Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Ministarstva, zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i zakon o raspodeli sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade za 2005. godinu posledica su i nastavak usvajanja Zakona o budžetu Republike Srbije.
Demokratska stranka je podržala sva pozitivna rešenja pre nekoliko dana usvojenog Zakona o budžetu Republike Srbije. Znači, dobro je što se smanjuje javna potrošnja i time verovatno utiče na povećanje konkurentnosti domaće privrede.
Dobro je što se smanjuje budžetski deficit i time verovatno izlazi u susret Međunarodnom monetarnom fondu oko otpisa 15% duga prema Pariskom klubu poverilaca.
Sa druge strane, veoma je loše što ovaj budžet, usvojen pre neki dan, nema nijednu razvojnu komponentu. Sredstva za privredu su na nivou iz 2002. godine, agrarni budžet i kapitalne investicije su u padu, nema ništa od stanogradnje, a železnica će verovatno doživeti kolaps. Najviše se u ovom Zakonu o budžetu ogrešilo o budžet AP Vojvodine i lokalne samouprave, i to je najveći problem. Skupština AP Vojvodine pokrenula je inicijativu za rebalans budžeta Republike Srbije i nadam se da ćemo biti u situaciji da u ovom domu raspravljamo o tome.
Što se tiče lokalnih samouprava, usvajanjem ova dva zakona umnogome će biti otežano funkcionisanje lokalnih samouprava u 2005. godini. Tri su problema evidentna. Prvi problem su rokovi za donošenje lokalnih odluka o budžetu i kriterijumi. Naime, Zakon o budžetskom sistemu je nametnuo određene procedure i dinamiku donošenja odluka o budžetu u lokalnim samoupravama.
Sve to počinje sa memorandumom Vlade i ministarstva, da bi usledilo uputstvo korisnicima budžeta, direktnim i indirektnim, i da bi se kroz javnu raspravu došlo do toga da, po dinamici predviđenoj zakonom, 15. novembra opštinsko veće predlaže skupštini odluku o budžetu, a skupštine lokalnih samouprava do 15. decembra svake godine su dužne da usvoje tu odluku o budžetu.
U slučaju neusvajanja sleduje privremeno finansiranje, a danas je 10. decembar, i sumnjam da će uspeti lokalne samouprave da donesu svoje lokalne budžete, tako da ćemo verovatno imati problem da će većina lokalnih samouprava biti na privremenom finansiranju, sa svim posledicama koje to nosi po direktne i indirektne korisnike tih budžetskih sredstava.
Dalje, do sada je bila praksa, što je i normalno, da uz Zakon o budžetu ide zakon o obimu sredstava i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na promet. Ovog puta je to drugačije. Ova dva zakona ne prate Zakon o budžetu i imam utisak da je to urađeno namerno, da smo u lokalnim samoupravama stavljeni pred svršen čin, jer je obim transfernih sredstava limitiran po ovom zakonu na 13,8 milijardi.
Ministarstvo je ostavilo nama u lokalnim samoupravama da se gložimo između sebe i, kao što ste videli, odnosno imaćemo priliku da vidimo, juče je bio Odbor za finansije i preko 70% amandmana se svodi na to da se povećaju određenim lokalnim samoupravama transferna sredstva, a da se ta sredstva smanje gradu Beogradu, pošto on nominalno ima najveći obim sredstava.
Takođe, u ovom zakonu nisu dati detaljni podaci o kriterijumima, kao što je to bilo kod dosadašnjih zakona. Doduše, piše u novom članu 99. zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi da se transferna sredstva raspodeljuju prema sledećim kriterijumima: broj stanovnika, broj odeljenja i broj objekata osnovnih i srednjih škola, broj dece obuhvaćenih društvenom brigom o deci i broj objekata društvene brige o deci, status životne sredine, stepen razvijenosti, veličina teritorije jedinice lokalne samouprave.
Međutim, to je trebalo da prati tabelarni uporedni prikaz tih lokalnih samouprava, pa se ne bi dogodilo ono u šta svi sumnjamo, a većina poslanika iz Narodne skupštine koji su u lokalnim samoupravama pričaju o tome, a to je da su se transferna sredstva delila i na osnovu političke podobnosti.
U tom smislu ide i amandman profesora Živkovića iz Demokratske stranke, koji je podneo amandman i nadam se da će biti prihvaćen taj amandman na usvojene kriterijume.
