Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nije nikakvo iznenađenje da upravo dva predložena zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i o transfernim sredstvima izazivaju interesovanje svih narodnih poslanika. Razume se da je reč o, za lokalne samouprave, možda i najvažnijem zakonu posle budžeta, jer će upravo na osnovu ovih zakona lokalne samouprave koncipirati svoje budžete koje treba da usvoje do kraja godine, da bi mogle da ispunjavaju i poverene i svoje izvorne nadležnosti.
Više puta sam u toku dosadašnjeg mandata ukazivao na potrebu da se ozbiljno pristupi izradi kriterijuma za utvrđivanje visine transfernih sredstava koja dodeljujemo pojedinim opštinama. I ovog puta, zbog kratkoće vremena, nije došlo do suštinskih promena u Zakonu o lokalnoj samoupravi, bar u onom delu koji se tiče kriterijuma o raspodeli sredstava iz republičkog budžeta.
Takođe, mnogi su danas ukazivali i na činjenicu da je došlo do izmena drugih zakonskih propisa, posebno onoga koji se odnosi na ubiranje poreza na dodatu vrednost, koji nema svoje izvorno poreklo i teško je utvrditi sa koje teritorije lokalne samouprave je ubran porez na dodatu vrednost.
Stoga se pristupilo raspodeli sredstava od 13 milijardi i 800 miliona prema kriterijumima koji su do sada u suštini važili u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Upravo tu se i razilaze poslanici, u smislu da jedni osporavaju visinu sredstava u pojedinim opštinama, da drugi odobravaju upravo zato što ne postoje jasni i precizni kriterijumi. Uzmite npr. kriterijume koji se nalaze u članu 99, pa ćete videti da je i predlagaču bilo teško da ih primeni bez nekih objektivnih pokazatelja koji dolaze sa terena, pri čemu nije mogla puno pomoći ni konferencija gradova koja je pre dve nedelje održana, na kojoj je došlo do usaglašenih cifri iz ovog predloga.
Pogledajte tačku 1. člana 99 – broj stanovnika pojedinih opština. Podsećam vas da je pre dve godine izvršen popis građana i da po pravilu u 90% opština taj popis nije izvršen tačno i u potpunosti. Stoga imate takve apsurde da pojedine opštine, poput opštine Loznica imaju 76.000 birača, pri čemu samo 86.000 stanovnika.
Razlozi za neuspeo popis nalaze se u mnogim činjenicama, a jedna je pre svega izbila u prvi plan, a to je obaveza popisivača da popiše imovinu onih građana koji su punoletni i koji raspolažu domaćinstvima, te su stoga mnogi i izbegli popis. Danas, kada vi razgovarate o kriterijumu i o broju stanovnika na teritoriji jedne opštine, vi nemate tačne podatke i prosto se prepisuju podaci iz prethodnih godina i vi ne možete to da uzmete kao jedan kriterijum za raspodelu sredstava.
Kada uzmete kriterijum broj odeljenja i broj objekata osnovnih i srednjih škola, vi osim broja osnovnih i srednjih škola ništa drugo ne vidite, niti kakvo je stanje u tim srednjim školama, u kakvom su stanju objekti u kojima se odvija nastava, da li se odvija u dve ili tri smene, koliko je učenika u jednom odeljenju, da li te osnovne ili srednje škole imaju sale za fizičko ili nemaju.
Po pravilu, ti kriterijumi nisu uopšte zastupljeni kada se raspodeljuju sredstva, nego se prosto uzima broj škola. Kada uzmete broj obdaništa, onda vi zakivate stanje u određenim sredinama upravo na broju obdaništa koji se u tom trenutku nalazi u funkciji, a ne polazeći od realne potrebe koliko zapravo treba da bude obdaništa ili koliko treba da bude osnovnih i srednjih škola, odnosno odeljenja u tim osnovnim i srednjim školama.
Stepen razvijenosti, niko živ ovde u ovoj skupštini, a mislim ni Ministarstvo za lokalnu samoupravu ne zna da nam odgovori šta je to stepen i čime se on meri u lokalnim samoupravama.
Dakle, ne uzima se u obzir broj zaposlenih na području opštine, niti broj nezaposlenih, što je takođe važno, broj penzionera na području jedne opštine i naročito što je bitno za mnoge opštine, broj izbeglica koje se nalaze na prostoru mnogih opština, a tu su izbeglice i sa Kosova i Metohije i iz bivših republika, Bosne i Hercegovine itd.
