Replika, narodni poslanik Albijanić. Samo pre nego što vam dam reč molim vas nemojte da ne zloupotrebljavate Poslovnik. Evo, dajem repliku. Pokušajmo da se obraćamo sa uvažavanjem prema drugim strankama i drugim poslanicima. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ne zloupotrebljavam Poslovnik nijednog trenutka. Znači, imam pravo na repliku po Poslovniku.
Zaista se nadam da ovo što je izgovoreno ovde sa govornice nije većinsko mišljenje DS-a, a to i mislim, jer pretpostavljam da se gospodin Marković tamo nešto naročito i ne pita. Vi imate problema sa principima, a ne G17 plus.
G17 plus onih izvornih principa se drži i držaće se i dalje. Mi smo tu da stvorimo demokratski jaku, snažnu i evropsku Srbiju. Ako vi mislite da to nije dobro, žao mi je. Mi mislimo da jeste i za to ćemo se boriti svom snagom, a videćete sve bolje i bolje.
Što se tiče jednog opštinskog odbora G17 plus, koji ste pomenuli, pa naravno da u infrastrukturi stranaka postoje opštinski odbori u kojima se nešto događa. Ali, vama je, mislim, bolje da porazmislite o vašoj frakciji u DS-u i ostalim stvarima na nivou stranke, a da se ne bavite pojedinačno opštinskim odborima G17 plus.

Hvala.
Ne, ne vi nemate prava.... gospodine Markoviću, repliku ne možete dobiti na repliku. Vi ste izazvali .... molim? Gospodine Markoviću, prošlog puta sam rekao – niste pomenuli ni član koji .... ne, ne, da vam kažem, daću vam reč, ali molim vas da se odnosite sa uvažavanjem prema poslanicima. Izvolite.

U redu. Rekli smo šta smo imali da kažemo jedni drugima. Ostaje moj predlog da se vidi da li može da dođe ministar Dinkić, jer imamo nameru da otvorimo ovu temu i pred njim, temu koja se tiče učešća opština i gradova u porezu na dohodak građana.
Za Beograd je to veoma značajno, a značajno je i za druge gradove jer postoji pogrešan pristup da se novac uzima sad od Beograda, putem amandmana, i da se daje mestima kojima to stvarno treba, i mi nemamo ništa protiv da se da onim mestima i lokalnim samoupravama gde taj novac treba, ali je potrebno da ministar Dinkić bude tu da bi mogli da iznesemo svoju argumentaciju po pitanju same visine poreza i da na taj način, u krajnjem slučaju, prekinemo ovu diskusiju. Hvala.

