Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog je još jedan pokazatelj da smo bili u pravu kada smo pri usvajanju budžeta rekli da budžet nije niti razvojni, niti socijalni. Ja sam poslanik iz Vršca i pokazaću vam zašto tvrdim da je ovo malo, da bi Vlada koja misli na svoje gradove i građane našla način da veći deo novca vrati u opštine.
Pošto sam u raspravi o budžetu učestvovao u samoj raspravi, sećam se da je ministar rekao da bi bilo poželjno da lokalne samouprave učestvuju sa svojim novcem u održavanju bolnica, škola, puteva itd. Daću vam nekoliko podataka o Vršcu, pa da vidite šta se radi sa građanima ovakvom raspodelom sredstava.
U Vršcu imamo konkretan problem, da od 237 kilometara puteva, preko 50 kilometara je bez asfalta. Od 60.000 stanovnika, svega sedam-osam hiljada ima telefonske priključke, a kad god pričamo, pričamo o 21. veku, putu u Evropu itd. Imamo sela bez vode, a neka mesta nemaju ni struju, pa zbog toga nemaju vode. Imamo međunarodni putni prelaz. Imamo crkve po selima koje se ruše. Imamo škole po selima koje se trenutno ruše, kao i u nekoliko sela. Imamo sledeće godine evropsko prvenstvo u košarci, jedna grupa se održava u Vršcu, što iziskuje dodatno ulaganje, ako hoćemo dostojno da se predstavimo svetu i da država od toga ima koristi.
Kada sve ovo vidimo i vidimo da je Vršcu dodeljeno samo 35 miliona, shvatimo da je smešno pričati o razvoju opština. Spomenuo sam Vršac zato što sam odatle, ali svaka opština u Srbiji je donekle osakaćena i ne želimo mi iz SRS da rešavamo jednu po jednu opštinu, pa da nekom zakinemo ne bi li druga dobila više. Vlada mora naći način da se više novca vrati svim opštinama, a nije da ne može. To sam video na raspravi o budžetu.
Ponoviću zbog javnosti da je za razne agencije potrošeno preko 750 miliona dinara, da je Nebojši Čoviću dato nekoliko stotina miliona, da je Borisu Tadiću, koji je popularno nazvan "Žuća", dato 180 miliona i osam luksuznih automobila, da se brani od irskih setera, da je šiptarskom lobisti koji nas bruka svuda po svetu, Vuku Draškoviću, dato preko 50 miliona. Ima još mnogo drugih situacija. Ne bih nabrajao sve redom, pošto imamo samo nekoliko minuta. Za sve primere koji postoje trebalo bi mi više sati.
Predložio bih vam da usmerite sav taj novac u opštine namenjen za bolnice, za vrtiće, dečija igrališta, škole, namenski ih prosledite. Mislimo da je važnije da se osiguraju ormari da ne padaju deci na glavu, nego da se Tadić vozi novim blindiranim limuzinama. Razmislimo šta nam je važnije, da li Tadićeve limuzine ili škola koja prokišnjava u selu blizu Vršca.
Da li je važniji fikus od 70.000 ili izbeglička naselja koja su u blatu, pa se naša deca vraćaju iz škole, teraju ih kući zato što su prljava, da li su 45.000 naši prioriteti ili užina deci u školama i vrtićima.
Mislim da prioritet mora da postoji, a to je trenutno pomoć narodu da preživi i da dočeka izvesnu pobedu SRS, pa da nađu posao, da standard poraste, da znaju da će imati za hranu i za komunalije. Onda možemo da kupimo neku limuzinu.
Dotle bi vam dao predlog da pomognete više opštinama, jer opštine znaju šta fali građanima na njihovim teritorijama. Razumem da vi to iz vaših parafrazirajućih crnih automobila sa crnim staklima, pušeći tompuse, odmahujući rukom, nekažnjeno gazite po ljudskim sudbinama, i zato se tako i ponašate.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Išpanović Ištvan, a neka se pripremi narodni poslanik Bajram Omeragić.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, samo nekoliko napomena u vezi ova dva zakona koje danas raspravljamo.

