Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada neko nema druga posla, on se igra, poigrava, šegači ili kupi klasje po lanjskom strnjištu. To vam je sa Predlogom ovog zakona.
Dame i gospodo, ako uporedite odredbe člana 17. sa predlogom člana 18. videćete da je ovo jedna besmislica. Na šta će ovo da liči, ne znam? Ovo niko neće moći da primeni u praksi. Bitno je da ćemo imati nešto napisano, a da li će to u praksi da zaživi, to ovog puta predlagača ne interesuje.
Narodni poslanik Zoran Krasić je ukazao na određene manjkavosti i probleme, koji će se javiti u postupku kada je u pitanju primena ovog propisa i kada je u pitanju opšti ili kolektivni ugovor.
Miritelj prisustvuje raspravi i pregovorima. Dalje se kaže da, pruža stručnu pomoć učesnicima u rešavanju spora. Ko je proverio stručno znanje miritelja? Molim vas, miritelj ovde preuzima sudsku ulogu i funkciju. On nije ni licenciran, za razliku od nekih drugih kao beznačajnih institucija, u kojima se traži licenca, a ovde nema licence.
Drugo, kaže se da je stručan, ali se ne kaže, ako on ima ovu ulogu koju mu predlagač u Predlogu zakona daje, da on maltene vodi postupak - da učestvuje u postupku kao stranka, da daje stručna mišljenja, ukazuje, pruža stručnu pomoć.
Razumem da je predlagač predvideo u ovom predlogu da to lice mora biti diplomirani pravnik, sa najmanje 10 godina radnog iskustva i da ima položen sudsko-advokatski ispit. To bi moglo, na neki način da se prihvati.
Međutim, ako vi postavite nekoga ko je diplomirao samo kao pravnik, nema stručnosti, nema iskustvo ni u privredi ni u upravi - šta činiti? To je neprovereno stručno mišljenje, neproverena struka.
Videćete, kada dođete na odredbe člana 18. što je sledeći amandman, dame i gospodo da se ne bih javljao, skrenuo bih pažnju samo na nekoliko momenta kada je u pitanju ovaj član.
Kaže se - strane u sporu su dužne da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora, u skladu sa zakonom. Pitam vas, gde je sankcija, ako ne pristupe? Kada je u pitanju javni interes, opšti javni interes, a ja razumem da je opšti javni interes predviđen u drugim zakonima, ali ne razumem da se ovde opšti javni interes spominje a da nema sankcije. Ako onaj ko se ne pridržava i ne pristupi, ne odazove se, njemu se unapred određuje obaveza, a ta obaveza nije sankcionisana ako je neko ne ispuni.
Zbog toga smatram da je ovaj amandman sasvim na mestu i da ga treba prihvatiti, jer je Srpska radikalna stranka debelo u pravu kada smatra da je bespotrebno formiranje ovolikih korporacija, po imenu agencije, a koje poreske obveznike jako mnogo koštaju, kao i građane Srbije.
Dignite ruke od agencija. Imaćemo mnogo više agenata nego što ih je imao Staljin, nego što je imao bilo ko u bivšem Sovjetskom Savezu, ni CIA, koliko ćemo mi imati u agencijama zaposlenih birokrata, koji treba da se finansiraju iz džepova naših građana, poreskih obveznika. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Antić podneo je amandman kojim predlaže da se naslov iznad člana 18. i član 18. brišu.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman glasi da se član 18. iz ovog zakona briše. Smatram da je sasvim neprimereno da se ovaj član koji tretira pravo zaposlenih na štrajk nalazi uopšte u ovom predlogu zakona, jer on bitno ograničava pravo zaposlenih na štrajk. Predstavlja jedno kukavičje jaje u ovom zakonu i ne samo da na jedan drzak način ignoriše postojeći Zakon o štrajku, već i ovlašćenja data ovim članom, ovlašćenja kojima se onemogućava da zaposleni stupe u štrajk, preširoka.
Razlog je zbog toga što se ugrožava život i zdravlje ljudi i nanosi šteta većih razmera i nabrajaju se delatnosti. Videćete koliko su brojne te delatnosti i da se faktički svako drugi ili treći zaposleni u Srbiji stavlja u situaciju da izgubi pravo na štrajk.
Znači, elektroprivreda, vodoprivreda, saobraćaj, radio-televizija, PTT usluge, komunalne delatnosti, proizvodnja osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvena i veterinarska zaštita, prosveta, društvena briga o deci i socijalna zaštita, delatnost posebnog značaja za odbranu i bezbednost i poslovi neophodni za izvršenje međunarodnih obaveza Republike Srbije. Samo u zdravstvu radi oko 120.000 zaposlenih, koliko radi i u ovim ostalim delatnostima.
Verovatno blizu milion ljudi ostaće bez prava na štrajk. Ovo je jako ozbiljan član koji bitno umanjuje prava zaposlenih. Ukoliko je već Zakon o radu ta prava zaposlenih sveo na minimum, smatram da ovo dalje zadire u njihova prava i da je neophodno da se ovaj amandman prihvati.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pa potom Boško Ristić.

