Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad molim vas da utvrdimo kvorum. Ubacite vaše kartice u poslaničke jedinice.
Pošto su u sali prisutna 93 poslanika, konstatujem da imamo kvorum za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju narodni poslanici Staniša Stevanović i Miroslav Petković (pre podne).
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI (zajednički načelni pretres sa 18. tačkom-nastavak)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Goran Knežević, ovlašćeni predstavnik po ovoj tački dnevnog reda.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Ministarstva, zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i zakon o raspodeli sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade za 2005. godinu posledica su i nastavak usvajanja Zakona o budžetu Republike Srbije.
Demokratska stranka je podržala sva pozitivna rešenja pre nekoliko dana usvojenog Zakona o budžetu Republike Srbije. Znači, dobro je što se smanjuje javna potrošnja i time verovatno utiče na povećanje konkurentnosti domaće privrede.
Dobro je što se smanjuje budžetski deficit i time verovatno izlazi u susret Međunarodnom monetarnom fondu oko otpisa 15% duga prema Pariskom klubu poverilaca.
Sa druge strane, veoma je loše što ovaj budžet, usvojen pre neki dan, nema nijednu razvojnu komponentu. Sredstva za privredu su na nivou iz 2002. godine, agrarni budžet i kapitalne investicije su u padu, nema ništa od stanogradnje, a železnica će verovatno doživeti kolaps. Najviše se u ovom Zakonu o budžetu ogrešilo o budžet AP Vojvodine i lokalne samouprave, i to je najveći problem. Skupština AP Vojvodine pokrenula je inicijativu za rebalans budžeta Republike Srbije i nadam se da ćemo biti u situaciji da u ovom domu raspravljamo o tome.
Što se tiče lokalnih samouprava, usvajanjem ova dva zakona umnogome će biti otežano funkcionisanje lokalnih samouprava u 2005. godini. Tri su problema evidentna. Prvi problem su rokovi za donošenje lokalnih odluka o budžetu i kriterijumi. Naime, Zakon o budžetskom sistemu je nametnuo određene procedure i dinamiku donošenja odluka o budžetu u lokalnim samoupravama.
Sve to počinje sa memorandumom Vlade i ministarstva, da bi usledilo uputstvo korisnicima budžeta, direktnim i indirektnim, i da bi se kroz javnu raspravu došlo do toga da, po dinamici predviđenoj zakonom, 15. novembra opštinsko veće predlaže skupštini odluku o budžetu, a skupštine lokalnih samouprava do 15. decembra svake godine su dužne da usvoje tu odluku o budžetu.
U slučaju neusvajanja sleduje privremeno finansiranje, a danas je 10. decembar, i sumnjam da će uspeti lokalne samouprave da donesu svoje lokalne budžete, tako da ćemo verovatno imati problem da će većina lokalnih samouprava biti na privremenom finansiranju, sa svim posledicama koje to nosi po direktne i indirektne korisnike tih budžetskih sredstava.
Dalje, do sada je bila praksa, što je i normalno, da uz Zakon o budžetu ide zakon o obimu sredstava i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na promet. Ovog puta je to drugačije. Ova dva zakona ne prate Zakon o budžetu i imam utisak da je to urađeno namerno, da smo u lokalnim samoupravama stavljeni pred svršen čin, jer je obim transfernih sredstava limitiran po ovom zakonu na 13,8 milijardi.
Ministarstvo je ostavilo nama u lokalnim samoupravama da se gložimo između sebe i, kao što ste videli, odnosno imaćemo priliku da vidimo, juče je bio Odbor za finansije i preko 70% amandmana se svodi na to da se povećaju određenim lokalnim samoupravama transferna sredstva, a da se ta sredstva smanje gradu Beogradu, pošto on nominalno ima najveći obim sredstava.
Takođe, u ovom zakonu nisu dati detaljni podaci o kriterijumima, kao što je to bilo kod dosadašnjih zakona. Doduše, piše u novom članu 99. zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi da se transferna sredstva raspodeljuju prema sledećim kriterijumima: broj stanovnika, broj odeljenja i broj objekata osnovnih i srednjih škola, broj dece obuhvaćenih društvenom brigom o deci i broj objekata društvene brige o deci, status životne sredine, stepen razvijenosti, veličina teritorije jedinice lokalne samouprave.