Ovde smo čuli primedbe da su ovi zakoni kasno predloženi, odnosno da lokalne samouprave neće biti u mogućnosti da donesu svoje budžete do kraja godine. Mislim da onaj ko imalo poznaje način rada lokalnih samouprava, odnosno skupština lokalnih samouprava, zna da to nije tako, da će u najvećem broju opština i gradova biti doneti budžeti do kraja godine. Naime, budžet se ne počinje pripremati od donošenja ovih zakona, nego se budžet priprema već mnogo meseci unazad.

Sve lokalne samouprave imaju praktično i ove podatke o kojima mi treba ovih dana da odlučimo, tako da samo čekaju zvanično donošenje ovih zakona, odnosno određivanja transfernih sredstava za lokalnu samoupravu, kako bi SO gradova mogle doneti svoje budžete.

Inače se ponavlja ista priča kao ranijih godina. Svi kukaju kako nema dovoljno sredstava za lokalnu samoupravu. U tom smislu su svi diskutanti u pravu, jer ne verujem da ima takvih lokalnih samouprava koje ne bi mogle da utroše višestruke iznose nego koje treba da dobiju po ovom zakonu o obimu sredstava.

Svako ima svoje potrebe, pa prema tome potpuno je razumljivo da su dati amandmani, jer svako hoće na neki način za svoju opštinu da obezbedi daleko više sredstava nego što je to predloženo.

Svake godine se podnose amandmani, kao i ove godine, na zakon o obimu sredstava, međutim, sećam se i ranijih godina, kako uglavnom ti amandmani ni ranije nisu prolazili, tako da verovatno i ove godine veći broj amandmana neće biti prihvaćen.

Posebno je bilo amandmana gde je bilo predloženo da se za određenu opštinu povećaju sredstva, s tim da je takav predlog imao svoju kontrastavku, znači, gde treba smanjiti, tako da ti amandmani pravno nisu mogući, a verujem da neće ni biti razmatrani prilikom rasprave o pojedinim amandmanima.

Oni koji kritikuju sve ovo što se govori, dakle, obim sredstava za pojedine opštine, mislim da bi trebalo da pođu od toga gde se sredstva mogu utrošiti.

Imam jednu sugestiju za sve one koji misle da bi mogli eventualno negde uštedeti, a vi znate da su nakon ovih lokalnih izbora određene odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi sada u primeni, a ranije to nije bio slučaj. Znate, takođe, da Zakonom o lokalnoj samoupravi, počev od ovih poslednjih izbora, recimo nema izvršnog odbora. Postoji organ koji donosi propise, znači skupština, i postoji organ koji izvršava, odnosno izvršni organ u lokalnoj samoupravi i, na neki način, oni koji su bili poslanici u prethodnom sazivu znaju da je na volšeban način izmišljen još jedan organ, a to je opštinsko veće.

Tom opštinskom veću niko ne zna kakve su nadležnosti, tako da iz različitih sredina čujem da, bez obzira što opštinsko veće nema nikakve nadležnosti, recimo, u privredi, prosveti, kulturi, da se na veliko imenuju ljudi koji u opštinskom veću obavljaju neke poslove iz oblasti kulture, iz oblasti obrazovanja, iz raznih oblasti.

Međutim, ne znam šta ti ljudi rade. Naime, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, ne postoji odredba prema kojoj bi ti ljudi mogli da obavljaju te poslove za koje su navodno izabrani. Dakle, da ne kažem da su to uglavnom sve plaćene funkcije, jer ima oko 10 ili više članova opštinskog veća i oni rade neke poslove, imaju plaćenu funkciju, međutim oni nisu nadležni da rade bilo koje poslove za koje su imenovani ili izabrani.

Predložio bih onima koji misle da nemaju dovoljno sredstava da počnu da štede i da smanjuju broj onih ljudi koji su na plaćenim funkcijama.

Naime, oni koji su sada, koliko sam mogao iz štampe da pročitam, vidi se da ne samo što postoje u opštinama predsednik opštine, zamenik predsednika, a u nekim opštinama su tražili da bude više zamenika, bez obzira što to po zakonu nije moguće. Takođe, imamo predsednike SO, to su isto plaćene funkcije, pa zamenike predsednika SO, i to više zamenika, i ne znam šta ti ljudi rade. To su uglavnom sve plaćene funkcije, pa zato kažem da bi mogle štedeti one opštine koje imaju takve funkcionere.