Hvala vama. Upravo je gospodin Danilović, sekretar Skupštine, otišao da pokuša da obezbedi prisustvo ministra. Predlažem da radimo, a dobićemo informaciju kada će ministar doći u Skupštinu.
Reč ima narodni poslanik Sava Urošević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svoju diskusiju sam koncipirao na principijelnim osnovama i trudio sam se da što manje bude politička. Ali, s obzirom na činjenicu da su prethodni govornici uglavnom o ovom problemu pričali sa političke osnove i moraću da im na neki način odgovorim.
Da bismo smirili strasti, prvo ću da probam da objasnim, pogotovo kolegi Markoviću, koji očigledno ne poznaje stvari o kojima priča, kako se došlo do ovakve raspodele sredstava prema lokalnim samoupravama.
Ovde u Skupštini smo usvojili Zakon o PDV-u, koji je različit oblik poreza na potrošnju, nego što u ovom trenutku važi. Taj oblik poreza na potrošnju će važiti od 1. januara iduće godine, tako da su sa takvim oblikom poreza na potrošnju morali da budu usklađeni mnogi propisi, a između ostalog i način finansiranja lokalne samouprave.
U toku svog izlaganja ću probati da osporavam neke od teza koje je gospodin Marković ovde izneo, a to je teza da 15 godina nije menjano ništa u načinu finansiranja lokalne samouprave. Ako se on dobro seća, ove godine u martu smo mi već imali promenu načina finansiranja lokalne samouprave time što je ukinut porez na fond zarada, što je jedan reformski potez.
A već u martu, kod određivanja sredstava za lokalne samouprave, imali smo nešto sa čim je većina predstavnika lokalnih samouprava bila zadovoljna, jer se nije govorilo o konkretnim ciframa.
Ovog puta glavni problem su izazvale konkretne cifre i nepoznavanje materije od većine poslanika, koji su stavljali primedbe na taj način, jer se radi o dve neuporedive veličine. Transferna sredstva, koja su se pojavila ovog puta u Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, samo su jedan deo sredstava kojima se finansira lokalna samouprava i ona su u potpunosti neuporediva sa sredstvima koja su prošle godine Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava predviđena.
Da bi se na pravi način shvatila realnost ovakvog predloga treba da se posmatra i 2003. godina. I, ono što je gospodin Marković rekao, to je još jedna neistina – da su sredstva za 2004. i 2005. godinu mnogo manja nego što su bila prethodnih godina. U budžetu za 2003. godinu su značajno manja sredstva bila izdvojena za lokalne samouprave, a najbolja ilustracija za to je procenat rasta sredstava koji će biti ostvaren u 2004. godini u odnosu na sredstva koja su ostvarena u 2003. godini.
Taj rast je 26,5%, što predstavlja jedan respektabilan rast koji nije mogao da bude, s obzirom na snagu naše privrede, zadržan i u 2005. godini. Zato u 2005. godini imamo rast od 12%, a procena ostvarenja u 2004. godini u odnosu na plan za 2005. godinu pokazuje da se radi o 6,5% rasta sredstava koja se planiraju za finansiranje lokalnih samouprava. To su u stvari transferna sredstva i ustupljena sredstva.
Kolega Knežević je za ovom govornicom rekao da su gradovi koji ostvaruju sopstvene prihode u većem nivou na ovaj način kažnjeni. Zaboravio je na osnovni princip solidarnosti. I većina kolega koji su davali amandmane su vodili računa samo o svom gradu, a predstavnici Beograda su iz demagoških razloga prihvatili jedan takav način, računajući da će to da izazove nezadovoljstvo kod većine poslanika i da ovaj zakon neće proći.
Duboko sam ubeđen da postoje pravi argumenti za ovakav zakon i da će on biti u Skupštini izglasan, jer ova sredstva treba posmatrati samo u kontekstu 2003. – 2005. Šarolikost rasta ovih sredstava od opštine do opštine je u stvari rezultat toga što je takva šarolikost postojala i 2004. u odnosu na 2003. godinu, tako da su sada ispravljene te, ne mogu da kažem nelogičnosti, ali moguće greške koje su nastale kao rezultat skraćenog vremena za određivanje sredstava koja idu za finansiranje lokalne samouprave u martu 2004. godine, jer znate odlično pod kojim uslovima i u kom vremenskom tesnacu je budžet izglasan u ovoj skupštini.
Znači, budžet za 2004. godinu je donet na predlog ministra Dinkića, a za 2003. godinu, gde su sredstva 26% manja za finansiranje lokalne samouprave, ministar je bio Đelić i podržan od Vlade DOS-a. Prema tome, dovoljno jasan pokazatelj.
Beograd je do sada bio u opravdanom povlašćenom položaju što se tiče procenta poreza na promet koji je ostajao za finansiranje potreba našeg glavnog grada. To je naš glavni grad, 15% je jedna prava mera za takav grad. Mi iz unutrašnjosti uvek sa puno argumenata možemo da kažemo da mi našu decu na studije šaljemo u Beograd i da ona doprinose većem prihodu u Beogradu. Poslanici, kojih je većina iz unutrašnjosti, svoje plate primaju u Beogradu i deo poreza na zarade ostaje Beogradu, ne ostaje našim gradovima.
Princip 80-15, da ga tako nazovemo, morao je da bude narušen. To je još jedan dokaz da gospodin Marković nije čitao ili ne zna dovoljno materiju o kojoj priča, ili priča iz čisto iz političkih pobuda. Porez na promet više ne postoji, uveden je kao oblik poreza na potrošnju porez na dodatu vrednost, a mogao je da se zadrži taj princip.
To je potpuno nepredvidiva kategorija, jer ne postoji nikakvo iskustvo i ne zna se ravnomernost ostvarivanja poreza na dodatu vrednost, kao što se sigurno zna da se porez na promet ostvaruje i realizuje u onom gradu gde se izvrši krajnja potrošnja. U ovom slučaju, kod poreza na dodatu vrednost, najmanji deo poreza na potrošnju se realizuje u gradu gde se izvrši krajnji promet, odnosno tamo gde potrošač dođe i kupi neki proizvod. Verovatno, pretpostavljam, da će u budžetu za iduću godinu, kada se budu stekla iskustva u vezi sa porezom na dodatu vrednost, biti promenjen ponovo, treću godinu uzastopce, finansiranja lokalnih samouprava. To će dovesti do mnogo manjih nedoumica kod većine kolega poslanika.
Ono što je najbitnije, ovakvo uznemirenje, da ga tako nazovem, izazvano je, a to je prvi efekat, kada je zakon došao do ruku poslanika i pokušali su da uporede dve neuporedive veličine. To su transferna sredstva za 2005. godinu i ono što smo u Predlogu zakona za 2004. godinu imali kao ukupna sredstva potrebna za finansiranje osnovnih aktivnosti u lokalnoj samoupravi.
Stranka G17 plus će glasati za ovaj zakon. Duboko sam ubeđen da je ovo realni iznos sredstava za većinu opština u Republici Srbiji. Hvala.

Izvolite, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS Goran Knežević. Javljate se za repliku?

Pomenut sam.

Pomenuti ste, izvolite.

Samo par rečenica. Kolega Urošević je govorio o principu solidarnosti. Princip solidarnosti, naravno i da, i svi smo za to, i hoćemo to da uradimo.
Međutim, pre tog principa solidarnosti treba uspostaviti drugi princip, princip utvrđivanja kriterijuma. U tome je bila naša primedba na ova dva zakona. Nemamo jasne kriterijume. Piše tamo, broj stanovnika, površina, broj odeljenja, dečija zaštita i sve to, a kako objasniti onda da ista veličina gradova, sa sličnim koeficijentima, opština Zrenjanin, Leskovac, Čačak, Kruševac, Kraljevo, otprilike imaju isti broj stanovnika, isti broj razreda osnovne škole, srednje škole, dece pod dečijom zaštitom i da transferna sredstva za Zrenjanin su 70 i 80% niža nego u ovim gradovima.
O tome govorimo, o jasnim kriterijumima koje je trebalo prvo uspostaviti, a tek nakon toga da se primeni princip solidarnosti.