Međutim, to je trebalo da prati tabelarni uporedni prikaz tih lokalnih samouprava, pa se ne bi dogodilo ono u šta svi sumnjamo, a većina poslanika iz Narodne skupštine koji su u lokalnim samoupravama pričaju o tome, a to je da su se transferna sredstva delila i na osnovu političke podobnosti.
U tom smislu ide i amandman profesora Živkovića iz Demokratske stranke, koji je podneo amandman i nadam se da će biti prihvaćen taj amandman na usvojene kriterijume.
Drugi problem kod ova dva zakona je obim sredstava. Naime, na predsedništvu Stalne konferencije gradova, kojom u ovom sazivu predsedava gospodin Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca, predstavnici Ministarstva finansija, bila je prisutna gospođa Lukač i gospodin Stepanović, izjavili su da postoji suficit u lokalnim samoupravama i da će u 2005. godini biti transferisano realno manje sredstava lokalnim samoupravama.
Sam ministar kod rasprave o Zakonu o budžetu, videli smo u tabelama koje smo dobili juče i prekjuče, predviđa se da će u 2004. godini lokalne samouprave ostvariti 81 milijardu dinara, a u 2005. je predviđeno 88 milijardi. Međutim, to je bila projekcija na osnovu samo šest meseci. Juče smo dobili nove podatke na osnovu projekcije od 11 meseci, da će ova sredstva ostvarena u lokalnim samoupravama biti znatno veća, tako da ćemo doći u situaciju, ako uzmemo u obzir i inflaciju, da su realno sredstva za nekih 7 do 8% niža u lokalnim samoupravama nego što je to bilo u 2004. godini.
Dalje, od 1. januara 2005. godine poznato je da se ukida porez na promet i uvodi se porez na dodatu vrednost, koji je u celosti prihod budžeta Republike. U lokalnim samoupravama to treba da se nadomesti povećanjem učešća u porezu na zarade sa 30% na 40% i transferom 13,8 milijardi dinara. Računicom koju smo pokušali da simuliramo u lokalnim samoupravama, a imam izveštaj i od ostalih kolega koji su u lokalnim samoupravama, lokalne samouprave biće oštećene i uskraćene za najmanje 10% svog prihoda.
Naime, računica Ministarstva je drugačija. Oni su projektovali izuzetno visoko povećanje plata u 2005. godini i onda to povećanje sa 30% na 40% učešća dovodi do takve računice.
Takođe, ako se uzme u obzir da imamo velike probleme u lokalnim samoupravama sa naplatom lokalnih i izvornih prihoda, naravno zbog takve situacije u privredi i u društvu uopšte, dolazimo u situaciju da lokalne samouprave koje su preduzele neke korake imaju dugoročne investicije i neće moći da ostvare svoje planove u sledećoj godini.
Osim toga, kod određivanja iznosa transfernih sredstava za lokalne samouprave afirmiše se jedan veoma opasan princip. Znači, što manje izvornih prihoda, to veća pomoć Republike. Sve one lokalne samouprave koje imaju visok stepen naplate izvornih prihoda i visoka izvorna primanja budžeta su oštećene i kažnjene ovom raspodelom transfernih sredstava.
Mogu vam reći primer Zrenjanina. Imate to u tabeli i možete pogledati. Zrenjanin je peti po visini izvornih prihoda, a na 16. mestu po transfernim prihodima koje dobija od strane Republike. To je jedan veoma loš recept, jedna demagogija i treba oslobađati građane od određenih nameta da bi se dobilo više iz Republike. Mislim da je to jako loš recept, i to neko mora da plati, i odraziće se sigurno na budući rad lokalnih samouprava.
Sledeći problem je transfer sredstava, znači sama tehnika transfera tih sredstava, tih 13,8 milijardi dinara. Naime, u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, u novom članu 99, stoji da se srazmerni deo transfernih sredstava iz stava 1. ovog člana uplaćuje jedinici lokalne samouprave jednom ili više puta mesečno.