Mislim da nema razloga da se ova dva zakona ne prihvate i predlažem da, kao što će G17 plus glasati za ove zakone, i vi glasate. Hvala lepo.

Reč ima ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.

Dame i gospodo, danas smo u raspravi od poslanika DS-a čuli neke neistine, pa bih želeo da to demantujem.
Najpre, prvo je predsednik Izvršnog veća Vojvodine, gospodin Pajtić, pre nedelju dana lansirao tezu da je navodno budžet AP Vojvodine smanjen za sledeću godinu i čak je obmanuo poslanike AP, iznoseći podatak da će taj budžet biti 10% manji.
Danas čujem od poslanika Markovića da će Beograd navodno imati 15% manje. Ili se radi o politici, što mogu da razumem, ali takva politika mislim da nije u redu kada se radi o životnim problemima ljudi i treba deliti sada Srbiju između regiona i gradova, ili se radi o tome da postoji elementarno znanje, odnosno neznanje iz matematike.
Spreman sam da svima onima koji su izašli sa tezom da će Vojvodina imati manje i da će Beograd imati manje 15% da održim odgovarajuće konsultacije o matematičkom izračunavanju ovih procenata.
Evo sada činjenica, što se tiče Vojvodine, za razliku od centralne Srbije, u Vojvodini će ostati 58% od poreza na plate, 40% ide gradovima i lokalnim samoupravama, a 18% pokrajini, a u centralnoj Srbiji ostaje 40%, a 60% ide u republičku kasu.
Dakle, u Vojvodini manje od pola, znači, 42% ide u republičku kasu, a 58% ostaje Vojvodini. Nisam protiv toga, naravno, Pokrajina treba da ima svoje prihode, ali ne treba onda govoriti da je Pokrajina oštećena u odnosu na centralnu Srbiju ili slično.
Drugo, što se tiče budžeta Srbije, on je donet tako da je porastao 11% nominalno u odnosu na 2004. godinu.
Sa druge strane, pokrajinski budžet je planirao prihode od 23,7% više 2005. godine u odnosu na 2004. godinu. Dakle, ne radi se o smanjenju od 10%, nego o rastu za 23,7%. Imaće 15,6% više po osnovu poreza na zarade i imaće 26,4 po osnovu transfernih plaćanja koja idu iz srpskog budžeta pokrajinskom. Dakle, 13.484.000.000, i to su transferna plaćanja koja, pre svega, idu za obrazovanje i za socijalnu zaštitu.
Čak je u nastupu ljudi iz pokrajinskog Veća, a to se danas ponovilo za ovom govornicom, rečeno kako Pokrajina neće imati novca da plaća socijalnu zaštitu i dečije dodatke. Moram da kažem da to uopšte nije funkcija Pokrajine, bar po sadašnjim zakonima, da je Republika i do sada i od sada, dok se to ne promeni drugim zakonom, plaćala za socijalnu zaštitu, dečije dodatke i opštine takođe dopunjuju na svojoj teritoriji, svojim sredstvima ta sredstva. Inače će izdvajanja za Vojvodinu za porodicu i decu i za socijalnu zaštitu sledeće godine iznositi 25,7 milijardi, a ove godine 18,4.
To je 40% veće izdvajanje. Dakle, osim transfernih izdvajanja Vojvodini, koja su iskazana u budžetu Republike Srbije kao transfer AP Vojvodina, na razdelima budžeta različitih ministarstava, od kapitalnih investicija, Ministarstva finansija, Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu, nalaze se dodatna sredstva koja se transferišu Vojvodini za namenske programe.
Kada govorimo o decentralizaciji i pobornik sam decentralizacije, ali decentralizacija ne znači, kao što neki kažu, samo više para nižim nivoima. Znači i više nadležnosti, odnosno više odgovornosti. Moramo ići paralelno. Nadam se da se tu svi slažemo. Što više para preneti na niže nivoe, ali onda i što više odgovornosti, i koristiti iskustva razvijenih zemalja.
Šta su to odgovornosti koje mogu da budu prenete nižim nivoima, a šta je ipak nešto što ne može. Jasno je da penzije moraju da se isplaćuju sa centralnog nivoa, ali zato neke druge stvari, od kojih zavisi život na lokalu, treba da se prenesu u nadležnost lokalnim samoupravama.
Kada je reč o Beogradu, izrečeno je za ovom govornicom jutros da će Beograd navodno biti oštećen 15%, odnosno toliko će manje dobiti. Slično smo čuli za ovom govornicom u aprilu, nakon usvajanja prvog budžeta za 2004. godinu, kako će Beograd biti oštećen. Beograd je, međutim, što je dobro, bolje je kada imamo bolje performanse, ostvario 41% više od poreza na promet nego što je ostvario 2003. godine.
