba upotrebiti organe koji već postoje. Mi smo predložili da to budu "službe pravne pomoći" pri jedinicama lokalne samouprave.
Vlada se odlučila da formira nova tela, koja će da sprovedu primenu zakona. Verovatno se rukovodite činjenicom da živimo veoma dobro, ekonomija nam je izvanredna, socijale nemamo, politička situacija je veoma stabilna, pa da izdvojimo jedno desetak miliona dinara iz budžeta za finansiranje miritelja, arbitara i agencije koja te poslove treba da odradi?!
Moj amandman na član 22. Predloga zakona prati amandmane mojih kolega na prethodne članove, s obzirom na to da se mi zalažemo za ukidanje miritelja, arbitara i agencija, ja sam tražio da se stav 1. člana 22. briše, a on kaže: "Miritelj je predsedavajući Odbora", dakle, da se to briše.
Apelovao bih na predlagača da ovaj zakon povuče iz procedure. Ovo je jedan loš zakon koji će doneti štetu, između ostalog, zbog toga što je ovo jedan restriktivan zakon kojim vi zabranjujete zaposlenima u Srbiji pravo na štrajk. Da li vi hoćete da zabranite prosvetnim radnicima da štrajkuju, da li hoćete da zabranite medicinskim radnicima da štrajkuju?
Bolje bi vam bilo da im obezbedite normalne uslove za rad, da im obezbedite evropske lične dohotke, pa nam ovakvi zakoni ne bi bili potrebni.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Po Poslovniku? Samo trenutak, a posle o amandmanu Boško Ristić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Poslovnik o radu Narodne skupštine prekršen je juče više puta od strane predsednika Narodne skupštine, gospodina Markovića, a nisam želeo da ukazujem na te povrede danas dok je predsedavao gospodin Mihailović, već sam sačekao da počne da predsedava gospodin Marković.
Bilo je tu Više povreda, na koje ću samo ukazati. Došlo je do ozbiljnih povreda zbog kojih ćemo tražiti detaljno objašnjenje i od strane predsednika Narodne skupštine, ali isto tako ćemo tražiti da se predstavnici poslaničkih grupa izjasne o tome.
Naime, prvo, predsednik Narodne skupštine oglušio se o odluku Narodne skupštine da se radi dok se ne završi 7. tačka dnevnog reda. Dakle, po mom mišljenju, ta odluka nije mogla biti doneta u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, jer nije mogla da bude stavljena na glasanje. Jedanput kada je ta odluka doneta i kada je predsednik Narodne skupštine formalno proglasio da je ta odluka doneta, on je tu odluku morao da poštuje i nije smeo da prekine sednicu, osim ukoliko bi Skupština donela novu odluku da prekine sa radom.
Zatim, obmanuli ste i narodne poslanike kada ste rekli da je sednici prisustvovalo 86 narodnih poslanika.
Prvo, ja sam uzeo iz stenograma sa jučerašnje sednice, iako ste rekli da to nije tačno, vi ste prozivali prvo poslanike koji su na stalnom radu u Skupštini. Vi na to niste imali pravo i niste imali pravo ni da vršite prozivanje narodnih poslanika, jer to može da traži samo predstavnik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, ukoliko izrazi sumnju u postojanje kvoruma a utvrđeno je prebrojavanjem.
Vi na to niste bili ovlašćeni, jer nijedan predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe nije izrazio sumnju u kvorum koji je utvrđen prebrojavanjem, niti je kvorum utvrđen prebrojavanjem.
Zatim ste čitali poslanike koji nisu na stalnom radu u Skupštini, a kada se uporede ta dva spiska, može se videti da ste 16 poslanika prozvali dva puta i među onima koji su na stalnom radu i među onima koji nisu na stalnom radu!!