Dalje, u Zakonu o raspodeli sredstava iz budžeta Republike Srbije o učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini u članu 4. kaže se da ministar nadležan za poslove finansija prenosi opštini, gradu i gradu Beogradu, na račun propisan za uplatu tekućih transfera od drugih nivoa vlasti, u periodu od 5. do 25. u mesecu za tekući mesec u visini 1/12 iznosa iz člana 3. ovog zakona. Znači, očigledno se vidi da postoji određeni problem.
Po nama, dinamika transfera ne sme biti vezana za ostvarenje prihoda od PDV-a, već bi trebalo, pošto je to zamena za porez na promet, da se transferiše dva puta mesečno, tačno određenog datuma i ne sme biti vezano za volju ministarstva ili nekog pojedinačnog ministra.

Da li koristite i drugih 10 minuta?

Ne, završavam. Iz svega ovoga evidentno je da su lokalne samouprave uskraćene za deo prihoda. To znači da se neće moći finansirati određene aktivnosti koje su većina lokalnih samouprava preduzele u prethodnom periodu: zaštite životne sredine, agrarni budžet, razvoj malih i srednjih preduzeća, što je postalo sastavni deo većine tih lokalnih budžeta.
Znači, svedeni smo na finansiranje poverenih poslova. Ništa od obećane decentralizacije i davanja većih ovlašćenja lokalnim samoupravama. Očigledno je ovo pokušaj da jedna stranka kontroliše sve tokove finansija u ovoj zemlji. Posle Narodne banke Srbije, posle poslovnih banaka, posle osiguravajućih društava, posle Komisije za hartije od vrednosti, došle su na red i lokalne samouprave. DS je protiv toga i DS neće glasati za ovaj zakon.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sve poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Marković.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, ministra nema, bojim se da će ovo biti razgovor gluvih. Danas je na dnevnom redu našeg zasedanja veoma značajan i važan zakon o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i Grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini.
Od donošenja ovog zakona zavisi umnogome planiranje i realizacija ukupnog razvoja lokalnih sredina. Međutim, po broju podnesenih amandmana se jasno vidi da nisu ispoštovani svi relevantni kriterijumi i da se skoro svi amandmani odnose na preraspodelu sredstava.
Nije mi poznato zašto se i iz kojih razloga beži od prakse obavljanja potrebnih konsultacija i davanja obrazloženja svim predsednicima opština o zakonskom projektu pre ulaženja u skupštinsku proceduru. Naime, ministar je juče rekao da su vršene konsultacije. Međutim, broj amandmana demantuje da je bilo kakav dogovor i sporazum postignut. Ne znam zašto, iz kojih razloga nije bilo predstavnika kosovskih opština. Istovremeno se postavlja pitanje zašto se ne poštuje institucija Stalne konferencije gradova i opština.
Ono što posebno želim da istaknem i da zatražim objašnjenje i obrazloženje od gospodina ministra Dinkića i njegovih saradnika, a to je tretman i status opština na Kosovu i Metohiji. U Predlogu zakona o obimu planiranih sredstava o učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet za 2004. godinu, opštine sa Kosova i Metohije su imale isti status kao i ostale opštine i gradovi u Republici.
To je posebno istaknuto u članu 6. zakona za 2004. godinu. Citiram: "Sredstva od poreza na promet proizvoda i usluga, ostvarena na teritoriji grada Prištine i opština AP Kosovo i Metohija, usmeravaju se na konsolidovani račun Trezora Republike Srbije. Sredstva iz stava 1. ovog člana prenosiće se gradu Prištini i opštinama u AP Kosovo i Metohija. Raspored sredstava iz stava 2. ovog člana utvrđuje Vlada Republike Srbije, na predlog Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju".
U zakonu za 2005. godinu nema opština sa Kosova i Metohije, a nema ni bilo kakvog obrazloženja zašto oni ponovo nisu zastupljeni, sem dosta šturo, izgleda reda radi, u članu 5. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, gde je utvrđen obim i namena sredstava za potrebe jedinica lokalne samouprave na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Ovo ne znači ništa i nije nikakva garancija da će se ta planirana sredstva realizovati.