Beograd je u prvih 11 meseci ove godine prebacio celokupan plan za 2004. godinu, a indeks ostvarenja je, kao što sam juče i rekao, 101,6%. Za razliku od Beograda, Kragujevac je imao indeks ostvarenja 89,9% i to je razlog zbog koga Beograd nije oštećen. Beograd će imati dodatni rast sledeće godine. Jer, Beograd je samo po osnovu izvornih poreza ostvario u prvih 11 meseci, dakle to je već ostvareno, realno je, 13 milijardi 280 miliona, a u planu koji smo mi sačinili, što je uneto u ovaj zakon, mi smo pošli od cifara za prvih devet meseci. Kada smo pravili zakon nismo mogli da raspolažemo podacima za 11 meseci, mi smo planirali Beogradu te ustupljene poreze u iznosu od 12 milijardi 205.
Dakle, oni su već u 11 meseci ostvarili 13,280, a za sledeću godinu je planirano 12,205. Mi smo nerealno nisko planirali te prihode i Beograd će imati i veći obim prihoda sledeće godine nego što je dato u ovom budžetu, a mi smo procenili da će on iznositi 39 milijardi.
Kada govorimo o prihodima lokalne samouprave, ne treba govoriti samo o transferima države ka lokalnoj samoupravi, već pre svega o izvornim prihodima. Beograd samo 14,4% dobija od transfera. Sve ostalo su takse, porez na imovinu, porez od samostalnih delatnosti.
Što se tiče primedbi da je precenjen doprinos ovih 40% poreza na plate, moram da vam kažem da ta procena nije vršena napamet, već na osnovu ostvarenja poreza na zarade, ovih 30% u prvih devet meseci ove godine. Takođe nije tačna konstatacija nekih poslanika da nisu vršene konsultacije sa Stalnom konferencijom gradova i opština.
Održan je u ovoj sali, pre dve nedelje, sastanak sa predstavnicima svih lokalnih samouprava u Srbiji i predsednicima Stalne konferencije gradova i opština, gde i sami predstavnici lokalne samouprave, iako smo tri sata ostali na sastanku, nisu imali bitne primedbe na ovaj raspored sredstava. Svi su imali primedbe na ono, sa čim smo se i mi saglasili, da treba promeniti kriterijume. Jer, sadašnji kriterijumi daju ovakav raspored.
Mi smo obećali da do 31. marta sledeće godine zajednički promenimo te kriterijume i ja bih kao ministar finansija bio najsrećniji da dobijem predlog zakona o lokalnoj samoupravi, naravno zajedno sa gospodinom Lončarom, da ga mi ne radimo, nego da ga dobijemo od vas, da ga dobijemo od predstavnika Stalne konferencije gradova i opština.
Ovako, ponavljam još jednom, ono što je sigurno jeste da manje opštine, koje su siromašnije i koje imaju ostvarenje u prvih 11 meseci recimo na 80% budžeta, kao što je Žagubica, koja je pominjana i u ovoj skupštini, ili kao što je Žitorađa, one će sledeće godine imati veće transfere jer se radi o siromašnim opštinama.
U tu grupu spadaju i Sjenica, Sečanj, Bosilegrad. To su sve siromašnije opštine, koje nemaju ostvarenje budžeta ni približno onome koje imaju neke druge opštine. Ima malih opština koje su relativno imale i veće ostvarenje od Beograda. Nije Beograd rekorder. Čajetina je imala 110% ostvarenje u prvih 11 meseci ove godine, zato što je tu Zlatibor i zato što tu ima drugih prihoda koji nisu transferi. Dakle, svaka je opština slučaj za sebe.
Na kraju, onima koji su kritikovali želim pre svega da kažem da sam Beograđanin, rođen sam u Beogradu, živim u Beogradu, i optužbe da ne volim Beograd su zaista daleko od umesnih primedbi. Želim da poručim i Beograđanima i onima koji su zastupali interese Beograda to.
Mislim da pokrajinska vlada, kao i gradska, treba da krenu u smanjenje državne administracije. Sve opštine imaju prostora, neke više, neke manje, da se smanji administracija. To sam na konsultacijama sa nekoliko poslaničkih klubova dobio kao predlog – da se utvrdi koliko je novih ljudi od 2000. godine naovamo primljeno u lokalnim samoupravama i da se onda postave kriterijumi, odnos između mogućnosti zapošljavanja i veličine i razvijenosti opština.
Dakle, da se utvrdi u novim kriterijumima jedan objektivan kriterijum da ne sme da se pređe jedan određeni broj zaposlenih, kako se tu ne bi uvećavali troškovi. Da ne bi ispalo da to sugerišem samo pokrajinskoj administraciji, koja inače ima duplo veće plate od republičke, i stalno raste broj zaposlenih, evo samo ova nova pokrajinska vlada koliko je ljudi dovela sada sa sobom, mislim da treba da se to učini na svim nivoima.
Mi smo već doneli odluku, Republička vlada će smanjiti administraciju sledeće godine za 10%. Mislim da Pokrajinska vlada ima i te kako prostora da učini isto, a čini mi se i dobar deo lokalne samouprave.

Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, hteo sam najpre da dam par načelnih primedbi na ovaj predlog, one se odnose na jedan princip koji se retko primenjuje u savremenim zapadnim zemljama, a to je da se vrši ovakva vrsta i stepen centralizacije sredstava koja su namenjena lokalnim samoupravama.
Iz ovoga mi zaključujemo da se radi zapravo o državnoj samoupravi, a ne o lokalnoj samoupravi. Jer, jednostavno, lokalna samouprava se ovde postavlja u neku vrstu pasivnog aktera koji treba da čeka da joj se nešto udeli. I ono o čemu sam mnogo puta u Skupštini govorio, usvojili smo novi budžet, imamo novu politiku za ovu godinu, a nemamo nešto što mnoge zemlje danas u zapadnoj, razvijenoj Evropi imaju.
Mi imamo mnogo primera gde te razvijene zemlje imaju ministarstva za bilansirani regionalni razvoj. Nažalost, mi mislimo da nama nije to potrebno, u državi gde imamo takvih regionalnih razlika kakve nigde ne postoje u mnogim razvijenim zemljama, ali u tim zemljama, na Zapadu, razvijenim zemljama, imamo i sever i jug, i istok i zapad, i sve zemlje imaju taj nesklad u razvijenosti.
Zato su te zemlje, neke, formirale takva ministarstva, koja formiraju fondove, imaju budžete, pa čak i ovakvi zakoni i slični, ako se negde donose u Evropi, obraća se pažnja na to šta znači biti nerazvijena opština, šta znači imati npr. školu kao što mi imamo u našem regionu, u Sandžaku. Na primer, u Novom Pazaru, mislim da nema takvog primera nigde u Srbiji, da deca u osnovnoj školi, u četvrtom razredu, rade u tri ili četiri smene.
To nigde u Srbiji nema, nigde u Evropi nema, ali država u našem regionu ne pravi školu već 25 godina. Pitam kako je to moguće iz lokalnog budžeta, ako ti kažeš da ti u tvom selu imaš četiri smene, da li ima, a ako ima, neka dođe poslanik i neka mi kaže da u Srbiji ima škola u kojoj se radi u četiri smene. To deca do četvrtog razreda.
Vidim da ovim transferom i na taj način se postupa da se ovakve činjenice ne uvažavaju, iako lokalne samouprave u Tutinu, Sjenici i drugim gradovima u našem regionu redovno imaju zahtev prema Ministarstvu za prosvetu, a nema nikakvih reakcija, nema učešća u finansiranju toga što je vitalno za razvoj svakog društva, a o globalnom balansiranju ekonomskog razvoja na tom regionalnom nivou nema ni reči.
Moram da kažem da se dogodilo još nešto, a ministar je ovde spomenuo pre dve nedelje da su se okupili predstavnici opština, Novi Pazar nije dobio taj poziv i mi nismo bili, ne znam zašto, niti okrivljujem ministra, ne znam da li je njegova administracija zakazala, ali mi smo u našem arhivu proverili da nema zvaničnog dopisa iz Ministarstva, ni naši službenici iz finansijske službe, ni gradonačelnik nije dobio taj poziv.
Nismo imali prilike da tada razgovaramo na tu temu, pa sada moram da kažem par tih stvari. Spomenuo sam tu vrstu centralizacije, a nismo dobili ovde uporednu analizu gde još imamo ovakvu vrstu centralizacije sredstava i ovakvu vrstu finansijske centralizacije u nekoj od evropskih zemalja. Ona direktno zadire u nešto što se zove pravo lokalne samouprave da se odbrani pojam samouprava.
Mi na ovaj način određujemo koliko će biti transferisano i na koji način, po nekim kriterijumima, spomenuo sam, a ima tamo i broj stanovnika, ne znam, školstvo i tome slično, a čuo sam i od ministra da je i on sam rekao da će oko kriterijuma nešto da se poradi. Zato i upozoravam i želim da kažem da se gradovi, kao što su Sjenica, Tutin, Novi Pazar, Priboj, nalaze gotovo u vrlo lošoj situaciji zato što su to gradovi sa gotovo najgorom infrastrukturom u ovoj zemlji.
To ne potvrđujem kao poslanik, to potvrđuju stručne službe u oblasti infrastrukture, a bilo da se radi o putnoj mreži, bilo da se radi o vodovodnoj mreži, bilo da se radi o svim ostalim infrastrukturnim problemima.