Dopuštam gospodine Markoviću da ste vi mogli kojim slučajem da dobijete pogrešan spisak, pa da prozovete i one koji nisu poslanici, kao što ste učinili kada ste prozvali Gorana Jocića koji je prethodne nedelje podneo ostavku na mesto narodnog poslanika u Republičkoj skupštini i prešao je u savezni parlament, odnosno u Parlament državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Mogli ste da napravite grešku da čitate stari spisak, pa da ne pročitate gospodina Sulejmana Spaha, ali niste mogli da napravite takvu grešku i da gospodina Gorana Jocića koji, niti je poslanik, niti je bio tu, evidentirate kao prisutnog, a vi ste upravo to uradili.
Znači, na strani koja je označena "brojem 38/1 stenograma" sa jučerašnje sednice, vi ste rekli: - "Jocić Goran, prisutan".
Jocić Goran nije poslanik, on nije bio tu. Zahtevam, gospodine predsedniče, da se vi izjasnite o ovim povredama, ali da prethodno dobro razmislite. Zahtevamo da se ostale poslaničke grupe izjasne o ovome, jer je ovo ponavljanje afere Bodrum, gospodo, ovo je ponovo glasanje iz Turske i iz Soluna, pa želimo da vidimo da li ste nešto naučili ili radite sve kao vaši prethodnici. Hvala.

Prihvatam inicijativu gospodina Šarovića i molim sve poslaničke grupe da se izjasne o tome da li je predsednik Skupštine povredio Poslovnik, jer predsednik Skupštine ....
Ja nikada nemam potrebu da se izjašnjavam, jer je moja obaveza da radim po Poslovniku i kada su uslovi otežani, kao što je bilo sinoć, svejedno, radim po Poslovniku uračunavajući i primedbe koje ste vi stavili na koje ću vam naravno sada odgovoriti.
Naravno, kada bi predsednik Skupštine radio mimo Poslovnika, gospodine Šaroviću, obavezao sam se prema svim poslanicima i uradio nešto više od toga.
Zamolio sam sve zajedno da probamo da omogućimo da nema spornih pitanja u radu Skupštine i zahvaljujem se što su mi do sada svi poslanici u tome pomogli.
To ću raditi i ubuduće. Onog časa kada bi posumnjao da sam nešto uradio nesvesno, a kamoli svesno, što bi povredilo Skupštinu, poslanike a kamoli uticalo na rad Skupštine, naravno, da bi tog časa podneo ostavku. Postoje ljudi koji rade dve stvari. Poštuju zakon i poštuju moralna načela i mislim da je dobro da se svi naučimo da to koristi društvu. Što se toga tiče nemate problema.
Što se tiče izjašnjavanja, molim poslaničke grupe da se izjasne.
Što se tiče konkretnih primedbi, sem onih na koje sam odgovorio sinoć i nalaze se u stenogramu, pa neću da ponavljam, vi ste potpuno u pravu da je rađeno po članu 86. ali sam ja obavestio da se radi po članu 217. Takođe, posle intervencije poslanika u nastavku rada sam tražio da se spiskovi koji su meni stavljani ovde na raspolaganje urede.
Takođe, procedura je trajala strašno dugo, u pravu ste, kao što piše u stenogramu, dat je prvo jedan spisak po članu 217. pa drugi. Nije tačno da je, pošto su ti spiskovi na raspolaganju, u pitanju je materijal sa sednice i on je fizički, može da se proveri, nije zaokružen kao prisutan.
Ni jedan poslanik kog je možda stenogram zabeležio kao moje pitanje, znate, kada pročitam ime, pošto niste prisustvovali ne znate, ja posle imena pitam "prisutan", pa kada kažem - niko se ne javi da je prisutan, naravno da se to ime ne zaokruži. Onda su još dva puta upoređivana dva spiska.
Što se tiče primedbe da sam prekršio Poslovnik time što odluku Skupštine da se radi do završetka 7. tačke nisam ispoštovao, ja sam to uradio na osnovu Poslovnika o čemu sam i obavestio Skupštinu na osnovu člana 169. koji kaže - sednice Narodne skupštine i njenih odbora su javne.