Znači li to da se ovim pristupom postavlja dilema, pošto se tokom godine, prema nagoveštajima, očekuju razgovori o statusu pokrajine, pa ona deviza "dok ne znamo čije će biti, da ne ulažemo"? Može se reći da su kosovske opštine u nadležnosti UNMIK administracije, ali od njih se ne očekuju nikakva ulaganja u razvoj infrastrukture na području Kosova i Metohije. Međutim, smatram da su država, pa i nadležna ministarstva, shodno tome, u obavezi da ulažu u opštine na Kosovu i Metohiji, ukoliko žele da narod ostane i opstane, a ulaganja su sastavni deo Plana Vlade Republike Srbije o političkom rešenju pitanja Kosova i Metohije.
Ove konstatacije o potrebi ulaganja i izdvajanja sredstava na Kosovu i Metohiji želim da potkrepim i sledećim podacima i argumentima. Iako su za ovu godinu opštine na Kosovu i Metohiji, prema zakonskoj obavezi, tretirane kao i sve ostale u Republici, radnici organa lokalne samouprave do današnjeg dana su primili samo šest mesečnih zarada. Izražavam rezervu prema uveravanju da će to biti nadoknađeno u narednoj godini, jer prema informacijama iz Koordinacionog centra, od nadležnih organa će biti u narednoj godini isplaćeno samo deset mesečnih zarada, što znači da će radnici lokalne samouprave sa Kosova i Metohije biti u minusu za sedam plata.
Inače, neophodno je naglasiti da je nužna promena načina isplata zarada, kao i preispitivanje Uredbe Vlade Republike Srbije o visini nadoknada, posebno kod kategorija raseljenih lica. Ukoliko za naznačenu namenu – isplatu zarada, nisu obezbeđena sredstva, sa pravom se postavlja pitanje da li će redovno i uredno biti servisirane i obaveze prema obrazovanju, jer se u mnogim školama na Kosovu i Metohiji nastava odvija u veoma otežanim uslovima, u tri smene, što ne doprinosi, nema sumnje, potrebnom kvalitetu obrazovnog procesa.
A da ne govorimo o drugim ulaganjima i investicijama, koje bi trebalo da doprinesu boljem i normalnijem životu interno raseljenih i drugih Srba na Kosovu i Metohiji.
Negativni i žalosni primeri, iako smo u 21. veku, što su mnoge srpske enklave u ovom zimskom periodu i po nekoliko dana bez struje i bez ogreva. Najilustrativniji su primeri Lapljeg sela i Dobrotina, koji ovih dana blokadom puteva pokušavaju da reše svoje probleme. Navodno, vrši se svojevrstan psihološki pritisak, kao, razlog što nema struje je taj što građani srpske nacionalnosti ne plaćaju utrošenu električnu energiju, a po informacijama i argumentima, pod pretpostavkom da svi Srbi plate električnu energiju, to ne bi uticalo na dug koji duguju građani Kosova i Metohije ni 1-2 posto. Negde oko 70-80 posto Albanaca ne plaća utrošenu električnu energiju.
Takođe, želim da postavim pitanje koje se odnosi na isplatu privremenih nadoknada radnicima koji su radili u privredi na Kosovu i Metohiji, a njihov broj je 28.577, od koga živi na Kosovu i Metohiji 10.827, a van Kosmeta 17.730. Ko, u stvari, daje sebi za pravo da im svakog meseca od ovog ionako simboličnog iznosa zakida od 500 do 700 dinara? Kada se to pomnoži sa 27.000, onda se vidi o kakvoj se cifri radi.
Zatim je opravdano i pitanje da li postoji evidencija koliko se sredstava ubira na ime ostalih prihoda, jer se značajan deo sredstava ubira od plaćanja taksi na ime prihoda gradskih organa uprave, po Zakonu o republičkim administrativnim taksama. Ja sam od Udruženja Humanitarni centar za integraciju i toleranciju iz Novog Sada dobio predlog o izmeni i dopuni Zakona o republičkim administrativnim taksama, gde se predlaže i upućuje se preporuka skupštinama lokalnih zajednica da svojim propisima oslobode plaćanje ili da umanje plaćanje taksi na ime prihoda gradskih organa uprave.
Naime, o čemu se radi? Na primer, za jednu petočlanu porodicu je potrebno za pribavljanje izvoda iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu platiti 2.750 dinara, i to bez troškova putovanja i boravka.