Nažalost, ništa za sada država na ovom području ne finansira, a događaju se problemi o kojima želim ovde da govorim. Prošle godine u Novom Pazaru sudovi različitih instanci su donosili presude o vraćanju zemljišta ljudima kojima je nekada oduzimano zemljište i na tom zemljištu su izgrađene fabrike. Te su fabrike privatizovane, prodate, a bivši vlasnici dobijaju presude u sudskom postupku i Novi Pazar, Sjenica, Tutin i drugi gradovi kod nas milionske cifre moraju da vraćaju.
Prošle godine u Novom Pazaru smo imali par meseci blokirane račune zbog toga što se, zbog izvršnih presuda, automatski skidaju sredstva lokalnoj samoupravi, zato što je nekada nekome oduzeto zemljište.
A po nekoj analizi, tako je napravljena fabrika "Raška" ili tome slično. One se sada prodaju, a lokalna samouprava od toga nema ništa.
Kada se prodaje zemljište, agencija uzima novac od prodatog zemljišta, ali lokalna samouprava plaća onome kome je nekad oduzeto zemljište, pravično ili nepravično, ovim presudama se konstatuje redovno da je to pravično, i imamo situaciju da kada neko tužio opštinu Novi Pazar i druge opštine u regionu, sudovi su ažurni, ekspresno, za par meseci donose konačne presude. Od opštinskog do vrhovnog. Kada opština tuži nekoga, ti su procesi po sedam, devet godina. Želim da se pozovem na činjenicu da Novi Pazar tuži mnogo subjekata i da za pet godina nijedan slučaj nije rešen u njegovu korist.
Prema tome, vrši se atak i na ona sredstva koja imamo. Situacija je takva da je samo od januara u Novom Pazaru gotovo 5.000 ljudi ostalo bez posla, a upravo zbog onoga o čemu sam govorio sa početka godine, zbog nekontrolisanog uvoza tekstila obuće i svega u ovu zemlju, bez kriterijuma koji postoje danas u savremenoj Evropi.
Slušali smo i mnogo puta da u Novom Pazaru ljudi prave teksas i kažu, to je "Levis", to je ovo, to je ono, i imamo zamerki kompanije "Levis" i neke druge da oni moraju da imaju zaštićene firme. Gospodo, danas, fabrika Puma, Adidas i sve ostale svetske firme tuže kineske firme za lažne marke, ali uvozi se kineska roba, i Puma, i Adidas, i majice, i tekstil, i obuća i sve ostalo. Pravi se neka fama o tome da se nešto u Novom Pazaru švercuje ili se tamo nešto drugo radi, pa može prema Novom Pazaru da se umanjuje ono što mu se daje.
U tom smislu, moram da konstatujem da se ništa ne menja i dalje u odnosu na kriterijume i ova transferisana sredstva prema našem regionu, a Vlada ne preduzima mnogo da se taj balansirani razvoj učini efikasnim i da se svim merama pomogne kada se radi o budžetu, kada se radi o planiranom razvoju infrastrukture.
Želim da vas pozovem da obratite pažnju na još jednu činjenicu, imali smo ovde i u saveznom parlamentu davanje kontragarancija za vodovode u raznim gradovima Srbije, nemamo kontragarancija niti za Tutin, niti za Sjenicu, Novi Pazar, Priboj, Prijepolje, a imamo najgoru infrastrukturu gotovo u ovoj zemlji. Apelujem da o amandmanu koji sam podneo, a govoriću kada bude tema amandman.
Želim ministru da ukažem, on je član Vlade, na ove probleme i teškoće sa kojima se susrećemo u Pazaru, bez tranzita, sa decom koja idu u četiri smene u škole i sa svim problemima sa kojima se susrećemo, i sa situacijom koja je nastala zbog nekontrolisanog uvoza i uništavanja naše tekstilne i obućarske industrije.
Moram da konstatujem da je nešto u poslednje vreme popravljeno. Počeli su kontejneri da se otvaraju.
To još bitno ne utiče da se naši proizvodi značajnije zaštite, odnosno naša privreda i da zaštitimo broj zaposlenih ne samo u Novom Pazaru, nego na celoj teritoriji Republike Srbije, kako bi poboljšali ukupan standard naših građana.
U tom smislu želim da uputim zahtev Vladi Republike Srbije da obrati pažnju na sve probleme koje sam izneo. Hvala.

