Prekoračili ste vreme.

U Beogradu su ljudi pili kafu na Terazijama dok su visili obešeni od strane nemačke vojske. Prema tome, želeo sam danas da budem nežan, ako me provocirate i dalje, mogu da navedem i šta je Vuk Drašković, mladi Vuk, ne znam da li je vučić bio tada, znači, mladi Vuk govorio o Draži Mihailoviću; on kaže – i Paveliću, i Rupniku, i uzgred i Draži, već je posle Staljingrada bilo jasno šta čeka veliku Nemačku, puta natrag, čak da su ga i želeli, međutim, nije bilo. Počinjeni zločini obavezali su na poslušnost i pseću odanost do kraja.
Svako ima pravo da promeni mišljenje ...

Prekoračili ste dva minuta vreme.

Ovo je prevršilo svaku meru. Ne mogu se mišljenja menjati brzinom kazaljke na satu.

Reč ima Nikola Jovanović, narodni poslanik. Po kom osnovu?

Gospodinu Dačiću i na prethodnu diskusiju nisam mogao da se javim, ali je istorijsko pomirenje i činjenica je da je SPS dala svoj glas za gospodina Mihailovića za gradonačelnika, za predsednika; tačno je da je to istorijsko pomirenje, kad je u pitanju to glasanjem. Međutim, imamo obavezu da istorijski pomirimo i naše žrtve i naše istorijske grobove, i to je činjenica koju ćemo morati da uradimo.
Gospodin Dačić je rekao da nije bitno čiji je ko unuk, da li je neko unuk partizana ili je unuk četnika. To verovatno danas nije bitno. Danas je bitno kojoj stranci pripada, nažalost. Međutim, u vremenima posle rata je bilo bitno čiji je ko unuk bio. Mislim da je cilj ovog zakona da se jednostavno ispravi nepravda koja je učinjena velikom broju srpskih građana.

Izvolite. Po kom osnovu se javljate? Po Poslovniku, kažite po kom članu Poslovnika.

Član 100. uvreda, što su ga učili pogrešno u školi kada je dignut ustanak.

Izvolite. Radovan Teodorović, narodni poslanik, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, ovaj zakon je predložen u svrhu pomirenja, a da bi došlo do pomirenja mora doći do izjednačavanja, a da bi do toga došlo, onda se ne sme istorija falsifikovati.
Pošto dosta poslanika ima koji su moje generacije i malo stariji, ako se dobro sećate, znate da smo učili u školi da je srpski ustanak dignut 7. jula u Beloj Crkvi i znate ko ga je digao, Žikica Jovanović Španac; a koga je ubio, ubio Bogdana Lončara, aktuelnog predstavnika tadašnje vlasti koji je došao da rastera taj vašar, jer su u to vreme bili zabranjeni skupovi. To je istina.
Kako se ne bi svađali ovde, gospodin Dačić je citirao kako je kralj podržavao vladu i Tita posle rata i sve to, pa što ste mu zabranili povratak onda. Hoću da vam kažem da i moj deda nije verovao da će se kralj vratiti u Srbiju, ali on se vratio. Princ se vratio, ali biće kralja, ako bog da, uveravam vas da ćemo dočekati da Srbija bude i monarhija, i tada će biti ispravljene sve nepravde.
Sami ste svedoci koliki su skupovi u spomen domu tamo gde je bio vođa jedne antifašističke grupacije, a dobro povedite računa koliki su skupovi na saboru na Ravnoj gori, gde podržavamo još prvog gerilca u Evropi. Iz naroda je i ovo proisteklo, samo da vas podsetim, naš narod kaže, živ je Čiča, umro nije, dok je Srba i Srbije. Mi ga nosimo u srcu i nećemo ga zaboraviti.