Siguran sam da postoje opštine u kojima učešće broja izbeglica prelazi 10% ukupnog stanovništva, a to se nigde ne uzima kao kriterijum za raspodelu ovih sredstava. Upravo je nasušna potreba da se u narednih mesec ili dva dana, u saradnji sa Ministarstvom za lokalnu samoupravu, dođe do celovitih promena ovog zakona, da bismo mogli u budućnosti da razgovaramo o objektivnim merilima, o tome koliko kojoj opštini treba da pripadne transfernih sredstava.
Govorio sam o broju zaposlenih, o čemu nema podataka u ovim našim izveštajima i pri tome ne mogu da primim gospodina Dinkića kao ministra finansija, nego prosto ukazujem na situaciju da mi tim podacima ne raspolažemo i te podatke ne uzimamo ozbiljno.
Molim vas, kada se u zakonu kaže 40% ubranog poreza na zarade pripada lokalnim samoupravama, i to svim lokalnim samoupravama, to na prvi pogled izgleda pošteno i u redu. Kada uđete u računicu, ne u matematiku, nego u računicu, vi onda shvatite da opštinama koje imaju prosek od sedam ili osam hiljada dinara možete da uzmete i čitav porez na zarade, i onda neće doći u situaciju da se u tom kriterijumu ravnaju sa Apatinom, sa Beogradom, sa Novim Sadom, sa nekim drugim većim razvijenim sredinama u kojima su prosečne zarade 20.000 dinara.
Dakle, tragom priče kolege Obradovića i ja bih se založio za promenu ovog kriterijuma, ali ne tako da sa 40% povećamo na 50% učešće, nego tako da napravimo selektivan pristup, da minimalno učešće opština u porezu na zarade bude 40%, a da se maksimalno utvrđuje u odnosu na prosečnu zaradu koja se isplaćuje na teritoriji opštine o kojoj je reč.
Na primeru lozničke opštine mogu da vam kažem sledeće, mi ćemo u 2005. godini, uz sve ove faktore rasta od 15,1%, ubrati oko 170 miliona prihoda po osnovu poreza na zarade, ali u Loznici je zarada 7.300 dinara u proseku, a u Srbiji je 14.000 i nešto dinara zarada u proseku. Dakle, kada bi bilo i 80%, onda bi opet jedva stigla prosek Srbije i tek bi imala oko 300 miliona dinara prihoda po osnovu poreza na zarade. Ovo je suština. Ne vredi davati iste procente, a da ti isti procenti proizvode nepravde i nepravilnosti u raspodeli sredstava za pojedine opštine.
Kolega Obradović je pomenuo Mali Zvornik, a pošto je to deo Mačvanskog okruga iz koga dolazim, zaista hoću da kažem da je tu ili napravljena računska greška ili nisu neki elementi uzeti u obzir, jer je došlo samo do 2% rasta sredstava koja pripadaju lokalnim samoupravama, odnosno Malom Zvorniku u odnosu na 2004. godinu.
Utoliko je, kolege narodni poslanici, zaključak Odbora za finansije da se do 31. marta najkasnije razrade ovi kriterijumi, sagledaju nepravilnosti u raspodeli ovih sredstava, kako je predloženo u zakonu, i da se iz tih sredstava o kojima je govorio gospodin Dinkić, dakle o 200 miliona dinara kao rezervnih sredstava, interveniše od onih lokalnih samouprava i kod onih opština gde je očigledno došlo do nesaglasnosti realnih potreba i realnog stanja u tim opštinama i onoga što im po ovom zakonu pripada.
Jednostavno, ne smemo se oglušiti o neke male sredine. Ja sam rekao Mali Zvornik, mogao bih slobodno da pomenem i Merošinu, Ljuboviju, Koceljevu, mnoge druge male opštine koje su ovog puta na udaru primene zakona koji se u suštini ad hoc primenjuje samo za ovo vreme da bi se prilagodili ovoj situaciji, jer prosto ne znamo kakvi će biti efekti ubiranja poreza na dodatu vrednost, niti kakvi će biti efekti drugih tzv. izvornih prihoda lokalnih samouprava.