Reč ima ministar finansija, gospodin Dinkić, a posle toga ćemo imati pauzu. Izvolite.

Kratak odgovor vama, gospodine poslaniče. Kada govorimo o transfernim sredstvima za Sjenicu, Tutin, Priboj i Novi Pazar za sledeću godinu, ona su planirana u većem iznosu za sve četiri opštine. Što se tiče Sjenice, planiran je rast od 23,5%, to je značajan rast, jer je to najnerazvijenija opština od ovih koje navodimo; Tutin 20% rast; Priboj 13,3%, a Novi Pazar 9%. Drugim rečima, niste u pravu, pogledajte koliko je porasla Jagodina, na primer Užice, pa ćete videti da Novi Pazar ima veći rast od ova dva grada u centralnoj Srbiji.
Ima još jedna činjenica na koju bih želeo da skrenem pažnju. Ministarstvo finansija nema nadležnost nad Fondom za razvoj Republike Srbije. To je nadležnost Ministarstva privrede. Međutim, preko člana upravnog odbora, koji je u kontaktu sa Ministarstvom finansija, saznali smo da nikada kao ove godine nije bilo kredita iz Fonda za razvoj za Sandžak, za preduzeća u Sandžaku.
Pominjali ste Tutin, "Dalas", firma koja je jedna od boljih u Srbiji, dobila je jedan veliki kredit za obnovu fabrike koja je izgorela u požaru. Takođe, jedan veliki broj kredita, nikada veći procenat nije otišao za preduzeća u Sandžaku i molim vas zaista da činjenično govorimo kada se obraćamo sa ove govornice.
Dakle, Vlada Republike Srbije zaista ravnomerno vodi računa o svim regionima, a ako je Sandžak bio zapostavljen ranije, sigurno sada to nije sa ovom novom vladom.

Dobićete reč posle pauze, imaćete pravo na repliku.

Određujem pauzu do 15,15 časova.

(Posle pauze – 16,10)