Ukoliko se dokumenti pribavljaju iz matičnog ureda u Nišu, za te osobe je to velika i gotovo nepremostiva finansijska prepreka, zbog koje ostaju bez elementarnih statusnih dokumenata, a oni su uslov za ostvarivanje mnogih ljudskih prava. Ovaj predlog se odnosi i na raseljena lica. Inače svi stanovnici KiM pribavljaju ova potrebna lična dokumenta.
Na kraju, želim da istaknem da je krajnje vreme da se, zbog izuzetno složenog stanja nakon pet godina od dolaska međunarodnih snaga na KiM, potpuno uključe svi državni organi u rešavanju nagomilanih problema Srba na Kosovu i Metohiji.
SPS, a i kosovski socijalisti zato smatraju da je neophodno što pre formirati državni savet za Kosovo i Metohiju, oformiti fond za Kosovo i Metohiju, izvršiti rekonstrukciju u kadrovskom sastavu Koordinacionog centra za KiM. Samo uz ovakav pristup brzo i efikasno možemo rešavati složenost stanja na KiM. U protivnom, izražavam bojazan da će biti kasno da pomognemo srpskom narodu koji je sudbinu vezao za KiM ili se prinudno nalazi u raseljenju, sa nadom da se vrati na ove prostore, jer samo uz tu pomoć možemo da sačuvamo državne prostore KiM. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Sava Urošević.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa prethodnim govornikom i molio bih predsedavajućeg da vidi da li je moguće obezbediti prisustvo ministra na ovoj raspravi. Ovo je veoma važna tema i neozbiljno je da pričamo, jer ako nema ministra, naši apeli da se nešto izmeni u postojećem zakonu nemaju kom biti upućeni.

Gospodine Markoviću, upravo će sekretar provetriti kakve su mogućnosti i učinićemo sve da ministar dođe.

Sve je stvar dostojanstva Narodne skupštine nije to nikakav hir, da ministar prisustvuje raspravi kada se govori o zakonu koji je na dnevnom redu, a koji on zastupa ispred Vlade.
Molio bih kolege poslanike vladajuće koalicije da se potrude da obezbede kvorum, da u sali stalno bude više od 84 poslanika. To je zbog nas samih poslanika.
Dakle, ova dva zakona koje danas imamo pred nama potpuno odstupaju od sistema koji važi u ovoj državi prethodnih 50 godina. Nama nije jasno koji je pristup u pitanju i zašto se menja postojeća praksa, ali smo utvrdili da je ovo loša praksa i da su ovo loši zakoni. Ono što nam smeta jeste to što ministar Dinkić ne uvažava na odgovarajući način Narodnu skupštinu ni poslaničke grupe, niti sve one na koje se odnose zakoni koje on donosi.
Tako je i ovaj zakon donet bez adekvatnih konsultacija sa predstavnicima lokalnih samouprava i bez adekvatnih konsultacija sa narodnim poslanicima. Mislimo da to nije u redu, jer mnogo vremena bismo uštedeli, mnoge nejasnoće bismo razjasnili kada bi mogli da sednemo sa ministrom sat vremena i da mu uputimo sve primedbe koje imamo na ove zakone.
Ovo je potpuno pogrešan pristup, daje novo značenje terminu lokalna samouprava. Svi verovatno znamo šta je lokalna samouprava kao princip, kao civilizacijsko dostignuće.
Ali, imam utisak da Dinkić podrazumeva pod terminom lokalna samouprava da samo on upravlja, samo on ili samo G17 upravljaju svim i svačim u ovoj državi, od UBPOK, sad ćemo i do lokalnih samouprava, sve dok upravlja G17.
Ono što je ključno pitanje – koji su to kriterijumi rukovodili ministra da predloži ovakav zakon, koji su to kriterijumi na osnovu kojih bi danas mogli da razgovaramo i da kažemo da li su sredstva u dovoljnoj meri određena lokalnoj samoupravi ili nisu. To je suštinska stvar i pokazaću vam na jednom jednostavnom primeru kako je to izgledalo ranije.
