Očekivala sam da će da se desi malo duža rasprava kada je moj amandman u pitanju, iz prostog razloga što pojedine kolege iritira moja jasna argumentacija koja je utemeljena na primerima koji su očigledni.
Ne razumem, a sada izlazim da repliciram kolegi Iliću iz DSS, koji je bio njegov povod da izađe i da govori o mom amandmanu. Pri tome je rekao da se smenjuju govornici i da govore o svemu samo ne o amandmanima, a on ni "a" od amandmana nije spomenuo, već je iskoristio priliku da se lokalno prepucava sa Boškom Ristićem, na primeru mog amandmana, odnosno ovog zakona. To možete u Nišu, u Gradskoj skupštini, ako ste i jedan i drugi tamo odbornici.
Što se tiče kadrovanja, gospodine Iliću, rekla sam vam, a vi to verovatno niste čuli ili niste želeli da čujete, da vi u novoj vlasti, novoj – staroj, kako god hoćete, ništa niste uradili da se krupni problemi kod kadrovanja reše.
Ključni problem, kada je u pitanju zaštita prava, opljačkanih i ojađenih, radnika je Trgovinski sud i Goran Kljajević. Godine 2000. on je bio član Izborne komisije u proširenom sastavu u ime SPO, a posle "petooktobarskog puča" velikodušno ga je u svoje okrilje preuzela DS.
On je kadar Demokratske stranke. I vi znate i svi oni, da je on na takav način imenovan, kao i mnoge druge sudije.
Mi smo ovde imali takva imenovanja, kada je u navodnoj opoziciji bila DSS, pred rušenje Vlade Zorana Živkovića, da nam se predloži za predsednika suda u Surdulici čovek koji je bio v.d. direktora neke propale gumarske firme.
O čemu mi onda pričamo? Takva su bila kadrovanja i imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija. Zbog toga su sudovi neažurni i zbog toga je možda i bio prinuđen zakonodavac da nam to napiše u obrazloženju, jer je to činjenično stanje. Onda nemojte da govorite o nečemu što ne stoji i da osporavate našu jasnu i nedvosmislenu argumentaciju.
Vi biste znali, da ste osvojili vlast u Nišu, da je veoma jasna i moguća pomoć od strane pravne službe u jednom gradu. Po ovome sada, kako se svi ti ljudi obraćaju poslanicima, što onima koji su u Odboru za privatizaciju, što nama koji nismo, iz raznih gradova dolazimo, obično dođu kod nas koji smo iz određenog grada, ljudi sa tim problemom.
Direktor agencije bi trebalo da bude kolega Ostoja Stojanović iz SRS. On ni u predsoblje, ni u dnevnu, ni u spavaću sobu ne može da uđe od gomile materijala. Čovek je zatrpan. Preko 80 preduzeća, raznih ljudi, radnika koji dolaze i od njega traže pomoć. On to sve pedantno proučava, do detalja, bori se na Odboru za privatizaciju, kritikuje ministra, ali šta to vredi, Ostoja Stojanović ima, kao odgovoran političar, nameru da im pomogne, ali on ne može da im pomogne.
To moraju sudovi da rade. Upravo kod njega i u Odbor za privatizaciju dolaze ljudi zbog toga jer sudovi ne rade svoj posao i radnici ne mogu da ostvare svoja prava.