Dame i gospodo narodni poslanici i član 18. je u suprotnosti sa članom 5. ovog zakona. Naime, članom 5. predviđate dobrovoljnost mirnog rešavanja radnih sporova, a članom 18. namećete obaveznost mirnog rešavanja radnih sporova.

Sada mi iz SRS kada čitamo Vladine predloge, onda pored onoga što čitamo u redovima, znamo čitamo i između redova. Ovaj član 18. rekla bih da je ključni u ovom zakonu, jer članom 18. u stvari vi zabranjujete, odnosno pokušavate da sprečite štrajkove, kažete: "Delatnosti u smislu stava 1." a stav 1. govori o obaveznosti, odnosno da su "stranke u sporu dužne da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora".

Pa onda kažete: "Delatnosti u smislu stava 1. ovog člana jesu delatnosti koje obavljaju poslodavci u oblasti elektroprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, radio-televizije čiji je osnivač Republika Srbije, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite".

Šta ovo u stvari znači? Zašto je ova odredba Predloga zakona opasna? Zato, drage kolege, što je očigledno da ono što se priča već mesecima, da će se to desiti, a to je prodaja Elektroprivrede, PTT-a i Beogradskog vodovoda i naravno, zaposleni moraju da mirno rešavaju svoje kolektivne sporove.

Agencija će im poslati nekog arbitra, , on će uredno da arbitrira, dovoljno dugo dok se ne završe ti postupci koji su očigledni i to je ono što svakako treba da se spreči, tako što će se amandman podnet na član 18. ovog zakona prihvatiti.

Vladino obrazloženje zbog čega se odbija ovaj amandman je zaista neuverljivo. Vlada kaže da, s obzirom na to da je gospodin Zoran Antić u obrazloženju svog amandmana rekao da je ovim članom predviđena obaveza za mirno rešavanje spora u nekim određenim delatnostima, a ima za posledicu sprečavanje štrajka zaposlenih u tim delatnostima i što je u suprotnosti sa stavovima SRS.

Vlada kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što uvođenjem obaveznog mirenja u kolektivnim radnim sporovima u delatnostima od opšteg interesa, nema za posledicu sprečavanje štrajka zaposlenih u tim delatnostima. Ostala priča je takođe neargumentovana.

Dakle, Vlada nas ovim obrazloženjem nije ubedila da se zaista iza ovog zakona ne krije ta opasnost; da se iza ovog zakona i iza ovog člana 18. ne krije mogućnost da Vuk Hamović, Lazarević i ostala bratija ne završe posao koji su započeli u Elektrodistribuciji; da se iza ovog člana ne krije ono što se po Beogradu priča da će juče pomenuti veliki beogradski tajkun Nenad Bogdanović da proda "Beogradski vodovod"; da se iza toga ne krije ovo što se ovih dana čita po novinama, a vezano je za delatnost PTT, tu je i proizvodnja prehrambenih proizvoda, a da ne govorimo o ostalom.