Drugi problem kod ova dva zakona je obim sredstava. Naime, na predsedništvu Stalne konferencije gradova, kojom u ovom sazivu predsedava gospodin Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca, predstavnici Ministarstva finansija, bila je prisutna gospođa Lukač i gospodin Stepanović, izjavili su da postoji suficit u lokalnim samoupravama i da će u 2005. godini biti transferisano realno manje sredstava lokalnim samoupravama.
Sam ministar kod rasprave o Zakonu o budžetu, videli smo u tabelama koje smo dobili juče i prekjuče, predviđa se da će u 2004. godini lokalne samouprave ostvariti 81 milijardu dinara, a u 2005. je predviđeno 88 milijardi. Međutim, to je bila projekcija na osnovu samo šest meseci. Juče smo dobili nove podatke na osnovu projekcije od 11 meseci, da će ova sredstva ostvarena u lokalnim samoupravama biti znatno veća, tako da ćemo doći u situaciju, ako uzmemo u obzir i inflaciju, da su realno sredstva za nekih 7 do 8% niža u lokalnim samoupravama nego što je to bilo u 2004. godini.
Dalje, od 1. januara 2005. godine poznato je da se ukida porez na promet i uvodi se porez na dodatu vrednost, koji je u celosti prihod budžeta Republike. U lokalnim samoupravama to treba da se nadomesti povećanjem učešća u porezu na zarade sa 30% na 40% i transferom 13,8 milijardi dinara. Računicom koju smo pokušali da simuliramo u lokalnim samoupravama, a imam izveštaj i od ostalih kolega koji su u lokalnim samoupravama, lokalne samouprave biće oštećene i uskraćene za najmanje 10% svog prihoda.
Naime, računica Ministarstva je drugačija. Oni su projektovali izuzetno visoko povećanje plata u 2005. godini i onda to povećanje sa 30% na 40% učešća dovodi do takve računice.
Takođe, ako se uzme u obzir da imamo velike probleme u lokalnim samoupravama sa naplatom lokalnih i izvornih prihoda, naravno zbog takve situacije u privredi i u društvu uopšte, dolazimo u situaciju da lokalne samouprave koje su preduzele neke korake imaju dugoročne investicije i neće moći da ostvare svoje planove u sledećoj godini.
Osim toga, kod određivanja iznosa transfernih sredstava za lokalne samouprave afirmiše se jedan veoma opasan princip. Znači, što manje izvornih prihoda, to veća pomoć Republike. Sve one lokalne samouprave koje imaju visok stepen naplate izvornih prihoda i visoka izvorna primanja budžeta su oštećene i kažnjene ovom raspodelom transfernih sredstava.
Mogu vam reći primer Zrenjanina. Imate to u tabeli i možete pogledati. Zrenjanin je peti po visini izvornih prihoda, a na 16. mestu po transfernim prihodima koje dobija od strane Republike. To je jedan veoma loš recept, jedna demagogija i treba oslobađati građane od određenih nameta da bi se dobilo više iz Republike. Mislim da je to jako loš recept, i to neko mora da plati, i odraziće se sigurno na budući rad lokalnih samouprava.
Sledeći problem je transfer sredstava, znači sama tehnika transfera tih sredstava, tih 13,8 milijardi dinara. Naime, u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, u novom članu 99, stoji da se srazmerni deo transfernih sredstava iz stava 1. ovog člana uplaćuje jedinici lokalne samouprave jednom ili više puta mesečno.
Dalje, u Zakonu o raspodeli sredstava iz budžeta Republike Srbije o učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini u članu 4. kaže se da ministar nadležan za poslove finansija prenosi opštini, gradu i gradu Beogradu, na račun propisan za uplatu tekućih transfera od drugih nivoa vlasti, u periodu od 5. do 25. u mesecu za tekući mesec u visini 1/12 iznosa iz člana 3. ovog zakona. Znači, očigledno se vidi da postoji određeni problem.
Po nama, dinamika transfera ne sme biti vezana za ostvarenje prihoda od PDV-a, već bi trebalo, pošto je to zamena za porez na promet, da se transferiše dva puta mesečno, tačno određenog datuma i ne sme biti vezano za volju ministarstva ili nekog pojedinačnog ministra.