Meni je žao što ministar finansija nije ovde. Ne znam da li će mu neko preneti sve ono što govorimo i sva ona pitanja koja su ostala otvorena.
Ja sam u jučerašnjem izlaganju, kao predstavnik Odbora za finansije, izneo svoj stav o ovom zakonu. Izneo sam jednu analizu i sva ona sporna pitanja koja su na Odboru za finansije ostala otvorena. Čuli smo i nekoliko puta objašnjenje ministra finansija. Naravno, mora se voditi računa o nezavisnosti jedinica lokalne samouprave. Ali, Ministarstvo finansija mora da uloži maksimalne napore da pojača kontrolu trošenja budžetskih sredstava.
Nismo dobili nijedan podatak o kontroli zapošljavanja, o broju zaposlenih ...
(Predsednik: Izvinite, gospodine Obradoviću, ne čujete se dobro, namestite malo mikrofon, nešto nije u redu sa tehnikom. Molim poslanike da pažljivo saslušamo govornika.)
Nismo dobili podatke da li je izvršena kontrola zapošljavanja, odnosno da li je broj zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave veći nego što je bio u prethodnom periodu, i ako jeste, za koliko. Neophodno je da dobijemo podatke o zaduživanju jedinica lokalne samouprave. Bilo je tu raznih kredita, raznih projekata koji su možda završeni, možda nisu, a bilo bi jako važno da dobijemo podatke o tome. Nema nikakvih podataka o donacijama, nema jedinstvenog registra donacija, a sve to zajedno utiče na količinu sredstava koje dobija lokalna samouprava.
Kao jedno od objašnjenja za ovakvu raspodelu sredstava dobili smo informaciju da su određene lokalne samouprave imale veliki procenat naplate, npr. Čajetina. Da li je rezultat tako efikasne naplate dobar rad jedinice lokalne samouprave, efikasan rad inspekcijskih službi, ili je uzrok nešto drugo. Ako je uzrok dobre naplate efikasna lokalna samouprava, onda ona ni na koji način ne sme da bude kažnjena time što će joj biti smanjena transferna sredstva.
Naprotiv, svaka efikasna lokalna samouprava mora da bude nagrađena za svoj rad. Prema tome, princip efikasnosti se mora uzeti u obzir.
Istakao bih još jednom da je ukupan rast transfernih sredstava svega oko 5%, a da je ukupan rast sredstava lokalne samouprave oko 8,7%, što je značajno manje od rasta budžeta i što je značajno manje od inflacije koja je bila u ovoj godini. Ovde smo zaključili da su neophodni mnogo bolji kriterijumi od ovih. Došli smo do zaključka da sredstva nisu racionalno raspoređena i da u periodu koji je pred nama moramo da tragamo za boljim kriterijumima koji će omogućiti efikasniju raspodelu.
Naravno da nas od 1. januara očekuje novi poreski oblik i još uvek ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo kakva će efikasnost i realizacija javnih prihoda biti u tom periodu, ali način da se svakog meseca prebacuje linearno jedna dvanaestina sredstava, nisam siguran da omogućuje efikasno finansiranje lokalne samouprave. Znamo da su potrebe po mesecima različite i znamo da troškovi nisu isti iz meseca u mesec, tako da jedna dvanaestina sigurno neće na pravilan način pomoći da lokalna samouprava funkcioniše.
Kao narodnog poslanika, mene interesuje na koji način se pojedinačno došlo do raspodele. Imali smo kriterijum da se finansiraju male i nerazvijene lokalne samouprave, ali po kojim kriterijumima je Mali Zvornik razvijena jedinica lokalne samouprave, ako ove godine ima 5,9% rasta.
Da li su Žabari razvijena jedinica lokalne samouprave sa 4% rasta u odnosu na prihode prošle godine? Crna Trava 9%, Mionica oštećena zemljotresom, još uvek nismo u stanju da pomognemo da svi ti ljudi koji su devedeset i neke ostali bez krova nad glavom dobiju ono što im je država tada obećala, a Mionica ima svega 9% rasta prihoda u odnosu na 2004. godinu. Dimitrovgrad 9%. Ko je ikad bio u Dimitrovgradu, zna da je Dimitrovgrad sve drugo, samo ne razvijena jedinica lokalne samouprave.
Istakao bih samo još jedno, a to je Kuršumlija, jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, a prema rastu prihoda se svrstava u red razvijenih opština. S druge strane, nerazvijeni su Loznica, Plandište, Novi Bečej, Svrljig, Žitorađa, Žagubica, Bački Petrovac.
Voleo bih da dobijemo tačne kriterijume koji će nam pomoći da do 31. marta, kao što je to ministar za govornicom rekao, iznađemo mnogo bolje kriterijume kojima ćemo izvršiti pravilnu raspodelu budžetskih sredstava. Ne mislim da ne postoje razlozi da i pre 31. marta reagujemo. Recimo, imam predlog da se poveća učešće opština u fondu na zarade.
Ako bi se sa 40% učešće opština u fondu na zarade povećalo na 50%, onda bi transferna sredstva bila smanjena na sedam i po milijardi. To ne bi oštetilo nijednu opštinu, a količina transfernih sredstava bi bila svega oko šest i po milijardi.
Onda je to na pravi način realizovana priča o fiskalnoj decentralizaciji, onda je na pravi način smanjeno učešće centralne vlasti i stvaranje mogućnosti da se lokalna samouprava finansira na mnogo bolji način nego do sada. Tih šest i po milijardi koje bi ostale u transfernim sredstvima pomogle bi da se izbalansira sve ono što je potrebno, da se nadoknade svi prihodi onih jedinica lokalne samouprave koje ne mogu da se finansiraju na adekvatan način.
Takođe bih predložio da se definišu tri kategorije. Pošto je sad raspon 0-46, predlažem da taj raspon bude 5-20%, i da se opštine i gradovi kategorizuju u tri kategorije, po prihodima, po broju zaposlenih, po teritoriji i onda bi rast bio 5-10, 10-15, 15-20%. Sve to bi doprinelo da sredstva budu mnogo pravilnije raspoređena, sve to bi otklonilo bilo kakvu sumnju da se utiče na nezavisnost jedinica lokalne samouprave i sve to bi bitno pomoglo da jedinice lokalne samouprave imaju obezbeđeno i sigurno finansiranje u narednom periodu. Hvala.