Ovde se krije i C "market", "Centroproizvod", "Knjaz Miloš", ovde se krije sve ono što je sporno, sve ono što će imati za posledicu još, otprilike, onoliko nezaposlenih koliko ih ima do sada. Radi se o velikim gigantima, o velikim firmama i kako je krenula, odnosno kako je nastavljena kriminalna privatizacija svih ovih preduzeća, a i ona preduzeća koja se pripremaju, Srbiju očekuje još otprilike više stotina do milion nezaposlenih. Onda se zaista postavlja pitanje šta ova vlada radi, koji joj je krajnji cilj?

Očigledno, ne ono što su obećavali građanima u izbornoj kampanji. Građani će ovaj put to znati i da kazne na narednim izborima, koji će, potpuno sam ubeđena, biti vrlo brzo. Doneli vi ovaj zakon ili ne, štrajkove nećete zaustaviti, ne možete sprečiti građane da blokiraju puteve, da dođu pred Vladu, da vam kažu svoje probleme.

Od vašeg mirnog rešavanja - nema ništa, jer ovaj član 18. koji pokušavate kao kukavičje jaje da podmetnete, slobodno vežite, nećete sprečiti štrajkove nezadovoljnih radnika u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a potom Nataša Jovanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, upravo sada kada raspravljamo o članu 18. dolazimo do srži naše diskusije. Već dva dana ukazujem uporno da ovaj predlog zakona ima potpuno političku motivaciju. Dakle, da se spreče štrajkovi u onim oblastima gde aktuelna Vlada nije uradila ništa.
Dakle, tamo gde je zdravstvo, društvena briga o deci, obrazovanje, saobraćaj, elektroprivreda, gde su bila izuzetno velika očekivanja nakon decembarskih izbora, kada je premijer u svom ekspozeu obećao da će sa ovim oblastima nešto učiniti; da će se nastaviti reforme, da će se obezbediti zarada adekvatna u učešću radnika u ovim oblastima i u stvaranju društvenog proizvoda ili saglasno interesu opštem ili posebnom društvenom interesu tamo gde ovi zaposleni ostvaruju učešće svojim radom.
Vlada je suočena, pre svega, sa smanjenjem budžeta, smanjena je realizacija obećanja data prilikom konstituisanja Republičke vlade. Ostvarena je inflacija, a rezultati koji su bili tu, trebalo je da prate obećanja prilikom formiranja Vlade i sve je više nezadovoljnih koji dižu svoj glas protiv ovakve vladine politike.
S obzirom na to da je Vlada osetila veliki socijalni pritisak i tenziju, želi da na ovaj način otkloni obavezu za rešavanje političkih i ekonomskih tenzija sa sebe i da to prebaci na neke svoje arbitre koji treba da predstavljaju birokratizovani deo vlade, gde će Vlada imati direktni upliv u rešavanju sporova iz kolektivnih ugovora o radu, ali da izostane njena odgovornost.
Vlada želi da utiče na odnose, ali ne želi da preuzme odgovornost za rešavanje tih odnosa. Zato je jasno da se ovom odredbom člana 18. zadire u pravo na štrajk, pre svega, u oblastima gde su osnivači Republika, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Sam član 18. je nejasan, pa se pominju neke delatnosti koje mogu da budu i u privatnom vlasništvu. Tako i oblast zdravstva i veterine može da bude u privatnom vlasništvu, jer takođe postoje privatne klinike, privatni veterinarski instituti, postoje privatni univerziteti. Da li je moguće štrajkovati na privatnim univerzitetima ili fakultetima, a da se prethodno ne sprovede procedura propisana članom 18?
Dakle, ovaj član 18. je protivan evropskim i demokratskim dostignućima, ograničavaju se prava na štrajk utvrđena Ustavom i zakonom. Nije moguće nikome nametati rešenja koja se nazivaju da su po principu dobrovoljnosti, a u suštini su imperativne norme gde se nameće obaveza postupanja po proceduri koja još uvek nije propisana i po proceduri koju će po članu 15. ovog predloga zakona bliže propisati ministar, nadležan za poslove rada.