Pošto očito taj trenutak nije mogao da bude javan sinoć, a sreća je, zato je neukusno pominjati Bodrum i ma koju vrstu zloupotrebe Skupštine, jer niti jedan amandman nije razmatran u nastavku sednice od trenutka broja, a kamoli nešto drugo, govorilo se srećom, kao što vidite, samo o Poslovniku.
Danas smo nastavili amandman 8. koji je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović, koji je pročitan sa željom da se rad nastavi sinoć. Ja sam na molbu opozicionih poslanika da intervenišem po Poslovniku i da prekinem rad Skupštine, ukoliko ustanovim da prenosa nema i da ga neće biti, o čemu sam tokom sinoćne rasprave dva puta obaveštavao poslanike i posle nemogućnosti da se uspostavi prenos, naravno da sam prekinuo sednicu, jer ova Skupština nema šta da krije.
To se odnosi na sve poslanike, na predsednika, i nema razloga da se ona održava mimo prenosa. Sada, juče, kao i jednom kada se to dogodilo pre nekoliko dana i ubuduće dok sam ja na ovom mestu neće biti rada ukoliko nije javan, jer vi ste predstavnici naroda i narod mora da vidi kako vi diskutujete u ime građana koji su vas izabrali. Zato ću se naravno boriti.
Da li ste zadovoljni objašnjenjem? Ako niste, o tome će se izjasniti Skupština.
Narodni poslanik Boško Ristić.

 Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, član 22. kaže da, miritelj predsedava odborom za mirenje, otvara i vodi raspravu, a predstavnici strana u spornoj raspravi iznose svoje stavove i predloge.
Nije jasno iz ovog predloga zakona da li se tokom postupka pred agencijom, pred arbitrom, pred miriteljem vodi zapisnik? Da li je sastavni deo zapisnika odluka, odnosno preporuka ili poravnanje oko kojih su se stranke složile. Da li stranke potpisuju zapisnik, da li imaju pravo da stave primedbu ukoliko nisu zadovoljne načinom na koji se vodi postupak. Da li se zapisnikom konstatuju svi značajni predlozi koji su od uticaja za ishod rasprave? Za ishod odluke, za ishod preporuke.
Dakle, nama ministar takvo objašnjenje nije ponudio, nije dao. Tokom rasprave sam postavio veći broj pitanja, pre svega pravnih pitanja, ministru i očekivao sam određene odgovore.
Postupak za mirno rešavanje radnih sporova očigledno nije definisan do kraja. Ostala su otvorena mnoga značajna pitanja koja se stavljaju u nadležnost direktno ministru i to nakon usvajanja ovog zakona.
To otvara mogućnost da ministar voluntaristički uredi postupak pred agencijom za mirno rešavanje radnih sporova. Zato pozivam ministra da, ovde, javno, pred poslanicima ovog parlamenta i građanima Srbije saopšti kako će se odvijati postupak u agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.
Koliko će zaposlenih biti u toj agenciji? Ko će usvojiti sistematizaciju radnih mesta, kolike će biti plate? Gde će se voditi arhiva, ko će voditi upisnik i registar stranaka i upisnik predmeta koji se vode pred agencijom za mirno rešavanje sporova? Kako će se zasnivati nadležnost, da li će biti isturenih odeljenja ili će građani Srbije, izmučeni sporovima iz oblasti radnih odnosa, morati iz najudaljenijih mesta u Srbije da dolaze po pravdu i po mirno rešenje u Beograd.
Oni koji ne dobijaju minimalnu zaradu, koji se spore oko te minimalne zarade, moraće da se pozajme da bi sebi i svom punomoćniku obezbedili prevoz do Beograda i da tu pokušaju da mirno sa poslodavcem, koji je uskratio minimalnu zaradu, obezbede rešenje za svoj spor.

Da li još neko želi reč? Po Poslovniku narodni poslanik Nemanja Šarović.