Ovo je stari predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova i grada Beograda u porezu na zaradu i porezu na promet u Beogradu 2004. godine. Po svom obimu je barem duplo veći od Predloga zakona koji mi ovde imamo. Ono što je interesantno, ako pogledate ove tabele videćete niz kriterijuma na osnovu kojih možemo uporednom analizom doći do saznanja zašto je i kojoj opštini pripalo koliko transfernih sredstava i uopšte koliko prihoda za predstojeću godinu. Lako možemo videti da li su kriterijumi objektivni, da li je došlo do neke omaške i možemo utvrditi da li jesmo ili nismo zadovoljni načinom na koji je izvršena raspodela tih sredstava.
Kako izgleda Predlog zakona o kome danas razgovaramo? Otprilike izgleda ovako: to je to, nabrojani gradovi, nabrojana sredstva i to je sve. U kompletu sa ovim menja se Zakon o lokalnoj samoupravi, pa su nabrojani kriterijumi na osnovu kojih je nejasno ko je u kolikoj meri učestvovao u odluci, odnosno u obimu sredstava koje će imati lokalna samouprava. Zato s pravom većina poslanika ovde, posebno vladajuće koalicije, komentariše ovaj zakon i potpuno je jasno da su neke opštine gde je na vlasti G17 dobile znatno veća sredstva nego druge opštine.
Ovde ima još jedna stvar koja je sporna, a to je pristup u odnosu opština, grad i grad Beograd. Za razliku od dosadašnjeg pristupa i dosadašnjeg Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je predviđao sledeći odnos učešća, a to je za opštine 8%, za gradove 10% i za grad Beograd 15%, po ovom zakonu učešće za sve je 40%. Onda se pojavljuje ta cifra na koju su reagovali mnogi poslanici amandmanima, da gradu Beogradu u transferima ide pet milijardi i ne znam koliko miliona dinara.
Ne ide gradu Beogradu pet milijardi zato što ministar Dinkić voli Beograd. Upravo ide zbog toga da bi ovi prihodi koji po automatizmu idu Beogradu bili manji i da bi mnogo više Beograd zavisio, bukvalno, od volje ministra Dinkića.
Da li bi se to desilo da kojim slučajem u Beogradu nije pobedio Nenad Bogdanović, nego da je pobedio kandidat G17 plus? Da li bi tada 14,4% prihoda zavisilo od dobre volje ministra?
Ko garantuje da će tih 14,4% prihoda da se slije u gradsku kasu? Ko zna kakvo će biti punjenje republičkog budžeta?
Suštinski problem zbog čega su mnogi poslanici podnosili amandmane jeste princip koji je promenjen posle 10, 15, 20 ili 30 godina funkcionisanja. Uvek je bilo opštinama 8%, gradovima 10%, Beogradu 15%, jer Beograd obavlja niz funkcija koje su daleko skuplje i obimnije nego funkcije koje obavljaju opštine.
Predložili smo amandman, ali obzirom na raspoloženje Odbora za finansije, mi smo amandman povukli, ali pročitaću vam deo tog obrazloženja kako bi vama i javnosti bilo jasno da se ovde ne radi o tome da je neko privilegovan, posebno ne Beograd, jer Beograd je možda grad koji je najviše oštećen ovakvim predlogom zakona.
Prvo što želim da kažem to je da je Beogradu budžetski okvir nominalno manji od onoga što će biti izvršenje budžeta za 2004. godinu. U nominalnom iznosu, Beograd će imati manje para u narednoj godini. U realnom iznosu, to ne moram da vam objašnjavam, imamo inflaciju oko 12%. Realno, Beograd će biti oštećen, sa 15% manje novca će raspolagati, pod uslovom da ministar Dinkić prebaci sve što treba da prebaci u vidu transfera Beogradu u toku 2005. godine. Iskreno sumnjam, jer da je postojala dobra volja, zašto bi se pravilo ovo što se sad pravi, a to je jedan nelogičan sistem u raspodeli ovih sredstava.
Mislim da se zaista iza toga krije želja za političkim uticajem na Beograd, na lokalnu samoupravu i u drugim mestima gde G17 nema odgovarajuće pozicije koje bi oni želeli.
To je neka vrsta zloupotrebe vlasti, kao kada je drugi ministar iz G17, Tomica Milosavljević, posmenjivao sve direktora doma zdravlja koji nisu iz G17 ili kao sada kada se smenjuje direktor «Sribijašuma» zato što svoje kadrove želi da postavi za direktore, uprkos tome što oni nemaju adekvatnu stručnu spremu.