Dakle, pitam ministra rada koji je ovde prisutan, zbog čega nam ne obelodani tu proceduru po kojoj će se regulisati i rešavati ovi sporovi, jer tu proceduru ne znamo, to predstavlja jedan "tamni vilajet" gde ne znamo šta je dobro uzeti, a šta je dobro ostaviti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kako odmičemo do narednog člana zakona i sada zbog spora delatnosti od opšteg interesa koji ste vi definisali u članu 18. vidite da se stvari sve više komplikuju. Zato je koleginica Radeta ukazala na to da je ovo možda i ključni član ovog zakona koji je potpuno neprimenljiv i suprotstavljen sa Ustavom o čemu govori upravo ovaj član.
Suprotstavljen je Zakonu o parničnom postupku i najbolje bi bilo (apelovaćemo do kraja ove rasprave, trajaće verovatno do kraja današnjeg dana) da povučete zakon. Ako je ovako definisan član 18. i ako ste vi nabrojali šta su to delatnosti od opšteg interesa i to stoji da jesu, onda ste morali da se zapitate, gospodine ministre, na koji način ćete da sprečite mogućnost da prejudicirate ovakvom zakonskom odredbom mogućnost zaposlenih u delatnostima od opšteg interesa da koriste svoje pravo štrajka.
Vi ste to dali nekako zakamuflirano, odnosno Vlada, verovatno vi kao predlagač, u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana, ali nećete moći ni mene, ni ostale kolege koje su suprotstavljene zakonu, a kamoli one koji su zaposleni u ovom delatnostima, da ubedite u ispravnost takvog objašnjenja, odnosno u prejudiciranje načina njihovog ostvarenja prava. I kolege pravnici, eksperti iz redova SRS-a koji su se ovde javljali u više navrata, su mišljenja da se bilo kakva sankcija sprovede. S druge strane, niko nije u situaciji da, ako iole normalno razmišlja, krene u štrajk, a da ne želi da ostvari svoja minimalna prava.
Ne kreću talasi štrajkova kada su u pitanju prosvetni radnici, zaposleni u elektroprivredi, javnim preduzećima i zdravstvu iz čista mira. Oni traže svoja elementarna prava, a vi ih terate da idu na mirno rešenje radnog spora. Ako je to nemoguće, oni moraju da pokrenu postupak pred nadležnim sudom i onda ćemo imati novu "Jugoremediju"
Problemi su mnogobrojni. Zaista je način ovakvog ponašanja, pre svega vas kao resornog ministra, za ove ključne probleme koji se tiču onih koji traže posao, onih koji su zaposleni bilo u propalim preduzećima, u javnim preduzećima, da se bavimo ovim zakonom i da je on određen za primenu od 1. januara u stvari dobijanje na vremenu.
Umesto da krenete da rešavate probleme na drugi način, da se stvara mogućnost da se pokrene proizvodnja u zemlji, da se otvaraju nova radna mesta, da se na taj način mnogo efikasnije puni budžet.
Pa onda ni budžetski korisnici ne bi imali problema da, uz ovakav enormni rast cena, komunalnih i svih drugih usluga i prehrambenih proizvoda, to prati koliko-toliko rast zarada.
Ne, to nije slučaj! Svakoga dana je u društvu sve veća raslojenost. Ljudi žive u bedi, u nemaštini, a sada članom 18, kroz koji ste definisali šta su to delatnosti od opšteg interesa, vi prejudicirate način ostvarenja njihovog prava i sprečavate mogućnost da oni ako žele da štrajkuju do ispunjenja svojih zahteva to rade. Inače zakon je takav da on uopšte neće moći, u to budite sigurni, da opstane u pravnom prometu od dana kada ste namenili da on bude primenjen, od 1. januara 2005. godine.